RADIO PROGRAMI:

Košava1
Košava2
KošavaROCK
KošavaLOVE1
KošavaLOVE2
KošavaLATINO
KošavaKONCERT1
KošavaKONCERT2
KošavaKIDS
KošavaKLASIK
KošavaRAP
KošavaJAZZ
KošavaINFO
KošavaFREEDOM
KošavaFOLK1
KošavaFOLK2
KošavaFOLK3
KošavaEVERGREEN
KošavaCLUBBING
KošavaCITY
KošavaCAFE
Radio Kosava Youtube kanal
Film DANA
Pišite nam
Programska šema
Ovce i zvonce
Emisije
Radio Slobodna Evropa
Slučajni prolaznik
Radio KOŠAVA FREEDOM
Marketing

Vesti dana radija Košava

Logovanje bez lozinki Logovanje bez lozinki

Microsoft je spremio podršku za logovanje bez lozinki, što će korisnicima u narednim nedeljama omogućiti da svojima nalozima pristupaju bez nizova slova, brojeva i drugih simbola.      Kompanija je ovaj način logovanja dozvolila ...

Satovi Seiko povodom proslave 140 godina u ograničenom izdanju Satovi Seiko povodom proslave 140 godina u ograničenom izdanju

Okrug Ginza u centru Tokija ima poseban značaj za Seiko. Tamo je osnivač kompanije, Kintaro Hattori, otvorio prodavnicu za prodaju i popravku satova 1881. godine, kada je imao samo 21 godinu.  U znak ...

Za ljubitelje analogne fotogtafije Za ljubitelje analogne fotogtafije

Polaroid odavno nije simbol za nostalgiju, budući da novi modeli i danas omogućavaju pravljenje fotografija koje su dugo bile odjek iz prošlosti. Klasične instant fotografije dobile su još jedno pojačanje, u obliku novog aparata ...

UNA – novi multimedijski projekat uskoro u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini UNA – novi multimedijski projekat uskoro u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini

Ove jeseni UNA donosi vrhunske televizijske formate i digitalne sadržaje za više od 10 miliona korisnika.UNA, novi multimedijski servis u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, ove jeseni započinje emitovanje televizijskog programa i ...

Izdvajamo

Photoshop najavio ažurianje: Healing Brush, Sky Replacement… Photoshop najavio ažurianje: Healing Brush, Sky Replacement…

Adobe je najavio ono što opisuje kao „veliko“ ažuriranje funkcija za Photoshop na desktop i iPad-u dostupno danas.    Healing Brush i Magic Wand sada su dostupni na iPad-u, a Sky Replacement ima mogućnost ...

Vodovodne cevi – mreža optičkih kablova kroz potojeću infrastrukturu Vodovodne cevi – mreža optičkih kablova kroz potojeću infrastrukturu

Optika kroz vodovodne cevi - Waternet    Zamena i modernizacija infrastrukture predstavljaju ozbiljan, dugoročan i skup poduhvat, naročito u razvijenim zemljama koje obiluju sada zastarelom mrežom, koja je predstavljala poslednju reč tehnike kada su one ...

Prestaje izdavanje platnih kartica sa magnetnom trakoam Prestaje izdavanje platnih kartica sa magnetnom trakoam

Mastercard je najavio da će na mnogim tržištima od 2024. godine prestati da izdaje platne kartice sa magnetnom trakom, s obzirom da se sve više koriste kartice sa čipom i kartice za bezkontaktno ...

Nema više rominga na Zapadnom Balkanu Nema više rominga na Zapadnom Balkanu

Od četvrtka 1. jula 2021. godine ukida se roming između zemalja Zapadnog Balkana i maksimalna cena biće primjenjivana u skladu sa pravilom "kao u domaćem saobraćaju", saopštili su iz Veća za regionalnu saradnju ...

Najčitanije

Overture - supersonični avioni bi mogli da lete duplo brže od postojećih Overture - supersonični avioni bi mogli da lete duplo brže od postojećih

United Airlines je odlučila da kupi 15 supersoničnih aviona od kompanije Boom Supersonic, s mogućnošću povećanja narudžbe na ukupno 50 aviona. Ova odluka ipak nije konačna, jer prvenstveno zavisi od sigurnosnih testiranja koja treba ...

Ko će pokoriti Roze jezero nadomak Dakara  Ko će pokoriti Roze jezero nadomak Dakara

Svako ko je imao priliku da odgleda prvu trku u okviru šampionata Extreme E, jedva će čekati vikend pred nama kada se održava drugi po redu X Prix! Na novoj lokaciji i u ...

Robotizovani čistač ulica održava gradsku higijenu Robotizovani čistač ulica održava gradsku higijenu

Grad Helsinki je počeo sa isprobavanjem tihih, autonomnih robota, koji ne zagađuju okolinu, a koji održavaju ulice čistim, bez uznemiravanja stanovnika. Vozilo nazvano Trombia Free je započelo svoju test vožnju čišćenja ulica Helsinkija. Trombia će ...

USB-C kablovi koji podržavaju 240 W USB-C kablovi koji podržavaju 240 W

Tokom ove godine očekuju se novi USB-C kablovi i uređaji koji će podržavati novu USB specifikaciju. Prema njoj, USB-C će biti sposoban da podrži 240 W, što je više nego duplo veća vrednost ...

Video dana radija Košava

Utorak - programska šema

KRATKE VESTI u 45 sekundi KRATKE VESTI u 45 sekundi

06:30

Informativne kratke (hedline) vesti sažete u 45 sekundi.Svakodnevno se uživo emituju od (06:30h) do (21.30h) u tridesetom minutu svakog sata. ...više o emisiji

OVCE I ZVONCE (07:40h; 16:20h; 18:20h; 20:40h; 22:20h) radnim danima OVCE I ZVONCE (07:40h; 16:20h; 18:20h; 20:40h; 22:20h) radnim danima

07:00

Emisija kratke forme "Ovce i zvonce" radija Košava, sa najznačajnijim političkim i javnim ličnostima."Ovce i zvonce" temelji se na izgovorenim činjenicama u toku svake nedelje, ...više o emisiji

SLUČAJNI PROLAZNIK (08:40h; 15:20h; 19:20h) radnim danima SLUČAJNI PROLAZNIK (08:40h; 15:20h; 19:20h) radnim danima

08:40

"Slučajni prolaznik" emisija kratke forme pružiće Vam par minuta kvalitetnih informacija iz svakodnevnog života.Radnim danima pratimo aktuelne teme, sa najatraktivnijim sagovornicima u tom trenutku. ...više o emisiji

Slobodna Evropa (09:30h; 14:00h) Slobodna Evropa (09:30h; 14:00h)

09:30

Misija Radija "Slobodna Evropa" - Radio "Liberty" je da širenjem informacija i ideja promoviše demokratske vrednosti i institucije.Od centralne Evrope do Pacifika, od Baltičkog do ...više o emisiji

Muzika Non stop Muzika Non stop

16:00

☆☆☆ Jedan radio, SVE od MUZIKE ☆☆☆☆☆☆ U svakom delu SRBIJE ☆☆☆ ...više o emisiji

Radio Slobodna Evropa

Pet stvari koje bi trebalo znati o slučaju Dijane Hrkalović

18.10.2021 02:10

Dijana Hrkalović, bivša državna sekretarka Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije i bliska saradnica prethodnog ministra policije Nebojše Stefanovića, u pritvoru je od petka, 15. oktobra. Nekadašnja “čelična dama” srpske policije – kako su je nazivali beogradski tabloidi – i ranije je bila predmet spekulacija kao osoba koja gaji bliske veze sa pripadnicima organizovanih kriminalnih grupa. Hrkalović je ove navode javno negirala. Šta se desilo? Bivša državna sekretarka MUP Dijana Hrkalović pozvana je 15. oktobra popodne na saslušanje u Sektor za unutrašnju kontrolu MUP-a. Ona se pozivu odazvala u pratnji advokata, a prema izjavi njenog branioca Nenada Tasića, nedugo potom Hrkalović je uhapšena. Policija je iste večeri pretresla njen stan, a tokom večeri Hrkalović je u pratnji policije sprovedena u zgradu Specijalnog tužilaštva u Beogradu u Ustaničkoj ulici, gde je saslušana pred zamenikom tužioca za organizovani kriminal. Tužilaštvo je za Radio Slobodna Evropa (RSE) saopštilo da je protiv nje podneta krivična prijava zbog trgovine uticajem, i da je zatraženo određivanje pritvora. Njoj je određen pritvor do 30 dana, saopšteno je 15. oktobra uveče iz Višeg suda u Beogradu. Na teret joj se stavlja da je izvršila produženo krivično delo trgovina uticajem, naveo je Viši sud. Kakve su reakcije na njeno hapšenje? „Već mesecima govore da ne sme da se dira Dijana Hrkalović i zašto Vučić ne sme da je pipne", rekao je u svojoj reakciji predsednik Srbije Aleksandar Vučić 15. oktobra. "U roku od pet minuta od hapšenja gospođe Hrkalović promenili su priču“, rekao je Vučić, referišući na kritičare vlasti, i dodao da ljude na kraju krajeva zanimaju njihovi životi i hoće da imaju sigurnost. Lider desno orijentisane opozicione stranke Dveri, Boško Obradović, ocenio je u autorskom tekstu za portal Direktno da se Hrkalović ne može posmatrati izolovano od vlasti i vladajuće stranke i dodao da je ona "njihovo čedo". Srđan Milivojević, funkcioner opozicione Demokratske stranke, ocenio je da se zakasnelo sa privođenjem, pretresom stana i određivanjem pritvora Dijani Hrkalović, a slučaj je nazvao "dimnom zavesom”. On je u izjavi za dnevni list Danas ocenio i da državno tužilaštvo nije spremno da se obračuna sa organizovanim kriminalom "pod pokroviteljstvom vladajućeg režima". Poslanik vladajuće Srpske napredne stranke i advokat Vladimir Đukanović napisao je na svom Telegram kanalu 16. oktobra da moli medije da u slučaju Dijane Hrkalović poštuju pretpostavku nevinosti. "Na to obavezuje ZKP (Zakon o krivičnom postupku) članom 3. Niko nije kriv dok se pravosnažnom sudskom presudom ne osudi. Kao advokat imam obavezu da tako nešto javno iznesem. Dok sam živ insistiraću na tome i uvek ću se boriti protiv suđenja u medijima", napisao je Đukanović. Ko je Dijana Hrkalović? Dijana Hrkalović je rođena 1987. godine u Beogradu, a prema podacima iz biografije sa sajta Ministarstva unutrašnjih poslova, koje je preneo portal Istinomer, osnovne i master studije psihologije završila je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu a nakon toga upisala je doktorske studije psihologije na istom fakultetu. Doktorsku disertaciju odbranila je 2020. godine. Kako se dodaje, u Bezbednosno – informativnoj agenciji (BIA) radila je do 2014. godine na operativnim poslovima i stekla specifična znanja neophodna za bavljenje poslovima bezbednosti. Portal Istinomer je podsetio i da je Hrkalović na izborima za Skupštinu Beograda 2012. godine, kao dvanaesta na listi Srpske napredne stranke Pokrenimo Beograd – Tomislav Nikolić izabrana za odbornicu u Skupštini Beograda. Poslove zamenika šefa kabineta ministra unutrašnjih poslova Srbije Nebojše Stefanovića, dodaj se, obavljala je od 2014. do 2015. godine. Od 2015. nalazila se na mestu sekretara Uprave kriminalističke policije u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Na dužnost državnog sekretara MUP-a je stupila u julu 2017. godine. Pozicija državnog sekretara je najvažnija pored pozicije ministra. Hrkalović je tako često bila prisutna tokom konferencija za novinare ministra, a neretko se i sama javno obraćala. Ministarstvo unutrašnjih poslova je 29. maja 2019. objavilo saopštenje u kojem se navodi da “državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije Dijana Hrkalović od sutra više neće obavlјati ovu funkciju u MUP-u, zbog drugih obaveza koje će preuzeti u narednom periodu”. Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović zahvalio se Dijani Hrkalović na njenoj „ogromnoj posvećenosti na unapređenju rada Ministarstva unutrašnjih poslova“ i poželeo joj mnogo uspeha u narednom periodu, kako na profesionalnom, tako i na ličnom planu. Hrkalović nakon toga nije imala javnu funkciju. Koje se sve afere vezuju za ime Dijane Hrkalović? Prema izjavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića od 15. oktobra bivša sekretarka MUP-a privedena je u vezi sa ubistvom karatiste Vlastimira Miloševića. Milošević je ubijen u januaru 2017. godine u centru Beograda, a taj slučaj je u medijima bio poznat kao "ubistvo na tramvajskim šinama". Jedan od osumnjičenih za ubistvo bio je i vođa kriminalnog klana Veljko Belivuk, koji je optužen za najteža krivična dela. Zbog učešća u ovom ubistvu sudilo se Veljku Belivuku, ali je on pravosnažno oslobođen. "Onoliko koliko sam mogao da čujem od ministra (policije), reč je o dokazima koje danas poseduju nadležni državni organi, a vezano za čuveno ubistvo na šinama, da je posle toga, pretpostavljam, zamenjivan DNK, i da su neki ljudi koji su učestvovali u ubistvu oslobođeni", rekao je Vučić za televiziju Prva 15. oktobra. Upitan da li su tačni navodi pojedinih medija da je Hrkalović osumnjičena da je uklanjala dokaze posle ubistva Miloševića, Vučić je rekao da je to pitanje za nadležne pravosudne organe. Međutim, ovo nije jedina afera koja se u zvaničnim izjavama vezuje za ime Dijane Hrkalović. Njeno ime se ponovo u medijima pominjalo u januaru 2021. godine, kada je preneto da je Hrkalović jedna od saslušanih u aferi prisluškivanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Te navode MUP i tužilaštvo nisu ni potvrdili, ni demantovali, a Dijana Hrkalović se o tome nije javno izjašnjavala. Tužilaštvo Srbije za organizovani kriminal pokrenulo je predistražni postupak zbog neovlašćenog prisluškivanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića, saopšteno je 21. januara iz te institucije. Tužilaštvo Srbije za organizovani kriminal najavilo je da će obavestiti javnost kada sazna rezultat predistražnog postupka. Prethodno je Vučić 31. decembra na TV Pink izjavio da je bio prisluškivan. Epilog ovog slučaja nije poznat. Da je i Dijana Hrkalović saslušana zbog Vučića potvrdio je njen advokat Nenad Tasić, koji je za portal Insajder rekao da su joj u policiji postavljana pitanja o okolnostima ugrožavanja bezbednosti predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice, a da je ona negirala da je imala bilo kakva saznanja o tome. Takođe, advokat je naveo da je Hrkalović pitana o poznanstvu sa Slavišom Kokezom, bivšim predsednikom Fudbalskog saveza Srbije. Kokeza je u policiji saslušavan o navodnoj vezi sa Belivukovom grupom, koju je on negirao. Sredinom 2020. godine, provladini tabloidi počeli su da pišu o navodnim vezama Hrkalović sa "kavačkim" kriminalnim klanom u Srbiji, o čemu nema zvaničnih objava policije i tužilaštva. U vreme dok je Hrkalović bila u vrhu ministarstva policije, rat kriminalnih klanova, "škaljarskog" i "kavačkog", odneo je više desetina žrtava u Srbiji. Ministar policije je u to vreme bio Nebojša Stefanović, koji je sada na funkciji ministra odbrane. Belivuk je označen kao navodni pripadnik "kavačkog" klana. I sam Stefanović je bio meta kritika u svojoj stranci, a pojedini u SNS su zahtevali i njegovu smenu zbog navode povezanosti sa aferama. Stefanović je navode negirao, a u maju 2021. sam je dao ostavku na lidersko mesto u beogradskom ogranku stranke. Ipak, i dalje je član SNS. Još jedna afera u kojoj se Dijana Hrkalović pominjala dogodila se 2016. godine, kada su, prema pisanju istraživačkog portala KRIK, bivši pripadnici Odseka za tajno praćenje MUP-a Milan Dumanović i Mladen Trbović, podneli krivičnu prijavu zbog zloupotrebe položaja i trgovine uticajem protiv Hrkalović i još nekoliko zaposlenih u MUP-u. Dumanović i Trbovićem optuženi su za odavanje službene tajne u vezi s njihovim aktivnostima prilikom posete tadašnjeg premijera Srbije Aleksandra Vučića Potočarima, u julu 2015. godine, kada je bio napadnut. Taj postupak je još uvek u toku pred Višim sudom u Beogradu. Dumanović i Trbović su uhapšeni 31. decembra 2016. godine jer su navodno odali službenu tajnu time što su u intervjuu za Al Jazeeru govorili o nezakonitim akcijama policije u kojima su učestvovali pod lažnim nalozima za rad, bez naloga suda. Njih dvojica su tvrdili u krivičnoj prijavi protiv Hrkalović da se podaci prikupljeni tajnim praćenjem i snimanjem koriste za privatne poslove. Ona se o tome nije javno izjašnjavala. Portal Istinomer je naveo i da je, dok je bila sekretarka UKP-a, Nezavisno udruženje novinara Srbije, podnelo krivičnu prijavu protiv nje i ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, zbog sumnje da su nezakonito prisluškivali novinare, ali ta prijava nije dobila epilog. Pažnju medija privukla je tokom lokalnih izbora u opštini Lučani, u centralnoj Srbiji, održanih 16. decembra 2018. godine. Tada se na licu mesta pojavila nakon incidenta tokom kog su privođeni opozicioni aktivisti. Na izborima je pobedila Srpska napredna stranka, partija predsednika države Aleksandra Vučića. U jednom od retkih intervjua koji je dala nakon odlaska sa funkcije državne sekretarke, Dijana Hrkalović je za tabloid „Alo“ negirala da je imala kontakte sa ljudima iz kriminalnih grupa. „Ja sam bila deo tima koji se na međunarodnom planu godinama borio da pošast zvanu organizovani kriminal na ovim prostorima očisti koliko god je to moguće, i svoje zdravlje sam uložila u to. Pozivam i javno sve nadležne institucije da provere ove moje navode, i poligrafski me testiraju”, rekla je Hrkalović u intervjuu koji je objavljen oktobra 2020. godine. Iznenadni odlazak sa pozicije u MUP-u Hrkalović je u istom razgovoru objasnila zdravstvenim razlozima, uz napomenu da je “nije smenio ni predsednik Vučić, ni ministar Stefanović”. O obojici je imala samo reči hvale: za predsednika Srbije je kazala da je „čovek sa vizijom” i lider koji “izaziva divljenje u svakom smislu”, a dobre rezultate MUP-a je pripisala svom nekadašnjem prerpostavljenom – Nebojši Stefanoviću. Šta dalje? Nakon što je protiv Dijane Hrkalović podneta krivična prijava, na tužilaštvu je da sprovede istragu kako bi dokazalo da li postoji osnovana sumnja da je počinila krivično delo za koje se tereti. Prema Krivičnom zakoniku, zaprećena kazna za trgovinu utacajem, odnosno za korišćenje službenog položaja da bi se uticalo na istragu, je od jedne do osam godina zatvora. Za to krivično delo, rok za sprovođenje krivičnog gonjenja je deset godina. Do podizanja optužnice, Hrkalović u pritvoru može da provede najviše tri meseca. ... ceo tekst

Da li će bivši borci Armije BiH bez straha ići u Srbiju?

17.10.2021 01:01

Tema Mosta Radija Slobodna Evropa (RSE) bile su tajne optužnice za ratne zločine na osnovu kojih Srbija hapsi bivše borce Armije Bosne i Hercegovine kada uđu u Srbiju. Sagovornici su bili su Ivana Žanić, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo iz Beograda, i Denis Džidić, izvršni direktor Balkanske istraživačke mreže Bosne i Hercegovine. Bilo je reči o tome po kom zakonu Srbija hapsi te ljude, da li pravosuđe Srbije nema poverenje u pravosuđe Bosne i Hercegovine, kako su optuženi za ratne zločine, koje goni Tužilaštvo Bosne i Hercegovine, našli utočiste u Srbiji i kako bivši general Vojske Republike Srpske Novak Đukić, koji je u Bosni i Hercegovini pravosnažno osuđen na 20 godina zbog ratnog zločina, izbegava odlazak u zatvor. Razgovaralo se i o tome kako optuženi za ratne zločine odugovlače procese uz pomoć potvrda da nisu sposobni da prisustvuju suđenju koje im izdaje Vojnomedicinska akademija u Beogradu, kako je Tužilaštvo Srbije na inicijativu predsednika Vučića odlučilo da slučaj poslednjeg uhapšenog, Edina Vranja, prepusti pravosuđu Bosne i Hercegovini i da li to znači da ubuduće više neće biti hapšenja na osnovu tajnih optužnica. Omer Karabeg: U poslednje tri godine uhapšena su tri bivša borca Armije Bosne i Hercegovine kada su ušli u Srbiju. Sva trojica su optužena za ratne zločine nad Srbima. Poslednji slučaj bio je prošlog meseca kada je uhapšen Edin Vranj, bivši visoki funkcioner Ministarstva unutrašnjih poslova Federacije Bosne i Hercegovine, koji je optužen da je tokom rata kao islednik zlostavljao zarobljene pripadnike Vojske Republike Srpske. To je izazvalo je krizu u odnosima između Sarajeva i Beograda, a Bosna i Hercegovina je zbog tog hapšenja povukla svog ambasadora iz Beograda. Ima li Srbija pravo da to čini? Ivana Žanić: U Srbiji postoji zakon na osnovu koga Tužilaštvo za ratne zločine ima nadležnost da goni sve osobe za koje postoji sumnja da su počinili ratne zločine bez obzira na njihovo državljanstvo i bez obzira na državljanstvo žrtve. Tužilaštvo se faktički ponaša kao mini Haški tribunal što nikako nije u duhu regionalne saradnje. Normalno bi bilo da Tužilaštvo, ukoliko sumnja da je neko iz Bosne i Hercegovine počinio ratni zločin nad Srbima, sve informacije i dokaze dostavi Tužilaštvu Bosne i Hercegovine koje dalje treba da sprovodi istragu. U slučaju Edina Vranja, Huseina Mujanovića i Osmana Osmanovića to nije urađeno već su oni uhapšeni na graničnim prelazima između Bosne i Hercegovine i Srbije kako bi bili procesuirani pred sudom u Srbiji. Denis Džidić: Problem je u tome što Tužilaštvo Srbije za ratne zločine ne poštuje protokol o saradnji sa Tužilaštvom Bosne i Hercegovine. Taj protokol, koji su dva tužilaštva potpisala 2013. godine, nalaže da se ne vode paralelne istrage, da se razmjenjuju dokazi i da se počinioci procesuiraju u zemljama u kojima žive, a ne da se hapse kad pređu granicu. Indikativno je da srpsko tužilaštvo ima vrlo selektivan pristup. Ono ne postupa po potjernicama koje je raspisalo Tužilaštvo Bosne i Hercegovine i ne hapsi optužene i osumnjičene koji su pobjegli u Srbiju, a hapsi one koji uđu u Srbiju mada prije toga nije razmijenilo informacije i dokaze sa Tužilaštvom Bosne i Hercegovine. Beg u Srbiju Omer Karabeg. Znači li to da Srbija nema poverenje u pravosuđe Bosne i Hercegovine? Ivana Žanić: Ljude koje je pravosuđe Bosne i Hercegovine optužilo ili osudilo za ratne zločine, koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije i koji imaju srpsko državljanstvo, Srbija neće isporučiti Bosni i Hercegovini jer ne ekstradira vlastite državljane pa ni onda kada su počinili ratne zločine, genocid i zločine protiv čovečnosti. Čest je slučaj da oni koji su optuženi ili osuđeni pred sudom BiH pobegnu u Srbiju, dobiju srpsko državljanstvo i tako izbegavaju krivičnu odgovornost jer ih pravosuđe u Srbiji ne goni. Državni organi Srbije ih praktično štite. To u praksi znači da srpsko tužilaštvo za ratne zločine nema poverenje u pravosuđe Bosne i Hercegovine. Ono izbegava saradnju na koju ga obavezuje pomenuti protokol. Denis Džidić: Nije riječ samo o nepovjerenju u pravosuđe Bosne i Hercegovine već i o politizaciji. Suđenja ratnim zločinima političari koriste za oživljavanje narativa vezanih za rat, za mobilizaciju i homogenizaciju nacije kako bi se skrenula pažnja sa korupcionaških i drugih afera sa kojima se suočava vlast u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Ivana Žanić: Potpuno je jasno da ni pravosuđe Srbije, ni pravosuđe Bosne i Hercegovine ne mogu da samostalno rade na predmetima ratnih zločina. Sukob je bio regionalnog karaktera, optuženi su u jednoj državi, žrtve u drugoj, svedoci u trećoj, dakle, mora da se postoji regionalna saradnja. Moraju da se razmenjuju dokazi, moraju da se razmenjuju predmeti. Slažem da su suđenja ratnim zločinima pogodno tle za manipulaciju. U Srbiji ih političari koriste za jačanje nacionalističke retorike, minimalizaciju žrtava druge strane, naglašavanje sopstvenih žrtava i predstavljanje ratnih zločinaca kao heroja. Omer Karabeg: Rekli ste da je čest slučaj da osumnjičeni za ratne zločine u Bosni i Hercegovini beže u Srbiju da bi izbegli suđenje. Kako oni saznaju da su pod istragom? Da li im neko dojavi? Denis Džidić: Obično pobjegnu tokom vođenja postupka ili pred izricanje presude kada im bude jasno da će biti osuđeni. Većina nije u pritvoru već na slobodi uz određene mjere zabrane. Moraju da se sedmično javljaju u policijsku stanicu, oduzme im se pasoš i slično. Međutim, granicu između Bosne i Hercegovine i Srbije možete preći sa lično kartom, a i ilegalno što je vrlo jednostavno s obzirom da je slabo čuvana. Nedavno smo imali aferu sa Milomirom Savčićem, bivšim visokim oficirom Vojske Republike Srpske, optuženim za genocid u Srebrenici, koji je pobjegao uoči hapšenja. Istraživački portal Istraga tvrdi da je bio upozoren iz Tužilaštva Bosne i Hercegovine. Neki protiv kojih je Tužilaštvo Bosne i Hercegovine podiglo optužnice za ratne zločine, kao što je Tomislav Kovač koji je u ratu bio komandant policijskih snaga Republike Srpske, od završetka rata žive u Srbiji i nikada nisu dolazili u Bosnu i Hercegovinu. Lažne lekarske potvrde Omer Karabeg: Najeklatantniji primer je slučaj Novaka Đukića, bivšeg generala vojske Republike Srpske. Njega je sud u Bosni i Hercegovini pravosnažno osudio na 20 godina zbog granatiranja Tuzle kada je ubijen 71 civil. On je pobegao u Srbiju, pa je pravosuđe Bosne i Hercegovine, s obzirom da nema izručenja, tražilo da Đukić služi kaznu u Srbiji. A to ne samo da nije prihvaćeno nego se u Srbiji pravi rekonstrukcija tog događaja da bi se dokazalo da je Đukić nevin, a Ministarstvo odbrane Srbije promoviše knjigu u kojoj se to isto tvrdi. ​ Ivana Žanić: Taj slučaj je najbolji primer koliko pravosuđe Srbije ne želi da prihvati bilo kakvu odluku pravosuđa Bosne i Hercegovine. Novak Đukić je u Srbiji od 2014. godine, a od 2016. godine se pred sudom u Beogradu vodi postupak za priznanje pravosnažne sudske presude iz Bosne i Hercegovine. Priznavanje strane presuda je, inače, rutinski postupak koji se po pravilu završava na jednom ročištu gde se samo konstatuje i prizna presuda stranog suda. Odmah nakon toga osuđena osoba treba da ide na izdržavanje kazne. Sa Novakom Đukićem nije bilo tako. On se u početku pojavljivao pred sudom i bio je vrlo zdrav i vitalan. Mi kao nezavisni posmatrači suđenja nismo primetili da on ima bilo kakve zdravstvene smetnje i da ne može da prati tok postupka. Ubrzo je njegova odbrana krenula sa podrivanjem presude suda BiH tvrdeći da Đukić nije imao pravično suđenje. Tražili su da se ponovi postupak nudeći neke nove dokaze. Odbrana je, naime, angažovala takozvane nezavisne eksperte koji su izveli rekonstrukciju granatiranja na vojnom poligonu u Nikincima nedaleko od Beograda. Na osnovu te rekonstrukcije tvrdili su da veštačenje pred sudom BiH nije bilo valjano, pa su tražili novo suđenje u Srbiji. Pošto im to nije pošlo za rukom, pribegli su drugoj taktici. Svaki put kada bi bilo zakazano ročište, odbrana je donosila lekarske potvrde da on nije sposoban da prati postupak. Jedanput mu je navodno pozlilo, drugi put je imao probleme sa visokim krvnim pritiskom, treći put ga je boleo stomak - da bi na kraju odbrana saopštila da je nakon psihijatrijskog veštačenja utvrđeno da Đukić više nije sposoban da prati dalji tok postupka. Potvrde je uvek izdavala Vojnomedicinska akademija u Beogradu. Od tada je prošlo dve godine. On i dalje normalno živi u Beogradu i nema nikakvo ograničenje kretanja. Omer Karabeg: Znači da su i lekari Vojnomedicinske akademije učestvovali u tome? Ivana Žanić: Tako je. Slučaj Novaka Đukića nije jedini gde je Vojnomedicinska akademija u Beogradu izdavala - mogu slobodno da kažem - lažna opravdanja optuženima za ratne zločine. To se desilo u predmetu protiv pripadnika Vojske Jugoslavije Pavla Gavrilovića i Rajka Kozline. Kad se Rajko Kozlina nije pojavio na glavnom pretresu, njegov advokat je tvrdio da je on hospitalizovan na Vojnomedicinskoj akademiji zbog problema sa srcem i visokim krvnim pritiskom. Ja sam tada pozvala Vojnomedicinsku akademiju i pitala da li kod njih leži Rajko Kozlina. Odgovor je bio da osoba sa tim imenom i prezimenom kod njih nije bila hospitalizovana ni tog, ni prethodnih dana. Ja sam onda rekla - znate, protiv Kozline se vodi krivični postupak, a njegov advokat tvrdi da on nije mogao da prisustvuje suđenju zato što je kod vas hospitalizovan. Doneo je lekarsko opravdanje sa Vojnomedicinske akademije. Na to mi je osoba s druge strane žice rekla: “Ma oni to lažu”. Dakle, Novak Đukić nije jedini koji je dobijao opravdanja sa Vojnomedicinske akademije. Dobijali su i drugi optuženici i to po pravilu oni koji su bili u vezi sa Vojskom Republike Srpske i Vojskom Jugoslavije. Oni su zapravo štićenici vojnomedicinskih ustanova u Srbiji. Regionalni policajac? Omer Karabeg: Da li Srbija na neki način želi da igra ulogu regionalnog policajca i sudije kad je reč o suđenju ratnim zločinima? Denis Džidić: Nisam siguran. Hapšenja državljana Bosne i Hercegovine, koji uđu u Srbiju, nisu baš česta, a i ne radi se o ljudima koji su tokom rata bili na istaknutim pozicijama. Ima dosta osoba koje su imale značajne pozicije u Armiji Bosne i Hercegovine i Hrvatskom vijeću obrane i koji periodično idu u Srbiju, a nisu hapšeni. Osim toga, ako bi željeli da izigravaju regionalnog policajca, onda bi objavljivali potjernice, a to do sada nismo vidjeli. Ivana Žanić: Da bi se neko nametnuo kao regionalni policajac, morao bi da više radi na podizanju optužnica, a ne da čeka da neko pređe na njegovu teritoriju da bi ga uhapsio. To je čista demonstracija sile. Omer Karabeg: Da li Tužilaštvo za ratne zločine Srbije podiže optužnice protiv Srba koji su počinili ratne zločine? ​ Ivana Žanić: Vrlo retko. Prošle godine 12 tužilaca za ratne zločine je podiglo ukupno dve sopstvene optužnice. Za 18 godina koliko postoji Tužilaštvo za ratne zločine procesuirano je svega osamdesetak predmeta ratnih zločina. Dakle, ne radi se o stotinama, pa da bi Tužilaštvo moglo kaže - mi procesuiramo ratne zločine, a u Bosni i Hercegovini malo na tome rade. Oni procesuiraju nekog koga sasvim slučajno uhapse na granici, a u sopstvenoj arhivi imaju preko 2.600 predmeta za ratne zločine u predistražnoj fazi. Pa da je u svakom predmetu osumnjičena samo jedna osoba - to je 2.600 ljudi koje oni mogu da gone. O čemu onda pričamo? Tu nema nikakve želje ni za regionalnom saradnjom, ni za procesuiranjem ratnih zločina. Omer Karabeg: Da li Srbija hapsi i izvodi pred sud građane Bosne i Hercegovine pod optužbom za zločine nad Srbima da bi na neki način postigla balans. Jer u Srbiji se stalno govori da je Haški tribunal sudio samo Srbima, a ne i Bošnjacima. ​ Denis Džidić: Ne bih rekao da se radi o želji da se nešto ujednačava. Rekao bih da je prije je riječ o političkim igrama jer takva hapšenja izazivaju ogromno interesovanje javnosti, pa se onda to koristi u političke svrhe.   Ivana Žanić: Ni ja ne bih rekla da Tužilaštvo za ratne zločine Srbije želi da napravi neki balans. Da je tako, onda bi sadašnja tužiteljka Snežana Stanojković sprovela u praksi ono što je predložila u svom programu rada, a to je da će Tužilaštvo istraživati i podizati optužnice za zločine nad Srbima. Za ove četiri godine, koliko je tužiteljka, ona to nije učinila. Da je postojala želja da se procesuiraju zločini nad Srbima, bilo bi više predmeta. Znali bismo koliko su zahteva uputili Tužilaštvu BiH za ispitivanje osumnjičenih, svedoka, žrtava. Te podatke nemamo. Omer Karabeg: Zašto su onda hapsili bivše borce Armije Bosne i Hercegovine kad dođu u Srbiju, pa je nakon hapšenja Edina Vranja Ministarstvo inostranih poslova Bosne i Hercegovine preporučilo tim ljudima da nipošto ne putuju u Srbiju jer mogu biti uhapšeni? ​ Ivana Žanić: Nešto ipak moraju da rade, pa da kad nekog uhapse izađu u javnost i kažu - uhapsili smo pripadnika Armije BiH koji je nad Srbima, zatočenim u logoru, izvršio krvave zločine ubijajući ih i mučeći. I onda se u javnosti stvara utisak kako Tužilaštvo za ratne zločine radi, kako štiti Srbe i kako su oni dugo čekali da taj “veliki zločinac” dođe na teritoriju Srbije da bi ga uhapsili. Vučićevo obećanje Omer Karabeg: Tračak nade da bi se taj problem mogao rešiti bilo je saopštenje sa nedavnog sastanka Aleksandra Vučića sa Seržom Bramercom, glavnim tužiocem Mehanizma za međunarodne krivične sudove koji je zamenio Haški tribunal. U saopštenju je rečeno da bi razmena svih optužnica i informacija o istragama za ratne zločine između Srbije i Bosne i Hercegovine bio korak ka unapređenju saradnje između dva tužilaštva. Ovih dana je Tužilaštvo Srbije nakon sastanka u Vučićevom kabinetu poručilo da će slučaj Edina Vranja ustupiti Tužilaštvu Bosne i Hercegovine. Da li je to početak nove prakse? ​ Ivana Žanić: Želela bi da verujem da jeste i da će to biti korak ka jačanju regionalne saradnje u procesuiranju ratnih zločina. Ukoliko se taj predmet zaista ustupi pravosuđu Bosne i Hercegovine - to bi bio prvi takav slučaj.   Denis Džidić: To je za mene veliko iznenađenje. Ostaje da se vidi na koji način će taj predmet biti ustupljen i da li je to okretanje novog lista u odnosima pravosuđa Srbije i pravosuđa Bosne i Hercegovine. Omer Karabeg: Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da će ubuduće svi ljudi iz Bosne i Hercegovine moći da ulaze na teritoriju Srbije bez brige da će biti zadržani. Verujete li da srpska policija više neće hapsiti bivše borce Armije Bosne i Hercegovine kad uđu u Srbiju? ​ Ivana Žanić: Ne mogu da znam kakva će biti praksa u budućnosti, ali, ako je predsednik Srbije Vučić to rekao, moguće je da će se to zaista i desiti. Jer u Srbiji se nešto može rešiti jedino ako Vučić donese odluku čak i ako odlučivanje o tome nije u njegovoj nadležnosti. Denis Džidić: Bojim se politizacije ratnih zločina. Čak i ako u narednom periodu bude ustupanja optužnica i ne bude hapšenja na granici, sa ovim našim političkim elitama nikad niste načisto. U slučaju da im zatreba zatezanje odnosa, bojim se da bismo ponovo mogli vidjeti hapšenja na granici. ... ceo tekst

Policija sprečila protest desničara ispred ambasade SAD u Beogradu

16.10.2021 08:36

Nekoliko desetina desničara, organizovanih putem društvenih mreža, pokušala je u subotu, 13. oktobra da organizuje protest ispred Ambasade Sjedinjenih Američkih Država. U pokušaju su ih sprečile jake policijske snage. Razlog okupljanju je, kako su naveli, "podrška Srbima s Kosova". (snimatelj: Dragan Kostić, montaža: Ana Toader)... ceo tekst

Đorđević: Samo u Španiji 100 kriminalnih grupa sa Balkana

16.10.2021 11:59

U Evropi je moguće zaraditi dvostruko više od krijumčarenja kokaina iz Južne Amerike u Evropu nego u Severnoj Americi, čak i uz troškove - kaže u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) Saša Đorđević iz Globalne inicijative za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala. Đorđević kao primer navodi da kilogram kokaina u Sjedinjenim Državama vredi i do 28.000 dolara, dok se Evropi cena na nelegalnom tržištu kreće od 40.000 do čak 80.000 dolara. Globalna inicijativa za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala je nezavisna nevladina organizacija sa sedištem u Ženevi, koja je posvećena istraživanju organizovanih kriminalnih grupa i inovativnih strategija za odgovor na organizovani kriminal. U najnovijoj analizi, objavljenoj 14. oktobra, čiji je Đorđević autor, navodi se da su se kriminalni klanovi sa Balkana pročuli toliko daleko da su aktivni čak i u Australiji. Saša Đorđević, koji je koordinator organizacije za Srbiju i Crnu Goru, objašnjava da je sudeći po hapšenjima i zaplenama narkotika, Evropa najčešće krijumčarsko odredište balkanskih kriminalnih organizacija. "To su, pre svega, Belgija, Holandija, Španija i Nemačka. Na primer, samo u Španiji postoji 100 organizovanih kriminalnih grupa sa Balkana", objašnjava Đorđević za RSE. Ono što prema njegovim rečima odlikuje kriminalce sa Balkana jeste da imaju dobre i direktne veze sa klanovima koji proizvode kokain u Južnoj Americi. "Zanimljivo je kako su drugačije došli do tih kontakata - albanske kriminalne organizacije preko krijumčarenja marihuane, a iz bivše Jugoslavije preko šverca oružja", kaže Đorđević. RSE: Šta je zapravo potrebno, da bi se u nekom društvo stvorile toliko snažne i nadnacionalne kriminalne grupe? Zašto ne slušamo o, na primer, Skandinavskom kartelu, i saradnji etničkih kriminalnih klanova Danske, Švedske i Norveške? Đorđević: Postoji nekoliko preduslova. Prvo, neophodno je da više kriminalnih organizacija naprave savez, odnosno da dugo sarađuju pod vođstvom nekoliko šefova i jednog glavnog lidera. Drugo, neophodno je da pokrivaju čitav lanac poslovanja sa drogom. Na primer, glavni meksički karteli, kao što su Sinaloa ili Huarez, distribuiraju drogu u gradovima širom Sjedinjenih Država. I ti karteli, sastoje se od različitih kriminalnih organizacija i ćelija koje izveštavaju i odgovaraju direktno vođama kartela u Meksiku ili indirektno, preko posrednika u Sjedinjenim Državama. Svaka od tih kriminalnih organizacija ima posebnu funkciju, na primer proizvodnju droge, transport, distribuciju droge ili pranje novca. Na taj način pokriven je čitav lanac poslovanja sa drogom. Za sada, nema naznaka da kriminalne organizacije sa Balkana proizvode kokain i tako zatvaraju ceo lanac poslovanja sa drogama. Zapravo, balkanske kriminalne grupe nabavljaju na primer kokain od latinoameričkih kartela na izvoru proizvodnje, i zatim ga transportuju u Evropu. Ono što je zanimljivo je što su postali vrlo istaknuti u ovom poslu. Balkanski kartel RSE: Da li je moguće govoriti o jedinstvenom Balkanskom kartelu, koji prevazilazi granice pojedinačnih zemlja regiona? Đorđević: Trenutno, nije moguće govoriti o jedinstvenom Balkanskom kartelu, odnosno savezu kriminalnih organizacija sa čvrstom hijerarhijom i istaknutim liderom čiji članovi su poreklom iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Grčke, Hrvatske, Rumunije, Severne Makedonije, Srbije i Kosova. Balkansko kriminalno podzemlje zapravo je mešavina etnički ograničenih kriminalnih organizacija koje su organizovane u ćelijskom režimu i stvaraju kriminalne mreže. RSE: Kako pravimo razliku između toga šta je potrebno da bismo neko kriminalno udruženje nazvali kartelom, umesto samo klanom, ili organizovanom kriminalnom grupom? Đorđević: Oni se razlikuju prema stepenu organizovanosti. Karteli se razlikuju od kriminalnih mreža, organizacija ili klanova, grupa i uličnih bandi, zbog čvršće organizacije i jasnije podele posla. Znači, postoji hijerarhija. Kriminalna mreža je paukova konstrukcija kriminalnih organizacija koje deluju u okviru jasno definisanih struktura komande i kontrole. Međutim, organizacije u kriminalnoj mreži nezavisnije su u donošenju odluka nego u kartelima. S druge strane, kriminalne grupe su brojne i razlikuju se po veličini. One su uglavnom zadužene za distribuciju narkotika na maloprodajnom tržištu. A, ulične bande su klasični proizvođači straha i zastrašivanja na terenu. RSE: Kada i kako nastaju veze između pojedinačnih, nacionalnih, kriminalnih klanova i o ko čega se one uspostavljaju? Đorđević: Konkretno na primeru balkanskih kriminalnih organizacija, veze nastaju na osnovu zajedničkog jezika i nacionalnosti. To najčešće ujedinjuje kriminalce sa Balkana. Tako postoje kriminalne organizacije u kojima dominiraju pojedinci sa albanskog govornog područja i sa područja koji dele jezik iz bivše Jugoslavije. Pored toga, poreklo u geografskom smislu važno je za povezivanje i lojalnost između članova kriminalnih organizacija. To se vidi na primeru kriminalaca iz Cetinja koji počinju da se uključuju u međunarodnu trgovinu drogom, posebno kokaina, na pragu drugog milenijuma. Najpre su pravili veze u regionu i Evropi, a kasnije i direktno sa proizvođačima u latinskoj Americi. Najveće operacije i hapšenja RSE: Koje su neka najveće operacije ili hapšenja, koja ukazuju da je Balkanski kriminal nadnacionalan – odnosno, da li prevazilazi podele po etničkim osnovama? Đorđević: Na primer, nedavno je slovenačka policija uhapsila članove ćelije crnogorske kriminalne organizacije koja je delovala u Sloveniji. Krivična prijava obuhvatila je 48 osoba i tačno se u tim krivičnim prijavama vidi etnička raznolikost. Na primer, među uhapšenima bilo je 20 državljana Slovenije, zatim 11 osoba iz Srbije, devet iz Bosne i Hercegovine, petorica iz Hrvatske, dvojica iz Crne Gore i jedna osoba iz Severne Makedonije. To je kriminalna organizacija čiji su članovi državljani bivših jugoslovenskih republika koji mogu lako da komuniciraju bez većih problema. Još jedna akcija koja je zanimljiva, iako je više međunarodna, jeste operacija „Familija”. U julu 2019. godine razbijena je mreža koja je privatnim avionima krijumčarila kokain širom sveta. Uhapšeno je 16 osoba u Hrvatskoj, Češkoj, Srbiji, Švajcarskoj i Hong Kongu, zaplenjeno je više od tone kokaina i dva miliona evra u kešu. To su uglavnom bili ljudi sa naših prostora. Istraga je otkrila da balkanski kriminalci nisu delovali samo u Evropi i Južnoj Americi, već i u Aziji, gde su koordinirali pomorsku trgovinu kokaina, uglavnom u Hong Kongu i Makau. Tako da se vidi su balkanski kriminalci, zapravo, u većoj ili manjoj meri, prisutni širom sveta.   RSE: Šta su odlike Balkanskog kartela, i specijalnosti? Đorđević: Uža specijalnost balkanskih kriminalnih organizacija je transport droge, pre svega kokaina iz Južne Amerike u Evropu. Na primer, veruje se da Tito i Dino kartel, često u medijima označen kao bosanski ili srpski kartel, krijumčari najmanje jednu trećinu droga koja u Holandiju stiže iz Južne Amerike. RSE: Kako se kriminalne organizacije na Zapadnom Balkanu razliku od međunarodnih, na primer u Južnoj Americi, ili u Italiji? Đorđević: Osnovna razlika je zapravo da nisu još uvek nisu dostigli stepen organizovanja i udruživanja kao karteli u Južnoj Americi. Međutim, to ne znači da ne postoje uslovi za tako nešto. Balkan je postao deo puteva droge kokaina, prvenstveno preko luka u Albaniji, Crnoj Gori, Grčkoj, Hrvatskoj i Sloveniji. I, Balkan više nije samo tranzitna zona za krijumčarenje, već i region u kome se sve više proizvodi marihuana i sintetičke droge. Na Balkanu su države još uvek slabe. Dodatna razlika u odnosu, na primer, na kriminalne organizacije u Južnoj Americi, jeste da balkanske kriminalne organizacije još uvek ne ne proizvode kokain, odnosno, da su specijalizovani pre svega za jedan posao, a to je prekookeanski transport. Zaplijenjena tona kokaina u Crnoj Gori RSE: Da li su balkanski kriminalni karteli aktivni i u Sjedinjenim Državama? Đorđević: Jesu. Američki FBI je prepoznao balkanske kriminalne organizacije kao značajne u Sjedinjenim Državama. Oni ističu njihovu spretnost u usvajanju novih tehnologija. Tamo se bave mnogobrojnim kriminalnim aktivnostima, najčešće prevare sa pasošima i uređajima iz sistema obezbeđenja, krađe, prevare u zdravstvu, prevare sa nekretninama i osiguranjima, pranje novca, trgovina drogom, krijumčarenje ljudi, prostitucija i iznuda. RSE: Vaša analiza ukazuje da su se Balkanski kriminalni klanovi pročuli daleko, pa su tako aktivni i u Australiji, čime se tamo bave? Đorđević: Balkanski kriminalci su 2015. godine označeni kao najveća pretnja Australiji. Vodeći igrači ranije su bili gangsteri poreklom sa Balkana koji kontrolišu krijumčarenje kokaina iz Španije i Holandije u australijske luke. Australijska policija je tada naglasila kako balkanske grupe više ne deluju po etničkim linijama, već stvaraju saveze i regrutuju mlade ljude sa Balkana koji su se preselili u Australiju u različitim talasima migracija. ... ceo tekst

Pacijenti koji se leče marihuanom krive vlasti u Srbiji za diskriminaciju

15.10.2021 07:16

Gospodine predsedniče, da li se ja razlikujem od Koluvije, meni je nađeno 88 grama leka što je neuporedivo manje od nekoliko tona iz "Jovanjice" - poručio je 15. oktobra 58-godišnji Beograđanin Dragoljub Mrđić u zahtevu za pomilovanje predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. On je osuđen na tri godine i dva meseca zatvora zbog uzgajanja i posedovanja dve biljke marihuane za lečenje. Njegov apel odnosi se na slučaj u javnosti poznat pod imenom "Jovanjica", najveće plantaže marihuane u Evropi, koja je otkrivena u Vojvodini u novembru 2019. godine. Pacijenti koji boluju od najtežih bolesti, a koji se u Srbiji leče marihuanom, što se po zakonu tretira kao krivično delo, već mesecima upoređuju svoje slučajeve sa slučajem "Jovanjica". "Gde je tu moja krivica? Ne znam zbog čega sam osuđen a vi (predsedniče) kako sami kažete kanabis nije ništa i da je legalan u Nemačkoj i okruženju", poručio je Mrđić koji je dobio poziv za izdržavanje kazne u zatvoru Zabela. On trenutno čeka odgovor na molbu za odlaganje izdržavanja kazne zbog bolesti supruge i brata. Šta je to 'Jovanjica'? "Jovanjica" je otkrivena u novembru 2019. godine kada je policija na tom poljoprivrednom dobru organske hrane, čiji je većinski vlasnik Predrag Koluvija, prema optužnici, pronašla 1,6 tona marihuane. Opozicija tvrdi da je vrh vlasti povezan sa aferom "Jovanjica", dok vlasti to negiraju. I sam ministar policije Aleksandar Vulin pojavio se na fotografijama sa zvaničnih događaja na "Jovanjici", kada je 2015. kao ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u radnoj odeći, učestvovao u berbi povrtarskih kultura. Vulin je u svojim izjavama aferu "Jovanjica" interpretirao kao pokušaj pritiska na predsednika Srbije i njegovu porodicu, odnosno brata, za koga opozicija takođe tvrdi da je bio povezan sa uzgojem marihuane na "Jovanjici". Predsednik Srbije je i te navode negirao. Izjava Aleksandra Vučića koja je privukla pažnju data je u oktobru za TV Pink nakon što je sud ukinuo pritvor Koluviji i odredio mu kućni pritvor uz nanogicu. Vučić je tada rekao da je Koluvija imao "samo tonu marihuane". Šta je Vučić rekao? Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, komentarišući kritike dela javnosti na odluku suda da se vlasnik "Jovanjice" Predrag Koluvija pusti u kućni pritvor pre završetka suđenja, rekao da je čovek proveo dve godine u pritvoru, da ne postoji takav primer i da se još "vodi hajka zašto nije i dalje u pritvoru". "Vrlo čudno, jer on nije ubio nikoga ili ne postoji optužnica da je nekoga ubio, nije imao deset tona kokaina ili nešto slično, već, koliko sam razumeo, tonu marihuane koju su pola okruženja, Nemci i ostali, legalizovali – što on, takođe, negira da je imao", izjavio je Vučić 2. oktobra za TV Pink. Vučić je sutradan za istu televiziju rekao da nije branio prvooptuženog u slučaju "Jovanjica" Predraga Koluviju. "Ničim ga nisam branio, niti ću da ga branim, osim što mislim da je važno da se ispita i to što je on govorio", naveo je Vučić. Slučaj najveće plantaže marihuane u Evropi, koja je uzgajana na poljoprivrednom dobru organske hrane "Jovanjica", je pod dve optužnice pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal u Beogradu. Na jednoj od optuženica nalaze se i pripadnici policije, Bezbednosno-informativne agencije i Vojnoobaveštajne agencije koji su optuženi da su bili "prsten zaštite" vlasniku ovog poljoprivrednog dobra. Šta kažu oni kojima je kanabis lek? "Tone prođu, gram nikako" – poruka je obolelih koji koriste kanabis kao lek, Socijalnog kanabis kluba Beograd, Inicijative za promenu zakonske regulative kanabisa (IRKA) i Nacionalne asocijacije konopljara Srbije. Oni su na konferenciji za novinare 15. oktobra zatražili legalizaciju marihuane u medicinske svrhe i dekriminalizaciju osuđenih. "Mene čekaju tri godine zatvora zbog 88 grama marihuane a on (Vučić) kaže kakve veze ima, on (Koluvija) je samo tonu imao. Hej čoveče, to nije šamar, to je udarac bejzbol palicom", tako Mrđić u izjavi za RSE opisuje kako je doživeo predsednikovu izjavu. Dragoljub Mrđić pati od epilepsije i kaže da mu ulje na bazi marihuane pomaže da ne dobija napade. "Ja sam osuđen jer sam posedovao 88 grama kanabisa. Ja sam to ubrao i spremio za ulje. A natovarili su mi još 300-400 grama otpada od kanabisa, granja, lišća koje mi ne treba. Ja sam to bacio u kantu za smeće i oni su iz smeća izvadili", rekao je za RSE Mrđić. U udruženjima koja okupljaju pacijente koji se leče kanabisom navode da su se desetinama puta obraćali vlastima sa zahtevom da se legalizuje marihuana u medicinske svrhe i da je najveći problem hapšenje bolesnih. RSE je zatražio komentar od Predsedništva Srbije povodom zahteva za legalizaciju kanabisa u medicinske svrhe, ali do trenutka objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao. "Hoću isti tretman kao moj kolega penzioner iz Kanade, kao moj kolega iz Bona", rekao nam je Mrđić. Kanada je medicinsku upotrebu marihuane legalizovala 2001. godine, a Nemačka od 2017. godine. NBA od ove sezone više neće testirati igrače na marihuanu Njujork legalizuje marihuanu za rekreativnu upotrebu U regionu je prodaja medicinske marihuane dozvoljena u Severnoj Makedoniji od 2016. godine i prodaje se u apotekama. U Hrvatskoj je 2013. godine posedovanje marihuane za ličnu upotrebu od krivičnog dela svedeno na prekršaj, ali je proizvodnja ostala u domenu krivične odgovornosti. Zagreb: Marihuana radnim danima, kokain vikendima Industrijska konoplja u BiH zabranjena, u Srbiji bez problema raste Šta kaže zakon u Srbiji? Zakon u Srbiji ne prepoznaje uzgajanje i posedovanje marihuane u medicinske svrhe, te se i to tretira kao krivično delo. Za neovlašćeno posedovanje opojnih droga, kazna može biti i do deset godina zatvora, u zavisnosti od količine koja je pronađena. Za neovlašćeno uzgajanje psihoaktivne konoplje predviđeno je od dve do osam godina zatvora. Ukoliko je reč o organizovanoj kriminalnoj grupi, zaprećena kazna je najmanje deset godina. Miloš Simić, predsednik Inicijative za promenu zakonske regulative Kanabisa - Socijalni Kanabis klub Beograd (Irka), rekao je za RSE da slučaj Dragoljuba Mrđića nije jedini slučaj. Među primerima navodi i oca petoro maloletne dece, Miloša Matejića, koji je od avgusta u Zabeli na tri godine. "To su sve slučajevi sadnje lično za sebe gde nema dela prodaje, ljudi su to koristili lično za lečenje", rekao je Simić. On podseća na odredbu Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama u kojoj se navodi da spisak sadrži psihoaktivne kontrolisane supstance u skladu s potvrđenim konvencijama Ujedinjenih nacija, kao i psihoaktivne kontrolisane supstance utvrđene na predlog organa nadležnih u ovoj oblasti. Šta kaže odluka Komisije UN? Komisija Ujedinjenih nacija (UN) za opojne droge uklonila je u decembru 2020. kanabis i smolu kanabisa iz kategorije najopasnijih narkotika. Do tada kanabis i smola kanabisa su bili u Četvrtoj kategoriji prema Jedinstvenoj konvenciji o opojnim drogama, zajedno s heroinom i drugim opioidima. Prema odluci Komisije UN kanabis je ostao u kategoriji droga koje su pod manje strogim režimom kontrole, tako da ova odluka članicama UN-a nije omogućila da legalizuju marihuanu u okviru međunarodnog sistema kontrole narkotika. RSE do trenutka objavljivanja ovog teksta nije dobio odgovor Ministarstva zdravlja zbog čega se Srbija još nije usaglasila sa ovom odlukom UN. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar je još u aprilu izjavio da Srbija kao članica nema ništa protiv odluke UN da se kanabis i smola kanabisa, koja se inače koristi za proizvodnju hašiša, uklone iz kategorije najopasnijih narkotika. "Već smo ušli u tu problematiku i mi kao članica UN – poštovaćemo sve. Radimo na tome i kako su oni zamislili nema razloga da ne primenimo, a da ne ugrožavamo građane i zakonodavstvo", rekao je Lončar na konferenciji za medije. On je naveo da su neki mediji pogrešno protumačili odluku UN da se marihuana skida sa liste narkotika objašnjavajući da je sklonjena sa liste najopasnijih narkotika na listu manje opasnih, ali podjednako zabranjenih i kažnjivih. Ministar policije Aleksandar Vulin rekao je u maju u Skupštini Srbije da neće biti legalizacije marihuane ni drugih narkotika. "A te gluposti koje smo slušali kako ćemo retroaktivno da legalizujemo marihuanu zbog 'Jovanjice', to su gluposti. Nema retroaktivnosti u pravu", poručio je Vulin. I predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u maju za list Blic rekao da nema legalizacije marihuane. "Ne samo da nije dekriminalizovano nego ćemo još žešće da kažnjavamo", poručio je Vučić. Šta je sa procesom 'Jovanjica'? U slučaju "Jovanjice" podignute su dve optužnice. Suđenje po prvoj optužnici, koja se osim Predraga Koluvije odnosi na još devet osoba koji su bili zaposleni na poljoprivrednom dobru, započelo je 7. oktobra. Naredno ročište u postupku "Jovanjica 1" zakazano je za 10. novembar. Optuženi se terete za teško krivično delo nedozvoljena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, za koje je zaprećena kazna zatvora od najmanje 10 godina. Tužilaštvo je u novembru 2020. podiglo novu optužnicu kojom je pored Predraga Koluvije obuhvaćeno još osam osoba među kojima su pripadnici policije, Bezbednosno informativne agencije i Vojno obaveštajne agencije koji su optuženi da su bili "prsten zaštite" vlasniku ovog poljoprivrednog dobra. Ova optužnica je postala pravosnažna u martu 2021. godine. Pripremno ročište u predmetu poznatom kao "Jovanjica 2" počelo je u junu ove godine, a 30. septembra je odloženo četvrti put. Tužilaštvo je predložilo spajanje "Jovanjice 1" i "Jovanjice 2" u jedan predmet, a da bi do toga došlo potrebno je da se završi pripremno ročište za "Jovanjicu 2". Odbrana Koluvije tvrdi da su biljke koje je gajio bile industrijska konoplja, koja je u Srbiji dozvoljena, a ne indijska konoplja, poznatija kao marihuana. Kako je otkrivena 'Jovanjica'? Policija je 2019. godine na poljoprivrednom dobru "Jovanjica", kod Stare Pazove u Vojvodini, pronašla ilegalnu laboratoriju za proizvodnju marihuane u veštačkim uslovima. Tada je zaplenjeno skoro 650 kilograma osušene marihuane i više od 65.000 stabljika ove opojne droge u sirovom stanju težine 3.954 kilograma. Direktora i većinskog vlasnika ovog poljoprivrednog dobra Predraga Koluviju policija je 13. novembra 2019. godine zaustavila na auto-putu Beograd-Niš zbog bahate vožnje i kod njega pronašla lažnu policijsku legitimaciju. Tada je priveden, a policija je istog dana ušla na imanje "Jovanjica" i pronašla marihuanu. Predrag Koluvija je većinski vlasnik "Jovanjice" sa 75 odsto udela. "Jovanjica" je u Agenciji za privredne registre Srbije (APR) upisana kao firma koja se bavi "gajenjem povrća, bostana, korenastih i krtolastih biljaka". U registru privrednih subjekata upisana je naredba Tužilaštva za organizovani kriminal od 9. decembra 2019. godine kojom se Predragu Koluviji zabranjuje "otuđenje i opterećenje uz zabranu korišćenja i raspolaganja svim pravima iz 75 odsto udela u 'Jovanjici', kao i svom imovinom koja proističe iz udela". ... ceo tekst

Kandidat za ambasadora SAD u Srbiji Bajdenov 'čovek od poverenja'

15.10.2021 04:55

Nominacija Kristofera Hila (Christopher Hill) za novog ambasadora Sjedinjenih Država u Srbiji je znak da američki predsednik Džozef Bajden (Joseph Biden) šalje čoveka od poverenja koji ima iskustvo u regionu Zapadnog Balkana, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ivan Vujačić, bivši ambasador Srbije u Vašingtonu. Bela kuća je ranije potvrdila da je nekadašnji zamenik Ričarda Holbruka (Richard Holbrooke), glavnog američkog pregovarača tokom mirovnih pregovora u Dejtonu, predložen za novog ambasadora, o čemu će odlučivati Senat. Vujačić, koji je bio ambasador Srbije u Vašingtonu u periodu od 2002. do 2009. godine, smatra da je američki predsednik odlučio da na diplomatska mesta postavi ljude sa kojima je sarađivao još u vreme dok je bio predsednik Komiteta za spoljne poslove Senata. Ukoliko mu Senat bude ukazao poverenje, Hil će u Beogradu zameniti aktuelnog američkog ambasadora Entonija Godfrija (Anthony Godfrey), koji je na toj funkciji od oktobra 2019. godine. Pojedini mediji objavili su da bi na njegovo mesto mogao da dođe neko blizak Gabrijelu Eskobaru (Gabriel Escobar), koji je u septembru imenovan za zamenika pomoćnika sekretara u Birou za evropska i evroazijska pitanja Stejt departmenta. Osvrnuvši se na činjenicu da je Kristofer Hil nominovan pre nego što je istekao mandat Godfriju, Vujačić ocenjuje da je to urađeno zbog procedura u američkom Senatu, s obzirom na to da, kako kaže, republikanci u tom telu sabotiraju postavljanje ljudi koji su izbor demokrata. „Mislim da je ovo učinjeno da bi eventualno došlo na red u neko dogledno vreme u dogovoru sa republikancima da se te nominacije odobre. Senat odobrava postavljanje ambasadora nakon javnog saslušanja. Dokaz za tu tezu je da je Keren Donfrid (Karen Donfried, pomoćnica državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja) čekala dugo, iako je šest meseci prošlo od njene nominacije, da dođe na visoku funkciju u Stejt departmentu“, kaže Vujačić. Hil i Balkan Kandidat za američkog ambasadora smatra se dobrim poznavaocem regionalnih pitanja na Zapadnom Balkanu, budući da je bio zamenik Ričarda Holbruka, glavnog američkog pregovarača tokom mirovnih pregovora u Dejtonu, čime je okončan rat u Bosni i Hercegovini (BiH). U decembru 2020. na konferenciji "Nasleđe mira – 25 godina Dejtonsko-pariškog mirovnog sporazuma“ istakao je da je Dejton, kojem je cilj bio zaustavljanje rata rezultirao i nekim političkim rešenjima koja ne funkcionišu, a – da ga se sada pita – insistirao bi na „racionalnim vlastima“ sa punim poštovanjem najviših standarda ljudskih prava. Osim toga, Hil je bio i ambasador SAD u Severnoj Makedoniji i Albaniji. U Skoplju je kao diplomata radio od 1996. do 1999. godine. SAD su pre toga, od decembra 1993. godine, imale Kancelariju za veze u Makedoniji, a diplomatski odnosi su zvanično uspostavljeni 13. septembra 1995. godine. Ukazom predsednika Makedonije Branka Crvenkovskog, Hilu je dodeljen orden “8. Septembar” zbog “izuzetnog doprinosa i učvrscivanja prijateljskih odnosa i saradnje između Republike Makedonije i SAD”. O iskustvima u Skoplju O svojim diplomatskim iskustvima Hil piše u knjizi memoara pod naslovom “Outpost – a diplomat at work” (Osmatračnica – diplomata na zadatku), koja je objavljena 2015. godine. On se u njima priseća vremena kada je došao u tadašnju Makedoniju, kada se koristila, kako kaže, apsurdna skraćenica “FYROM” (Former Yugoslav Republic Of Macedonia), koja je bila uvredljiva za građane Makedonije. “Ja nisam mogao da idem naokolo i nazivam zemlju FYROM. Niko u Makedoniji nije imao nameru da promeni ime svoje zemlje zbog zahteva Grčke. Zato sam ja počeo umesto FYROM da kazem ‘vaša zemlja’ ili 'vaša divna zemlja'. To se u početku dopalo ljudima, ali zatim su počeli da me pitaju: ‘Dobro, gospodine ambasadore, drago nam je što mislite da je naša zemlja divna, ali da li biste želeli da nam kažete kako je ime te divne zemlje? Nekoliko meseci zatim, počeo sa da zemlju nazivam Makedonija”, seća se Hil. O pregovorima u Rambujeu U maju 1998. godine, američka državna sekretarka Medlin Olbrajt (Madeleine Albright) imenovala ga je za stalnog izaslanika na Kosovu, gde je imao mnogo susreta sa tadašnjim liderima kosovskih Albanaca. “Albanci su imali jedan cilj – da nateraju NATO, odnosno SAD, da vojno intervenišu na Kosovu. Ovaj konflikt sa niskim intenzitetom je postao konflikt sa niskim nivom inteligencije. Srbi bi brutalno i prekomerno uzvratili svom snagom na sitne provokacije, što bi kasnije bilo temeljno dokumentovano i korišćeno da bi se dobile simpatije o kosovskim žrtvama pred svetom. Intenziviranjem napada, rastao je i pritisak da uradim nešto”, istakao je Hil u svojoj knjizi. Kao specijalni izaslanik za Kosovo Sjedinjenih Država, učestvovao je na pregovorima u Rambujeu 1998. godine, nakon čijeg neuspeha je NATO pokrenuo tromesečnu vojnu intervenciju na prostoru Savezne Republike Jugoslavije, zbog zločina državne vojske i policije nad kosovskim Albancima. U govoru pred članovima Američkog udruženja spoljnih službi (AFSA) 2015. godine o svojim diplomatskim iskustvima na Balkanu, Hil se osvrnuo i na ulogu SAD u tom periodu: “Evropljani nisu bili za još jedan rat u Evropi. U Evropi niko nije prihvatao predlog onih koji bi reklo: ‘Hej, vreme je da se bace bombe na Srbiju, to bi bio način da se brzo reši problem’. Mnogo toga što smo radili povodom situacije u Bosni i na Kosovu u principu je značilo da moramo da razgovaramo sa Evropljanima i da im ‘prodamo’ plan o autonomiji između Srba i kosovskih Albanaca. Kada to nije urodilo plodom, niko nije mogao da kaže: ‘Hej nismo probali diplomatiju.’ Da, jesmo”, rekao je Hil. Hil u knjizi navodi da su SAD uložile “vanredne napore” da ubede kosovske predstavnike da u Rambujeu prihvate predloženi dogovor, “jer bi u protivnom vazdušni napadi na Srbiju bili nemogući”. “Veton Suroi (tada predstavnik delegacije kosovskih Albanaca) je jedini od kosovskih političara koji se odvažio da prihvati dogovor u ime cele kosovske delegacije, otvarajući put vazdušnim napadima, pošto je srpska strana već bila odbacila predlog. U međuvremenu, stanje na terenu je eskaliralo, sa sve češćim obračunima i vestima o masakrima nad civilima, te su nakon poslednjeg pokušaja za dogovor sa (tadašnjim predsednikom Savezne Republike Jugoslavije, Slobodanom) Miloševićem, počeli vazdušni napadi SAD i drugih zemalja NATO na Srbiju”, navodi Hil. Bez promena odnosa SAD prema dijalogu u Briselu Nekadašnji ministar spoljnih poslova Jugoslavije Vladislav Jovanović izjavio je 14. oktobra za TV Prvu da Hil ima diplomatske sposobnosti, ali i "čvrstu ruku". "Čim je sinonim za politiku štapa i šargarepe to znači da je ne samo tvrd, već po potrebi i pretvrd, jer pregovore vodi stalno pod pretnjom upotrbe jačih sredstava. Sankcija novčanih, izolacije ili neke druge vrste pretnje ili kažnjavanja", rekao je Jovanović. Na pitanje šta bi od Hilovog imenovanja za ambasadora javnost u Srbiji mogla sa očekuje, Ivan Vujačić napominje da spoljna politika nije lična stvar Sjedinjenih Američkih Država. On dodaje da na tom planu postoji saradnja različitih agencija i struktura Stejt departmenta, zajedno sa Pentagonom i američkim Ministarstvom finansija. “Postavljanje Kristofera Hila je pre svega znak da se šalje čovek od poverenja, koji ima iskustvo u ovom regionu, i to je jedina bitna razlika između njega i drugih američkih ambasadora koji su dolazili, a da nisu prethodno imali preteranog iskustva sa ovom regijom”, ocenjuje Ivan Vujačić. Ivan Vujačić smatra i da Hil neće uneti novu dinamiku u pregovore Srbije i Kosova, s obzirom na to da je Vašington do sada nastojao da bude podrška Evropskoj uniji u nastojanju da dovede do kraja dijalog. “Mislim da će oni biti više podrška Evropi, nego što će voditi neku svoju specifičnu politiku, odnosno ako je budu vodili, to će biti apsolutno u skladu sa stavovima vodećih zemalja EU”, smatra Vujačić. Prema njegovim rečima, prednost Kristofera Hila je što poznaje istoriju Balkana i ima “dublji iskustveni uvid u to šta se dešavalo u periodu kada se bavio drugim poslovima”. Od Poljske do Severne Koreje A, te druge poslove Hil je obavljao kako u istočnoj Evropi, tako i u Aziji. U diplomatskoj karijeri bio je ambasador Sjedinjenih Država u Iraku, Južnoj Koreji i Poljskoj. Bio je i na funkciji bivšeg pomoćnika američkog državnog sekretara za Istočnu Aziju i glavni pregovarač sa Severnom Korejom od 2005. do 2009 godine. ... ceo tekst

Garton Ash: Vučić može da igra na dve karte do odluke EU o proširenju

15.10.2021 07:25

Dok Evropska unija ne bude ozbiljno pristupila proširenju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić može nastaviti sa taktikom igranja na dve karte još nekoliko godina, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) poznati britanski istoričar Timoti Garton Eš (Timothy Garton Ash). “Do prekretnice može doći kada Brisel zauzme odlučniji stav prema prijemu novih članica. U tom trenutku Vučić će morati da se opredeli,” ističe Eš. On dodaje da se predsednik Srbije pokazao prilično veštim u igranju na obe strane i izvlačenju koristi od njih – Kine i EU. “Jedan od ključnih razloga za to je pozicija Nemačke koja je omogućila liderima u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi da igraju tu dvostruku igru. Stoga se nadam da će nova nemačka koaliciona vlada biti u tom pogledu mnogo čvršća”, naglašava Eš. Kada je reč o odluči Ustavnog suda Poljske kojom se dovodi primat evropskog zakonodavstva, sagovornik RSE smatra da ne preti neposredna opasnost od “Polegzita”, odnosno izlaska Poljske iz EU, ali da bi se to moglo desiti za 5 do 10 godina. U opširnom intervjuu Eš, inače profesor Univerziteta Oksford, koji je kao student jedno vreme proveo u Istočnoj Nemačkoj, govori o strateškim greškama EU na Balkanu, zašto je Bregzit gori po EU nego za Veliku Britaniju, zbog čega je ostanak neliberalne Mađarske kao članice opasniji po EU, nego demokratska Velika Britanija izvan nje, kako građani sa Zapadnog Balkana ulaze u evropski blok kada već ne mogu njihove zemlje. Eš ukazuje i na jačanje post-zapadnog sveta i upozorava na opasnosti koje prete zbog tenzija između Kine i SAD, praveći paralelu sa situacijom na početku 20. veka u Evropi. Nisam iznenađen nestašicama u Britaniji RSE: Najpre o nestašici nafte i hrane u Britaniji zbog poremećaja u snabdevanju uzrokovanih delimično Bregzitom, zatim pandemijom. Naravno, to je trenutno svetski trend. Jeste li iznenađeni kada je u pitanju Britanija sa prizorima praznih polica, benzinskih pumpi bez goriva i vojnicima koji pomažu u isporuci nafte? Eš: Uvek sam smatrao da će Bregzit imati mnogo negativnih posledica, stoga nisam iznenađen. RSE: Ali, u ovim razmerama sa scenama kao maltene u zemlji Trećeg sveta? Eš: Znate, nije kao u zemljama Trećeg sveta. Video sam prilog na nemačkoj televiziji sa snimcima praznih polica u Mančesteru u kome se navodi “kao u Istočnoj Nemačkoj”. Ja sam živeo u Istočnoj (socijalističkoj) Nemačkoj i uveravam vas da nije isto. Sadašnja situacija izgleda prilično dramatično, ali život uglavnom teče normalno. Međutim, očigledno je da su pristalice Brezgita drastično pogrešili u proceni posledica izlaska Britanije iz EU. Na vidiku novi referendum u Škotskoj RSE: Očito je Bregzit oslabio poziciju Britanije, kako na međunarodnom tako i unutrašnjem planu. Škotska ponovo najavljuje referendum, iako vlada u Londonu tvrdu da je već održan 2014. te da nema potrebe za novim. Tu su i sporovi oko Severne Irske. Belodano je da se Ujedinjeno Kraljevstvo u sadašnjoj formi nalazi pred velikim izazovima. Eš: Pošto ste iz bivše Jugoslavije bliski su vam neki od ovih problema. Ključno je pitanje da li će Ujedinjeno Kraljevstvo opstati, jer je realna mogućnost da će pre ili kasnije sigurno biti održan još jedan referendum u Škotskoj o nezavisnosti – verovatno za 2-3 godine. Onda se postavlja pitanje da li će Škoti odlučiti da napuste britansku i ponovo pridruže Evropskoj uniji. Čak se spekuliše i oko pozicije Severne Irske, tačnije da li će većina njenih stanovnika tražiti ujedinjenje sa Republikom Irskom. Ukoliko se to desi, to će ličiti na pridruživanje Istočne Nemačke Zapadnoj Nemačkoj, odnosno automatski će postati deo EU za razliku od Škotske i drugih zemalja aspiranata. Dakle, postoji rizik od takvog razvoja događaja, ali se ne bih kladio. RSE: Rekli ste da uprkos sjajnim mogućnostima za promociju na nedavnom samitu G7 u Kornvelu, međunarodni uticaj Britanije je očigledno smanjen. Da li zbog toga sada žale barem neki glasači i političari koji su na referendumu podržali Bregzit? Eš: Malo se šta u tom smislu promenilo. Većina građana sada smatra da za Britaniju bilo bolje da je ostala u EU, ali ta prednost u odnosu na pristalice Bregzita iznosi samo nekoliko procenata. Nažalost, kao što se desilo u SAD, problem je što obe strane imaju ne samo svoje mišljenje već i činjenice. Optimizam i samopouzdanje koje je podsticao Boris Džonson (Johnson) i dalje ima uticaja. Zbog toga je na dugačkom štapu mogućnost da se Britanija jednoga dana ponovo pridruži Evropskoj uniji. Bregzit gori po EU nego za Britaniju RSE: Istakli ste svojevremeno ste da je trenutno manje očigledno da je Evropska unija takođe oslabljena, te da bi „Bregzit mogao biti gori za nju nego po Veliku Britaniju“. U tom kontekstu, napisali ste komentar u kojem pozivate pristalice opstanka Britanije u evropskom bloku da požele svojoj zemlji napredak, ali još više Evropskoj uniji. Šta ste želeli time da poručite? Eš: Ja sam u neuobičajenoj poziciji, jer sam uvek smatrao da će Bregzit na kraju biti veća pretnja po evropski projekat nego za Britaniju. Zašto? Zato što je evroskepticizam veoma snažan u mnogim delovima starog kontinenta i sklon je određivanju repera, odnosno upoređivanju kakva bi bila pozicija zemalja iz koje potiču njihove pristalice – ukoliko napuste EU. Sada postoji taj krajnji reper, a to je zemlja koja je otišla iz evropskog bloka. Stoga je to za mene kao Evropljanina iz Britanije užasan sukob, jer ne želim da moja zemlja loše funkcioniše, ali ako nakon Bregzita bude kudikamo efikasnija nego mnoge članice EU – to će dovesti do dezintegracije evropskog bloka jer će političari poput Viktora Orbana, Jaroslav Kačinjski ili Marin Le Pen tražiti preispitivanje sporazuma koji njihove zemlje imaju sa Briselom. Zbog toga sam napisao da želim da Britaniji ide dobro, a Evropskoj uniji još bolje. Dobra vest iz Češke Republike RSE: Kada govorimo o Mađarskoj, Poljskoj i drugim zemljama iz ovog dela starog kontinenta, napisali ste na Tviteru: “Dobre vesti za Centralnu Evropu iz Praga ……. Stranka češkog premijera izgubila je izbore od liberalno-konzervativne koalicije.” Međutim, to se desilo u trenutku kada je Ustavni sud Poljske doneo odluku kojom se osporava primat evropskog zakonodavstva u određenim oblastima, što dovodi EU u egzistencijalnu krizu jer se povećava mogućnost “Polegzita”, odnosno da ova zemlja krene putem Britanije. Eš: Sjajna je vest da opoziciona koalicija još uvek može da pobedi na izborima u Češkoj Republici, jer je Andrej Babiš, iako mnogo umereniji populista – ipak populista. Drugo, time se dovodi u pitanje narativ koji se sve učestalije čuje u zemljama poput Francuske, Španije i Italije koje potenciraju na podeli Istok- Zapad na starom kontinentu. Tačnije, da je Istočna Evropa populistička i autoritarna što je posledica stereotipa u Zapadnoj Evropi. Stoga je veoma dobro što trendovi u Slovačkoj i Češkoj Republici idu u drugom smeru. Kada je reč o Poljskoj, situacija je veoma zabrinjavajuća jer odluka njenog Ustavnog suda je direktan izazov jednom od ključnih principa Evropske unije kao zajednice koja deli iste pravne norme. Međutim, tokom vikenda su održane velike demonstracije širom zemlje – ne samo u velikim gradovima već i malim. Više od 80 odsto Poljaka želi da njihova država ostane u EU. Stoga je sasvim moguće da je vladajuća partija Zakona i pravde pogrešno procenila i otišla predaleko, što je izazvalo žestoke reakcije u samoj zemlji. U svakom slučaju, situacije je veoma opasna i nadam se da će EU biti veoma odlučna, naročito u korišćenju uslovljavanja u odobravanju sredstava iz evropskih fondova. ‘Polegzit’ za sada nije realan RSE: Da li postoji opasnost da Poljska napusti EU? Eš: Ne u skorije vreme. Naime, možda su Britanci bili glupi, ali su makar bili iskreni, ističući da im se ne sviđa EU i zato su je napustili. S druge strane, Mađarska Viktora Orbana i Poljska Jaroslava Kačinjskog ističu da ne vole EU, ali ostaju u njoj da bi dobijali sav taj novac. Stoga, zašto bi bili glupi da napuštaju evropski blok ako mogu da rade skoro sve što žele u svojim državama i bez obzira na to i dalje dobijaju desetine milijardi evra od EU. Takođe, većina građana u Mađarskoj i Poljskoj je za ostanak u evropskom bloku. Dakle, ne mislim da će se ove dve zemlje u skorijoj budućnosti odlučiti za odlazak. Naime, Bregzit se dugo vremena činio kao malo verovatna opcija. Međutim, opasnost je u tome da određena politička dinamika u zemlji, retorika evroskeptika - sama po sebi osnaži kurs ka izlasku iz EU. To može da dovede do “Polegzita”, ali ne uskoro. RSE: Da, Poljska treba da primi 36 milijardi evra iz fonda za oporavak od pandemije, zatim oko 12o milijarde do 2027. iz evropskih fondova. Međutim, u trenutku kada Poljska prestane da više dobija nego što uplaćuje u zajednički budžet u Briselu, u tom trenutku možda ne bude više tako entuzijastična za EU?   Eš: To se neće uskoro desiti, ali je tačno. Štaviše, Partija Zakona i pravde promoviše poljski “Njudil” (New Deal), što u osnovi znači prepakovavanje evropskih para i njihovo prikazivanje kao sredstava poljske vlade. Dakle, politička budućnost ove partije u velikoj meri zavisi od tog novca. Međutim, ukoliko i za 5,6,7 ili 8 godina potraju tenzije između Varšave i Brisela, ako ne bude dobijala sredstva u obimu kao do sada – tada može ojačati narativ da je Poljska žrtva Evropske unije. Istovremeno, u Poljskoj mogu istaći da je Britaniji dobro izvan evropskog bloka – i tu opet dolazimo do posledica Bregzita - tada “Polegzit” postaje moguća opcija. RSE: Evropska komisija može da koristi uslovljavanje kao polugu, ali nema instrumenata da isključi iz članstva zemlje koje ne poštuju pravila, tako da je situacija nejasna. Eš: Da, apsolutno nema instrumenata, jer je potrebno aktivirati član 50. (Lisabonskog ugovora), kao što je to uradila Britanija, pa je situacija komplikovana. No, kao što sam rekao, mala je verovatnoća da se to desi u skorije vreme, ali ne isključujem za 5 do 10 godina, ako Evropska unija ne bude dobro funkcionisala, a u međuvremenu se pokaže da je bolje stanje u zemljama poput Britanije, Norveške, Švajcarske. Kao što znate, ključni razlog za ostanak Poljske u EU je bezbednost. Za EU opasnija Mađarska unutra, nego Britanija izvan RSE: Da, zbog Rusije koja je geografski blizu. Rekli ste takođe da bi ostanak neliberalne Mađarske kao članice mogao biti opasniji po EU, nego demokratska Velika Britanija izvan nje. Takođe, da je gubitak Ujedinjenog Kraljevstva loš po evropski blok, ali da bi zadržavanje nedemokratskih Mađarske i Poljske unutar moglo biti još gore po njega. Na koji način? Eš: Za mene je apsolutno jasno da je EU zajednica demokratija, slobodnih zemalja okupljenih oko vladavine prava, koje dele zajedničko, evropsko pravo – ili je ništa, jer je to početak njenog kraja ako prestane da poštuje to načelo. U tom slučaju EU ostaje samo ekonomska zajednica u kojoj onda nije problem ako neka zemlja ima autoritarni režim. U međuvremenu, od svih zemalja aspiranata za članstvo u EU se traži da ispune striktne kriterijume kada je reč o demokratiji, vladavini prava, medijskom pluralizmu i tako dalje. U tom smislu, ta situacija sa Mađarskom i Poljskom je opasnija nego kada samo jedna zemlja napusti EU. Ali, da ne bi bilo nedoumica, trenutno nedemokratske Mađarska i Poljska su velike evropske zemlje čija je budućnost ne samo u Evropi, već i u EU. Ovde je naglasak na režimu a ne na zemlji. Od revolucije 1989. do kontrarevolucije danas RSE: U svakom slučaju, svedoci smo jačanja populizma ne samo u ove dve zemlje, već i nekim drugim, tradicionalnim zapadnim demokratijama, kao što je Francuska. Kako su istočnoevropske zemlje od slavne, liberalne revolucije 1989. skliznule u neku vrstu kontra, antiliberalne revolucije? Eš: Delimično ste sami odgovorili na to pitanje, jer istoričari znaju da svaka revolucija sklona da, pre ili kasnije, izazove reakciju. Pozitivan deo te priče je da smo imali globalnu, liberalnu revoluciju sa izuzetnim reformama, naročito u Centralnoj i Istočnoj Evropi u kojoj se skoro sve izmenilo nakon 1989. Nastavak ove priče je reakcija na tu revoluciju, jer su se ljudi koji su bili potpuno zbunjeni ovim promenama i nisu im se dopadale posledice – vratili pod okrilje starog, poznatog “trija”: nacija, crkva i porodica. Drugi deo priče jesu greške koje smo napravili mi, liberali, na vrhuncu globalizacije. Treće, bitan deo je i globalni razvoj sa usponom autoritarnih režima u Rusiji preko Kine do Turske, dok je demokratija u krizi i u defanzivi je. RSE: Prema nekim mišljenima, sada se pokazalo da je znatan deo građana postsocijalističkih zemalja bio entuzijastičan za članstvo u EU ne toliko zbog vrednosti, već ekonomskih benefita i bezbednosti, odnosno zaštite od Rusije. Eš: Najpre, mnogo pre proširenja EU na Centralnu i Istočnu Evropu, ekonomski benefiti su u velikoj meri uticali na želju pojedinih država da postanu članice evropskog bloka. To je na neki način deo ljudske prirode i politike. Međutim, ne bih rekao da se u slučaju aspiracije postsocijalističkih zemalja radilo samo o novcu i bezbednosti. Poslušajte šta ljudi i danas govore. Gledao sam juče izveštaj na jednoj poljskoj televiziji o protestima protiv odluke Ustavnog suda. Demonstranti su govorili o slobodi, ljudskim pravima, jednakosti. Kriza poverenja u demokratiju RSE: Da li je uspon populizma, zapravo, samo simptom krize sa kojom se suočava liberalna demokratija u svojim temeljima. Da li je moguća neka vrsta renesanse liberalne demokratije, ili je neophodan novi tip demokratije, kao što je participativna? Eš: Svakako nam je potrebna velika reforma liberalizma, na čemu i sam radim. Napisao sam dug esej o budućnosti liberalizma. Jedna od posebnosti liberalizma i izvora njegove snage - za razliku od drugih “izma” poput komunizma ili fašizma - jeste njegova samokritičnost. I sada moramo izvući pouke iz toga i pretvoriti u pozitivan program u rešavanju problema nejednakosti - ne samo prihoda i bogatstva već i nejednakost pažnje i poštovanja. Takođe, da se vrati osećaj zajednice ljudima koji su ga izgubili. Radio sam sa istraživačkim timom mladih Evropljana i jedan od šokantnih rezultata je da 53 odsto, većina mladih Evropljana smatra da su autoritarne države sposobnije od demokratija za suočavanje s klimatskom krizom.Stoga je nužno preporoditi liberalnu demokratiju jer je mnogo ljudi izgubilo veru u sposobnost demokratije da ispuni proklamovane ciljeve. Radio sam sa istraživačkim timom mladih Evropljana i jedan od šokantnih rezultata je da 53 odsto, većina mladih Evropljana smatra da su autoritarne države sposobnije od demokratija za suočavanje s klimatskom krizom.   Dakle, postoji istinska kriza poverenja u demokratiju. Stoga je jedan od velikih testova pred novom nemačkom vladom, što je ključni razvoj događaja u centru Evrope, da dokaže da čak i vrlo demokratski izabrana koaliciona vlada može povući odlučne poteze. RSE: Jedan od problema je produbljivanje nejednakosti šansi, a što je u temelju demokratije. Eš: Apsolutno, jedan od zaveta liberalne demokratije i principa meritokratije je da možete iz brvnare stići na čelo Bele kuće. Međutim, ako pogledate mnoga razvijena zapadna društva, kanali društvene mobilnosti su blokirani. I imamo nešto što se veoma lepo naziva naslednom meritokratijom. Jačanje post-zapadnog sveta RSE: EU se doživljava kao prva postmoderna zajednica zasnovana pre svega na vrednostima. Međutim, pokazalo se da je slaba u suočavanju sa realnim političkim pitanjima i akterima ne samo Rusijom i Kinom, već i drugim. Preti li joj opasnost da postane drugorazredni, pak i trećerazredni akter na globalnoj sceni? Eš: Postoje tri ili četiri velike krize sa kojima se Evropska unija istovremeno suočava. Oporavak od COVID -a, podela na sever i jug unutar evrozone, onda izazovi o kojima smo govorili poput Mađarske Viktora Orbana koja više nije demokratija, ali je i dalje punopravna članica Evropske unije. Sve su to egzistencijalni izazovi. A tu je i izazov sve izraženijeg post-zapadnog sveta u kojem imamo novu velesilu koja se zove Kina, zatim veoma moćnu Rusiju, prilično moćnu Tursku. Takvo nadmetanje se jasno može videti u Vašoj zemlji, Srbiji, kao i jugoistočnoj Evropi, gde je Kina veoma snažno prisutna. Jedan od velikih argumenata za bliskiju saradnju u EU u bezbednosnoj i spoljnoj politici je upravo izazov Kine i Rusije, koje nastoje da ojačaju uticaj u Evropi. Strateške greške EU na Balkanu RSE: Pomenuli ste Srbiju. U tom kontekstu je bitna situacija i na celom Zapadnom Balkanu. Efikasnost Evropske unije se, između ostalog, testira u ovom regionu. S jedne strane, balkanske zemlje su izrazile želju da postanu članice evropskog bloka. Međutim, Brisel stalno podiže lestvicu, koja je viša nego što je bila za Bugarsku i Rumuniju, a da ne govorimo još ranije za Grčku ili Španiju. S druge, EU ponavlja spremnost da primi u članstvo zemlje ove regije, ali da je preduslov sprovođenje reformi. To je bilo očigledno i na nedavnom samitu u Sloveniji na kome je ponovo iskazana želja za proširenjem na Zapadni Balkan, uz ukazivanje na važnost reformi u zemljama aspirantima, te da i EU mora da osnaži sopstvene kapacitete kao preduslov za ulazak novih članica. To je protumačeno kao znatno manje entuzijastičan stav nego na samitu u Solunu 2003. Da li EU pravi stratešku grešku, jer time ostavlja prostor za jačanje uticaja Rusije i Kine koje mogu da koriste Zapadni Balkan kao odskočnu dasku i za delovanje na starom kontinentu?   Eš: Kratak odgovor na Vaše pitanje je, da - pravi stratešku grešku. Jer koliko još godina možete obećavati, a ne ispunjavati. Proširenje je verovatno priča o najvećem uspehu u čitavoj istoriji Evropske unije koja je od 6 došla do 27 članica. Istovremeno, veoma je važno očuvati standarde – i to počinje sa državama članicama poput Mađarske i Bugarske koje su već unutar evropskog bloka. U određenom smislu želeo bih da vidim više standarde za zemlje članice, a manje stalnu spiralu rastućih zahteva prema zemljama kandidatima na Zapadnom Balkanu. Mislim da je zaista važno da tokom 2020-ih zemlje regije uđu u Evropsku uniju. RSE: Mislite tokom ove decenije? Eš: Da, izvinite, ali ne vidim zašto bi to trebalo da bude nerealan cilj. Pomenuli ste samit u Solunu. Podsetite me koji je rok tada pomenut i koliko često ciljani datum može da se pomera? RSE: U Solunu se pominjala mogućnost prijema balkanskih zemalja 2014. na stotu godišnjicu izbijanja Prvog svetskog rata, da to bude simbol pomirenja na starom kontinentu. Eš: Tačno, 2014-e, a evo nas u 2021-oj. Kada je reč o prijemu novih članica, ako pogledate istoriju ranijih proširenja na istok, prilagođavanje zemlje podnosioca zahteva se ubrzavalo kako se približavala cilju. RSE: Pomenuli ste standarde. Kada je reč o Srbiji, aktuelne vlasti tvrde da EU primenjuju dvostruke aršine, jer traži od njih da ispune određene kriterijume, kojih se ne pridržavaju ni pojedine zemlje članice. Eš: Da, i odgovor je da ne treba snižavati standarde Mađarskoj i Poljskoj… Vučić vešto balansira zahvaljujući i Merkelinoj podršci RSE: Bili ste više puta u Srbiji. Njen predsednik Aleksandar Vučić pokušava da oponaša Titovu strategiju balansiranja između Zapada i Istoka kako bi od obe strane izvukao ekonomske koristi, pre svega od Evropske unije, takođe i od Kine, istovremeno računajući na podršku Rusije u Savetu bezbednosti u blokiranju prijema Kosova u Ujedinjene nacije. Da li bi Srbija zbog pritiska da prizna Kosovo u kombinaciji sa zamorom od proširenja u EU, mogla da odustane od evropske perspektive? Eš: Poznat je stav Borisa Džonsona da Britanija može “imati kolač i jesti ga” (cakesim) (u vreme pregovora o ostanku u jedinstvenom evropskom tržištu), što znači da koristi samo pozitivne strane odnosa sa EU, izbegavajući pri tome negativne. Međutim, postoje političari koji taj “cakesim” uspešno primenjuju kao taktiku, poput Viktora Orbana i Aleksandra Vučića. Predsednik Srbije se pokazao prilično veštim u igranju na obe strane i izvlačenju koristi od njih – Kine i EU. Jedan od ključnih razloga za to je pozicija Nemačke koja je omogućila liderima u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi da igraju tu dvostruku igru. Stoga se nadam da će nova nemačka koaliciona vlada biti u tom pogledu mnogo čvršća. RSE: Mislite na odlazeću kancelarku Angelu Merkel, koja je nedavno posetila Srbiju pohvalivši Vučića kao čoveka koji ispunjava obećanja? Eš: Mislim upravo na to. To je jedan od propusta Angele Merkel, možda mislite da je iznenađujuće od nekoga ko potiče iz Istočne Nemačke. Ali, smatram da ona ima izvesne simpatije prema istočnoevropskim liderima u širem političkom kontekstu. Mislim da tu postoji neka vrsta istorijske solidarnosti. Ali, naravno, pre svega se radi o nemačkom ekonomskom prisustvu u celom regionu. Veći pritisak na Srbiju od nove Vlade Nemačke RSE: Da li očekujete da će nova nemačka vlada, koju će verovatno predvoditi Olaf Šulc, odlučnije insistirati na pomenutim standardima? Eš: Ključ za to biće pozicija zelenih i FDP-a (Liberalna partija). Zeleni su naročito jasno ukazivali na problem ljudskih prava, demokratije, vladavine prava, slobode medija u Rusiji i Kini, ali i u centralnoj i istočnoj Evropi. FDP takođe, a SPD (Socijaldemokratska partija) mnogo manje. Stoga se postavlja pitanje koliko će im biti važno da se postaraju da to uđe u koalicioni sporazum. Ja se veoma nadam da hoće. RSE: Koliko dugo Vučić može da nastavi sa tom politikom igranja na obe karte – Zapad, sa jedne, i Rusija i Kina, sa druge strane. Ili će u nekom trenutku napraviti stratešku grešku tako da ga čak i ruski predsednik Vladimir Putin smatra političarom kome se ne može verovati?   Eš: Mislim da će Rusija i Kina nastojati da uzmu sve što mogu. Stoga ne mislim da mu preti opasnost sa te strane. Iskreno govoreći, sve dok EU ne bude ozbiljno pristupila proširenju, Vučić može nastaviti sa ovakvom taktikom još nekoliko godina. Do prekretnice može doći kada Brisel zauzme odlučniji stav prema prijemu novih članica. U tom trenutku Vučić će morati da se opredeli. EU potrebna ‘koalicija voljnih’ RSE: Kada je reč o Kosovu, pet članica Evropske unije ga ne priznaje. Da li očekujete da one u nekom trenutku promene stav i evropski blok izvrši odlučniji pritisak na Beograd i Prištinu da postignu sporazum? Eš: Pa, to se mora dogoditi. U svim ovakvim i sličnim situacijama, to izgleda nemoguće dok se ne desi. Pogledajte šta se dogodilo u Severnoj Irskoj, gde je bilo isto toliko gorčine, neprijateljstva i naizgled nerešivih problema. Dakle, to je ono što se mora dogoditi i mislim da može, ali u trenutku kada prednosti takvog sporazuma očigledno budu išle u prilog obema stranama da ga prihvate. A što se tiče priznanja Kosova i za velike stvari koje će se dogoditi u EU – potrebna je koalicija voljnih (the coalition of the willing) – znatnog broja država članica, uključujući dve ili tri velike, koje se zalažu za istu agendu. Dakle, moj najoptimističniji scenario je još jedan mandat za predsednika (Emanuela) Makrona (Francuska), da dobijemo novu nemačku vladu, Mario Dragi ostane na čelu italijanske vlade, imamo dobru vladu u Španiji, što bi doprinelo velikoj dinamici u politici EU. Nevolja je u tome što ni Španija, a posebno Francuska, ne bi bile posebno voljne da promene stav o ovom pitanju. Dakle, još jednom bi se morali okrenuti Nemačkoj i drugim zemljama da to stave na listu prioriteta. RSE: Šta bi to rešenje podrazumevalo – formalno priznanje Kosova od strane Srbije ili prećutno međusobno prihvatanje nalik na model Zapadne i Istočne Nemačke? Eš: Imamo članicu EU koja se zove Kipar, čiji mali deo zapravo kontroliše država izvan evropskog bloka (Turska). EU je, kada želi, briljantna u iznalaženju kompromisa, tako da nema nikakve svrhe spekulisati šta bi tačno bio njegov sadržaj. Postavlja se pitanje postoji li politička volja za pronalaženjem kompromisa o uzajamnom priznavanju, koji je prihvatljiv za obe strane i omogućava im napredak na evropskom putu. Kad ne mogu balkanske zemlje, građani ulaze u EU RSE: Osim dogovora o imenu Severne Makedonije, nijedan etnički spor nije rešen na prostoru bivše Jugoslavije nakon završetka ratova 1990-ih, poput situacije u Bosni i Hercegovini, izostanka napretka u pregovorima Beograda i Prištine. Mnogi upozoravaju da je retorika zapaljivija nego što je bila čak uoči rata. Da li postoji bojazan ne nužno od novog rata, ali daljeg nazadovanja u kombinaciji sa nejasnom perspektivom članstva u EU, kao i masovnim egzodusom mladih i liberalno orijentisanih građana u Zapadnu Evropu. Eš: Drago mi je da ste pomenuli poslednju tačku jer je to zaista važan problem. Naime, ako zemlje ne mogu ući u Evropu, to čine pojedinci na štetu zemlje iz koje dolaze. Međutim, paradoks je da se mehanizam za upravljanje tim ogromnim složenostima - koje su proizašle iz 1990-ih i u izvesnom smislu mnogo starije istorije koja seže više od 100 godina unazad – može lakše pronaći unutar EU. Dozvolite mi da ponovo navedem primer Severne Irske. Zamislite Ujedinjeno Kraljevstvo i Republiku Irsku izvan EU - nikada ne bismo stigli do sporazuma iz Belfasta. Međutim, obe zemlje su bile članice EU koja je to omogućila. Stoga je paradoks da samo EU omogućava to rešenje, ali balkanske zemlje moraju da reše pomenute probleme da bi postale članice evropskog bloka. Zbog ne vidim lako rešenje za taj paradoks. RSE: Da li postoji bojazan od produbljivanja krize na Balkanu, pre svega etnički sukobi, izostanak pomirenja? Eš: Da, pribojavam se, ali u širem evropskom kontekstu. Ako EU osigura dalje integracije i napredak u različitim sektorima, onda se ni Zapadni Balkan neće dezintegrisati. Ukoliko pak populizam, nacionalizam i ultradesničarska politika prevagnu širom starog kontinenta, onda možemo imati još veće probleme u justoistočnoj Evropi. Stoga je odgovor na Vaše pitanje uslovan, jer će stanje na Zapadnom Balkanu zavisiti i od razvoja događaja u celoj Evropi. Budućnost nije zapisana u zvezdama nego u ljudima RSE: Da li će EU uspeti da se suoči sa ovim izazovima, ili je u najgorem slučaju preti neka vrsta balkanizacije i jugoslavizacije? Eš: To zavisi od svih nas i nema smisla baviti se predviđanjima. Zbog toga ja radim sa mnogim mladim Evropljanima koji su u većem delu starog kontinenta odrasli u uslovima mira i prosperiteta. Oni sada uviđaju koliko je situacija kritična, koji su rizici i opasnosti po Evropu, kako iznutra tako i spolja, nastojeći da nešto učine. Stoga budućnost nije zapisana u zvezdama, već u nama, ljudima. Nereformisana EU ne može da priušti nove krize RSE: Jasno je da je teško predviđati. Međutim, postavlja se pitanje šta se može očekivati imajući u vidu dosadašnje trendove i raspored snaga? Eš: Govoreći o Evropi kao celini, imali smo veoma tešku deceniju sa krizama u kontinuitetu: evrozona, Ukrajina, populizam, Bregzit, migrantska kriza, Covid 19. Stoga Evropa ne može više da priušti nove krize bez snažnih inicijativa za reformama. Ovo je kritičan trenutak u istoriji Evropske unije. Stoga je važno da se formira “koalicija voljnih”, koju sam pomenuo, koja će povući odlučne poteze. Njen nagoveštaj može biti Fond EU za obnovu, koji je veliko dostignuće, jer će Mario Dragi imati na raspolaganju više od 200 milijardi evra za oporavak i reforme u Italiji. Ako se to pokaže uspešnim, onda EU može u mirnije vode. U suprotnom, njena postepena dezintegracija će prevagnuti. Sličnost sadašnje situacije i početkom 20. veka RSE: Rastu napetosti između Pekinga i Vašingtona, pa mnogi upozoravaju na rizik od novog Hladnog rata, pa čak da bi pokušaj Kine da napadne Tajvan mogao izazvati Treći svetski rat. Da li je to ozbiljna opasnost? Eš: Opasnost je veoma realna i bilo bi bolje da Evropljani to što pre uvide, jer je situacija slična kao početkom 20. veka sa trkom u naoružanju, stvaranju moćnih mornarica, kineski ratni avioni agresivno ulaze u vazdušni prostor Tajvana. Tu je i ambivalentni stav SAD da li će braniti Tajvan. Znamo iz istorije da je izuzetno opasna situacija sa jednom velikom silom čija moć relativno raste i drugom koja je relativno slabi. Kao što rekoh, mi u Evropi treba da se zbog toga probudimo. RSE: Čuju se poređenja sadašnje situacije sa onom uoči Prvog svetskog rata, te da postoje sličnosti između pozicije Kine i Nemačke pre više od 100 godina. I tada je vođena trka u naoružanju, rasle su tenzije. Da li se može povući paralela između ova dva primera? Eš: Istorija se ne ponavlja, ali se ponekad rimuje i ovde vidim rimu. Veoma je interesantno poređenje između današnje Kine i nekadašnje vilhemovske (carske) Nemačke. Početak otrežnjenja i mudrosti je priznanje koliko je situacija opasna, što, čini mi se, američka vojska uviđa. Ona shvata da jedan od njen ključnih zadataka izbegavanje rata sa Kinom. Ali, to podrazumeva izuzetnu stratešku jasnoću naglašavajući koje su njene “crvene linije” i pri tom ih se pridržavati, u čemu Zapad nije bio baš mnogo uspešan u poslednjih 20 godina. ... ceo tekst

JEDAN RADIO. SVE OD MUZIKE!

Podrška od strane


Radio Košava najpoznatiji je radijski brend u Srbiji.


RadioKosava.rs
emituje sve vrste hitova, uz kratke govorne segmente koji su zabavni i sadržajni.

U etru je duže od dve decenije, a godinama unazad je najslušanija online radio stanica u Beogradu i Srbiji. Veliki deo radijske slušalačke publike na prvo mesto svog ličnog izbora pozicionira upravo ovu radio stanicu.


Zvaničan početak radio Košave bio je 22. jula 1994. godine u 18:00 časova!


Sa sloganom "Jedan radio. Sve od muzike!" radio Košava svakog dana potvrđuje svoju lidersku poziciju zadajući standarde u kreiranju sadržaja i velikom izboru muzike kao osnovne vrednosti radija kao medija.



Radio Košava prihvata odgovornost i zaštitu životne sredine.



Odgovornost za životnu sredinu znači da postoji sve veća potreba za dobijanje energije iz obnovljivih izvora.

Radio Košava u potpunosti koristi energiju iz obnovljivih izvora za napajanje servera u svom data centru.

Energija stvorena vazduhom sa ekološkog stanovišta smatra se jednim od najčistijih oblika proizvodnje električne energije.

Radio Košava želi da koristi ove mere kako bi promovisala energetski efikasnu upotrebu interneta.
Loading the player...