RADIO PROGRAMI:

Košava1
Košava2
KošavaROCK
KošavaLOVE1
KošavaLOVE2
KošavaLATINO
KošavaKONCERT1
KošavaKONCERT2
KošavaKIDS
KošavaKLASIK
KošavaRAP
KošavaJAZZ
KošavaINFO
KošavaFREEDOM
KošavaFOLK1
KošavaFOLK2
KošavaFOLK3
KošavaEVERGREEN
KošavaCLUBBING
KošavaCITY
KošavaCAFE
Radio Kosava Youtube kanal
Slučajni prolaznik
Programska šema
Emisije
Marketing
Ovce i zvonce
Pišite nam
Radio Slobodna Evropa
Radio KOŠAVA FREEDOM
Film DANA

Vesti dana radija Košava

Logovanje bez lozinki Logovanje bez lozinki

Microsoft je spremio podršku za logovanje bez lozinki, što će korisnicima u narednim nedeljama omogućiti da svojima nalozima pristupaju bez nizova slova, brojeva i drugih simbola.      Kompanija je ovaj način logovanja dozvolila ...

Satovi Seiko povodom proslave 140 godina u ograničenom izdanju Satovi Seiko povodom proslave 140 godina u ograničenom izdanju

Okrug Ginza u centru Tokija ima poseban značaj za Seiko. Tamo je osnivač kompanije, Kintaro Hattori, otvorio prodavnicu za prodaju i popravku satova 1881. godine, kada je imao samo 21 godinu.  U znak ...

Za ljubitelje analogne fotogtafije Za ljubitelje analogne fotogtafije

Polaroid odavno nije simbol za nostalgiju, budući da novi modeli i danas omogućavaju pravljenje fotografija koje su dugo bile odjek iz prošlosti. Klasične instant fotografije dobile su još jedno pojačanje, u obliku novog aparata ...

UNA – novi multimedijski projekat uskoro u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini UNA – novi multimedijski projekat uskoro u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini

Ove jeseni UNA donosi vrhunske televizijske formate i digitalne sadržaje za više od 10 miliona korisnika.UNA, novi multimedijski servis u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, ove jeseni započinje emitovanje televizijskog programa i ...

Izdvajamo

Photoshop najavio ažurianje: Healing Brush, Sky Replacement… Photoshop najavio ažurianje: Healing Brush, Sky Replacement…

Adobe je najavio ono što opisuje kao „veliko“ ažuriranje funkcija za Photoshop na desktop i iPad-u dostupno danas.    Healing Brush i Magic Wand sada su dostupni na iPad-u, a Sky Replacement ima mogućnost ...

Vodovodne cevi – mreža optičkih kablova kroz potojeću infrastrukturu Vodovodne cevi – mreža optičkih kablova kroz potojeću infrastrukturu

Optika kroz vodovodne cevi - Waternet    Zamena i modernizacija infrastrukture predstavljaju ozbiljan, dugoročan i skup poduhvat, naročito u razvijenim zemljama koje obiluju sada zastarelom mrežom, koja je predstavljala poslednju reč tehnike kada su one ...

Prestaje izdavanje platnih kartica sa magnetnom trakoam Prestaje izdavanje platnih kartica sa magnetnom trakoam

Mastercard je najavio da će na mnogim tržištima od 2024. godine prestati da izdaje platne kartice sa magnetnom trakom, s obzirom da se sve više koriste kartice sa čipom i kartice za bezkontaktno ...

Nema više rominga na Zapadnom Balkanu Nema više rominga na Zapadnom Balkanu

Od četvrtka 1. jula 2021. godine ukida se roming između zemalja Zapadnog Balkana i maksimalna cena biće primjenjivana u skladu sa pravilom "kao u domaćem saobraćaju", saopštili su iz Veća za regionalnu saradnju ...

Najčitanije

Overture - supersonični avioni bi mogli da lete duplo brže od postojećih Overture - supersonični avioni bi mogli da lete duplo brže od postojećih

United Airlines je odlučila da kupi 15 supersoničnih aviona od kompanije Boom Supersonic, s mogućnošću povećanja narudžbe na ukupno 50 aviona. Ova odluka ipak nije konačna, jer prvenstveno zavisi od sigurnosnih testiranja koja treba ...

Ko će pokoriti Roze jezero nadomak Dakara  Ko će pokoriti Roze jezero nadomak Dakara

Svako ko je imao priliku da odgleda prvu trku u okviru šampionata Extreme E, jedva će čekati vikend pred nama kada se održava drugi po redu X Prix! Na novoj lokaciji i u ...

Robotizovani čistač ulica održava gradsku higijenu Robotizovani čistač ulica održava gradsku higijenu

Grad Helsinki je počeo sa isprobavanjem tihih, autonomnih robota, koji ne zagađuju okolinu, a koji održavaju ulice čistim, bez uznemiravanja stanovnika. Vozilo nazvano Trombia Free je započelo svoju test vožnju čišćenja ulica Helsinkija. Trombia će ...

USB-C kablovi koji podržavaju 240 W USB-C kablovi koji podržavaju 240 W

Tokom ove godine očekuju se novi USB-C kablovi i uređaji koji će podržavati novu USB specifikaciju. Prema njoj, USB-C će biti sposoban da podrži 240 W, što je više nego duplo veća vrednost ...

Video dana radija Košava

Nedelja - programska šema

KRATKE VESTI u 45 sekundi KRATKE VESTI u 45 sekundi

06:30

Informativne kratke (hedline) vesti sažete u 45 sekundi.Svakodnevno se uživo emituju od (06:30h) do (21.30h) u tridesetom minutu svakog sata. ...više o emisiji

Slobodna Evropa (09:30h; 14:00h) Slobodna Evropa (09:30h; 14:00h)

09:30

Misija Radija "Slobodna Evropa" - Radio "Liberty" je da širenjem informacija i ideja promoviše demokratske vrednosti i institucije.Od centralne Evrope do Pacifika, od Baltičkog do ...više o emisiji

Muzika Non stop Muzika Non stop

10:00

☆☆☆ Jedan radio, SVE od MUZIKE ☆☆☆☆☆☆ U svakom delu SRBIJE ☆☆☆ ...više o emisiji

Radio Slobodna Evropa

Protestne blokade saobraćaja u više gradova Srbije: Nadgurivanje građana i policije

27.11.2021 04:12

Demonstranti su u više gradova Srbije blokirali su u subotu (27. novembar) na sat vremena puteve i mostove. Policija nije dozvolila ovakav protest u organizaciji više ekoloških organizacija zbog čega je na pojedinim lokacijama dolazilo do nadgurivanja sa demonstrantima. Jake policijske snage pokušavale su da spreče demonstrante da blokiraju most Gazela u Beogradu, međutim saobraćaj je ipak bio blokiran. Ovo je još jedan u nizu ovonedeljnih protesta organizovanih zbog usvajanja izmena Zakona o eksproprijaciji kao i Zakona o referendum. Montaža: Ana Toader... ceo tekst

Kineski brendovi na dresovima sportista i u Srbiji

26.11.2021 04:39

Peak, brend za odeću i obuću, Ganten, proizvođač prirodne mineralne vode i Linglong, proizvođač guma, među vodećim su kineskim kompanijama koje sponzorišu sport u Srbiji. Kina poslednjih godina, osim prisustva u sferi ekonomije i jačanja političkog uticaja u Srbiji, pojačava prisustvo i u drugim oblastima, a posebnoj u sportu, što analitičari vide kao širenje takozvane meke moći. „Biti sponzor reprezentacija, vodećih klubova ili sportskih događaja obezbeđuje veoma široku vidljivost“, tumači kinesko ulaganje u sport u Srbiji Aleksandra Stanković iz Instituta za evropske poslove. Ova nevladina organizacija sa sedištem u Beogradu bavi se analizom spoljne i međunarodne politike i uticaja na Srbiju. Stanković za Radio Slobodna Evropa (RSE) objašnjava da, pokušavajući da od Srbije napravi svoje uporište na Balkanu, Kina osim ekonomskog uticaja kroz velike zajmove i investicije, kao i političkog uticaja, pokušava da ostvari „meku moć“ kroz nauku i sport. „Nije slučajno što su Kinezi izabrali baš fudbal, košarku, odbojku. To su sportovi koje prati najveći broj gledalaca i na taj način su obezbedili neku vrstu prostora da omekšaju i privole sebi javno mnjenje“, navodi Stanković. Šta Kina sponzoriše u sportu u Srbiji? Kada je reč o sponzorstvu u sportu, kineske kompanije prisutnije su u savezima, koji okupljaju klubove, u Srbiji nego u klubovima. Logo kompanije Peak, jednog od vodećih kineskih brendova odeće i obuće, nalazi se na dresu odbojkaških i košarkaških reprezentacija. Peak je zadužen, prema sajtu kompanije, za zvaničnu opremu Odbojkaškog i Košarkaškog saveza Srbije (KSS) od 2018. godine. Dugogodišnji promoter Peaka, košarkaški reprezentativac Srbije Miloš Teodosić, otvorio je u Beogradu u maju 2019. prvu Peak sportsku radnju u Jugoistočnoj Evropi. „Peak je u velikoj meri pomogao našoj košarci i KSS, zbog toga jedno veliko hvala“, rekao je tada Teodosić kako je objavljeno na sajtu KSS-a. SPECIJAL RSE: Kina na Balkanu Odbojkaši i odbojkašice na dresu uz Peak imaju ispisan i Ganten. Kineska kompanija Ganten, treći proizvođač mineralne vode u Kini, sponzor je odbojkaške reprezentacije Ganten je takođe, prema objavama Košarkaškog saveza Srbije, u avgustu 2019. godine promovisan kao novi generalni sponzor muške seniorske reprezentacije. Tada je bilo navedeno da će Ganten biti uz najbolje košarkaše Srbije do kraja 2020. godine na prednjoj strani dresa. Košarkaški savez Srbije potpisao je 2016. godine ugovor o generalnom sponzorstvu muške košarkaške reprezentacije za Svetsko prvenstvo 2019. i Olimpijske igre 2020. godine sa kineskom kompanijom Austriger Sports & Media. Tada je objavljeno da će ova kompanija nastaviti da sponzoriše nacionalni tim u naredne četiri godine i da je reč o nastavku uspešne saradnje koja traje od 2010. godine. Među sponzorima Košarkaškog saveza Srbije, kako je navedeno na sajtu ovog saveza, je i kineska građevinska korporacija CRBC koja u Srbiji gradi više infrastrukturnih projekata. Takođe, fudbalska liga najjačih klubova u Srbiji nosi naziv kineske kompanije - Linglong Tire Superliga. Kako su mediji objavili, FSS je 2016. godine potpisao ugovor prema kome je kineski gigant u oblasti mobilne telefonije i telekomunikacija Huavej (Huawei) postao zvanični sponzor reprezentacije. Huavej, međutim, nije sada na listi sponzora na sajtu FSS-a. Huvej je takođe sa košarkaškim klubom Crvena zvezda (KK CZ) potpisao ugovor o sponzorstvu 2017. godine. „Visina ugovora je veća od 100.000, a manja od 300.000 nečega. Nije dinara“, rekao je tada predsednik KK CZ Nebojša Čović. Huaveja nema danas na listi sponzora KK CZ na sajtu ovog kluba. Takođe je kompanija Ziđin (Serbia Zijin Copper), koja je većinski vlasnik Rudarsko-topioničarskog basena Bor u istočnoj Srbiji, donirala u oktobru lokalnom fudbalskom klubu u susednom Majdanpeku dva miliona dinara (oko 17.000 evra). Iz Ziđina je za RSE rečeno da je kompanija do sada pomogla sport sa preko 18 miliona dinara (oko 153 hiljade evra). „Dva miliona dinara donirano je oktobra 2021. majdanpečkom fudbalskom klubu kako bi opet mogao da se takmiči, a 2019. godine je, pod delimičnim pokroviteljstvom kompanije, odigrana i prijateljska utakmica između ženske rukometne reprezentacije NR Kine i rukometašica Bora“, navedeno je iz Ziđina za RSE. RSE je kontaktirao pomenute kineske kompanije povodom njihovog ulaganja u sport u Srbiji sa pitanjima o kojim novčanim iznosima je reč i motivima za ova sponzorstva, kao i daljim planovima. Do objavljivanja ovog teksta odgovore od ostalih kompanija nismo dobili, dok Ganten i Austriger Sports & Media nismo uspeli da kontaktiramo pomoću dostupnih elektronskih adresa. Za sportske saveze važan svaki dinar U Odbojkaškom savezu Srbije (OSS) rečeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da s obzirom da je reč o višegodišnjim sponzorskim ugovorima, OSS time ima neku vrstu sigurnosti što im olakšava planiranje narednih reprezentativnih akcija. O kojim novčanim iznosima je reč, kako nam je rečeno, ne mogu da govore jer to spada u domen poslovne tajne. „Veoma nam je drago da su nas prepoznali kao uspešan brend koji im može pomoći u njihovom promovisanju“, naveo je za RSE Dimitrije Pušić, koordinator za sponzorstva i tim menadžer ženske seniorske reprezentacije Srbije u odbojci. Kako je objasnio, Peak, koji se pretežno bazirao na proizvodnji košarkaške opreme, počeo je da proizvodi odbojkašku opremu po standardima Svetske odbojkaške federacije (FIVB) 2017. godine zbog potencijalne saradnje sa Odbojkaškim savezom Srbije. Ta saradnja uspostavljena je 2018. godine. Superliga, najviši profesionalni rang u fudbalu u Srbiji, od 2019. godine nosi naziv Linglong Tire Superliga Srbije. Linglong, koji je među prvih 20 svetskih proizvođača guma, potpisao je sa Fudbalskim savezom Srbije (FSS) u martu 2019. godine ugovor o trogodišnjem sponzorstvu Superlige. Potpisivanju ugovora prisustvovali su i ministar omladine i sporta Vanja Udovičić i tadašnji ministar privrede Goran Knežević, a do ovog sponzorstva Linglonga došlo je nedugo nakon što je, u avgustu 2018. godine, potpisan Sporazum o izgradnji fabrike guma ove kompanije u Zrenjaninu, gradu na severoistoku Srbije. Darko Ramovš, generalni sekretar Zajednice Superlige, kaže za RSE da Superliga godinama nije imala sponzorstvo u nazivu lige koje je, kako je naveo, najatraktivnije u svim zemljama. „Mi smo napravili jedan iskorak, dobili smo ozbiljnu globalnu kompaniju, napravili smo ugovor sa njihovom centralom. Mislim da smo sada u poziciji da na leto možemo očekivati možda i više drugih ponuda, nadamo se i od njih, ali i od drugih globalno velikih kompanija“, naveo je Ramovš. Ugovor Linglonga i Superlige o sponzorstvu ističe na leto. Kako kaže Ramovš, iako vrednost ugovora nije bila takva da bi mogla da promeni neke tokove u domaćem fudbalu, sama činjenica da imaju globalnu kompaniju bila je značajna. „Ta sredstva u dogovoru sa klubovima iskoristili smo, jedan naš udeo, u aktiviranju VAR sistema. VAR sistem, koji je uveden u međuvremenu u Srbiji, jednim je delom potpomognut od naše strane, od strane klubova zbog integriteta takmičenja“, rekao je Ramovš. On je dodao da je Superliga dobila mnogu veću gledanost zbog uvođenja VAR sistema, pomoćnog sistema suđenja pomoću pregleda video snimaka koji se koristi u fudbalu radi proveravanja odluka glavnog sudije. Ramovš je rekao da ne može da govori o ciframa, a prema pisanju medija Zajednica Superlige dobija od Linglonga 420.000 evra godišnje, odnosno 1,26 miliona ukupno. Prema predlogu budžeta za 2022. godinu država će za sport i rekreaciju opredeliti oko 35,6 miliona evra. Pomoć države obuhvata, između ostalog, finansiranje redovnih programa sportskih saveza, sportskih kampova i organizacije međunarodnih takmičenja. Država dodeljuje i nacionalna priznanja za osvajače medalja, odnosno doživotne penzije. ’Kinezi vole odbojku, Srbija dobra u ovom sportu’ Sportski novinar Miloš Šaranović kaže za RSE da su sportovi u koje ulažu kineske kompanije oni koji su bliži statusu značajnog i nacionalnog sporta u Kini. On navodi da je odbojka najpopularniji sport u Aziji, a košarka sve popularnija. „Nama je odbojka vrhunska i nismo loš target kada je odbojka u pitanju jer imamo ekipu i mušku i žensku koja osvaja svetske, olimpijske medalje i prisutna je na svim velikim takmičenjima“, kaže Šaranović. „Možda su izabrali sport u kome smo mi dobri, a oni ga poznaju i vole“, zaključuje naš sagovornik. Miloš Šaranović govoreći o kineskoj zainteresovanosti za sport kao primer navodi da Kinezi imaju uložen veliki novac ili stoprocentno vlasništvo u pojedinim fudbalskim klubovima italijanske, španske i engleske Premijer lige, koja je najskuplje fudbalsko takmičenje na svetu. Kina u Srbiji: Od ekonomije do sporta Aleksandra Stanković iz Instituta za evropske poslove za RSE, pak, ocenjuje da pojedine kineske firme u Srbiji, posebno investitori u okviru teške industrije, kroz sponzorstva sporta odvlače pažnju od nepoštovanja domaćih zakona. „Upoznati smo sa kršenjem ekoloških propisa od strane kineskih investitora u okviru teške industrije“, kaže Stanković navodeći i slučaj radnika Linglonga, koji su u svojim izjavama za medije naveli da kompanija krši njihova prava. Linglong je tokom novembra došao u žižu pažnje javnosti u Srbiji nakon što su dve nevladine organizacije saopštile da su vijetnamskim radnicima koji rade na gradilištu fabrike Linglonga „ozbiljno narušena radna prava i ugroženo zdravlje“, kao i da „veliki broj činjenica ukazuje na mogućnost da su radnici žrtve trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije“. Kompanija je to negirala i navela da su radnici angažovani za podizvođača, takođe iz Kine. Zaštitnik građana u Srbiji je u kontroli utvrdio da se u objektima u kojima su bili vijetnamski radnici nalaze boce za TNG i burad za dizel što predstavlja opasnost po živote tih ljudi, a policija je zbog opasnosti od požara zabranila stanovanje u tim objektima. Sponzorstva Gantena, Linglonga i Paeka u svetu Kineski Ganten se našao i na Otvorenom prvenstvu Australije u tenisu (Australian open, AO) kao zvanična voda kada je organizator potpisao ugovor sa njima 2018. godine. Odgovarajući na kritike zbog čega je na turniru kineska umesto domaće vode, AO je saopštio da je Ganten voda vrhunski brend koji je povezan sa drugim velikim teniskim i sportskim događajima, uključujući Juventus FC. „Otvoreno prvenstvo Australije nastavlja da širi svoj globalni domet i partnerstva, što pomaže razvoju sporta na svim nivoima u Australiji“, navedeno je u saopštenju AO iz 2018. godine. Ganten je zvanična voda i italijanskog fudbalskog kluba Juventus, a klub je ugovor sa kineskom kompanijom produžio do 2023. godine. Jedan od sponzora Juventusa je i Linglong. Linglong je nakon produženja ugovora sa jednim od najpoznatijih fudbalskih klubova do 2022. godine saopštio da su obe strane „uživale“ u partnerstvu zbog čega je svaki od brendova imao obostranu korist od sporazuma. Ovaj kineski proizvođač guma sponzoriše i nemački fudbalski klub Volfsburg (Wolfsburg). Linglong je ekskluzivni klupski partner za gume od početka 2015. godine, a fudbaleri Volfsburga prema poslednjem produženju ugovora nosiće logo kineskog proizvođača guma na svojim levim rukavima tokom utakmica Bundeslige i Kupa DFB do 2022. godine. Kineski brend odeće i obuće Peak je, kako se navodi na njihovom sajtu, zvanični partner / opremalac FIBA (udruženje nacionalnih košarkaških saveza). Dodaje se da Peak u ovom trenutku ima potpisanih najmanje 20 pojedinačnih ugovora sa NBA igračima i na trećem mestu je u promociji NBA. ... ceo tekst

Pozivi na blokadu autoputeva na protestu ekoloških organizacija

24.11.2021 07:25

Organizatori ekološkog protesta zbog predloga izmene Zakona o eksproprijaciji i Zakona o referendumu u Beogradu pozvali su na blokadu autoputa ako izmene zakona budu usvojene. Pojedini učesnici protesta smatraju da se ovim izmenama zakona otima privatna imovina i da se zakoni donose zbog projekta rudarske kompanije Rio Tinto. Zvaničnici Srbije to demantuju. Snimatelj: Dragan Kostić, montaža: Ana Toader... ceo tekst

Veliki protest u Beogradu protiv Zakona o eksproprijaciji i Zakona o referendumu

24.11.2021 07:05

Građani i aktivisti Saveza ekoloških organizacija Srbije okupili su se 24. novembra isped Predsedništva Srbije u Beogradu, na protestu protiv izmena Zakona o eksproprijaciji i Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, koji se nalaze u skupštinskoj proceduri.... ceo tekst

Rio Tinto u Srbiji: Ko je za, a ko protiv

24.11.2021 01:46

"Ekološka katastrofa" ili "ekonomski prosperitet" – dva su sučeljena mišljenja u Srbiji dok multinacionalna kompanija Rio Tinto planira da na zapadu države, u dolini reke Jadar kod grada Loznice, otvori rudnik litijuma. Zbog bojazni da bi planirani rudnik Rio Tinta mogao da ostavi negativne posledice po životnu sredinu i zagadi vodu i zemljište, deo građana i ekoloških aktivista u Srbiji pokrenuo je proteste, peticiju, reklamnu kampanju i inicijativu Ustavnom sudu da oceni lokalni prostorni plan koji predviđa eksploataciju litijuma. Iz Rio Tinta tvrdnje o zagađenju odbacuju i obećavaju poštovanje najviših ekoloških standarda za projekat "Jadar" – kako se naziva projekat eksploatacije litijuma iz minerala jadarit u Srbiji, koji je dobio ime po reci u čijoj je dolini pronađen. Podzemni rudnik još nije dobio dozvolu, čeka se procena uticaja na životnu sredinu, a predstavnici vlasti su obećali da će lokalno stanovništvo na referendumu odlučiti da li želi rudnik ili ne. Vlast, na čelu sa Srpskom naprednom strankom predsednika države Aleksandra Vučića, govorila je o koristima projekta "Jadar" – radnim mestima i ulaganjima u zapadnu Srbiju. Međutim, protiv rudnika su meštani u dolini reke Jadar okupljeni u lokalna udruženja, deo opozicije i ekološke organizacije. Protiv su i pojedini predstavnici stručne javnosti - među njima akademici Srpske akademije nauka i umetnosti i univerzitetski profesori i pojedine javne ličnosti. Meštanin doline Jadra: Direktno smo ugroženi Zlatko Kokanović živi u selu Gornje Nedeljice, nadomak Loznice. Veterinar je po struci, bavi se poljoprivredom. Njegovo imanje, ukoliko se realizuje plan kompanije Rio Tinto, biće u zoni rudnika i pratećih objekata, priča Kokanović za Radio Slobodna Evropa (RSE). "Sva moja imovina nalazi se u zoni rudnika - planirane deponije i ostale infrastrukture. Ostaje mi kuća i okućnica, a živeti na selu a nemati zemlju – to je kao da ti neko odseče ruke i noge. Nemaš se čime baviti", rekao je. Kokanović ima 45 godina i petoro dece. U međuvremenu, postao je aktivista udruženja "Ne damo Jadar" koje se bori protiv otvaranja rudnika u dolini reke. Kaže, kompanija Rio Tinto mu je u oktobru 2020. godine ponudila da otkupi njegovu zemlju, ali je on to odbio. Rudnik će direktno uticati na mesta lozničke opštine - Gornje Nedeljice, Slatina i Brezjak, procena je iz plana Rio Tinta. Za preseljenje je planirano više od 50 domaćinstava, a da se zemlja otkupi od više od 330 vlasnika. Kokanović ne želi da se seli iz Gornjih Nedeljica. Prema njegovim rečima, plan ne ugrožava samo ta mesta u kojima bi bio rudnik, već i desetak sela u dolini Jadra kojima je primarna delatnost poljoprivreda. "Ako ostanemo u našem kraju bez zemlje, svi smo direktno ugroženi. Nećemo moći da živimo, još ne znajući dokle će ići zagađenje i šta će biti sa zagađenjem. Kad im postavimo pitanje (Rio Tintu), oni nemaju odgovor", rekao je Kokanović. Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) objavio je u avgustu da je od 250 hektara – koliko je planirano za rudnik – Rio Tinto od meštana već otkupio 40 odsto zemljišta. Pored toga, sa nekim meštanima potpisani su predugovori o kupovini zemlje. Ekolozi protestuju Krajem 2020. godine, više ekoloških organizacija pokrenulo je proteste navodeći opasnost od štete po životnu sredinu u zapadnoj Srbiji, ukoliko se otpočne sa eksploatacijom minerala jadarita. Do novembra 2021. godine održano je više protesta – u selima nadomak budućeg rudnika, ali i u Beogradu. Pored protesta, vodi se i "pravna borba". Dva ekološka udruženja najavila su 23. novembra da će Ustavnom sudu podneti inicijativu za ocenu ustavnosti odluke Grada Loznice da u svoj prostorni plan unese projekat "Jadar". Gradska odluka je, kažu, protivzakonita, jer ne procenjuje uticaj rudnika na životnu sredinu. U međuvremenu, Srbija menja dva zakona – o referendumu i eksproprijaciji. Eksproprijacija je oduzimanje imovine u privatnom vlasništvu uz naknadu, ukoliko država oceni da je to potrebno zbog opšteg interesa – na primer, za puteve, fabrike ili rudnik. Zakoni su u skupštinskoj proceduri, a dok su predstavnici vlasti zakone obrazlagali sa govornice, građani i ekološki aktivisti su 23. novembra protestovali ispred parlamenta. Sumnjaju da su izmene zakona povezane sa kompanijom Rio Tinto i da će ovoj i drugim kompanijama biti olakšano oduzimanje privatnog zemljišta. Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je da ni zakon o eksproprijaciji ni zakon o referendumu, protiv kojih su građani protestovali ispred Skupštine, nemaju veze sa Rio Tintom niti sa bilo kojom drugom kompanijom. "Sva ona zemlja koju Rio Tinto odnosno Rio Sava poseduje, svu tu zemlju su kupili od ljudi čija je ta zemlja bila i ne postoji ni jedna parcela koju treba da eksproprisati. Sve su kupili bez ikakvog mešanja države", rekla je Brnabić u parlamentu 23. novembra. Rio Tinto u Srbiji, na projektu u okolini Jadra, posluje kroz svoju ćerku firmu, kompaniju Rio Sava. Ta firma je u privrednom registru Srbije osnovana 2001. godine, a delatnost su joj geološka istraživanja. Rio Tinto obećava poštovanje standarda Rio Tinto je više puta saopštio da je spreman za razgovore sa meštanima i da su namenili 2,4 milijarde dolara za projekat "Jadar", koji će, kako navode, biti izveden prema najvišim ekološkim standardima. "Sarađujemo sa preko 100 stručnjaka u Srbiji, uključujući 40 profesora Univerziteta u Beogradu, kako bismo utvrdili potencijalne uticaje projekta na životnu sredinu, kao i kojim merama je moguće da te uticaje kontrolišemo i ublažimo", navodi se na sajtu Rio Tinta u Srbiji. Strategija im je, kako su rekli, da podzemni rudnik realizuju "na bezbedan i održiv način". Rio Tinto je još 2004. godine, istražujući oblast Zapadne Srbije, otkrio novu rudu jadarit - kombinaciju litijuma i bora. Litijum je važan kao osnovna komponenta za proizvodnju baterija za mobilne telefone, laptopove, električne automobile i druge uređaje široke potrošnje. Rio Tinto je sa Vladom Srbije 2017. godine potpisao memorandum o razumevanju, ali još nemaju dozvolu da grade rudnik jadarita iz kojeg bi se dobijao litijum. Da bi otvorili rudnik, država mora da im izda brojne dozvole i da odobri Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu – za rudnik, postrojenje za preradu rude i upravljanje otpadom. Na sajtu Rio Tinta u Srbiji najavljeno je da će studija biti objavljena do kraja 2021. godine. Planirano je da rudnik jadarita kod Loznice počne da se gradi 2022., i da gradnja traje četiri godine. Eksploatacija bi trebalo da otpočne 2026. godine, a da tri godine kasnije bude postignut pun kapacitet proizvodnje. Kako se navodi, Projekat "Jadar" bi mogao da obezbedi dovoljno litijuma za napajanje više od milion električnih vozila godišnje. U pokušaju da smanji nezadovoljstvo građana, kompanija na svoj sajt postavlja odgovore na kritike dela javnosti u Srbiji. Rio Tinto je britansko-australijska multinacionalna kompanija sa sedištem u Londonu, koja posluje u 35 zemalja sveta. Jedna je od najvećih rudarsko-metalurških kompanija na svetu. Reklamna kampanja protiv Rio Tinta "Srbija nije na prodaju" – poruka je reklame protiv rudnika litijuma kompanije Rio Tinto. Reklama, koju je javni servis Srbije odbio da emituje, ima više od milion pregleda na društvenim mrežama i ukazuje na potencijalne ekološke posledice ukoliko rudnik bude otvoren. Autor reklamnog spota protiv Rio Tinta je nevladino udruženje "Kreni- promeni", a predstavnik tog udruženja Savo Manojlović izjavio je da je spot snimljen zato što na javnom medijskom servisu "nije moglo da se čuje drugačije mišljenje o podršci vlasti kompaniji (Rio Tinto) i njenim namerama za otvaranje rudnika litijuma". Udruženje "Kreni- promeni" pokrenulo je i onlajn peticiju protiv rudnika litijuma u Srbiji koju je do sada potpisalo više od 230.000 građana. Spot protiv Rio Tinta podelili su na društvenim mrežama član kraljevske dinastije Karađorđevića, princ Filip, episkop Srpske pravoslavne crkve Grigorije, voditelj Ivan Ivanović i brojni sportisti, glumci i predstavnici javne scene. Za vlast u Srbiji rudnik 'stateški važan' Da se "ništa što se tiče Rio Tinta neće dogoditi dok narod ne odluči", stav je predsednika Srbije Aleksandra Vučića. "Mi čekamo Rio Tinto da dođe, da vidimo šta su spremili i kako će da zaštite životnu sredinu. Pa kada donesemo zaključke, izaći ćemo pred narod. Oni nisu počeli iskopavanja niti su dobili dozvole za to", rekao je Vučić 24. novembra. Vučić je više puta izjavljivao da će se građani na lokalnom ili okružnom referendumu izjasniti da li žele rudnik litijuma. Ideju o referendumu prvi put je izneo u junu 2021. godine. Od tada je često govorio i o benefitima otvaranja rudnika – o "desetinama milijardi evra" moguće zarade i novim radnim mestima za građane Srbije. Vučić se osvrtao i na kritike ekoloških aktivista i opozicije na račun Rio Tinta. Tako je 28. jula iz Skoplja poručio da je za otvaranje rudnika i početak rada kompanije Rio Tinto "11 dozvola dato" za vreme prethodne vlasti koju je predvodila Demokratska stranka, a da su "dve ili tri" dozvole date od 2012. kad je Vučićeva Srpska napredna stranka došla na vlast. "Ljudi moraju da budu potpuno upoznati sa tim šta se dobija, a šta gubi. Kad čuju šta će dobiti, verujem da će doneti pozitivnu odluku", rekao je tada Vučić. Da je projekat Jadar "strateški važan" za Srbiju stav je ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović. "Verujemo da će kompanija Rio Tinto ispuniti sve uslove, u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine, i da ćemo dobiti rudnik litijuma", navela je Mihajlović 18. avgusta. Krajem februara 2020. premijerka Srbije Ana Brnabić najavila je "zaokruživanje proizvodnje" - da Vlada i Rio Tinto planiraju da traže strateškog partnera koji bi u Loznici otvorio fabriku za proizvodnju baterija ili električnih automobila. EU ambasador traži poštovanje standarda Nemačka se "kao i druge države interesuje za litijum u Srbiji", bila je poruka odlazeće nemačke kancelarke Angele Merkel prilikom posete Beogradu. "Imamo veliki broj investicija u oblasti auto industrije u Srbiji, svi znamo koliko je važan litijum za buduću mobilnost i za baterijske ćelije", rekla je Merkel na zajedničkoj konferenciji sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Ipak, Merkel nije u svojoj izjavi pomenula kompaniju Rio Tinto. A o Rio Tintu je govorio ambasador Evropske unije u Srbiji Emanuele Žofre. U intervjuu za televiziju N1 Žofre je rekao da je "to prilika za ekonomski razvoj", ali da se moraju poštovati najstroži standardi ako bude realizovan. Da Evropska unija "podržava ekološki štetan projekat Jadar" stav je nevladinog udruženja "Kreni-promeni", saopšten 22. novembra nakon sastanka sa predstavnicima delegacije EU u Srbiji. "Želimo da predstavnici EU budu potpuno svesni da bilo kakvu podršku projektu kopanja litijuma smatramo nedopustivom", rekao je predstavnik udruženja "Kreni promeni" Savo Manojlović ispred sedišta EU u Beogradu. Delegacija EU se nakon sastanka nije oglašavala. Okolinu Loznice, gde se planira iskopavanje jadarita, posetila je krajem oktobra Viola fon Kramon, poslanica Evropskog parlamenta iz nemačke Zelene partije. Nakon razgovora sa meštanima lozničkog kraja, Fon Kramon je za list Danas izjavila da je "lokalna zajednica sa pravom uplašena" i da "potpuno razume" njihov otpor. Opozicija oko izbora 'ujedinjena' protiv Rio Tinta Veći deo opozicije u Srbiji, i na levici i na desnici, protivi se otvaranju rudnika Rio Tinta. Pred izbore u aprilu 2022. godine litijum je postao i tema u kampanji koja zvanično još nije počela. Početkom oktobra potpisan je Društveni sporazum o zabrani istraživanja, eksploatacije i prerade litijuma u Srbiji, a medijima je dokument predstavilo 11 nevladinih organizacija i političkih partija. Svoje predstavnike na potpisivanju dokumenta imale su Demokratska stranka (DS) - partija koja je činila okosnicu prethodne vlasti u Srbiji, kao i Stranka slobode i pravde na čijem je čelu nekadašnji kadar DS-a i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas. Među potpisnicima su i pokret Dveri Boška Obradovića koji zastupa desničarske stavove i Narodna stranka – partija desnog centra koju vodi nekadašnji šef diplomatije Srbije Vuk Jeremić. Da se "internacionalizuje" problem rudnika Rio Tinto, namera je otvorene građanske platforme"Akcija". Platformu čine političke stranke, grupe građana i udruženja iz 60 gradova u Srbiji okupljene oko programa "Zeleni dogovor za Srbiju". U "Akciji" su, pored ostalih, stranka Zajedno za Srbiju bivšeg gradonačelnika Šapca Nebojše Zelenovića i pokret Ne davimo Beograd. Pokret "Ekološki ustanak" Aleksandra Jovanovića Ćute, jedan od organizatora protesta u Beogradu na kojima se tražila obustava poslovanja Rio Tinta, najavio je izlazak na izbore 2022. godine. Kakva je reputacija kompanije u svetu? Kompanija Rio Tinto se na svetskom tržištu tokom svoje duge istorije suočila sa više optužbi da uništava životnu sredinu ili krši ljudska prava. Jedan od najpoznatijih primera je slučaj na Papui Novoj Gvineji, kada je stanovništvo počelo pobunu zbog pritisaka vlade da se nastavi rad u rudniku zlata i bakra. Pobuna je prerasla u građanski rat za nezavisnost ostrva Bugenvil koji se vodio od 1988. do 1997. godine. Maja 2020. godine, svetske agencije prenele su i vest da je kompanija Rio Tinto uništila dva aboridžinska svetilišta u Zapadnoj Australiji, u regionu Pilbara. Incident se dogodio tokom istraživanja gvozdene rude u klisuri Jukan, a uništeno je arheološko nalazište staro 46.000 godina. U prvoj reakciji Rio Tinta saopšteno je da je pokrenuta unutrašnja istraga u kompaniji, a nakon pritiska australijske i svetske javnosti otpuštena su tri menadžera koja su povezana sa incidentom. Rio Tinto je naglasio i da će sarađivati sa vladom Australije u istrazi slučaja i da će pronaći načine da unapredi svoje unutrašnje procedure, kako se takvi incidenti više ne bi dešavali. ... ceo tekst

Beograd: Protesti zbog straha od oduzimanja imovine

23.11.2021 12:17

Izmene zakona o eksproprijaciji Srbije, koje će državi omogućiti da po hitnom postupku oduzme zemljište ako na njemu treba da se grade projekti od javnog interesa, dovele su do protesta nekoliko nevladinih organizacija u centru Beograda.... ceo tekst

Sve žalbe radnika u kineskim fabrikama u Srbiji

22.11.2021 06:15

“Obezbeđenje je tu. Dozvolili su juče nekim ljudima da odu da kupe namirnice, nisu bili toliko striktni kao u jutarnjim časovima (kada nam ne daju da izlazimo, prim. aut.)“. Ovo je za Radio Slobodna Evropa (RSE) 22. novembra izjavio jedan od vijetnamskih radnika angažovanih na izgradnji kineske fabrike auto guma „Linglong“ u Zrenjaninu. Njegov identitet je sakriven zbog moguće odmazde poslodavca. On je jedan od 500 radnika o čijem problemu mediji izveštavaju danima zbog navoda o lošem tretmanu i uslovima u kojima žive. Oni su bili smešteni u krugu fabrike, u barakama, a slike iz tog neuslovnog kampa aktivista za ljudska prava obišle su svet. Oko 500 vijetnamskih radnika sada je smešteno na različitim lokacijama udaljenim više kilometara od gradilišta fabrike. Sagovornik RSE navodi da je smešten u kući u mestu Ečka, oko 5 kilometara udaljenoj od gradilišta „Linglonga“ gde radi. „Mi sada ne možemo slobodno da dolazimo i odlazimo na gradilište, imamo prevoz, van radnog vremena valjda moramo da budemo u smeštaju“, kaže on. Dvanaest nevladinih organizacija koje se bave ljudskim pravima iz Beograda, Zrenjanina i Novog Sada objavilo je 22. novembra zajedničko saopštenje u kom navode da je premeštanje vijetnamskih radnika na više lokacija otežalo njihovu borbu i samoorganizovanje, ali i dopremanje pomoći. „Borba nije gotova, još uvek smo na terenu“, navodi se u saopštenju. Slučaj vijetnamskih radnika u Zrenjaninu nije prvi u Srbiji koji je privukao pažnju medija i međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava zbog sumnje da radnici za kineske poslodavce rade i žive u nehumanim uslovima, kao i da su žrtve radne eksploatacije. RSE je u januaru izveštavao o neuslovnom smeštaju kineskih radnika u privremenom kampu kod rudnika „Čukaru Peki“ u Boru u istočnoj Srbiji. Sumnja na trgovinu ljudima radi radne eksploatacije „Imamo pokazatelje da je u slučaju vijetnamskih radnika angažovanih na izgradnji fabrike Linglong u pitanju trgovina ljudima u cilju radne eksploatacije, odnosno prinudni rad“, kaže za RSE Hristina Piskulidis, portparolka beogradske nevladine organizacije „Astra“ koja se bavi problemom trgovine ljudima. Piskulidis objašnjava da se ova vrsta trgovine ljudima može prepoznati po tome što je to rad na koji radnici nisu u startu pristali, koji se odvija pod uslovima na koje nisu pristali i da je to radna situacija koju radnici ne mogu da napuste kada to požele. „Znamo da su im bili oduzeti pasoši, da su radnici u više navrata zastrašivani i da oni ne mogu da napuste taj rad kad god požele“, navodi Piskulidis. Nevladini aktivisti su 17. novembra nakon sukoba sa obezbeđenjem izveli iz kruga fabrike jednog od radnika koji je dobio otkaz nakon što je javno govorio o uslovima u kojima rade. Obezbeđenje je prethodno zabranjivalo kontakt radnika sa medijima i aktivistima. Poslodavac je, prema tvrdnjama radnika sa kojima je RSE komunicirao, 19. novembra vratio pasoše radnicima. Ipak, iz organizacije „Astra“ smatraju da vijetnamski radnici i dalje rade u uslovima koji se mogu nazvati prinudnim. „Kada imamo pretnje i zastrašivanja poslodavca, uvek govorimo o prinudnom radu. Njihovo kretanje je sada limitirano“, ističe ona. Loši uslovi života Vijetnamski radnik opisuje sadašnje uslove u kući u kojoj je smešten kao bolje u odnosu na kamp u krugu fabrike „Linglong“ u kom su radnici do sredine novembra bili smešteni. “Trenutno se popravlja mnogo stvari u kući, struja, voda. Toalet nije dobar”, navodi on. Kako navodi, oko trideset radnika smešteno je u jednoj kući koja ima prizemlje, sprat i potkrovlje. Predstavnica „Astre“ Piskulidis kaže da su raniji uslovi u kampu u kom su radnici boravili do 18. novembra bili „strašni“. Naime, radnici su bili smešteni u barakama u blizini gradilišta u nehumanim uslovima, a nakon medijskih objava o njihovom položaju, radnici su preseljeni na više lokacija u okolini Zrenjanina, na severozapadu Srbije. „U barakama prostor koji je jedna osoba imala je ispod zatvorskog minimuma, prostorije za pripremanje hrane su bile higijenski neuslovne, bilo je dva bojlera na 500 ljudi“, kaže Piskulidis. Ona navodi da su vijetnamski radnici u više navrata protestovali zbog loših uslova, a prvi put zbog toga što nisu imali dovoljno hrane i, kako navodi, „bili prinuđeni da love sitnu divljač oko kampa“. „Za doručak su ponekad (kako tvrde, prim. aut.) dobijali jedno jaje, a oni su radnici koji rade teške fizičke poslove. Zvuči kao horor film“, navodi Piskulidis. RSE je izveštavao o obustavi rada vijetnamskih radnika i 17. novembra. „Imamo slabu struju i ništa ovde nije dobro. Idite unutra pa vidite", rekao je tada jedan od vijetnamskih radnika za RSE. Slična svedočenja kineskih radnika u Boru Slična svedočenja o lošim uslovima života RSE je objavio u januaru kada su kineski radnici rudnika „Čukaru Peki“ u Boru u vlasništvu kineske kompanije „Ziđin“ takođe protestovali zbog loših uslova u kampu u kom su smešteni. Radnici su tada RSE poslali snimke i fotografije iz kampa koji ilustruju veoma loše uslove, da su toaleti veoma prljavi i da ih koristi veliki broj ljudi. „Prašina je svuda po podu, otpaci u kupaonicama, u toaletima izmet na sve strane“, naveo je tada jedan od kineskih radnika u Boru koji je tražio da zaštitimo njegov identitet. Na osnovu svedočenja za RSE, i kineski radnici su se suočili sa ograničenjem kretanja i zastrašivanjem. Više radnika tvrdilo je da im poslodavac ne dozvoljava da izađu iz neuslovnog kampa u kom su smešteni, kao i da im je zabranjen kontakt sa stanovništvom u Srbiji. „Kao zatvorenici smo. Kažnjen si ako izađeš i budeš uhvaćen. To je velika novčana kazna“, rekao je u januaru za RSE jedan od kineskih radnika. Ko su poslodavci radnicima iz Kine i Vijetnama? Ono što je takođe zajedničko za slučaj kineskih i vijetnamskih radnika je da njihovi poslodavci nisu poznate kineske kompanije koje su investitori u Srbiji. Naime, kineska kompanija „Šandong Linglong“ koja gradi fabriku auto guma u Zrenjaninu je, nakon što su izveštaji o lošim uslovima u kojima žive vijetnamski radnici izašli u javnost, saopštila 18. novembra da radnici nisu zaposleni u njihovoj kompaniji. "Vijetnamski radnici, uključeni u projekat izgradnje fabrike u Zrenjaninu, angažovani su od strane jednog od naših izvođača radova, kompanije 'China Energy Engineering Group Tianjin Electric Power Construction (TEPC)'", naveo je Linglong. Kompanija TEPC, prema podacima Agencije za privredne registre, ima predstavništvo (ogranak) u Beogradu i u vlasništvu je istoimene kompanije u Kini. Na sličan način, kineski radnici u rudniku „Čukaru Peki“ nisu zaposleni u kompaniji „Ziđin“ koja je vlasnik rudnika, već se kao njihov poslodavac u javnosti pojavljivala kompanija „Jinshan Construction“ u vlasništvu „Ziđina“, koja je javno demantovala tvrdnje radnika o lošim uslovima smeštaja i, kao reakciju na izveštavanje RSE, poslala medijima fotografije boljih uslova od onih o kojima svedoče radnici. Portparolka „Astre“ smatra da na ovaj način velike kineske kompanije sa sebe „skidaju“ odgovornost za nepravilnosti i loš tretman radnika. „To je administrativna zavrzlama koja štiti glavne aktere (od odgovornosti, prim. aut.)“, kaže Hristina Piskulidis. Apeli međunarodnih organizacija i (ne)reagovanje institucija u Srbiji Šest poslanika Evropskog parlamenta saopštili su 19. novembra da su "zgroženi izveštajima o navodnoj trgovini ljudima u svrhu radne eksploatacije u Srbiji", a koji se odnose na položaj vijetnamskih radnika. Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik napisao je 19. novembra na društvenoj mreži Tviter da slikama (koje u viđene u medijima, prim. aut.) iz kineske fabrike Linglong nije mesto u Evropi 21. veka. „Svi radnici u zemljama kandidatima zaslužuju sigurne uslove rada i odgovarajuće standarde zaštite. Pozivam nadležne organe da ovaj slučaj detaljno istraže“, napisao je Bilčik. RSE je u vezi sa ovim slučajem uputio pitanja Ministarstvu spoljnih poslova Vijetnama, ali odgovor do zaključenja ovog teksta nije stigao. Kada je reč o kineskim radnicima u Boru, RSE je u februaru povodom ovog slučaja kontaktirao za izjavu predstavnike organizacije iz SAD-a „China Labor Watch“ koja se bavi uslovima u kojima kineski radnici rade u svetu. Ova organizacija je u aprilu objavila izveštaj o položaju kineskih radnika koji rade na projektima kineske inicijative „Pojas i put“, a izveštaj je delom baziran na svedočenjima kineskih radnika koji rade u Indoneziji, Alžiru, Singapuru, Jordanu, Pakistanu, Srbiji i drugim zemljama. „Otkrili smo široko rasprostranjena kršenja prava koja uključuju zadržavanje pasoša, ograničenja slobode kretanja, prekovremeno radno vreme do 12 sati dnevno i 7 dana u nedelji, nultu naknadu za godišnji odmor, .., neisplaćene zarade, izolacija od lokalne zajednice, zastrašivanje i pretnje“, navodi se u izveštaju ove organizacije. Sa druge strane, prema oceni nevladine organizacije „Astra“, nadležni organi u Srbiji umanjuju ozbiljnost situacije kada su u pitanju strani radnici u Srbiji. Premijerka Srbije Ana Brnabić je 18. novembra rekla da je inspekcija rada stalno na terenu i da je 17. novembra naloženo da se radnici izmeste i imaju bolje uslove. Ipak, Brnabić u izjavi za B92 nije isključila mogućnost da su, kako se izrazila, napadi na fabriku „Linglong“ organizovani protiv kineskih investicija. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 19. novembra da ne razume smisao medijsko-političke kampanje protiv kineske kompanije "Linglong" u Zrenjaninu i da je spreman da pomogne i vijetnamskim radnicima koji rade na njenoj izgradnji. Iz kancelarije Zaštitnika građana je 18. novembra saopšteno da je delegacija Ombudsmana 17. novembra razgovarala sa predstavnicima Policijske uprave (PU) Zrenjanin, kao i sa radnicima i predstavnicima firme koja angažuje radnike iz Vijetnama, te da je zaključeno da svi angažovani strani radnici imaju urednu prijavu i radnu dozvolu. Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović je 18. novembra potvrdio da vijetnamski državljani koji rade na izgradnji fabrike „Linglong“ u Zrenjaninu spavaju u neuslovnim prostorijama, ali je dodao da su “jako dobro plaćeni”. Prema njegovim rečima, inspekcije rada su izlazile na teren i “nisu našle nepravilnosti”. Inspekcija rada takođe nije pronašla nepravilnosti koje su kineski radnici u januaru prijavili u kampu u okviru rudnika „Čukaru Peki“ navodeći da nije nadležna da kontroliše uslove života u kampu nakon radnog vremena, već samo radno angažovanje. ... ceo tekst

Srbija najavljuje četvrtu dozu vakcine

22.11.2021 04:34

Uporedo sa kampanjom za primanje treće doze vakcine protiv COVID-19 u Srbiji se kao mogućnost najavljuje i četvrta doza. Epidemiolog i član Kriznog štaba Branislav Tiodorović smatra da je verovatno da će na proleće biti preporučeno primanje četvrte doze vakcine protiv korona virusa. On je 18. novembra za list Blic rekao da bi se imunizacija protiv korona virusa u budućnosti mogla obavljati dva puta godišnje. Prethodno je epidemiolog i član Kriznog štaba Predrag Kon pomenuo četvrtu dozu vakcine. On je 8. novembra za TV Pink rekao da oni koji imaju oboljenje koje izaziva smanjeni imuni odgovor ili su transplantirani ili su na hemodijalizi ili su pod određenim terapijama koje obaraju imunitet, treba da prime treću dozu znatno ranije, 28 dana posle druge. Posle treće doze, kako je rekao, takve osobe imaju razmak od minimum pet meseci do četvrte. I Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ je u preporuci o primeni buster doze vакcinа prоtiv COVID-19, dao uputstvo za četvrtu dozu. U toj preporuci, ažuriranoj 2. novembra na osnovu odluke Nacionalnog komiteta za imunizaciju, piše da se buster doza primenjuje nakon najmanje pet meseci od davanja dodatne, treće doze, kod osoba sa urođenim ili stečenim oslabljenim imunitetom (оsоbе које su nакоn nајmаnjе 28 dаnа оd drugе dоzе primilе mRNK vакcinu, као dоdаtnu, trеću dоzu). Đerlek: Dogovor sa lekarom koja je vakcina najpogodnija za treću dozu Ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao je 13. novembra u Univerzitetskom kliničkom centru Niš da će, kako sada stvari stoje, nova normalnost i realnost biti takva da će građani morati da se vakcinišu na svakih pet, šest meseci, u zavisnosti od vrste vakcine. Treća doza, tzv. buster (dodatna) vakcina protiv korona virusa u Srbiji je moguća od 17. avgusta kod osoba kod kojih je od davanja druge doze prošlo najmanje šest meseci i bez obzira na to da li spadaju u grupe kojima se preporučuje treća doza. Četvrtu dozu za sada nije primio nijedan građanin, niti je ona zvanično omogućena. Prema poslednjim podacima od 19. novembra prvu dozu vakcine primilo je oko tri miliona ljudi, drugu dozu oko 2,9 miliona ljudi, dok je treću dozu primilo 1,3 miliona ljudi. U Srbiji je od COVID-19 do sada umrlo preko 11 hiljada ljudi. Koje zemlje su omogućile četvrtu dozu? Krajem oktobra američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) naveo je da osobe sa umereno ili teško „kompromitovanim“ imunitetom mogu dobiti četvrtu dozu vakcine protiv korona virusa nakon šest meseci od treće doze. Prema CDC-u umereno ili ozbiljno ugrožen imunitet imaju osobe koje se leče od karcinoma, primaoci transplatiranih organa ili matičnih ćelija, osobe sa uznapredovanom ili nelečenom HIV infekcijom i osobe koje primaju velike doze kortikosteroida. Vodeći američki stručnjak za zarazne bolesti Entoni Fauči (Anthony Fauci) izjavio je 21. novembra za Ej Bi Si (ABC) da nema nejasnoća kada je reč o potrebi da se prime buster doze zbog smanjenja efikasnosti prvih doza vakcine, do kojeg dolazi vremenom. On je, pozivajući potpuno vakcinisane Amerikance da prime buster doze, rekao da busteri daju duži rok zaštite, mada još nije jasno da li će vakcinisani morati da ih dobijaju svakih šest meseci ili godinu dana. Savetodavni odbor CDC-a je 19. novembra jednoglasno preporučio buster (treće) doze vakcine protiv COVID-19 za starije od 18 godina koji su potpuno vakcinisani. Ministarstvo zdravlja Turske saopštilo je 16. avgusta, kako je preneo list Hurijet (Hürriyet), da će ova zemlja početi da primenjuje četvrtu dozu vakcine protiv COVID-19 kod određenih grupa. „Pošto su neke zemlje zahtevale najmanje dve doze Pzifer/BioNTech vakcine za ulazak, četvrta doza će biti dostupna onima koji su već primili dve doze Sinovaca (kineske vakcine) i jednu dozu Pzifer/BioNTech, navelo je Ministarstvo. Prema novim pravilima, koje je objavilo ministarstvo, zdravstveni radnici i druge prioritetne grupe takođe imaju pravo na četvrtu dozu. Ministar zdravlja Turske Fahretin Koča napisao je na Tviteru tada da sa medicinske tačke gledišta nema potrebe za četvrtom dozom. „Ovo je novi aranžman dizajniran posebno da bude u skladu sa pravilima zemalja koje zahtevaju dve doze mRNA vakcina“, naveo je Koča. Sredinom septembra je izraelski koordinator za pitanja pandemije Nahman Eš (Nachman Ash) rekao da se Izrael priprema kako bi osigurao da ima dovoljno vakcina u slučaju da bude potrebna i četvrta runda vakcinacije protiv COVID-19. „Ne znamo kada će se to dogoditi, nadam se da neće biti u roku od šest meseci kao ovoga puta i da će treća doza trajati duže“, rekao je Eš za Radio 103 FM. Nacionalni koordinator za pandemiju Salman Zarka izjavio je da bi Izrael trebalo da počne sa pripremama za sprovođenje četvrte vakcinacije protiv korona virusa. „S obzirom da je virus ovde i da će i dalje biti ovde, moramo da se pripremimo za četvrtu dozu“, rekao je Zarka izraelskom javnom radiju Kan. On, međutim, nije naveo kada bi četvrte doze vakcine mogle da budu date. Šta kažu međunarodne organizacije i institucije? Svetska zdravstvena organizacija (SZO) smatra da dodatne vakcine kod celokupnog stanovništva za sada nisu opravdane i da umesto toga treba uložiti napore da siromašne zemlje dobiju prve dve doze protiv korona virusa. Međutim, mnoge zemlje širom sveta u borbi protiv rasta obolelih od COVID-19 pribegle su trećem krugu vakcinacije. Evropska agencija za lekove( EMA) je u oktobru odobrila davanje buster doze Fajzerove i Modernine vakcine osobama starijim od 18 godina. Evropska agencija za lekove odobrila buster doze vakcine Moderna Pfizer/BioNTech: Treća doza vakcine vraća zaštitu na 95,6 posto Pregovori sa AstraZenekom oko buster doze COVID-19 vakcine u EU EMA je navela da se buster doza može davati odraslima najmanje šest meseci nakon druge doze Fajzera i šest do osam meseci od potpune vakcinacije Modernom. Od septembra, veliki deo Evrope nudi treću dozu vakcine protiv COVID-19 najugroženijim, starijim i osobama sa ugroženim imunitetom, piše Politiko (Politico). To uključuje Nemačku, Francusku, Veliku Britaniju, Belgiju, Austriju i druge.     ... ceo tekst

JEDAN RADIO. SVE OD MUZIKE!

Podrška od strane


Radio Košava najpoznatiji je radijski brend u Srbiji.


RadioKosava.rs
emituje sve vrste hitova, uz kratke govorne segmente koji su zabavni i sadržajni.

U etru je duže od dve decenije, a godinama unazad je najslušanija online radio stanica u Beogradu i Srbiji. Veliki deo radijske slušalačke publike na prvo mesto svog ličnog izbora pozicionira upravo ovu radio stanicu.


Zvaničan početak radio Košave bio je 22. jula 1994. godine u 18:00 časova!


Sa sloganom "Jedan radio. Sve od muzike!" radio Košava svakog dana potvrđuje svoju lidersku poziciju zadajući standarde u kreiranju sadržaja i velikom izboru muzike kao osnovne vrednosti radija kao medija.



Radio Košava prihvata odgovornost i zaštitu životne sredine.



Odgovornost za životnu sredinu znači da postoji sve veća potreba za dobijanje energije iz obnovljivih izvora.

Radio Košava u potpunosti koristi energiju iz obnovljivih izvora za napajanje servera u svom data centru.

Energija stvorena vazduhom sa ekološkog stanovišta smatra se jednim od najčistijih oblika proizvodnje električne energije.

Radio Košava želi da koristi ove mere kako bi promovisala energetski efikasnu upotrebu interneta.
Loading the player...