RADIO PROGRAMI:

Košava1
Košava2
KošavaROCK
KošavaLOVE1
KošavaLOVE2
KošavaLATINO
KošavaKONCERT1
KošavaKONCERT2
KošavaKIDS
KošavaKLASIK
KošavaRAP
KošavaJAZZ
KošavaINFO
KošavaFREEDOM
KošavaFOLK1
KošavaFOLK2
KošavaFOLK3
KošavaEVERGREEN
KošavaCLUBBING
KošavaCITY
KošavaCAFE
Radio Kosava Youtube kanal
Pišite nam
Emisije
Film DANA
Marketing
Radio Slobodna Evropa
Ovce i zvonce
Radio KOŠAVA FREEDOM
Programska šema
Slučajni prolaznik

Vesti dana radija Košava

Toyota Yaris – automobil godine za 2021. godinu u Srbiji i Evropi Toyota Yaris – automobil godine za 2021. godinu u Srbiji i Evropi

Devetnaestu godinu za redom putem Interneta izabran je automobil godine u Srbiji – NetAuto 2021 – to je Toyota Yaris.Internet kao sublimirani neiscrpni izvor informacija i sredstvo komunikacije omogućio je da na ...

Električni Mikrobus 2022. godine stiže u Evropu Električni Mikrobus 2022. godine stiže u Evropu

Volkswagen otkrio da će njihov novi električni Mikrobus u Evropu stići 2022 godine, a u Ameriku godinu dana kasnije. Među velikim brojem opcija u kojima će se prodaviti ID.Buzz u Evropi, biće i ...

Pravi odabir je da ona pere sama – odaberite pravu veš mašinu za vas Pravi odabir je da ona pere sama – odaberite pravu veš mašinu za vas

Uz novi tip veš mašine, koja je i ekološka i koristi veštačku inteligenciju za rad, pranje veša više neće biti agonija - trajaće kraće, brinućete manje i bićete zaštićeni i do 10 ...

Pruža neograničenu slobodu za rad na bilo kojoj lokaciji Pruža neograničenu slobodu za rad na bilo kojoj lokaciji

Električna vozila evoluiraju sve brže i brže, a trci se nedavno pridružila i kompanija Canoo, čiji električni kamionet pruža neograničenu slobodu. Dovoljno je da se sedne u auto, spakuje sve što je neophodno i ...

Izdvajamo

Nova društvena mreža koju pokreće Donald Tramp Nova društvena mreža koju pokreće Donald Tramp

Budući da je zabranjen na većini društvenih mreža, uključujući i Facebook i Twitter, bivši američki predsednik Donald Trump spreman je da pokrene sopstvenu socijalnu platformu.     Dobro je poznato koliko je Donald Trump voleo ...

Barači snova su i oni na sceni i oni u gledalištu Barači snova su i oni na sceni i oni u gledalištu

Berači snova su priča o našim ljudima. O kumovima i komšijama, sinovima i majkama, očevima i kćerima, i o jednom dedi. Berači snova znaju i šta bi i kako bi, ali im nešto ...

Huawei je najavio da će njihovi pametni satovi uskoro imati podršku nezavisnih aplikacija Huawei je najavio da će njihovi pametni satovi uskoro imati podršku nezavisnih aplikacija

Tokom MWC foruma u Šangaju, Huawei je najavio da će njihovi pametni satovi uskoro imati podršku nezavisnih aplikacija, što znači da će vlasnici moći da implementiraju sve vrste dodatnih funkcija u svoje uređaje. Huawei ...

Preminuo Lu Otens - izumitelj audio kasete Preminuo Lu Otens - izumitelj audio kasete

Zauvek je promenio i muziku i muzičku industriju. Izumitelj audio kasete i jedan od zaslužnih za razvoj CD-a, preminuo je u 94. godini. Lu Otens, holanđanin koji je izmislio audio kasetu i učestvovao u ...

Najčitanije

Porsche predstavio električne luksuzne bicikle koji stižu ovog proleća Porsche predstavio električne luksuzne bicikle koji stižu ovog proleća

Porsche je predstavio drugačije električne bicikle uz novi Taycan Cross Turismo. Proizvođač luksuznih automobila izbacio je na tržište dva modela električnih bicikala inspirisanih Taycan-om, koji imaju ram od ugljeničnih vlakana i Magura kočnice.      Takođe su ...

U Formuli F1 Aston Martin je novo vozilo bezbednosti U Formuli F1 Aston Martin je novo vozilo bezbednosti

Formula 1 je potvrdila da će Mercedes i Aston Martin deliti dužnosti medicinskog i vozila bezbednosti. Kako je zvanično objavljeno, Aston Martin Vantage postaje vozilo bezbednosti u Formuli 1 i tu dužnost će ...

Olimpijske igre u Tokiju 2021. – o stranim navijačima Olimpijske igre u Tokiju 2021. – o stranim navijačima

Olimpijske igre u Tokiju održaće se od 23. jula do 8. avgusta.    Olimpijske igre u Tokiju održaće se ovog leta bez navijača iz inostranstva, odlučila je Vlada Japana.      Kako prenosi agencija Kjodo, ...

Novak Đoković proslavio record po najvećem broju nedelja na vrhu ATP liste Novak Đoković proslavio record po najvećem broju nedelja na vrhu ATP liste

Najbolji teniser sveta Novak Đoković proslavio je večeras sa navijačima rekord po najvećem broju nedelja na vrhu ATP liste u istoriji, uz spektakularan vatromet ispred restorana „Novak” u Novom Beogradu.      Đoković je danas ...

Video dana radija Košava

Sreda - programska šema

KRATKE VESTI u 45 sekundi KRATKE VESTI u 45 sekundi

06:30

Informativne kratke (hedline) vesti sažete u 45 sekundi.Svakodnevno se uživo emituju od (06:30h) do (21.30h) u tridesetom minutu svakog sata. ...više o emisiji

OVCE I ZVONCE (07:40h; 16:20h; 18:20h; 20:40h; 22:20h) radnim danima OVCE I ZVONCE (07:40h; 16:20h; 18:20h; 20:40h; 22:20h) radnim danima

07:00

Emisija kratke forme "Ovce i zvonce" radija Košava, sa najznačajnijim političkim i javnim ličnostima."Ovce i zvonce" temelji se na izgovorenim činjenicama u toku svake nedelje, ...više o emisiji

SLUČAJNI PROLAZNIK (08:40h; 15:20h; 19:20h) radnim danima SLUČAJNI PROLAZNIK (08:40h; 15:20h; 19:20h) radnim danima

08:40

"Slučajni prolaznik" emisija kratke forme pružiće Vam par minuta kvalitetnih informacija iz svakodnevnog života.Radnim danima pratimo aktuelne teme, sa najatraktivnijim sagovornicima u tom trenutku. ...više o emisiji

Slobodna Evropa (09:30h; 14:00h) Slobodna Evropa (09:30h; 14:00h)

09:30

Misija Radija "Slobodna Evropa" - Radio "Liberty" je da širenjem informacija i ideja promoviše demokratske vrednosti i institucije.Od centralne Evrope do Pacifika, od Baltičkog do ...više o emisiji

FM NEBO (pon 07:50h; sre 14:50h; pet 18:50h) FM NEBO (pon 07:50h; sre 14:50h; pet 18:50h)

14:50

Kratka forma "FM NEBO" tematske emisije, koja se bavi aktuelnim dešavanjima u FM etru na teritoriji Srbije i regiona.Vesti se emituju na nedeljnom nivou.Ponedeljkom premijerno, ...više o emisiji

Muzika Non stop Muzika Non stop

16:00

☆☆☆ Jedan radio, SVE od MUZIKE ☆☆☆☆☆☆ U svakom delu SRBIJE ☆☆☆ ...više o emisiji

Radio Slobodna Evropa

Ekološki aktivisti u Srbiji traže trajno rešenje za kineske fabrike

14.04.2021 03:56

Privremena zabrana rada dvema kineskim kompanijama – “Ziđinu” (Zijin Mining Group) u Boru za rudnik “Jama” i kompaniji za reciklažu “Feitiansuye“ u Zrenjaninu zbog ugrožavanja životne sredine za ekološke aktiviste predstavlja reakciju na protest “Ekološki ustanak” na kojem se u Beogradu pre nekoliko dana okupilo oko hiljadu ljudi. Informacija o privremenoj zabrani rada stigla je od lokalnih i republičkih vlasti, a aktivisti sumnjaju u to da će se ovim aktivnostima inspekcije dugoročno rešiti problem zagađenja. Zabrana rada rudnika, žalbe na topionicu u Boru “Zabranili smo radove na više rudarskih objekata u rudniku Jama kompanije Ziđin, što znači da ne mogu da rade ništa bez odobrenja Ministarstva rudarstva i da moraju da imaju sve potvrde od Ministarstva životne sredine, kao i da imaju gotove projekte”, izjavila je 13. aprila ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović. Iz Ministarstva rudarstva i energetike do kraja rada na ovom članku nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) koje su tačno nepravilnosti utvrđene i koje aktivnosti je kompanija "Ziđin" sprovodila bez odobrenja ministarstava. Odgovor nije stigao ni od Ministarstva za zaštitu životne sredine. Irena Živković, aktivistkinja iz Bora, na istoku Srbije, i članica opozicione Stranke slobode i pravde, navodi da lokalni aktivisti nemaju informaciju o zatvaranju delova rudnika "Jama". Sa druge strane, ona ističe da problem u ekološkom smislu u Boru ne predstavlja rudnik, već topionica ruda. “Mi ako pričamo o zagađenju i da bi ekološke republičke institucije trebalo da rade svoj posao i da bi možda trebalo na neko vreme da zatvore proizvodnju dok se ne ispoštuju neki ekološki standardi, to se odnosi isključivo na topionicu [ruda] koja ispušta štetne materije u vazduh“, navodi Živković. Za aktivistkinju 'trik' vlasti Ona smatra da je vest o privremenom zatvaranju rudnika marketinški trik vlasti, a ne ozbiljno zalaganje institucija za poštovanje propisa u oblasti zaštite životne sredine. „To deluje kao igra, kao onda kada je gradonačelnik Bora podneo krivičnu prijavu protiv kompanije Ziđin zbog zagađenja. To izgleda kao igra – mi ćemo da vam naložimo da vi ne smete to i to, a onda nećemo da reagujemo na to što ste vi to uradili“, kaže Živković. RSE nije dobio odgovor grada Bora u vezi sa slučajem zatvaranja dela rudnika „Jama“, ali ni odgovor na pitanje o ishodu krivične prijave koju je protiv kineske kompanije „Ziđin“ podneo gradonačelnik Bora Aleksandar Milikić. Kako je RSE pisao, gradonačelnik Bora podneo je u septembru 2020. krivičnu prijavu zbog zagađenja protiv „Ziđina“, a na sednici lokalne skupštine u svojem obraćanju istakao da građani Bora „više nemaju prostora da trpe veliku koncentraciju svih materija koje se nalaze u vazduhu“. Iz Tužilaštva u Boru je za RSE tada potvrđeno da postupaju po krivičnoj prijavi koju je podneo gradonačelnik Bora. „Ziđin“ je u septembru prošle godine zaustavio rad topionice bakra zbog remonta. Razlog prevremenog remonta je, kako je objašnjeno, povećana emisija dimnih gasova u tom periodu, usled kvara na opremi pogona, što je negativno uticalo na kvalitet vazduha u Boru. Ipak, iz te kompanije su tvrdili da dimni gasovi iz topionice nisu jedini uzrok zagađenja vazduha u Boru i da je prekomerna emisija dimnih gasova bila problem i pre nego što je ta kompanija preuzela Rudarsko-topioničarski basen (RTB) u Boru. Istog meseca održan je protest u Boru zbog zagađenja vazduha, a takvih protesta održano je više tokom prethodnih godina. Prema podacima iz Izveštaja o kvalitetu vazduha u Republici Srbiji 2019. Agencije za zaštitu životne sredine, vazduh u Boru je treće kategorije (prekomerno zagađen) zbog prekomerne koncentracije sumpor dioksida. Kineski rudarski gigant Ziđin je krajem 2018. godine postao većinski vlasnik RTB Bor, jedinog proizvođača bakra u Srbiji. Ziđin: 'Jama' nije zatvorena, kompanija zaustavila izgradnju ventilacionih okana za rudnik Iz kompanije "Serbia Zijin Copper", u većinskom vlasništvu kineskog giganta "Ziđin", su na pitanja RSE o ovom slučaju odgovorili da je ta kompanija po nalogu rudarske inspekcije obustavila izgradnju novih ventilacionih okana za rudnik „Jama“ i reagovaće u skladu sa predstavkama građana koji žive u blizini mesta gde će se ta okna graditi. Rudnik "Jama", prema njihovom odgovoru, nije zatvoren. Radovi su, prema navodima iz odgovora, obustavljeni prvenstveno zbog buke koja smeta meštanima, pošto je reč o nadzemnim poslovima rudnika, dok se eksploatacija rude bakra u rudniku „Jama“ nesmetano odvija duboko pod zemljom. "Uložili smo, a ulažemo i dalje ogromne napore da otklonimo decenijske probleme koji datiraju iz perioda rada nekadašnjeg RTB-a Bor. Moramo zaštititi od buke porodice koje žive u blizini ventilacionih okana koja treba da budu izgrađena", rekao je generalni direktor "Serbia Zijin Copper" Jian Ximing. Ventilaciona okna se, kako se dalje navodi, postavljaju blizu naseljenih mesta. "Zbog toga je važno da sa ljudima razgovaramo i u kampanji od vrata do vrata ih pitamo šta to kompanija može za njih da uradi, a da ih ni na koji način ne ugrožava", dodaje Ximing i navodi da jedino u neposrednom kontaktu sa građanima se može saznati šta im, osim buke, smeta i kako da to da se popravi. Kompanija je, prema njegovim rečima, spremna da uloži u to. "Serbia Zijin Copper" je od početka 2019. do kraja 2020. godine u zajednički projekat sa Vladom Republike Srbije investirala oko 700 miliona dolara, od čega je gotovo 75 miliona dolara uloženo u ekologiju i zaštitu na radu, navodi se u odgovoru. Zabrana rada nakon pisanja medija i žalbi građana u Zrenjaninu Informacija o privremenoj zabrani rada kineskog proizvodnog pogona stigla je i iz Zrenjanina, na severu Srbije. Prema navodima zamenika gradonačelnika Zrenjanina Saše Santovca, kineskoj fabrici za reciklažu “Feitiansuye” naložena je 13. aprila obustava proizvodnje u pogonu u selu Perlez kod Zrenjanina. „Inspektor je u redovnoj godišnjoj kontroli utvrdio da je proizvođač postupio suprotno ugovoru i nije sproveo sve investicije iz oblasti smanjenja uticaja na životnu sredinu. To je izazvalo određeno odstupanje pojedinih parametara emisije nedozvoljenih materija“, navodi se u saopštenju grada Zrenjanina. U saopštenju se dalje navodi da su investitoru naložene mere da proizvodnju uskladi sa lokalnim ekološkim propisima i ugovornim obavezama. „Zabrana se primenjuje do dostavljanja rezultata ispitivanja koji dokazuju da nema štetnog uticaja na životnu sredinu, odnosno dok se ne ispita efikasnost postrojenja - uređaja za smanjenje emisije“, piše u saopštenju.   Dušan Kokot, iz zrenjaninske organizacije Građanski preokret, kaže da se za problem zagađenja vode i vazduha koje proizvodi ova fabrika zna dugo. „Ono što znam sa terena je da su ljudi masovno pozivali, inspekcije su dolazile dva ili tri puta. Inspekcija je uzimala uzorke vode sa kanala oko kilometar dalje, onda je došla ponovo da uzme uzorak vode tamo gde se ispuštaju otpadne vode, da bi danas došli do rešenja da zagađuje okolinu. Ta fabrika tako radi već godinu dana“, kaže Kokot. Kokot kaže da se pre nedelju dana lično uverio u to da problem sa zagađenjem u Perlezu postoji, ali da je do reakcije lokalne vlasti došlo tek onda kada su mediji počeli da izveštavaju o ovoj fabrici. Kineska fabrika “Feitiansuye” u Zrenjaninu posluje od 2018. godine. „Veoma blizu fabrike su kuće, ja ne znam kako ti ljudi tamo žive. Vazduh [pored fabrike] je kiselkast i tera vas na povraćanje. Otpad [iz fabrike] završava u kanalu koji je jedan od rukavaca reke Begej. Kada je priča o tome izašla u medije, pojavile su se ove reakcije [lokalne vlasti] koje su za mene sitno reklamerstvo koje treba da zabašuri nerad, neodgovornost i bezakonje“, kaže on. Kineska kompanija "Feitiansuye" bavi se proizvodnjom proizvoda od plastike i preradom plastike u nekadašnjim pogonima firme "Begej-plast" iz Perleza. Prilikom potpisivanja ugovora o kupovini te firme, 2018. godine naveli su da u prvih godinu dana investirati 500.000 evra, od toga, 180.000 evra u fabriku i oko 350.000 u mašine i zaposliti 100 radnika. Iz ove kompanije nisu odgovorili na pitanja RSE u vezi sa slučajem privremene zabrane rada. Reakcije institucija nakon 'Ekološkog ustanka' Aktivisti posebno ističu da je do reakcija institucija, odnosno zatvaranja pogona i rudnika, došlo samo nekoliko dana nakon održanog protesta 10. aprila pod nazivom „Ekološki ustanak“ u Beogradu na kome je prisustvovalo oko hiljadu ljudi. Iva Marković, iz organizacije „Pravo na vodu“ koja je i govorila na tom protestu, kaže da je masovnost protesta podstakla vlast da pokaže neke rezultate, ali, prema njenom mišljenju, privremena zatvaranja kineskih rudnika i fabrika ne daju dugoročne rezultate. „Mislim da je to kupovina vremena i da je to polupozitivan znak koji treba da obeshrabri ljude da ostanu dosledni u toj borbi za zaštitu životne sredine“, kaže Marković i dodaje da je pitanje ekologije mnogo šire od pojedinačnih nadzora inspekcija. „Pitanje ekologije je pitanje razvoja Srbije, kako treba da izgleda naša privreda, šta je održivo u svemu tome, a šta nije, da li i pod kojim uslovima treba zaključivati ugovore o investicijama“, navodi ona. Marković kaže da su kazne koje kompanije plaćaju po prijavama inspekcije zbog zagađenja često neadekvatne jer „ne mogu da povrate štetu koja je učinjena“, pa je važnije raditi na prevenciji nego na saniranju posledica. Prema ranijem pisanju RSE, kineska kompanija „Ziđin“ je 2019. pravosnažno osuđena na novčanu kaznu zbog kršenja odredbe Zakona o zaštiti životne sredine, a 2020. godine prvostepeno takođe na novčanu kaznu. Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović je povodom protesta ekoloških organizacija kazala, kako je navedeno u saopštenju 10. aprila, da će 2021. godinu obeležiti "do sada najveća ulaganja u ovu oblast, što će u značajnoj meri promeniti ekološku sliku Srbije". Povodom protesta oglasila se 10. aprila saopštenjem i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović koja je rekla da je “pitanje životne sredine pitanje svakog čoveka u Srbiji i generacijsko pitanje i da nikom ne donosi dobro ako se to pitanje koristi u političke svrhe”. Upozorenja na kineske investicije U izveštaju Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta iz februara ove godine upozorava se na uticaj Kine u Srbiji i širom Zapadnog Balkana zbog nedostatka transparentnosti i procene uticaja kineskih investicija i zajmova na životnu sredinu. Dvadeset šest članova Evropskog parlamenta upozorilo je u januaru u pismu evropskom komesaru za susedstvo i pregovore o proširenju Oliveru Varheljiju na "sve veći kineski uticaj u Srbiji i predstojeću štetu po životnu sredinu koja je nastala usled nekoliko teških industrijskih projekata kineskih kompanija u Srbiji". Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da su investicije Narodne Republike Kine u Srbiju od 2010-2019. oko 1,6 milijardi evra. Prema podacima Razvojne agencije Srbije, najveće kineske investicije u Srbiji do septembra 2019. godine su kupovina RTB Bora 2018. kada je „Ziđin“ za 350 miliona američkih dolara postala vlasnik 63 odsto tog državnog preduzeća, izgradnja fabrike za proizvodnju automobilskih guma „Shandong Linlong“ u Zrenjaninu i kinesko preuzimanje „Železare Smederevo“ 2016. godine. ... ceo tekst

Pad uverenja građana da je Kina glavni donator Srbije

14.04.2021 03:28

U odnosu na 2020. godinu, 18% manje građana misli da je Kina najviše pomogla. U isto vreme, EU kao najvećeg donatora percipira 14% građana više. ... ceo tekst

Bjelobrk: Rekordno negativan prirodni priraštaj u Srbiji 2020.

13.04.2021 04:20

U Srbiji je u 2020. godini zabeležen rekordno negativan prirodni priraštaj, između ostalog i zbog toga što je pandemija korona virusa ubrzala loše demografske trendove, izjavila je Gordana Bjelobrk, načelnica Odeljenja za demografiju Republičkog zavoda za statistiku (RZS) za Radio Slobodna Evropa (RSE). Bjelobrk je u intervjuu za RSE govorila o najnovijim brojkama stanovništva Srbije, u kojoj zbog većeg broja umrlih od rođenih svake godine „nestane“ grad veličine Paraćina, kao i o tendencijama u zemlji u kojoj skoro sedam decenija nije bilo proste demografske reprodukcije. Bjelobrk: Po prvim rezultatima vitalne statistike za 2020. godinu, u Srbiji je prvi put rođeno manje od 62.000 beba, dok smo istovremeno imali povećanu smrtnost - odnosno umrlo je oko 115.000 ljudi. To je više od godišnjeg proseka koji poslednjih godina iznosi oko 102.000 do 103.000 preminulih. Pandemija je uticala i na smanjenje broja rođenih i povećanje broja umrlih, što između ostalog za rezultat ima tu rekordno negativnu vrednost prirodnog priraštaja koja je u 2020. godini iznosila više od 53.000 u minusu. To znači da smo izgubili jedan malo veći grad u Srbiji, kao što su Paraćin, Bačka Palanka ili Ruma, kada govorimo o negativnoj vrednosti prirodnog priraštaja. RSE: Kakve su dalje demografske tendencije u Srbiji? Bjelobrk: Možemo reći da pad broja rođenih u 2020. nije u toliko direktnoj vezi sa pandemijom. To je možda nešto što smo očekivali. Tek u 2021. godini možemo da očekujemo, ako ga bude, pad broja rođenih kao direktnu posledicu situacije sa korona virusom, odnosno da su ljudi možda odložili rađanje dece za neki period kada sve ovo prođe. To nije nepoznanica u demografskim pojavama, tako nam se slično desilo posle bombardovanja 1999. godine kada smo imali smanjen broj rođenih. A onda je 2000. i 2001., iz neobjašnjenih razloga, porastao broj novorođenih beba. Tako da se može desiti da kada sve ovo prođe nastane takozvani kompenzacioni period kada stanovništvo pokušava da nadoknadi izgubljeno rađanje. Ovde u vezu svakako treba staviti i migratorna kretanja jer je pandemija ipak na njih imala direktan uticaj. Znamo da uglavnom migrira mlađe stanovništvo, tako da je možda ono ipak ostalo u Srbiji i odlučilo se na rađanje dece. Moramo da sačekamo rezultate za 2021. godinu kako bismo videli šta se dešava. Mi to pratimo na mesečnom nivou i vidimo da je blagi pad rođenih ali ništa drastično. Ono što je direktna negativna tendencija i rezultat svog ovog dešavanja sa korona virusom je smrtnost. Imali smo skoro 15 procenata veću smrtnost u 2020. u odnosu na 2019. i to je direktna posledica pandemije. Mislim da će, s obzirom na situaciju u prvim mesecima ove godine, slično biti u 2021. ali možda ne u tom obimu. Godina 2019. bila je poslednja relativno regularna sa kojom se može uraditi poređenje. Kada 1. jula budu objavljeni konačni statistički rezultati za 2020, tada ćemo moći da uradimo detaljnu analizu, po uzroku smrti, polu i starosti, i da vidimo šta se desilo. Ne samo mi, nego i sve druge zemlje. Niko još nema konačne podatke i niko još nije radio konačne analize da utvrdi rezultate svih vanrednih dešavanja u 2020. godini. RSE: Gde je Srbija po tim parametrima u poređenju sa državama regiona i Evrope? Bjelobrk: Srbija je po stopi smrtnosti na devetom ili desetom mestu među evropskim zemljama. Ono što je zanimljivo je da je Belgija na drugom mestu u Evropi, posle Španije koja je na prvom mestu po broju umrlih, a slede Italija, Mađarska… Belgija u redovnim okolnostima ima otprilike isti nivo smrtnosti kao Srbija, negde oko 108.000, a tokom 2020. imali su čak skoro 130.000 umrlih. Veća smrtnost definitivno je zabeležena u zemljama koje imaju puno starog stanovništva. A to je skoro cela Evropa. Nemačka, Austrija, Italija, Španija, sve su to zemlje sa visokom prosečnom starošću i koje imaju veliki udeo stanovnika starijih od 85 godina. Pandemija je direktno uticala na tu populaciju. Tako da delimično i u tome treba tražiti objašnjenje zašto neke zemlje imaju veliku smrtnost. Hrvatska, recimo, ima niži nivo smrtnosti nego što je to slučaj u Srbiji. Za sada pratimo i računamo taj neki višak smrtnosti u odnosu na pretnodne redovne godine kada je postojao ustaljeni nivo. Očekivano je, kada imamo veliki udeo starog stanovništva, da će smrtnost rasti. Ali mislim da je rano da donosimo zaključke jer je nezahvalno predviđati šta će biti kada sve ovo prođe. Cela bejbi bum generacija u Srbiji, ona rođena neposredno posle Drugog svetskog rata, 2021. godine ušla je u kontingent starijih od 65 godina. Nikada nismo imali više starijih ljudi nego što je to sada slučaj. Sasvim je za očekivati, i da su redovne okolnosti, da imamo povećanu smrtnost s obzirom da je prosečna starost umrlih u Srbiji 76 godina. Prosečna starost stanovništva u Srbiji je 43 godine. U Nemačkoj, na primer, je 46 godina. RSE: Šta pokazuju podaci o migracijama u situaciji pandemije? Bjelobrk: Migratorna kretanja su u 2020. bila ograničena, što se očekuje i u 2021. godini. Sada se ne može tek tako otići u neku zemlju i dobiti dozvola za ostanak. Tako da su migracije ublažene, ako se tako može reći, stanovništvo se manje preseljava i ne odlazi iz jedne zemlje u drugu. Čak su i migratorna kretanja u okviru Srbije smanjena u odnosu na godine koje su prethodile 2020. godini. Što se tiče emigracije možemo očekivati pojačana migratorna kretanja kad prođe pandemija, odnosno da ekonomski razvijene države već sada pripremaju plan da dodatno privuku naše stanovništvo kada sve ovo prođe. RSE: Koji su razlozi što Srbija, po poslednjem popisu iz 2019, prvi put ima manje od sedam miliona stanovnika? Bjelobrk: Mi smo poslednji put davne 1957. godine imali situaciju obnavljanja stanovništva u kojoj se dogodila prosta zamena generacija u istom obimu. Jedino je generacija rođenih između Prvog i Drugog svetskog rata ostvarila proširenu reprodukciju. Nijedna posle toga nije uspela da obezbedi obnavljanje stanovništva u istom obimu. Žene se sve manje odlučuju na rađanje, a one koje učine to rađaju manje dece nego ranije generacije. Taj problem postoji poslednjih 60 do 70 godina, a sve vreme imamo postepen rast broja umrlih. Odavno statističari upozoravaju da će nam se sve ovo desiti. Jako je teško kada više od pola veka imate takvu situaciju, kojoj treba dodati i komponentu emigracije, to jest intenzivnog odlaska ljudi u inostranstvo. Mada se ne može precizno definisati, sigurno je i da ekonomija ima uticaj na to. Radi se o složenom pitanju jer postoje vrlo razvijene zemlje koje imaju problem sa natalitetom. Jedan od načina na koji one pokušavaju da reše problem je imigracija stanovništva iz drugih država. Kompleksno je i zato što je odluka o rađanju individualna, a država mere podsticaja donosi na globalnom nivou. Ne može država opštim merama populacione politike da utiče na pojedinačne odluke o rađanju. Kod nas još ipak deluju tradicionalne vrednosti porodice i braka i to jeste najveći potencijal za rađanje dece. Srbija je 2018. i 2019. propisala ekonomske mere populacione politike direktno usmerene ka finansijskoj pomoći porodicama sa decom. Tada su se desili pozitivni pomaci, rođeno je više beba u odnosu na prethodnu godinu. U tom naletu ekonomske mere su dale pozitivne rezultate ali već sledeće godine nisu imale toliki uticaj. Mislim da je najvažnije stvaranje opšteg pozitivnog ambijenta, neke sigurnosti… Na primer, i da se mladim roditeljima obezbedi da mogu da usklade rad i roditeljstvo. Možda bi to uticalo da se mladi opredele da rađaju više dece. RSE: Da li su tačna statistička predviđanja da će Srbija za 20 godina imati šest miliona stanovnika, skoro milion manje nego danas, ako se nastavi loš demografski trend? Bjelobrk: Najverovatnije. Pogledajte samo koliki je negativan prirodni priraštaj u 2020, a tek treba videti šta nas čeka u 2021. godini. RSE: Šta bi trebalo da se desi da se preokrene ovakva situacija? Bjelobrk: Iskreno se nadam da u tome može da nam pomogne imigracija. Nekako pospešiti da barem mladi ljudi iz okolnih država više gravitiraju ka Srbiji. Oni već dolaze na studiranje u našu zemlju i većina njih i nakon završenih studija ostaje. Definitivno bi trebalo stvarati povoljniji ambijent da zadržimo mlade i da nekako vratimo one koji su otišli, prvenstveno kroz ekonomski rast, razvoj i uvođenje novih mera populacione politike koje su usmerene na rađanje. Neke države, mislim da su to bile Bugarska ili Rumunija, kroz analizu uticaja ekonomskog rasta i razvoja na emigraciju visokoobrazovanih ljudi, došle su do zaključka da bi prosečna plata od oko 1.000 evra trebalo da uliva sigurnost da mladi neće emigrirati. Ne znam koliko je to primenljivo i na druge zemlje ali svakako treba težiti ka tom cilju. ... ceo tekst

Ko sve i zašto protestuje u Srbiji - proleće 2021.

13.04.2021 02:56

Protesti u Srbiji sve su češći. Deo građana se okuplja zbog epidemioloških mera, deo zbog ekologije, neki zbog ekonomskih problema nastalih tokom pandemije. Šta im smeta? (montaža: Stanko Milovanović)... ceo tekst

Caplan: Kurtija će pritiskati da ukine preduslove za dijalog sa Srbijom

13.04.2021 01:12

Evropska unija i Sjedinjene Američke Države izvršiće pritisak na kosovskog premijera Aljbina (Albin) Kurtija da počne dijalog o normalizaciji odnosa sa Srbijom bez postavljanja preduslova, kaže Richard Caplan, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Oxford, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE). Navodi i da Srbija neće ispuniti Kurtijeve preduslove, zbog čega je moguće da dijalog traje u nedogled, kao što se dešava u slučaju Kipra ili Izraelaca i Palestinaca. RSE: Kosovo je formiralo novu vladu, a Evropska unija ih je pozvala da se odmah uključe u dijalog o normalizaciji odnosa sa Srbijom. Šta se može očekivati u vezi sa dijalogom nakon promene sastava vlade u Prištini? Caplan: Pitanje je hoće li biti dijaloga. Mislim da postoji pritisak na (premijera Kosova Albina) Kurtija i Srbiju da nastave pregovore. Mislim da postoji mogućnost da će biti nastavljeni, ali nisam previše optimističan u pogledu rezultata koji mogu dati. Zapravo je Kurti smanjio nivo očekivanja, jer je sugerisao da nije realno fokusirati se na sveobuhvatan sporazum već staviti fokus na pitanja poput teme nestalih osoba. Mislim da je to polje u kojem se može postići neka vrsta napretka, ali s obzirom na prirodu i opseg neslaganja između dve strane, mislim da će biti vrlo teško ostvariti napredak oko nekih suštinskih pitanja. RSE: Kao što ste rekli, premijer Kurti insistira na nekim principima koji se moraju ispuniti da bi se dijalog nastavio, uključujući izvinjenje Srbije i priznanje Kosova. Iz Srbije su stigle oštre reakcije na ove uslove. Kako ocenjujete ovu situaciju? Caplan: Poznavajući stav Kurtija i njegove stranke, nisam iznenađen ovim, kako ih zove, principima. Govorimo principi, ali u stvarnosti su to preduslovi za nastavak dijaloga. Iako mogu da shvatim zašto je izneo te principe, mislim da biste trebali ići na dijalog bez preduslova. Mislim da je važno započeti, voditi razgovore i dijalog. Srbija neće ispuniti ove preduslove, jer ta zemlja neće priznati Kosovo kao nezavisnu državu, kako je to Kurti zatražio. Tako da mislim da ti principi nemaju šanse. RSE: Kakve bi mogle biti posledice za obe države ako se ne upuste u dijalog? Caplan: To je pat pozicija i mislim da ova situacija može trajati u nedogled. Imate primere takvih situacija, na primer pregovore na Cipru između kiparskih Turaka i Grka. To traje. Zatim, pregovori između Izraelaca i Palestinaca, koji takođe traju decenijama. Dakle, ne može se isključiti mogućnost da će ovaj dijalog (Kosovo-Srbija) trajati do u nedogled. Međutim, mislim da je razlika u ovom slučaju u tome što će biti vršen veliki pritisak na obe strane da napreduju. Jedan od aspekata za koji se svi nadaju da može doneti promenu je članstvo Srbije u Evropskoj uniji. Kada bi to bilo realistično, a uslov za članstvo bio da ona normalizuje odnose sa Kosovom onda bismo mogli imati prekretnicu. Ali, sada kada gledam u budućnost, nisam previše optimističan.   RSE: Mislite li da će pritisak biti jači na Kurtija, da ne postavlja uslove za dijalog? Caplan: Mislim da će biti velikog pritiska na Kurtija da povuče uslove, jer su to novi uslovi, nisu ih ranije postavili lideri Kosova da bi razvijali dijalog sa Srbijom, oni su možda bili više nešto što su kosovski lideri želeli da postignu dijalogom. Tako da mislim da će biti pritisak na Kurtija iz Evropske unije i administracije američkog predsednika Joea Bidena da nastave dijalog bez preduslova. RSE: Nova američka administracija pokazala je znakove o bližoj saradnji sa Evropskom unijom u vezi sa dijalogom Kosova i Srbije. Koji bi mogli biti rezultati ove saradnje? Caplan: Mislim da će rezultat ove saradnje biti bolja koordinacija. Nije bilo dovoljno koordinacije između administracije bivšeg predsednika Donalda Trumpa i Evropske unije. U nekim aspektima Trumpova administracija je delovala jednostrano - ali ne i protiv - ciljeva i zadataka Evropske unije. Mislim da će Bidenova administracija biti osetljivija u pogledu važnosti koordinacije. Razlika leži u činjenici da ovo pitanje nije visoki prioritet za Bidenovu administraciju, ali je i dalje važno. Američka administracija već je nagovestila da je važno da se ovo pitanje reši. Mislim da imaju veće prioritete, uglavnom unutrašnje, vezane za pandemiju i ekonomski oporavak, ali i vanjske, poput obnavljanja dijaloga s Iranom, zatim Kinom i Rusijom. Mislim da su ovo prednosti u odnosu na Kosovo. Za SAD to neće biti toliko važno koliko za Evropu, ali bit će većih napora da rade zajednički na ovome. ... ceo tekst

Protest u Beogradu: Ugostitelji Srbije traže od Vlade pomoć

12.04.2021 07:21

Predstavnici ugostitelja i udruženja ''Ivent industrije'' (organizatori proslava) održali su protest 12. aprila ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu, nezadovoljni odgovorom države na pandemiju korona virusa. Ivent industrija ima dva zahteva: finansijsku pomoć države i da se dozvoli održavanje proslava uz poštovanje epidemioloških mera.... ceo tekst

Zašto Srbija ima više zatvorenika od postojećih kapaciteta zatvora?

12.04.2021 02:53

Prenaseljenost je i dalje jedan od najvećih problema u zatvorima u Srbiji, gde na 100 mesta boravi 107,3 osobe, pokazao je poslednji izveštaj Saveta Evrope (SE). Opterećenost smeštaja neznatno je porasla, saopštila je u komentaru tog izveštaja Uprava za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Srbije za Radio Slobodna Evropa (RSE) i navela da će to uskoro biti prevaziđeno puštanjem u rad novih objekata u kazneno-popravnim zavodima (KPZ). „Imajući u vidu da su veliki projekti u zavodima završeni 2020. godine, očekujemo da sledeći izveštaj Saveta Evrope pokaže da je Srbija u potpunosti ispunila sve standarde u pogledu smeštaja osuđenika i pritvorenika“, navela je Uprava za izvršenje krivičnih sankcija. Statistička godišnja skala Saveta Evrope o stanju u evropskim zatvorima (SPACE) za period 2019-januar 2020, objavljena 8. aprila, pokazala je da je u prvom mesecu prošle godine u Srbiji bilo 11.077 zatvorenika, u poređenju sa 10.871 godinu dana ranije, kao i da je tokom prethodnog izveštajnog perioda u njenim ustanovama na 100 mesta bilo 105,5 osoba. Mihajlović: Rešenje u kaznenoj politici Luka Mihajlović, pravnik Beogradskog centra za ljudska prava, kaže za RSE da bi se prenaseljenost mogla izbeći uz promenu kaznene politike. „Oko 30 odsto lica u srpskim zatvorima su pritvorenici i upravo to je jedan od najvećih problema naših penalnih institucija. Mala je iskorišćenost alternativnih mera kao što su jemstvo, takozvani kućni pritvor i zabrana napuštanja boravišta“, naveo je Mihajlović. Po njegovim rečima, za sva dela za koja se može izreći kazna zatvora ispod tri godine umesto toga je moguće izricanje kazne rada u javnom interesu, kao i da se u svakom slučaju kada se izrekne kazna ispod jedne godine može odrediti da se ta kazna zatvora izvrši kod kuće. „Uslovna kazna zatvora je takođe mogućnost. A ono što se isto nedovoljno koristi, a što može smanjiti problem prenaseljenosti, je uslovni otpust kada lica koja su već na izdržavanju odsluže, to jest izdrže dve trećine kazne i ispune još neke uslove“, kaže Mihajlović. Ministarstvo pravde: Uskoro novi objekat u Zabeli Nadležna uprava saopštila je da Ministarstvo pravde godinama ulaže napore za poboljšanje uslova u kojima u Srbiji borave pritvorena i osuđena lica, što je i obaveza iz pregovaračkog poglavlja 23 za članstvo u Evropskoj uniji, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava građana. „Kazneno-popravni zavod Zabela u Požarevcu dobio je novi paviljon za smeštaj 224 osuđenika, dok se u junu ove godine očekuje kraj izgradnje još jednog objekta sa istim brojem mesta“, navela je Uprava za izvršenje krivičnih sankcija ističući infrastukturna unapređenja u jednom od najvećih zatvora u državi. U podsećanju šta je sve urađeno u poslednjih nekoliko godina, takođe se ističe da je 2019. u Zabeli otvoren novi paviljon za smeštaj 216 lica, dok je u KPZ u Požarevcu izgrađen paviljon za smeštaj 160 osuđenica, čime je rešeno pitanje smeštajnih kapaciteta u jedinom zavodu u državi za žene. Napominje se i da je u KPZ Sremska Mitrovica, najvećem zatvoru u državi, izgrađen paviljon za smeštaj 320 lica, da je objekat kapaciteta 200 mesta završen u Okružnom zatvoru u Leskovcu, kao i da je u Kragujevcu u toku izgradnja novog i jednog od najsigurnijih zatvora u zemlji za smeštaj 500 ljudi. Pravnik Luka Mihajlović podseća da prenaseljenost srpskih zatvora traje decenijama ali da je ranije bila daleko veća. „Mi smo zapravo problem prenaseljenosti pokušali da rešimo tako što gradimo nove kapacitete. Prema ovoj statistici, postoji jedan parametar koji pokazuje koliko imamo zatvorenih lica na 100.000 stanovnika. Taj broj je trenutno oko 160 i tu smo među najgorima u Evropi, dakle u top 10“, dodaje Mihajlović. Jedan službenik na 2,6 zatvorenika Kako pokazuje izveštaj Saveta Evrope, u Srbiji je 16,5 odsto zatvorenika služilo kaznu manju od godinu dana, 26,6 odsto od godinu do tri, 23 odsto od tri do pet godina, 19 odsto od pet do deset godina, dok ostali statistički podaci govore da su dnevni prosečni troškovi po zatvoreniku 26,3 evra, dok su u Evropi 64,4, kao i da je jedan zatvorski službenik zaposlen na 2,6 zatvorenika, u odnosu na evropski prosek od 1,6 zatvorenika po službeniku. Luka Mihajlović, iz Beogradskog centra za ljudska prava, kaže da se materijalni uslovi razlikuju od ustanove do ustanove u Srbiji ali da je najvažnije poboljšati sistemski rad na smenjenju broja povratnika. „U najvećim zatvorima ima nedovoljno stručnog osoblja, pre svega medicinskog, psihologa i psihijatara, i ljudi koji rade takozvani tretman. Dakle to su vaspitači, lica koja svakodnevno sa osuđenim licima zapravo prolaze kroz različite aktivnosti čiji cilj jeste resocijalizacija“, zaključio je Mihajlović. Izveštaj Saveta Evrope navodi da je, kada je u pitanju naseljenost zatvora, u zemljama Evrope 2020. bilo 90 zatvorenika na 100 mesta u kazneno-popravnim zavodima ali da 14 država, među kojima je Srbija, ima više zatvorenika od raspoloživih mesta. Najviše zatvorenika na 100.000 stanovnika u posmatranoj godini, izvestio je SE, zabeleženo je u Turskoj 357, a među zemljama sa stopom iznad prosečne za Evropu su i Rusija, Gruzija, Litvanija, Poljska, Crna Gora i Albanija. Istovremeno je najmanje zatvorenika na 100.000 stanovnika bilo na Islandu - 45, a među zemljama sa stopom daleko ispod evropskog proseka su i Finska, Holandija, Norveška, BiH (Republika Srpska) i Slovenija. ... ceo tekst

'Primili smo različite vakcine': Greška i eventualne posledice

12.04.2021 01:31

Slađan Antić iz Vranja sa juga Srbije, kome su date dve vakcine različitih proizvođača protiv korona virusa kaže da ni nakon skoro dva meseca nema odgovor na pitanje da li je uspešno vakcinisan. "Niko mi zvanično ništa po tom pitanju do dan danas nije rekao, verovali ili ne. Znači apsolutno niko", kaže Antić za Radio Slobodna Evropa (RSE). Antić, koji je u julu prošle godine preležao korona virus, primio je 28. januara vakcinu Fajzer/Biontek, a 18. februara je greškom zdravstvenih radnika revakcinisan kineskom vakcinom Sinofarm. On navodi da je nakon revakcinacije poslao pismo ministru zdravlja, Institutu za virusologiju, vakcine i serume Torlak i Institutu za javno zdravlje Batut, kao i direktorki doma zdravlja u Vranju. "Tražio sam da mi daju objašnjenja da li sam vakcinisan dva puta, da li sam revakcinisan, kakav će to uticaj imati na moj život. Niko mi se nije obratio", navodi Antić. On kaže da su ga odmah nakon revakcinacije kontaktirali direktorka Zdravstvenog centra u Vranju i državni sekretar Ministarstva zdravlja Mirsad Đerlek, ali da mu je jedinu pomoć dala opština Vranje plativši mu preglede u privatnoj medicinskoj ustanovi u Beogradu. Zbog ovog slučaja smenjena je upravnica vranjskog Doma zdravlja. Antić tvrdi da ima zdravstvene posledice i da će nakon svih pregleda objaviti o čemu je reč. Pitanja kako se tretiraju slučajevi davanja vakcina protiv korona virusa različitih proizvođača, koliko ih je prijavljeno, da li su zabeležene neželjene reakcije, RSE je uputio na nekoliko adresa - Ministarstvu zdravlja, institutima Torlak i Batut, Agenciji za lekove i medicinska sredstva. Odgovori na ta pitanja, kao i na to kakve se mere preduzimaju da bi se takve situacije izbegle, nisu stigli do zaključenja ovog teksta. Druga slična situacija, dogodila se prošle nedelje u Čačku, u centralnoj Srbiji. "Prvu vakcinu sam primila kinesku, a drugu Fajzer", kaže za RSE Snežana Ćirović koja je 7. aprila otišla na revakcinaciju sa potvrdom da je primila prvu dozu Sinofarmove vakcine. Ćirović objašnjava da je nakon što je primila vakcinu videla da na potvrdi o drugoj dozi piše Fajzer. "Šok, evo stavite se vi u moju situaciju. Drugo, ja sam srčani bolesnik, otkud znam kako će to da se odrazi na mene", navodi Ćirović. U razgovoru nakon dva dana od vakcinacije za RSE je rekla da je imala temperaturu, glavobolju i nagon za povraćanjem i da je na terapiji. Dodala je da je dva puta zvao direktor bolnice da pita kako je i da se izvinio. Šta kažu domaća tela? Iz Radnog tima za praćenje širenja epidemije u Čačku, kako su preneli mediji, priznali su da je prilikom revakcinacije Snežane Ćirović napravljen propust. "Nije trebalo da dogodi tako nešto. Ali, njoj u zdravstvenom smislu neće biti ništa", naveo je 8. aprila rukovodilac čačanskog radnog tima epidemiolog Mihailo Luković na konferenciji za novinare. Iz Instituta "Batut" su 3. marta, nakon prvog slučaja u Vranju, rekli za Telegraf.rs da situacija sa kombinovanjem vakcina nije preporučena, ali da su stručnjaci zauzeli stav da ne može dovesti do neželjenih efekata, kao i da će osobe stvarati zaštitu kao i da su vakcinisane istom vrstom vakcine, te da nije potrebno davati dodatne doze vakcine bilo koje vrste. Komentarišući slučaj u Vranju kada su greškom date različite doze vakcina, epidemiolog Branislav Tiodorović, koji je i član Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa, rekao je 2. marta da to ne sme da se ponovi. On je naveo, kako je preneo Tanjug, da je procedura jasna i da svako, pored uvida u dokumentaciju, mora da bude pitan pre nego što mu se da druga doza koju je vakcinu primio. Ima li efekta 'rasparna' vakcinacija? Emina Milošević, docent imunologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu, za RSE kaže da ne očekuje probleme što se tiče imunološkog odgovora navodeći da po onome što se do sada zna na osnovu objavljenih podataka, na primer za Fajzerovu vakcinu, je da i u jednoj dozi već poprilično štiti i pogotovo ako je osoba rekonvalescent. "Rekonvalescent sa jednom dozom Fajzera postiže iste nivoe neutrališućih antitela kao osoba koja nije bolovala a dobila je dve doze. U tom smislu, ja mislim da će čak i ovakva ’rasparna’ vakcinacija imati zadovoljavajući efekat", objašnjava Milošević. "Naravno, nemamo dokumentovano to i nemamo naučne podatke o tome kakvi se tačno efekti očekuju kada se kombinuju doze različitih proizvođača", dodaje ona. Govoreći o neželjenim reakcijama, imunološkinja Emina Milošević kaže da su među očekivanima temperatura, otok na mestu uboda, malaksalost, glavobolja i pospanost. "Mogu da se jave posle svake od vakcina, generalno najređe se javljaju nakon kineske. Reakcije umeju da budu izraženije nakon druge doze. Ali da se očekuju neželjena dejstva koja bi proistekla iz kombinacije vakcina, ja to ne očekujem", navodi Milošević. Šta kaže SZO? Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ponovila je da, zbog nedostataka "odgovarajućih podataka", ne može da izda preporuku o kombinovanju različitih vakcina. Portparolka SZO Margaret Heris je na redovnom pres brifingu u Ženevi, 9. aprila, rekla da su stručnjaci SZO zaključili da kombinovanje vakcina u ovom trenutku ne mogu preporučiti i podsetila da je taj stav u februaru usvojila Strateška stručna savetodavna grupa za imunizacije (SAGE), preneo je AFP. Za sada, kako objašnjava imunološkinja Emina Milošević, jedino SAD imaju preporuku o kombinovanju vakcina jer imaju dve vakcine koje su zasnovane na istom principu, dve RNK vakcine Fajzer i Modernu, i da za njih postoji mogućnost kombinacije, ukoliko nije moguće dati drugu dozu istog proizvođača.   ... ceo tekst

JEDAN RADIO. SVE OD MUZIKE!

Podrška od strane


Radio Košava najpoznatiji je radijski brend u Srbiji.


RadioKosava.rs
emituje sve vrste hitova, uz kratke govorne segmente koji su zabavni i sadržajni.

U etru je duže od dve decenije, a godinama unazad je najslušanija online radio stanica u Beogradu i Srbiji. Veliki deo radijske slušalačke publike na prvo mesto svog ličnog izbora pozicionira upravo ovu radio stanicu.


Zvaničan početak radio Košave bio je 22. jula 1994. godine u 18:00 časova!


Sa sloganom "Jedan radio. Sve od muzike!" radio Košava svakog dana potvrđuje svoju lidersku poziciju zadajući standarde u kreiranju sadržaja i velikom izboru muzike kao osnovne vrednosti radija kao medija.



Radio Košava prihvata odgovornost i zaštitu životne sredine.



Odgovornost za životnu sredinu znači da postoji sve veća potreba za dobijanje energije iz obnovljivih izvora.

Radio Košava u potpunosti koristi energiju iz obnovljivih izvora za napajanje servera u svom data centru.

Energija stvorena vazduhom sa ekološkog stanovišta smatra se jednim od najčistijih oblika proizvodnje električne energije.

Radio Košava želi da koristi ove mere kako bi promovisala energetski efikasnu upotrebu interneta.
Loading the player...