RADIO PROGRAMI:

Košava1
Košava2
KošavaROCK
KošavaLOVE1
KošavaLOVE2
KošavaLATINO
KošavaKONCERT1
KošavaKONCERT2
KošavaKIDS
KošavaKLASIK
KošavaRAP
KošavaJAZZ
KošavaINFO
KošavaFREEDOM
KošavaFOLK1
KošavaFOLK2
KošavaFOLK3
KošavaEVERGREEN
KošavaCLUBBING
KošavaCITY
KošavaCAFE
Radio Kosava Youtube kanal
Radio KOŠAVA FREEDOM
Radio Slobodna Evropa
Film DANA
Emisije
Pišite nam
Ovce i zvonce
Programska šema
Slučajni prolaznik
Marketing

Vesti dana radija Košava

Nema više rominga na Zapadnom Balkanu Nema više rominga na Zapadnom Balkanu

Od četvrtka 1. jula 2021. godine ukida se roming između zemalja Zapadnog Balkana i maksimalna cena biće primjenjivana u skladu sa pravilom "kao u domaćem saobraćaju", saopštili su iz Veća za regionalnu saradnju ...

Overture - supersonični avioni bi mogli da lete duplo brže od postojećih Overture - supersonični avioni bi mogli da lete duplo brže od postojećih

United Airlines je odlučila da kupi 15 supersoničnih aviona od kompanije Boom Supersonic, s mogućnošću povećanja narudžbe na ukupno 50 aviona. Ova odluka ipak nije konačna, jer prvenstveno zavisi od sigurnosnih testiranja koja treba ...

Ko će pokoriti Roze jezero nadomak Dakara  Ko će pokoriti Roze jezero nadomak Dakara

Svako ko je imao priliku da odgleda prvu trku u okviru šampionata Extreme E, jedva će čekati vikend pred nama kada se održava drugi po redu X Prix! Na novoj lokaciji i u ...

Robotizovani čistač ulica održava gradsku higijenu Robotizovani čistač ulica održava gradsku higijenu

Grad Helsinki je počeo sa isprobavanjem tihih, autonomnih robota, koji ne zagađuju okolinu, a koji održavaju ulice čistim, bez uznemiravanja stanovnika. Vozilo nazvano Trombia Free je započelo svoju test vožnju čišćenja ulica Helsinkija. Trombia će ...

Izdvajamo

USB-C kablovi koji podržavaju 240 W USB-C kablovi koji podržavaju 240 W

Tokom ove godine očekuju se novi USB-C kablovi i uređaji koji će podržavati novu USB specifikaciju. Prema njoj, USB-C će biti sposoban da podrži 240 W, što je više nego duplo veća vrednost ...

MERCEDES EQT minivan – Luksuzno električno vozilo MERCEDES EQT minivan – Luksuzno električno vozilo

Da li ste očekivali išta manje od EQ modela? Nemački proizvođač automobila, Mercedes-Benz je predstavio svoje novo električno vozilo, u pitanju je minivan koji nosi oznaku EQT. EQT je sedmo električno vozilo te ...

Nova serija Harley-Davidson motora postaje - najpoželjniji brend električnih motorcikala na svetu Nova serija Harley-Davidson motora postaje - najpoželjniji brend električnih motorcikala na svetu

Harley-Davidson ne odustaje od električnih motora. Prvi električni motor Harley-Davidson se zove LiveWire, a ova kompanija iz Milvokija želi da napravi novi brend koji će se upravo tako zvati. Nova serija mora da bude drastično ...

Sennheiser, namenjen prosečnim korisnicima - prešao u vlasništvo kompanjie Sonova Sennheiser, namenjen prosečnim korisnicima - prešao u vlasništvo kompanjie Sonova

Jedna od najpoznatijih kompanija, čiji smo logotip navkli da viđamo na kvalitetnim slušalicama, pre nekoliko meseci objavila je nameru da proda jedan od svojih ogranaka, onaj namenjen prosečnim korisnicima.     Takav plen opravdano je brzo ...

Najčitanije

Osnovana nova društvena mreža – osnivač Donald Tramp, bivši predsednik SAD-a Osnovana nova društvena mreža – osnivač Donald Tramp, bivši predsednik SAD-a

Bivši predsednik SAD-a, Donald Trump, otvorio je sopstveni blog nakon višemesečnog obećanja. Na platformi će se naći Trump-ovi komentari koje ljudi mogu lajkovati ili prijaviti putem svojih e-mailova i brojeva telefona. Korisnicima je takođe ...

Najveći avion na svetu – An-225, proizvededen je samo jedan i koristi se za... Najveći avion na svetu – An-225, proizvededen je samo jedan i koristi se za...

Avion je apsolutni rekorder u količini prevezenog tereta na jednom letu, sa tovarom od čak 253.820 kilograma. Antonov An-225 Mrija (Мрія - san ili inspiracija, na ukrajinskom) je veliki teretni avion, proizveden u ...

Pozlaćeni Tesla i iPhone: prava egzotika Pozlaćeni Tesla i iPhone: prava egzotika

Specijalno kućište telefona inspirisano je EV Ilona Maska. Kompanija Caviar spremila je iznenađenje za svoje klijente, u vidu super-luksuznog Teslinog Modela S, ukrašenog zlatom najveće čistoće!       Zajedno s nesvakidašnjom verzijom popularnog EV stižu i ...

U svojim Calendar aplikacijama Google dodaje Maps dodatak sa mnogo prednosti U svojim Calendar aplikacijama Google dodaje Maps dodatak sa mnogo prednosti

Google dodaje Maps dodatak u okviru Calendar aplikacija. Novi dodatak donosi korisnicima mnoge prednosti. Putovanja i sastanci uživo tokom pandemije polako se vraćaju u normalu, a Google želi da bude spreman za bezbedno poslovanje ...

Video dana radija Košava

Nedelja - programska šema

KRATKE VESTI u 45 sekundi KRATKE VESTI u 45 sekundi

06:30

Informativne kratke (hedline) vesti sažete u 45 sekundi.Svakodnevno se uživo emituju od (06:30h) do (21.30h) u tridesetom minutu svakog sata. ...više o emisiji

Slobodna Evropa (09:30h; 14:00h) Slobodna Evropa (09:30h; 14:00h)

09:30

Misija Radija "Slobodna Evropa" - Radio "Liberty" je da širenjem informacija i ideja promoviše demokratske vrednosti i institucije.Od centralne Evrope do Pacifika, od Baltičkog do ...više o emisiji

Muzika Non stop Muzika Non stop

10:00

☆☆☆ Jedan radio, SVE od MUZIKE ☆☆☆☆☆☆ U svakom delu SRBIJE ☆☆☆ ...više o emisiji

Radio Slobodna Evropa

Most: Pokušava li Vučić da bude 'predsednik svih Srba'?

25.07.2021 12:52

U Mostu Radija Slobodna Evropa (RSE) tražimo odgovor na pitanje šta stoji iza priče o “srpskom svetu” koju uporno širi ministar unutrašnjih poslova Srbije i Vučićev bliski saradnik Aleksandar Vulin. Sagovornici su bili Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam iz Novog Sada, i Vehid Šehić, predsednik Foruma građana Tuzle. Bilo je reči o tome kako je nastao termin ”srpski svet” i ko ga je lansirao, zašto je baš Vulin izabran da bude njegov glavni protagonista, da li se zalaganje da svi Srbi na Zapadnom Balkanu žive u jednoj državi može pravdati ujedinjenjem Nemačke, kao što to čini Vulin, i kakve veze “srpski svet” ima sa britanskim Komonveltom. Razgovaralo se i o tome kako je Vučić reagovao na zahteve iz regiona da se ogradi od Vulinovog propagiranja “srpskog sveta”, šta je cilj Vučićevih sastanaka sa liderima Srba koji žive u susednim državama, zašto hrvatski Srbi ne žele da bude deo “srpskog sveta”, kao i o tome da li je priča o “srpskom svetu” i Vučiću kao predsedniku svih Srba pokušaj da se održi živom ideja o “Velikoj Srbiji” ili je to samo puko udvoričko građenje Vučićeg kulta. Omer Karabeg: Termin “srpski svet” lansiran je na velika zvona sredinom jula prošle godine kada je beogradska Politika na naslovoj strani objavila tekst istoričara Aleksandra Rakovića u kome on iznosi ideju o “srpskom svetu” koja u njegovoj interpretaciji podrazumeva ujedinjenje Srbije, Republike Srpske i Crne Gore. Da li je taj termin ozvaničen kada ga je dva meseca kasnije prihvatio Aleksandar Vulin, ministar unutrašnjih poslova Srbije? Aleksandar Popov: Taj termin je politički lansiran onog trenutka kada ga prihvatio Aleksandar Vulin koji ga je potom u nekoliko navrata spominjao. Od maglovite ideje to je preraslo u velikodržavni koncept, što Vulin nije ni krio. On kaže da trenutne geopolitičke i međunarodne okolnosti ne idu naruku stvaranju jedinstvene države svih Srba, ali da veruje da će se to desiti za deset, dvadeset ili pedeset godina. Tako da je “srpski svet” ušao u politički opticaj i Vulin je taj koji u ime Aleksandra Vučića, svog šefa, propagira tu ideju. Lažni levičar Omer Karabeg: Kako se u Bosni i Hercegovini reagovalo na lansiranje termina “srpski svet”? Vehid Šehić: Mi smo već navikli na takve poruke. To nije ništa novo. Sličnu poruku je sadržavao i nedavni “non-paper” koji je ponudio novu kartu Zapadnog Balkana gdje je Republika Srpska priključena Srbiji. Takve poruke ne bude strah od novog rata jer ga ovdje neće biti - ne zahvaljujući nama nego velikim silama - ali one onemogućavaju uspostavljanje dobrosusjedskih odnosa među zemljama regiona. Kad je riječ o Vulinu, ono što mene posebno intrigira je što se radi o predsjedniku Pokreta socijalista. Ako je socijalista, njegova ideja bi morala da bude kosmpolitizam, a vidimo da je on uronio u retrogradni nacionalizam. Cijela ta igra, koja se u prvom redu tiče Bosne i Hercegovine i Crne Gore, u suprotnosti je sa evropskim vrijednostima za koje se Srbija deklarativno zalaže. A jedna od temeljnih evropskih vrijednosti je da su granice u Evropi nepromjenljive, a samim tim i na Zapadnom Balkanu. Nekad se govorilo o “Velikoj Srbiji”, a sada se govori o “srpskom svetu”. Ne treba to minimizirati. Te izjave Vulina, koje on izgovara kao portparol Srbije, treba jasno osuditi. Omer Karabeg: Zašto je Aleksandar Vulin izabran da gotovo isključivo govori o “srpskom svetu”. Kolika je težina njegovih izjava? Aleksandar Popov: Vulin je, pre svega, čovek od apsolutnog poverenja predsednika Vučića tako da je on dobio ulogu njegovog glasnogovornika. Kada nas treba svađati sa svetom, kada se šalju oštre poruke našim susedima - Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, Vulin je taj koji to čini. Reč je o čoveku koji je prvo bio na čelu Ministarstva odbrane, a sada je na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova. Njemu su, dakle, dati resori sile, što govori o poverenju koje uživa kod Vučića. Gospodin Šehić kaže da ga čudi što nacionalističke ideje dolaze od šefa stranke levice. Međutim, u Srbiji je sve pobrkano. U pitanju je lažno predstavljanje. Vulinov Pokret socijalista je najmanje partija leve orijentacije. Sve što ta stranka propagira je više nego desničarenje. Omer Karabeg: Kakva je uloga Milorada Dodika u promovisanju “srpskog sveta”? Vehid Šehić: On o tome vrlo često govori. Dodik kaže da je njegov glavni grad Beograd. To ne kaže samo on nego i većina političara u Republici Srpskoj. Dodikova priča se uklapa u sve ono što govori i Aleksandar Vulin. Srbija - kolonijalna sila' Omer Karabeg: Vulin se otvoreno zalaže da svi Srbi žive u u jednoj državi. On kaže da teritorijalno ujedinjena Nemačka nikome nije problem, ali da politički ujedinjeni Srbi jesu. Koliko je to opravdano poređenje? Aleksandar Popov: Veoma je teško porediti slučaj ujedinjenja Nemačke sa Srbijom jer je Nemačka bila jedinstvena, pa je nakon Drugog svetskog rata podeljena na dve države da bi nakon završetka Hladnog rata došlo do ponovnog ujedinjenja. Republika Srpska nikada nije bila sastavni deo Srbije, dok je Crna Gora posle Prvog svetskog rata bila faktički okupirana od strane Srbije i kao takva ušla u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, pa potom u Jugoslaviju u kojoj je bila federalna jedinica da bi nakon referenduma 2006. ponovo postala nezavisna država. Dakle, poređenje sa Nemačkom je krajnje nesuvislo, a da ne govorimo o poređenju sa Velikom Britanijom. Vulin postavlja pitanje kako Velika Britanija može da održava veze sa zemljama Komonvelta, a Srbi ne mogu da imaju svoj “srpski svet”. Ispada da je i Srbija bila kolonijalna sila, pa sad treba da održava veze sa svojim bivšim kolonijama. Meni takva poređenje liči na Vulinovu priču o tetki iz Kanade. Naime, kada nije mogao da dokaže poreklo više od 200.000 evra kojima je kupio stan, tvrdio je da je novac pozajmio od suprugine tetke koja živi u Kanadi, mada nije mogao da objasni kako je taj novac ušao u Srbiju. Vehid Šehić: To što govori Vulin apsolutno je nepoznavanje istorije. To može da govori čovjek bez obrazovanja, valjda je u gimnaziji učio kako je nastao Komonvelt i šta on predstavlja danas. Riječ je o bezobraznom odnosu prema susjedima. Vulin na to nema pravo jer je njegova obaveza, kao jednog od čelnika Srbije, da doprinosi stabilizaciji u regionu, posebno kad je riječ o Bosni i Herrcegovini koja je ranjiva i spolja i iznutra. Srbiju na to posebno obavezuju Dejtonski sporazum čiji je ona potpisnik. Takve nas izjave vraćaju unazad. Zato mi još uvijek živimo u prošlosti koja je ostavila tragične posljedice na ovaj region. Fantomski papiri Omer Karabeg: U kakvom je odnosu koncept “srpskog sveta” prema Memorandumu Srpske akademije nauka iz 1986. godine? Svojevremeno se govorilo da postoji i Memorandumu 2 koji je navodno napisan 2011. godine i prilagođen poratnim okolnostima, ali niko nije video original. Da li sada imamo posla sa Memorandum 3, mada opet imamo samo izjave, nema dokumenta? Aleksandar Popov: Reč je uglavnom o fantomskim papirima. Negirano je i da je onaj prvi Memorandum, koji je prethodio ratovima, ponikao u Srpskoj akademiji nauka mada je očigledno da je ona bila izvor tog dokumenta. Drugi Memorandum niko nije video, mada se o njemu uveliko govorilo. Mislim da se sada te ideje šire na drugačiji način. Umesto memoranduma imamo pomoć autoritarnih prijatelja predsednika Vučića iz okruženja. Pa je tako premijer Slovenije Janša izašao sa “non-paperom” koji faktički ide na ruku ideji o “srpskom svetu” jer nudi pripajanje Republike Srpske Srbiji. Tu je, naravno, i drugi autoritarni sused Viktor Orban. Mislim da je taj papir, koji daje podršku ideji o “srpskom svetu”, njihovo zajedničko delo. To je unelo nemir u region, a iz Berlina je stiglo jedno oštro “nein” celoj toj priči. Ali taj papir je izašao u javnost kao i onaj prvi Memorandum koji je bio priprema terena za rat. Ovoga puta na svu sreću to nije moguće. Vehid Šehić: Postoji određena veza između Memoranduma Srpske akademije nauka i “srpskog sveta”. Međutim, koncept “srpskog sveta” je još širi. Za Vulina je “srpski svet” onaj svijet gdje žive Srbi. On želi da Aleksandar Vučić bude predsjednik svih Srba. Da li on misli i na Srbe u Beču i Čikagu? Na koga on sve to misli? Sigurno da postoje težnje - i one će uvijek postojati u glavama nekih ljudi - da se stvaraju nekakve velike države na prostoru Balkana i jugoistočne Evrope. Pominjale su se i “Velika Albanija”, i “Velika Bugarska”, i “Velika Hrvatska”. Ali projekti stvaranja velikih država mogu najviše štetiti upravo onim državama iz kojih dolaze protagonisti takvih ideja. Treba njegovati drugačije odnose u regionu jer s politikama, poput one koju propagira Vulin, ne možemo imati mir na ovim prostorima. A rezultat takvih politika je da stotine hiljada ljudi napuštaju države Zapadnog Balkana. Njih tjeraju upravo takve politike. Zamajavanje naroda Omer Karabeg: Kada govori o “srpskom svetu” i o ujedinjenju svih Srba Vulin naglašava da Vučić mora da bude predsednik svih Srba i da, kako on to kaže, stvara “srpski svet”. Vulin je neki dan to ponovio na skupu svoje partije. Uputio je poziv Vučiću da postane predsednik svih Srba jer je, kako kaže, zadatak ove generacije srpskih političara da objedine Srbe gde god oni žive. A to po Vulinu niko ne može da uradi bolje od Vučića. Može li Vučić da bude predsednik svih Srba? Kako to Vulin zamišlja? Aleksandar Popov: To je zamajavanje naroda u Srbiji, ali i Srba u regionu. To je bacanje magle u oči, megalomanska ideja koja je na ivici karikaturalnosti ili je već postala karikatura. To je anahrono u 21. veku kada sve zemlje na ovom prostorima teže da naprave države koje će biti kompatibilne sa Evropskom unijom. To se lansira da se ne bi pričalo o svemu što u Srbiji ne valja - a to je nedostatak vladavine prava, nepostojanje nezavisnih institucija, nedostatak medijskih sloboda i velika korupcija. Pribegava se nacionalizmu - to je stara metoda koja uvek prolazi posebno kada nacionalizam raspiruju čelni ljudi i mediji. U Srbiji se u nedogled može plivati na nacionalizmu i populizmu. Omer Karabeg: Vučić je dugo ćutao povodom Vulinovih izjava o “srpskom svetu”. Prvi put se oglasio ovih dana kada su mnogi u regionu reagovali na Vulinov poziv upućen njemu da postane predsednik svih Srba i da se bori za “srpski svet”. On se nije ogradio od Vulina. Samo je rekao da je zvanična politika Srbije “da su granice Srbije nepovredive, a tuđe nas ne zanimaju”. Za reakcije u regionu je rekao da je to hajka na Srbiju, a ne na Vulina. Aleksandar Popov: To je veoma dvosmislena izjava. Vučić je i ranije nešto slično govorio samo u drugoj formi. Naime, kad govori o nepovredivosti granica Srbije on to stavlja u kontekst Kosova. On time poručuje - ako je bilo moguće da Srbija ostane bez dela svoje teritorije, zašto i neka druga država ne bi mogla da ostane bez dela svoje teritorije koji bi pripao Srbiji. Dakle, granice nisu nepovredive, ali, ako se stvore neke nove granice, onda će Srbija svim snagama braniti te granice. Ta njegova izjava bi se moglo i na taj način tumačiti, ali to je tako upakovano da svako može da je tumači na svoj način. Vehid Šehić: Nakon dugog vremena Vučić se prvi put oglasio povodom neprihvatljivih Vulinovih izjava. Mislim da je to bilo i pod pritiskom međunarodnih faktora. Vučić kaže da će Srbija štititi svoje granice. Koje granice? Da li postojeće ili neke buduće? On izjednačava kritike Vulina sa napadom na Srbiju. To apsolutno nije napad na Srbiju. Očekivao bih da Vučićeva reakcija na Vulinov primitivni populizam bude drugačija. Jer Vulinove izjave su apsolutno u suprotnosti sa stavovima koje Vučić iznosi u komunikaciji sa Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom, Crnom Gorom i drugim državama Zapadnog Balkana. Zbog toga bi morao reagovati na sasvim drugačiji način. Ne želim da se miješam u političku situaciju u Srbiji, ali najbolje bi bilo da takvi ljudi kao što je Vulin - a ima ih ne samo u Srbiji nego i u Bosni i Hercegovini - izađu iz političkog života. Srpski lideri u regionu Omer Karabeg: Vučić je do prošle godine redovno održavao sastanke sa predstavnicima Srba koji žive u drugim državama regiona. Ta praksa je prošle godine verovatno prekinuta zbog pandemije. Koji je bio cilj tih sastanaka? Imaju li oni veze sa “srpskim svetom”? Aleksandar Popov: Naravno da imaju. On je uspeo da u drugim državama regiona instalira ljude koji podupiru tu ideju. Pogledajmo samo Dodika koji stalno priča da je Bosna i Hercegovina nemoguća država i da Republika Srpska treba da se odvoji. On kao i Vulin otvoreno kaže da je najrealnija varijanta da Republika Srpska postane deo Srbije. Dodik, uostalom, više vremena provodi u Beogradu nego u Banjaluci. I u Crnoj Gori Vučić ima svoje ljude u Demokratskom frontu koji su česti gosti u Beogradu gde dobijaju visoka odlikovanja. Kosovo je druga priča. Tamo imamo Srpsku listu za koju tamošnji Srbiji moraju da glasaju. Ugušena je svaka konkurencija. Oliver Ivanović je najverovatnije zbog toga izgubio glavu. Setimo se samo kakve su laži i optužbe lansirane protiv njega uoči izbora nakon kojih je on i ubijen. Vehid Šehić: Ako je to pozivanje na jedinstvo srpskog naroda, ne bih imao ništa protiv. I u Bosni i Hercegovini tri nacionalna lidera stalno pozivaju na jedinstvo bošnjačkog, hrvatskog i srpskog naroda. Ali problem je u tome što se pod plaštom jedinstva uvodi jednoumlje, obaveza da se mora misliti samo onako kako misli poglavica. I to je jako opasno. Ipak, čini mi se da je situacija u Hrvatskoj drukčija. Tamošnja srpska zajednica vidi svoju budućnost unutar Hrvatske i bori za svoja prava u okviru hrvatske države. Zato Milorada Pupovca pokušavaju proglasiti izdajicom srpskog roda. Aleksandar Popov: Svoju politiku prema susedima Srbija često pravda argumentom da ima legitimno pravo da se stara o pripadnicima svoje nacije koji žive u susednim državama. I to je tačno, to je legitimna stvar. Međutim, ne vidim da Beograd dozvoljava da se neko drugi meša u unutrašnje stvari Srbije u nameri da zaštiti interese pripadnika svoje nacije koji tamo žive. To pravo Srbija uzima samo za sebe. Liliputanski imperijalizam Omer Karabeg: Kako gledate na činjenicu da Brisel do sada nije javno reagovao na Vulinove priče o ujedinjavanju svih Srba u regionu? Čini se da Brisel ne pridaje neki značaj tim pričama. Aleksandar Popov: Srbiji se mnoge stvari gledaju kroz prste, pa i priča o “srpskom svetu”. Brisel očekuje da Beograd isporuči ono što se od njega traži još od 2012. kada je Srpska napredna stranka došla na vlast. Zasada se to ne dešava. Za to delimično snosi krivicu i Priština koja otežava pregovore. A jedan od razloga što se energičnije ne reaguje na poteze srpskih vlasti, kao što je ovaj o “srpskom svetu”, je i u tome što se je Evropska unija u dobroj meri zabavila, da tako kažem, mangupima u svojim redovima. Vehid Šehić: Moramo biti svjesni da se mnogi potezi u međunarodnim odnosima vuku tajnom diplomatijom. Ja bih u narednom periodu očekivao značajniju reakciju Evropske unije. Brisel će sigurno morati reagovati jer je ovo što sada radi Srbija u suprotnosti sa proklamovanim vrijednostima Evropske unije. Omer Karabeg: U zaključku, da li je priča o “srpskom svetu” i Vučiću kao predsedniku svih Srba nastojanje da se održi živom ideja o “Velikoj Srbiji”, ali bez pominjanja “Velike Srbije”, ili je to samo udvoričko građenje Vučićevog kulta kao lidera svih Srba? Aleksandar Popov: Ima tu i jednog i drugog. Nije dobro što je zbog građenja jednog kulta zatrovana atmosfera i u Srbiji i u regionu. Kad kontaminirate neki teren, onda treba puno vremena da se on dekontaminira, pa će tako i kontaminirana društvena atmosfera ostaviti posledice. Inače, priča o “srpskom svetu” je samo jedna megalomanska priča, to je - kako bi rekao naš zagrebački kolega Zoran Pusić - neka vrsta liliputanskog imperijalizma. Vehid Šehić: Moglo bi se reči da je priča o “srpskom svetu” jednim dijelom pokušaj da se produži životarenje ideje o “Velikoj Srbiji”, da se ne bi zaboravila. Ono što je meni posebno neprihvatljivo to je udvoričko ponašanje Vulina, ali ne samo njega, neprikosnovenom lideru Srbije Aleksandru Vučiću. Teško je shvatiti taj odnos, mada, biću iskren, imamo mi mnogo toga i u Bosni i Hercegovini. Ne mogu da shvatim da postoje ljudi koji nemaju nimalo samopoštovanja, pa su spremni da učine sve da bi se dodvorili moćnicima. ... ceo tekst

Srbija 'priznaje' kosovski pasoš na aerodromima

24.07.2021 05:20

Pasoš Srbije na teritoriji Kosova i obrnuto, osim na aerodromima, kao putna isprava nije validan, jer se ove dve zemlje međusobno ne priznaju. Visoki kosovski zvaničnici navode kako će se međusobno priznanje sa Srbijom postići u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa dve strana. Međutim, Srbija, koja takođe ne priznaje nezavisnost Kosova, smatra da joj priznanje od Kosova ne treba, jer je Kosovo deo njene teritorije. Kada građani Kosova i Srbije mogu da koriste pasoš? Marija Radulović je početkom ove godine sa pasošem koji je izdalo Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) u Kragujevcu (Srbija) bez ikakvih problema letela sa međunarodnog aerodroma Adem Jashari u Prištini (Kosovo). Sa druge strane, građani Srbije u poslednje dve godine sa pasošem ne mogu da prođu kopneni granični prelaz, što za RSE potvrđuje Dušan Marinković, vlasnik agencije za prevoz putnika KIMCO, koji svakodnevno saobraća na relaciji Gračanica-Beograd (Kosovo-Srbija). "Nema šanse da se prođe sa srpskim pasošem", kaže on. Da se kopneni granični prelazi mogu prelaziti samo sa ličnom kartom, Kosovo i Srbija su u okviru briselskog dijaloga dogovorili još 2011. godine. Potom je tek 2019. godine iz MUP-a Kosova saopšteno da se više neće tolerisati slučajevi u kojima se građani Srbije propuštaju i sa pasošem. Na čelu delegacija Kosova i Srbije 2011. godine, kada je potpisan Sporazum o slobodi kretanja, bili su Edita Tahiri i Borko Stefanović. Tahiri 23. jula nije bila dostupna za izjavu, ali je ranije za RSE izjavila da Sporazum o slobodi kretanja predviđa recipročno priznavanje državnih dokumenata, a da se kretanje između Kosova i Srbije obavlja uz ličnu kartu. Ipak, kako je objasnila, u slučaju da građani Kosova preko Srbije lete avionom u treće zemlje, u upotrebi je i kosovski pasoš ili kada Srbiju koriste kao tranzit. Što se tiče građana Srbije, ukoliko koriste aerodrom u Prištini, mogu da koriste pasoš kao dokument, objasnila je Tahiri. Međutim, sa prištinskog aerodroma nije moguće putovati sa pasošem koji izdaje Koordinaciona uprava MUP-a Srbije u Beogradu jer ih kosovske vlasti smatraju ilegalnim. U ovoj upravi pasoše vade oni koji po srpskom sistemu imaju prebivalište u nekom od kosovskih gradova. Sa druge strane, Borko Stefanović tvrdi da se o pasošima nikada nije razgovaralo i da to pitanje nije deo briselskog Sporazuma o slobodi kretanja. "To je namerno urađeno. Mi nismo želeli da pričamo o pasošima kao putnim ispravama, jer smo smatrali da upotreba pasoša i stavljanje kosovskog pečata u njega jeste ono na čemu je Priština insistirala, a to je neki element suverenosti", kaže Stefanović za RSE. Zašto se pasoši ne priznaju? Jeta Krasnići iz Kosovskog demokratskog instituta, koji prati realizaciju postignutih briselskih sporazuma, kaže da je kosovski MUP odlučio da građanima sa srpskim pasošem ne dozvoli da prelaze kopnenu granicu, jer Srbija ne priznaje kosovski pasoš. Ona ocenjuje da, uprkos Sporazumu o slobodi kretanja, građani Kosova i Srbije i dalje nailaze na prepreke prilikom putovanja. "Srbija ne dozvoljava građanima, koji dolaze iz trećih zemalja [koji u pasošu imaju samo kosovski pečat, prim. nov.] da prođu granicu sa Srbijom bez pečata sa nekog drugog graničnog prelaza", navodi ona jedan od primera. Ona dodaje da se ovakve stvari dešavaju jer Srbija ne priznaje Kosovo i obrnuto. "Olakšano je kretanje građana, ali nije rešen problem, a veoma je složeno i problematično za građane trećih zemalja da prelaze granice", poručuje ona. Sa druge strane, Borko Stefanović smatra da je "smešno" to što Kosovo insistira na međusobnom priznanju jer, prema njegovoj oceni, to neće olakšati život ljudi. "To što Priština ne priznaje srpske pasoše, to nama odgovara zato što je dogovoreno da se prelazi samo sa ličnim kartama. To je jedna providna igra sa niskim ulozima. Sve je to trik, oni hoće da se stavimo u istu poziciju i "rešićemo to kada se međusobno priznamo' ", navodi Stefanović. Dijalog Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa je počeo 2011. godine na tehničkom nivou, a 2012. je podignut i na viši, politički nivo. Do sada je postignuto oko 30 sporazuma, ali se mnogi od njih ne sprovode na terenu. ... ceo tekst

Stanovnici Karaburme u Beogradu opet na ulici zbog smrti dečaka

23.07.2021 08:15

Stanovnici beogradske opštine Karaburme okupili su se i 23. jula na uglu ulica Marijane Gregoran i Pana Đukića, na mestu gde je nastradao devetogodišnji dečak, kada je na njega, njegovog oca i mlađeg brata naleteo automobil na pešačkom prelazu.... ceo tekst

'I dalje idem u policiju': Porodice žrtava klanova u Srbiji čekaju istinu

23.07.2021 07:44

Majke nestalog Gorana Mihajlovića i ubijenog Aleksandra Halabrina traže da policija i pravosudni organi rasvetle slučajeve njihovih sinova. Sumnja se da su im deca žrtve rata klanova u Srbiji, a u medijima se za nestanak Mihajlovića i ubistvo Halabrina vezuje grupa čiji je navodni šef Veljko Belivuk. Grupa, uhapšena u februaru 2021. godine, sumnjiči se za ubistva, otmice i dilovanje drogom. Dok čeka da li će protiv njega biti podignuta optužnica, Belivuk je navodno izjavio da je sarađivao sa Srpskom naprednom strankom predsednika Srbije Aleksandra Vučića, što predsednik Srbije negira. (Montaža: Ana Toader)... ceo tekst

Erdoan preko Kosova testira odnos Srbije i Turske

22.07.2021 05:28

"Ukoliko bilo ko donese odluku o priznanju Kosova kao nezavisnog, istog trenutka krećemo u kampanju povlačenja priznanja", izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 22. jula. Vučić je tako odgovorio na najavu predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdoana (Recep Tayyip Erdogan) da će raditi na novim priznanjima Kosova. "Veoma poštujem turskog predsednika i želimo najbolje odnose s Turskom, ali imamo svoju zemlju i interese i u skladu sa njima ćemo se ponašati", rekao je Vučić tokom posete Kragujevcu. Dan ranije, predsednik Srbije se pozvao na Vašingtonski sporazum, koji je u septembru 2020. potpisao sa tadašnjim premijerom Kosova Avdulahom (Avdullah) Hotijem pod pokroviteljstvom bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). "Beograd i Priština imaju obavezu da se uzdrže od kampanje povlačenja i lobiranja za priznanje nezavisnosti Kosova", rekao je Vučić 21. jula i dodao da će povodom Erdoanove najave "pokušati da razgovara" sa turskim kolegom. "Ovo nije tursko", dodao je Vučić tokom posete manastiru Manasija u istočnoj Srbiji. Šta je rekao Erdoan? Kako je 19. jula prenela agencija Reuters, Erdoan je izjavio da "se nada da će na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija imati prilike da govori sa predsednikom Sjedinjenih Država Džoom Bajdenom (Joe Biden) o međunarodnom priznanju Kosova, a kako bi zajedno radili na tome da još država prizna Kosovo". "Nastojimo da što više zemalja u svetu prizna Kosovo", poručio je turski predsednik uoči posete turskom delu Kipra. Kosovo je do sada priznalo 117 zemalja, a jedno od poslednjih je došlo od strane Izraela početkom februara 2021. godine. Da li će Erdoanova najava kampanje za dalja priznanja poljuljati odnose Srbije i Turske, koji su u proteklih nekoliko godina intenzivirani i na političkom i na ekonomskom planu? "Ne verujem", odgovara politički analitičar iz think-tank organizacije FeniksPolitik, Firat Hamdi Buyuk. "Vučić će reći da bi tako nešto bilo loše, Erdoan će reći da će podržati nezavisnost Kosova, ali to neće promeniti situaciju na terenu njihove saradnje. Turska je uvek podržavala nezavisnost Kosova i nisam siguran da je ovo velika stvar“, ocenio je Buyuk za Radio Slobodna Evropa (RSE). Turska je priznala Kosovo 18. februara 2008. godine, dan pošto je Priština proglasila nezavisnost. Buyuk navodi da su i Erdoan i Vučić "pragmatični lideri" koji se fokusiraju na oblasti u kojima mogu da sarađuju. "Oni ignorišu teme na kojima ne mogu da rade zajedno. Kosovo je jedna od njih", rekao je Buyuk ocenjujući da su Vučić i Erdoan "dobri partneri". "Oni su takođe odlučili da se ne fokusiraju na istorijske probleme, na turski i srpski nacionalizam, podršku (Turske) Bošnjacima ili srpsku podršku Republici Srpskoj (bosanskohercegovački entitet)", dodao je Buyuk.   Zašto je Erdoan govorio o Kosovu? Izvršni direktor nevladine Fondacije BFPE za odgovorno društvo Marko Savković ocenjuje da će se pitanje priznanja Kosova na jesen ponovo naći na dnevnom redu. "Pritom, svaka od zemalja ima neke svoje unutrašnje razloge zbog kojih priznaje ili ne priznaje Kosovo", navodi Savković i ukazuje na mesto na kojem je Erdoan poslao poruku o Kosovu. "On je to rekao na Kipru i on tu stavlja Kosovo i severni Kipar u istu ravan kao države, odnosno entitete koji se bore za priznanje državnosti. Videćemo da li je to bilo samo za unutrašnju upotrebu da bi se obodrili Turci koji žive na severnom Kipru i koji podržavaju Erdoana ili ima neke šire implikacije", rekao je Savković. Erdoan je tokom dvodnevne posete Kipru izjavio da je jedini put ka trajnom miru na tom etnički podeljenom istočnomediteranskom ostrvu prihvatanje rešenja sa dve države, te najavio veće prisustvo Turske u severnom delu Kipra. Ovo je, kako su preneli svetski mediji, umanjilo nadu za ujedinjenje podeljenog ostrva. U vreme Erdoanove posete severnom Kipru, vlasti kiparskih Turaka najavile su ponovno otvaranje dela napuštenog grada Varoša za potencijalno preseljenje, izazivajući protivljenje Zapada, ali i snažan prekor kiparskih Grka koji tvrde da je u pitanju organizovano otimanje zemlje, prenela je agencija Reuters. Američki državni sekretar Antoni Blinken (Antony) najavu je nazvao "provokativnom" i "neprihvatljivom", a zabrinutost je izrazio i šef spoljne politike EU Žozep Borelj (Josep Borrell). 'Popravljanje' odnosa sa Zapadom Kao jedan od razloga Erdoanove najave kampanje za priznanje Kosova, politički analitičar Firat Hamdi Buyuk navodi i njegov pokušaj da "zaleči poljuljane odnose sa Zapadom". Evropska unija je posrednik u dijalogu Beograda i Prištine, u kojem kao krajnji cilj evropski zvaničnici navode postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa i međusobno priznanje Srbije i Kosova. Erdoan je u poslednjih nekoliko godina po pitanju Kosova bio "tih", ocenjuje Buyuk. "To je bilo zbog odnosa između Beograda i Ankare, ali je Erdoan takođe želeo da intenzivira svoje odnose sa Moskvom. Turska je kupila raketni sistem S-400 od Rusije", podseća Buyuk. Zbog ovog poteza Vašington je Ankari uveo sankcije, a američka državna podsekretarka Viktorija Nuland (Victoria) izjavila je 21. jula da je predsednik SAD Bajden rešen da ih ne ukida. Nuland je rekla da bi Bajden uveo i nove sankcije ukoliko Turska nastavi sa kupovinom naoružanja od Rusije. Spor o kupovini ruskog odbrambenog sistema S-400, kritike iz Bele kuće zbog kršenja ljudskih prava u Turskoj i situacija u Siriji, samo su neke od tačaka sporenja Vašingtona i Ankare. Šta je Erdoan govorio o Kosovu? Uoči dolaska u Beograd u oktobru 2019, predsednik Turske je za list Politika izjavio da je postizanje dogovora o kosovskom pitanju, koji zadovoljava sve zainteresovane strane, od vitalnog značaja za dugoročnu stabilnost i mir na Balkanu u čiji sastav, kako je dodao, ulazi i Turska. "Stoga podržavamo nastavak procesa dijaloga Beograda i Prištine i postizanje trajnog i sveobuhvatnog sporazuma zasnovanog na slobodnoj volji i konsenzusu obe strane", rekao je Erdoan za list Politika. Tokom posete Prizrenu u oktobru 2013. Erdoan je, tada kao premijer, rekao na skupu pred nekoliko desetina hiljada građana da je Kosovo njegova druga zemlja. "Draga braćo i prijatelji, imamo zajedničku istoriju kulture i civilizacije. Nemojte zaboraviti, Turska je Kosovo i Kosovo je Turska, mi smo toliko bliski tako da je i autor turske himne, Mehmet Akif Ersoj sa Kosova, iz Peći", rekao je Erdoan na skupu sa premijerom Albanije Edijem Ramom i tadašnjim premijerom Kosova Hašimom Tačijem (Hashim Thaci). Tada je Vlada Srbije saopštila da Erdoanovi komentari predstavljaju "teško kršenje međunarodnog prava i mešanje u unutrašnje stvari Srbije". Aleksandar Vučić, tada kao prvi potpredsednik Vlade Srbije poručio je da Kosovo nije Turska i tražio hitno izvinjenje premijera Erdoana. Kakvi su danas odnosi sa Srbijom? Predsednik Srbije u poslednjih nekoliko godina odnose između Srbije i Turske označava kao "veoma dobre". "Zahvaljujući zalaganju Erdoana, uspostavljeno je veliko poverenje između Srbije i Turske i zahvaljujući njemu gradimo najbolje odnose u savremenoj istoriji između Srbije i Turske. To se radi u interesu oba naroda, obe zemlje", poručio je Vučić tokom Erdoanove posete Srbiji 2019. godine. Erdoan je u Srbiji bio dva puta, 2017. i 2019, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravio je u poseti Turskoj u septembru 2020. "Čuvaćemo naše prijateljstvo", poručio je Erdoan 2017. u Novom Pazaru, gradu na jugozapadu Srbije u regionu Sandžaka. Turski predsednik je naveo da je taj region, koji čini većinsko bošnjačko stanovništvo, jedan od najbitnijih mostova koji povezuju Srbiju i Tursku i da se ta jaka veza najbolje odrazila i na razvoj bilateralnih odnosa dve zemlje. Na konstataciju novinara da je Turska priznala Kosovo, predsednik Srbije je tokom Erdoanove posete 2019. izjavio da se Ankara rukovodila svojim interesima. "Ne delimo packe Turskoj, od toga nema koristi. Naši interesi su po tom pitanju i dalje različiti. Hvala Erdoanu što je prihvatio da rešenje koje postignemo sa Albancima bude prihvatljivo za Tursku", naveo je tada Vučić. Erdoan je uzvratio da je Vučić dao najprikladniji odgovor. "Turska gleda na ovaj prostor i ima svoju meku moć koju ostvaruje bez ikakvih konfrontacija. Ono što su oni ovde uspeli na neki način je mnogo više od onoga što je uspela Rusija", ocenio je Marko Savković. U decembru 2017. Srbija je Turskoj izručila Kurda Dževdeta Ajaza i pored preporuke Komiteta UN protiv torture da se Srbija uzdrži od izručenja jer postoji rizik da bi mogao biti izložen torturi u matičnoj zemlji. Turski državljanin, Kurd Dževdet Ajaz u Turskoj je osuđen na 15 godina zatvora zbog rušenja ustavnog poretka. Tadašnja ministarka pravde Nela Kuburović je odluku Srbije pravdala time da je preporuka Komiteta UN stigla nakon donošenja odluke o izručenju. Ekonomski interesi Turska je od dolaska Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića na vlast povećala investicije, kao i prisustvo svojih kompanija u Srbiji. Na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Srbije navodi se da zemlji posluje više od 800 turskih kompanija koje zapošljavaju oko 10.000 ljudi. Srbija i Turska potpisale su 76 bilateralnih ugovora među kojima su Sporazum o slobodnoj trgovini iz 2009. godine, Sporazum o ekonomskoj saradnji iz iste godine, Sporazum između Vlada o saradnji u oblasti infrastrukturnih projekata, Zajednička politička Deklaracija za uspostavljanje Visokog saveta za saradnju iz 2017. godine. Tokom posete Ergodana 2019. potpisan je Sporazum o razumevanju o zajedničkim policijskim patrolama srpske i turske policije. Predsednici Srbije i Turske i članovi Predsedništva Bosne i Hercegovine - Željko Komšić, Milorad Dodik i Šefik Džaferović prisustvovali su te godine otvaranju radova na izgradnji dela autoputa Beograd-Sarajevo. Erdoan i Vučić su tada bili domaćini Trilateralnog samita Srbije, Turske i BiH, na kojem su prisustvovala tri člana Predsedništva BiH. Američko-turski konzorcijum učestvuje i u izgradnji dela autoputa u Srbiji. U aprilu 2018. Erdoan je postao počasni građanin Novog Pazara. Turska u tom gradu finansira obnove i izgradnju infrastrukture. Erdoan je ujedno i prvi predsednik Turske koji je posetio Sandžak. U aprilu ove godine otvoren je i turski konzulat u Novom Pazaru. * Saradnja na tekstu: Ljudmila Cvetković ... ceo tekst

Prijedorski logoraši podneli tužbu zbog negiranja zločina na televiziji u Srbiji

22.07.2021 04:35

Državu Srbiju molim u svoje i ime ostalih logoraša da zabrani nacionalne provokacije jer ako ćemo se pljuvati suživot nikad neće zaživit na ovim prostorima, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Fikret Alić, nekadašnji prijedorski logoraš. Alić, Satko Mujagić i Udruženje logoraša iz Kozarca podneli su tužbu Upravnom sudu u Beogradu protiv Regulatornog tela za elektronske medije (REM), koje u Srbiji kontroliše televizijske programe. Prethodno je REM obustavio postupak protiv privatne televizije „Happy“, koja u Srbiji ima nacionalnu frekvenciju. Urednik te televizije, Milomir Marić je u jednoj emisiji umanjio strahote jednog od prijedorskih logora i omalovažavajući govorio o Aliću. Logoraši su reagovali odmah i poručili da je Marić svojim izjavama vređao prijedorske žrtve. Fikret Alić je čovek sa čuvene fotografije, koja je obišla svet 1992. godine tokom rata u Bosni i Hercegovini (BIH). Alić na toj fotografiji, snimljenoj 5. avgusta te godine, vidno mršav od neuhranjenosti, sa kostima koje mu se vide na telu, stoji iza bodljikave žice logora Trnopolje kod Prijedora u bh. entitetu Republika Srpska. Kaže da je u logorima Kereterm i Trnopolje proveo dva meseca, od 14. juna do 14. avgusta 1992. godine. Šta je rečeno na TV Happy? U emisiji „Dobro jutro, Srbijo“, u februaru, voditelj Milomir Marić je rekao da je u vreme rata u Bosni i Hercegovini i otkrivanja logora u okolini Prijedora celokupna svetska propaganda htela da dokaže „pojavili su se nacisti novog doba i to su Srbi“. "Iako je taj logor Omarska...", započeo je Marić. Na to je njegov sagovornik, reditelj filma "Dara iz Jasenovca" Predrag Antonijević, dodao referišući na Alića, "to je onaj sa tuberkulozom, onaj što je bio mršav, jel tako, jeste". "Ali to je bio (Trnopolje) otvoren logor, oni su mogli da izađu iz tog logora kad hoće. To je bio neki sabirni logor, da se sklone da ih neko ne ubije" nastavio je Marić. „I oni su njega posle nahranili, odveli su onog mršavog, prikazivali su ga u cirkusu po Evropi, eto to je njihova propaganda“, rekao je Marić o Aliću u toj emisiji. Fikret Alić je oštro reagovao na tvrdnje. „Ako su bili otvorenog tipa logori, ne znam zašto posle tih logora postoje masovne grobnice i toliko ubijenih logoraša po logorima“, zapitao je Alić. Alić kaže da mu je bilo jako teško nakon reči izrečenih u pomenutoj emisiji. „Ja nisam cirkusant, ja sam obični čovjek ko i svi građani kad se posiječemo, i ja i ti, isto nas boli“, kaže Alić. Upitan kakva su mu očekivanja od suda u Beogradu, Alić odgovara: „Ako su imalo ljudi, ko što bi trebalo biti ljudi, pravda bi trebala pobijediti, konačno da se prestane pljuvati po običnim ljudima“. On dodaje da nije otišao u rat jer se borio nego je „uhvaćen u svojoj kući, priveden i zatvoren“. Šta danas kaže Marić? Milomir Marić, glavni i odgovorni urednik TV Happy, kaže za RSE da je njegov greh u tome što je rekao da se ne mogu meriti Jasenovac, logor iz Drugog svetskog rata, i logori u okolini Prijedora. „Niti sam negirao zločine u Prijedoru niti sam na bilo koji način vređao žrtve, a o Fikretu Aliću sam rekao ono što sam pročitao u zapadnoevropskoj štampi“, rekao je Marić. Dodao je da nije hteo da umanji bol logoraša koji su preživljavali različite situacije. Upitan da li se kaje zbog reči koji je upotrebio govoreći o Aliću, Marić odgovara: „Nisam možda birao reči, radilo se o uživo programu“. „Ja sam govorio o manipulaciji sa žrtvama, je ne negiram žrtve u Prijedoru. Bilo je mnogo ubistava, ljudi su ubijani na kućnom pragu, na ulici, čak neuporedivo više nego u tim logorima. I to su činjenice koje je utvrdio Haški tribunal, ja to ne negiram“, dodao je. Naveo je i da je scena sa bodljikavom žicom Fikreta Alića, koja je izašla na svim naslovnim stranama u svetu, „praktično zapečatila sudbinu Srba u ratu.“ Šta je odgovorio REM? Nakon emisije na TV Happy odvojene prijave REM-u protiv ove nacionalne televizije podneli su Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, te Mujagić, Alić i Udruženje logoraša iz Kozarca. U prijavama se navodi da su Marić i Antonijević svojim izjavama povredili osnovna ljudska prava, vređali dostojanstvo žrtava i dovodili u zabludu građane Srbije propagirajući lažne informacije koje mogu dodatno da prodube jaz između različitih etničkih zajednica u Srbiji i na prostoru bivše Jugoslavije. REM je prijave odbacio sa obrazloženjem da nije postojala većina glasova potrebnih za izricanje neke od mera. Na sednici, održanoj 10. maja, REM je konstatovao da stručna služba ne može da se upušta u interpretiranje i pitanja konkretnih događanja u BIH u toku rata 90-ih bez obzira na postojanje presuda Haškog tribunala. Ali da, zbog formulacija „to je onaj sa tuberkulozom“ i „odveli su onog mršavog i prikazivali ga u cirkusu po Evropi“, može da se govori i povredi ličnog interesa. Takođe se konstatuje da voditelj nije negirao postojanje samog logora ili više logora na tom prostoru, kao ni zločine koji su tamo učinjeni i za šta postoji presuda Haškog tribunala. Navedeno je da zbog iskazanog stava da je logor u Omarskoj „bio otvoren“ i da se iz njega moglo izlaziti „kad god hoće“ postoje elementi koji bi eventualno ukazivali na moguće nepridržavanje obaveze o objektivnom informisanju. Međutim, postupak je obustavljen. Članovi Saveta REM-a predložili su meru opomene, meru zabrane emisije na 30 dana i meru obustave. „S obzirom da ni jedan predlog nije dobio potrebnu većinu glasova, rezultat glasanja doveo je do odluke o obustavljanju postupka“, naveo je REM. Šta se kaže u tužbi logoraša protiv REM-a? U tužbi protiv REM-a, koju je u ime nekadašnjih prijedorskih logoraša podnela advokatska kancelarija BDK Advokati iz Beograda, traži se poništavanje odluke REM-a. To bi značilo da REM mora ponovo da odlučuje, a podnosioci tužbe očekuju da onda REM i donese odluku da li je TV Happy povredila zakon ili ne. „Nedonošenjem odluke Savet je onemogućio podnosioce prijave da dobiju zadovoljenje svojih pravno zaštićenih interesa odlukom kojom bi Savet Regulatora prihvatio predloge iz prijave, ili da, u slučaju negativne odluke, u postupku pred Upravnim sudom dokazuju da je Savet pogrešno primenio zakon ili drugi propis, odnosno da je nepotpuno ili netačno utvrdio činjenično stanje“, navodi se u tužbi. REM nije odgovorio na upit RSE povodom tužbe logoraša iz Prijedora zbog obustavljanja postupka protiv nacionalne televizije „Happy”. Šta se dešavalo u Prijedoru? Prema zvaničnim podacima iz udruženja žrtava u Prijedoru je ubijeno 3.173 civila, dok je 31 hiljada ljudi bila zatočena u tri logora Omarska, Keraterm i Trnopolje u okolini Prijedora. Prijedorske logore otkrili su američki i britanski novinari. Prvi strani novinar kojem su prijedorske vlasti dozvolile da uđe u logor Trnopolje početkom avgusta 1992. bio je Britanac Ed Vulliamy. Slike iz ovih logora su tada obišle svet. Prijedorski logori tretirani su u 15 predmeta u optužnicama pred Haškim tribunalom. Prema navodima iz presude Radovanu Karadžiću, bivšem predsedniku Republike Srpske, navodi se da je u logoru Omarska u jednom trenutku držano čak 3.000 zatočenika, u Keratermu 4.000 ljudi, većinom muškaraca, Bošnjaka i bosanskih Hrvata, a prema podacima Crvenog krsta Prijedor, kroz Trnopolje je prošlo preko 23.000 ljudi. Sudsko veće je na osnovu dokaza konstatovalo da su srpske snage u ovim logorima ubijale, premlaćivale, izgladnjivale zatočenike, a da su žene zatočenice bile silovane. Za logor Trnopolje optuženi je izveo dokaze da je bilo "otvoreni prihvatni centar" u koji su izbeglice, Bošnjaci i bosanski Hrvati, dobrovoljno dolazile i boravile u njemu radi vlastite bezbednosti i utočišta za vreme sukoba. Sudsko veće je, međutim, na osnovu predočenih dokaza konstatovalo da je Trnopolje tokom celog svog postojanja bilo zatočenički objekat, da zatočenicima nije bilo dozvoljeno da odu osim pod određenim uslovima. U presudi je navedeno i da je Trnopolje sa svih strana bilo okruženo stražarima, mitraljeskim gnezdima i oružanim položajima s cevima uperenim prema logoru. Iako je zlostavljanje u Trnopolju bilo manjih razmera nego u Omarskoj, maltretiranje je i tamo bilo uobičajeno, navodi se u presudi Radovanu Karadžiću, kao i da su zatočenici u Trnopolju ubijani u logoru i van logora i da je silovano više žena.   Za zločine počinjene u logorima na području Prijedora, u Hagu je osuđeno 11 osoba, a pred Sudom BiH još četiri nakon što je njihov predmet iz Haškog Tribunala prebačen na Sud BiH. ... ceo tekst

Trinaestogodišnji Marko majstor šaha iz Pančeva

22.07.2021 02:40

Marko Milanović iz Pančeva, udaljenog od Beograda 19km, svoju prvu partiju šaha odigrao je sa ocem kada je imao pet godina. Osam godina kasnije dobija međunarodnu titulu FIDE majstor šaha, što je ekvivalent završenom šahovskom fakultetu. Pobeđuje na turnirima i starije igrače, pa se danas sve manje šahista odlučuje da vežba sa njim. Montaža: Ana Toader... ceo tekst

UEFA i FIFA traže da politika izađe iz fudbala u Srbiji

21.07.2021 03:42

Evropska fudbalska unija UEFA i Svetska fudbalska federacija FIFA zatražile su od Fudbalskog saveza Srbije (FSS) da do polovine decembra izabere novo rukovodstvo po demokratskim principima, izjavio je Novica Tončev, funkcioner FSS-a, za Radio Slobodna Evropa (RSE). Fudbalski savez Srbije 15. jula usvojio je novi Nacrt Statuta FSS, po kom državni i partijski funkcioneri ne mogu istovremeno da budu i na pozicijama u fudbalu, i dao ga na javnu raspravu u narednih mesec dana. Ukoliko ovaj dokument bude usvojen i sproveden u praksi značio bi veliku promenu u ovdašnjoj fudbalskoj organizaciji koju još od osnivanja pre više od 100 godina, posebno u poslednje tri decenije, prati političko kadriranje. U ingerenciji Fudbalskog saveza Srbije, organizacije koja upravlja fudbalskim sportom u državi, je 3.087 klubova. Novica Tončev, koji je i potpredsednik Socijalističke partije Srbije (SPS) i ministar bez portfelja u Vladi Srbije, rekao je RSE da je preporuka da se Statut FSS-a usaglasi sa statutima UEFA i FIFA i da se delegati izaberu na demokratski način, u skladu sa domaćim Zakonom o sportu koji ne dozvoljava duple funkcije. „Hoćemo da izbacimo politiku iz fudbala. U Statutu UEFA-e ne pominju se pojedinci ali piše da država ne može da se meša u rad sporta. Znači, institucije države, Vlada, Skupština, da se ne mešaju u fudbal“, naveo je Tončev. Skupština FSS-a ima 73 delegata koje daju regionalni savezi, klubovi, sudijska i trenerska organizacija, kao i udruženje fudbalskih reprezentativaca. Kao najviši organ fudbalske organizacije, Skupština bira predsednika na mandat od četiri godine i rukovodstvo saveza. Po predlogu novog Statuta, u Skupštini FSS prvi put bi trebalo da bude i predstavnik fudbalera kog određuje Sindikat profesionalnih fudbalera koji je priznat od strane Međunarodnog saveza profesionalnih fudbalera (FIFPro). Tončev je rekao da je suština promena da svako ko ispunjava uslove, pa i političar, može da se kandiduje za poziciju u FSS ali da u slučaju izbora mora da napusti prethodnu funkciju. Tončev: Poštujem pravila On je naglasio da to važi za sve pa i za njega, koji je trenutno predsednik Fudbalskog saveza regiona Istočne Srbije sa sedištem u Nišu, član Skupštine FSS-a, član Izvršnog odbora FSS-a, ministar i funkcioner SPS-a. „Ako rešim da se kandidujem u Fudbalskom savezu, onda ću da izađem iz Vlade. Ili neću da se kandidujem u FSS, a ostaću u Vladi. Ja ću pravila da poštujem“, rekao je Tončev. Propisi krovne fudbalske organizacije u Srbiji, koji su uvedeni u vreme njenog donedavnog predsednika i funkcionera vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Slaviše Kokeze, prvom čoveku FSS-a daju neograničena ovlašćenja u izboru kadrova. Kako je u FSS-u rečeno za RSE, predstavnici UEFA i FIFA boravili su u Beogradu tokom prethodne sednice Skupštine FSS krajem juna i aktuelni statut ocenili kao nedemokratski i protivan njihovim pravilima. Zbog toga su, kako kažu u FSS, evropska i svetska organizacija čvrsto sugerisale da se u saradnji sa njima usvoji novi dokument po kom će do kraja godine biti izabrani novi predsednik, rukovodstvo i članovi organa FSS. Poledica: Politika odlučuje Predloženi statut između ostalog propisuje uslove da je kandidat za članstvo u FSS aktivan u fudbalskoj organizaciji, da nije osuđivan za krivična dela, da nema poziciju u političkoj stranci (član glavnog odbora, predsedništva, izvršnog organa), kao i da ne obavlja javnu funkciju (ministar, član parlamenta, gradonačelnik, odbornik, i slično). Osoba koja aplicira trebalo bi da ispuni i kriterijum da na pomenutim političkim dužnostima nije bila u poslednjih godinu dana koje prethode kandidaturi. Mirko Poledica, predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera Srbije Nezavisnost (SPFN), kaže za RSE da je najvažnije da propisi zažive u praksi. “Živimo u zemlji u kojoj politika o svemu odlučuje i nisam optimista da će se u fudbalu desiti radikalne promene”, ističe Poledica. On dodaje da su savezi i klubovi već bili u obavezi da poštuju Zakon o sportu koji kaže da nosilac političke funkcije ne može biti član sportske organizacije. Ovaj akt, koji je Skupština Srbije usvojila početkom februara 2016, ministar omladine i sporta Vanja Udovičić između ostalog je opisao kao želju države da se funkcije u sportu više ne tretiraju jedino kao beneficije i apostrofirao uvođenje principa “jedan čovek – jedna funkcija”. U maju 2016. za predsednika Fudbalskog saveza Srbije, koji je proistekao iz Fudbalskog saveza Jugoslavije osnovanog 1919, izabran je Slaviša Kokeza, član Glavnog odbora i potpredsednik Beogradskog odbora vladajuće Srpske napredne stranke. Na funkciji u FSS-u bio je do pred kraj marta ove godine kada je podneo ostavku nakon što su ga mesec dana ranije saslušali nadležni organi Srbije zbog sumnje u povezanost sa ekstremnim navijačima beogradskog Fudbalskog kluba Partizan osumnjičenim za ubistva, otmice i trgovinu drogom. Od tada je fotelja prvog čoveka srpskog fudbala u beogradskoj ulici Terazije 35, sedištu FSS-a, upražnjena do izbora novog. Kokeza je do ključne pozicije u srpskom fudbalu stigao nakon dolaska na vlast Srpske napredne stranke 2012. U decembru te godine izabran je za potpredsednika Upravnog odbora Fudbalskog kluba Crvena Zvezda, a od decembra 2014. bio je predsednik Fudbalskog saveza Beograda. Avgusta 2015. podneo je ostavku na funkciju u Zvezdi nakon što je mesec dana ranije izabran za potpredsednika Izvršnog odbora Fudbalskog saveza Srbije. Najnoviji primer mešanja politike u ovdašnji fudbal je činjenica da je FSS početkom jula poništio svoju odluku donetu polovinom juna da od iduće sezone sa 16 na 14 klubova skrati Super ligu, kasnije i na 12, nakon što je predsednik države i SNS-a Aleksandar Vučić izjavio da Srbija mnogo ulaže u izgradnju stadiona i da bi manji broj klubova u takmičenju prvog ranga značio ukidanje fudbala u manjim mestima, Vranju, Zaječaru, Leskovcu. “Vučić je tu odluku doneo i ljudi koji vode naš fudbal su je sproveli. Zapravo, čitav aparat Fudbalskog saveza je samo ispostava srpske politike. Oni su tu samo da dignu ruke i urade ono što im se kaže”, kaže Mirko Poledica iz SPFN. Simović: Počelo još u SFRJ Ukoliko novi statut FSS-a bude usvojen, kako objašnjavaju njegovi funkcioneri, to bi praktično značilo da sve organizacije u fudbalskoj vertikali imaju obavezu da poštuju njegova pravila, od regionalnih saveza do klubova. Zoran Simović, golman reprezentacije nekadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ), kaže za RSE da bi to bilo jedino ispravno. “Mogu samo da kažem – napokon. Konačno su se setili da politika i sport ne idu zajedno, jer to su dve različite branše”, dodaje on. Paleta motiva političara za učešće u fudbalu, kako su pokazale prethodne decenije, prostirala se od lične promocije, oportunizma, interesa vlasti, do iskrene želje pojedinaca da pomognu sportu. U zavisnosti od pozicije na kojoj su bili, političari su u klubovima obavljali razne poslove, od menadžerskih funkcija, preko obezbeđivanja finansija, dovođenja sponzora, do formiranja timova i krojenja klupskih strategija. Zoran Simović, proslavljeni igrač Hajduka i jugoslovenski reprezentativac 1980-ih, seća se da je i u to vreme bilo politike u fudbalu. “Bilo je slučajeva da su se dovodili treneri preko veze, po nekoj političkoj liniji, da su se u reprezentaciju igrači birali po ključu. Da ih bude toliko iz Srbije, toliko iz Hrvatske, toliko iz Bosne… Tada je to posejano u fudbal”, seća se Simović. Od početka 90-ih XX veka i raspada Jugoslavije političko kadriranje u fudbalu bilo je vidljivije nego ranije. Po raspadu Komunističke partije koja je bila jedina u SFRJ, njena naslednica Socijalistička partija Srbije (SPS) domaćem sportu dala je najveći broj stranačkih ličnosti. Funkcioner SPS-a i potonji premijer Mirko Marijanović bio je predsednik Izvršnog odbora FK Partizan od 1989. do 94. Tih devedesetih kroz Zvezdu su prošli i socijalisti Dragan Tomić, Tomica Raičević i Vlajko Stojiljković, a kroz Partizan policijski generali Vlastimir Đorđević i Radovan Stojičić. Kadrovi SPS-a u rukovodstvima klubova dominiraju i tokom dvehiljaditih, Petar Škundrić, Aleksandar Antić, Dušan Mrakić i Nikola Nikodijević u Crvenoj Zvezdi, dok su u Partizanu bili Branko Ružić, Veljko Odalović i Nemanja Đorđević. U fudbalskim upravama bili su i nekadašnji socijalista i potom demokrata Nebojša Čović, u Zvezdi, i socijaldemokrata Rasim Ljajić u Partizanu. Trenutno su u dva od tri najveća kluba u državi na čelnim mestima iskusni političari. Predsednik FK Partizan od 2016. je Milorad Vučelić, nekadašnji visoki funkcioner SPS-a, dok je aktuelni funkcioner te stranke Dušan Bajatović od 2019. generalni direktor FK Vojvodina iz Novog Sada. Od maja 1991. i Zvezdine titule Kupa šampiona do danas klubovi iz Srbije nisu ostvarili značajan rezultat, ako se kao upeh ne posmatra učešće u Ligi UEFA i par igranja u grupi Lige šampiona. Fudbalski veteran Zoran Simović kaže da fudbal mora da se vrati sportistima. “Velikih fudbalera nema na funkcijama, a u sportske fotelje dolaze ljudi koju loptu nisu u životu šutnuli. Sve se svelo na to da je novac u prvom planu”, zaključio je Simović. Reprezentacija Srbije u fudbalu više od 20 godina nije učestvovala na Evropskom prvenstvu, od šampionata 2000. u Belgiji i Holandiji. Na poslednjem Svetskom prvenstvu 2018. u Rusiji nije prošla grupnu fazu i plasirana je na 22. mesto. Na prethodnom Mondijalu u Brazilu nije učestvovala, dok 2010. u Južnoj Africi takođe nije prošla grupu. ... ceo tekst

JEDAN RADIO. SVE OD MUZIKE!

Podrška od strane


Radio Košava najpoznatiji je radijski brend u Srbiji.


RadioKosava.rs
emituje sve vrste hitova, uz kratke govorne segmente koji su zabavni i sadržajni.

U etru je duže od dve decenije, a godinama unazad je najslušanija online radio stanica u Beogradu i Srbiji. Veliki deo radijske slušalačke publike na prvo mesto svog ličnog izbora pozicionira upravo ovu radio stanicu.


Zvaničan početak radio Košave bio je 22. jula 1994. godine u 18:00 časova!


Sa sloganom "Jedan radio. Sve od muzike!" radio Košava svakog dana potvrđuje svoju lidersku poziciju zadajući standarde u kreiranju sadržaja i velikom izboru muzike kao osnovne vrednosti radija kao medija.



Radio Košava prihvata odgovornost i zaštitu životne sredine.



Odgovornost za životnu sredinu znači da postoji sve veća potreba za dobijanje energije iz obnovljivih izvora.

Radio Košava u potpunosti koristi energiju iz obnovljivih izvora za napajanje servera u svom data centru.

Energija stvorena vazduhom sa ekološkog stanovišta smatra se jednim od najčistijih oblika proizvodnje električne energije.

Radio Košava želi da koristi ove mere kako bi promovisala energetski efikasnu upotrebu interneta.
Loading the player...