RADIO PROGRAMI:

Košava1
Košava2
KošavaROCK
KošavaLOVE1
KošavaLOVE2
KošavaLATINO
KošavaKONCERT1
KošavaKONCERT2
KošavaKIDS
KošavaKLASIK
KošavaRAP
KošavaJAZZ
KošavaINFO
KošavaFREEDOM
KošavaFOLK1
KošavaFOLK2
KošavaFOLK3
KošavaEVERGREEN
KošavaCLUBBING
KošavaCITY
KošavaCAFE
Radio Kosava Youtube kanal
Pišite nam
Programska šema
Slučajni prolaznik
Radio KOŠAVA FREEDOM
Ovce i zvonce
Radio Slobodna Evropa
Marketing
Film DANA
Emisije

Vesti dana radija Košava

Logovanje bez lozinki Logovanje bez lozinki

Microsoft je spremio podršku za logovanje bez lozinki, što će korisnicima u narednim nedeljama omogućiti da svojima nalozima pristupaju bez nizova slova, brojeva i drugih simbola.      Kompanija je ovaj način logovanja dozvolila ...

Satovi Seiko povodom proslave 140 godina u ograničenom izdanju Satovi Seiko povodom proslave 140 godina u ograničenom izdanju

Okrug Ginza u centru Tokija ima poseban značaj za Seiko. Tamo je osnivač kompanije, Kintaro Hattori, otvorio prodavnicu za prodaju i popravku satova 1881. godine, kada je imao samo 21 godinu.  U znak ...

Za ljubitelje analogne fotogtafije Za ljubitelje analogne fotogtafije

Polaroid odavno nije simbol za nostalgiju, budući da novi modeli i danas omogućavaju pravljenje fotografija koje su dugo bile odjek iz prošlosti. Klasične instant fotografije dobile su još jedno pojačanje, u obliku novog aparata ...

UNA – novi multimedijski projekat uskoro u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini UNA – novi multimedijski projekat uskoro u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini

Ove jeseni UNA donosi vrhunske televizijske formate i digitalne sadržaje za više od 10 miliona korisnika.UNA, novi multimedijski servis u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, ove jeseni započinje emitovanje televizijskog programa i ...

Izdvajamo

Photoshop najavio ažurianje: Healing Brush, Sky Replacement… Photoshop najavio ažurianje: Healing Brush, Sky Replacement…

Adobe je najavio ono što opisuje kao „veliko“ ažuriranje funkcija za Photoshop na desktop i iPad-u dostupno danas.    Healing Brush i Magic Wand sada su dostupni na iPad-u, a Sky Replacement ima mogućnost ...

Vodovodne cevi – mreža optičkih kablova kroz potojeću infrastrukturu Vodovodne cevi – mreža optičkih kablova kroz potojeću infrastrukturu

Optika kroz vodovodne cevi - Waternet    Zamena i modernizacija infrastrukture predstavljaju ozbiljan, dugoročan i skup poduhvat, naročito u razvijenim zemljama koje obiluju sada zastarelom mrežom, koja je predstavljala poslednju reč tehnike kada su one ...

Prestaje izdavanje platnih kartica sa magnetnom trakoam Prestaje izdavanje platnih kartica sa magnetnom trakoam

Mastercard je najavio da će na mnogim tržištima od 2024. godine prestati da izdaje platne kartice sa magnetnom trakom, s obzirom da se sve više koriste kartice sa čipom i kartice za bezkontaktno ...

Nema više rominga na Zapadnom Balkanu Nema više rominga na Zapadnom Balkanu

Od četvrtka 1. jula 2021. godine ukida se roming između zemalja Zapadnog Balkana i maksimalna cena biće primjenjivana u skladu sa pravilom "kao u domaćem saobraćaju", saopštili su iz Veća za regionalnu saradnju ...

Najčitanije

Overture - supersonični avioni bi mogli da lete duplo brže od postojećih Overture - supersonični avioni bi mogli da lete duplo brže od postojećih

United Airlines je odlučila da kupi 15 supersoničnih aviona od kompanije Boom Supersonic, s mogućnošću povećanja narudžbe na ukupno 50 aviona. Ova odluka ipak nije konačna, jer prvenstveno zavisi od sigurnosnih testiranja koja treba ...

Ko će pokoriti Roze jezero nadomak Dakara  Ko će pokoriti Roze jezero nadomak Dakara

Svako ko je imao priliku da odgleda prvu trku u okviru šampionata Extreme E, jedva će čekati vikend pred nama kada se održava drugi po redu X Prix! Na novoj lokaciji i u ...

Robotizovani čistač ulica održava gradsku higijenu Robotizovani čistač ulica održava gradsku higijenu

Grad Helsinki je počeo sa isprobavanjem tihih, autonomnih robota, koji ne zagađuju okolinu, a koji održavaju ulice čistim, bez uznemiravanja stanovnika. Vozilo nazvano Trombia Free je započelo svoju test vožnju čišćenja ulica Helsinkija. Trombia će ...

USB-C kablovi koji podržavaju 240 W USB-C kablovi koji podržavaju 240 W

Tokom ove godine očekuju se novi USB-C kablovi i uređaji koji će podržavati novu USB specifikaciju. Prema njoj, USB-C će biti sposoban da podrži 240 W, što je više nego duplo veća vrednost ...

Video dana radija Košava

Utorak - programska šema

KRATKE VESTI u 45 sekundi KRATKE VESTI u 45 sekundi

06:30

Informativne kratke (hedline) vesti sažete u 45 sekundi.Svakodnevno se uživo emituju od (06:30h) do (21.30h) u tridesetom minutu svakog sata. ...više o emisiji

OVCE I ZVONCE (07:40h; 16:20h; 18:20h; 20:40h; 22:20h) radnim danima OVCE I ZVONCE (07:40h; 16:20h; 18:20h; 20:40h; 22:20h) radnim danima

07:00

Emisija kratke forme "Ovce i zvonce" radija Košava, sa najznačajnijim političkim i javnim ličnostima."Ovce i zvonce" temelji se na izgovorenim činjenicama u toku svake nedelje, ...više o emisiji

SLUČAJNI PROLAZNIK (08:40h; 15:20h; 19:20h) radnim danima SLUČAJNI PROLAZNIK (08:40h; 15:20h; 19:20h) radnim danima

08:40

"Slučajni prolaznik" emisija kratke forme pružiće Vam par minuta kvalitetnih informacija iz svakodnevnog života.Radnim danima pratimo aktuelne teme, sa najatraktivnijim sagovornicima u tom trenutku. ...više o emisiji

Slobodna Evropa (09:30h; 14:00h) Slobodna Evropa (09:30h; 14:00h)

09:30

Misija Radija "Slobodna Evropa" - Radio "Liberty" je da širenjem informacija i ideja promoviše demokratske vrednosti i institucije.Od centralne Evrope do Pacifika, od Baltičkog do ...više o emisiji

Muzika Non stop Muzika Non stop

16:00

☆☆☆ Jedan radio, SVE od MUZIKE ☆☆☆☆☆☆ U svakom delu SRBIJE ☆☆☆ ...više o emisiji

Radio Slobodna Evropa

Kakvi su efekti COVID propusnica?

25.10.2021 07:15

Od država Zapadnog Balkana već mesec dana ih primenjuju Crna Gora i Kosovo. Srbija ih je tek uvela 23. oktobra 2021. U Evropi najrigoroznije zahteve ima Italija. ... ceo tekst

'Pandorini papiri' otkrili lobiranje za Huawei u državnim firmama u Srbiji

25.10.2021 05:10

Kompanija Telekom Srbija saopštila je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da će preduzeti "sve neophodne radnje", povodom navoda o spornom poslovanju ljudi bliskih toj državnoj kompaniji sa kineskim tehnološkim gigantom Huavej (Huawei). "Telekom Srbija posluje u skladu sa zakonom i po najvišim korporativnim standardima. S tim u vezi, preduzećemo sve neophodne pravne i faktičke radnje u saradnji sa nadležnim organima u najkraćem mogućem roku", navodi se u odgovoru ove kompanije za RSE. Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) je u okviru međunarodnog projekta "Pandorini papiri" 25. oktobra objavila da procureli dokumenti pokazuju kako je kineski Huavej, preko ofšor firmi na Panami i Britanskim Devičanskim Ostrvima, godinama imao tajne ugovore sa ljudima koji su bili blisko povezani sa srpskom državnom kompanijom Telekom. Najmanje milion evra se, prema dokumentima iz "Pandorinih papira", slilo na račune ofšor firmi, čiji su vlasnici bili bivši direktor Telekoma Igor Jecl i advokat Milorad Ignjačević koji je bio u poslu sa ovom kompanijom kroz njegov portal "Na dlanu", preneo je KRIK. Prvi ugovori su potpisani 2007, kada je Huavej tek uspostavljao poslove u Srbiji, dok je poslednji sačinjen januara 2014, neposredno pre nego što je Huavej postao jedan od najvažnijih partnera Telekoma, naveo je KRIK. Huavej širi svoje poslovanje u Srbiji, a stav države o saradnji nije promenjen iako je ta kompanija, koja je među najvećim proizvođačima pametnih telefona i mrežne opreme, na crnoj listi Sjedinjenih Američkih Država, zbog optužbi za prisluškivanje drugih država i kompanija, kao i prenošenja osetljivih informacija kineskim vlastima. "Mislim da je ovo prvi put da smo u Srbiji otkrili sistem po kom funkcioniše, u ovom slučaju, jedna velika kineska korporacija", kaže za RSE novinarka KRIK-a Vesna Radojević. Šta je preko ofšor firmi plaćao Huavej? Kako piše KRIK, bivši direktor Telekoma Igor Jecl je bio vlasnik ofšor kompanije "Rofly Investments" sa Britanskih Devičanskih Ostrva, koja je imala unosne ugovore sa kineskim gigantom i zahvaljujući tim poslovima "zaradio je najmanje 1,3 miliona evra". Ugovor, koji se nalazi u procurelim dokumentima, pokazuje i šta je ta ofšor firma trebalo da radi za kineskog partnera u Srbiji i Crnoj Gori. Naime, Huavej je prema ugovoru iz 2014. godine angažovao Jeclovu "Rofly Investments" da "uspostavi dobre odnose sa telekomunikacionim operaterima u Srbiji i Crnoj Gori, ali i sa predstavnicima vlasti". Osim toga, Huaveju je trebalo da pomogne da dobije neophodne dozvole za rad u Srbiji i "izvrši obaveze iz ugovora koji će potpisati Huavej i (telekomunikacioni operater)", piše KRIK. "To su velike obaveze za jednog konsultanta u ugovoru i taj ugovor je vredan 359 hiljada evra. Stručnjaci iz oblasti finansijskog kriminala iz Amerike, sa kojima smo razgovarali, kažu da je to neobično mnogo novca za jedan konsultantski ugovor i da oni vrlo često nailaze na ovako upakovane ugovore koji zapravo predstavljaju mito i korupciju", navodi novinarka KRIK-a Vesna Radojević. Iste godine kada je ugovor potpisan, 2014, Huavej je od Telekoma dobio posao razvoja internet televizije, a dve godine kasnije ugovor vredan čak 150 miliona evra za uvođenje optičkih kablova, podseća KRIK u tekstu. "Poslednje fakture su iz 2016. i zato smo mi to povezali i sa ovom velikom ekspanzijom Huaveja u Srbiji od 2014. i 2016. kada oni dobijaju velike ugovore. Čini mi se da je na samom Telekomu, ali i na tužilaštvima da istraže šta je zapravo bilo iza ovih poslova, ako je bilo", kaže Vesna Radojević. Huavej: Poštujemo propise "U ovom slučaju je važno da je to sve išlo preko ofšora. Ako imate konsultantske poslove iz Srbije, šta je problem da onda poslujete iz Srbije? Zašto biste morali da se skrivate na Britanskim Devičanskim Ostrvima ili na Panami. To je jedno pitanje, i za Huavej i za ljude o kojima pišemo, a druga stvar je da li je tu uopše bilo konsultantskih poslova i šta ovi ugovori zapravo znače", dodaje Radojević. Iz kompanije Huavej nisu odgovorili na pitanja novinara KRIK-a. Na upit RSE, iz ove kompanije je prosleđeno saopštenje u kojem se navodi da  "kompanija Huawei oduvek poštuje međunarodne i lokalne zakone, kao i poslovnu etiku zemalja u kojima posluje". "Isto tako, svi zaposleni u kompaniji moraju da se pridržavaju lokalnih zakona i propisa", navodi se u saopštenju. Nekadašnji vlasnik ofšor kompanije "Rofly Investments" Igor Jecl je u Telekomu radio od 2003. do 2008, a danas prema pisanju KRIK-a živi u Španiji gde je pokrenuo biznis sa sladoledima. On takođe nije želeo da razgovara sa novinarima KRIK-a. Za razliku od Jecla, na pitanja je odgovarao advokat Milorad Ignjačević, čija je ofšor firma "Goldberg Brokerage" sa Paname, pre Jecla imala ugovore sa Huavejem, a potom ih osam godina kasnije prepustila Jeclovoj kompaniji, piše KRIK. "Huavej je tu već bio dve, tri godine, pokušavao da dobije neke poslove. Ja sam radio kao njihov konsultant", rekao je Ignjačević novinarima KRIK-a, ali nije želeo da iznosi više detalja. Ignjačević je insistirao na tome da on nije bio veza između Huaveja i Jecla, koga je opisao kao prijatelja, kao i da nije imao uticaja na to da Telekom da poslove kineskoj firmi. Ofšor kompanije "Rofly" i "Goldberg" su prema dokumentima, kako prenosi KRIK, imale najmanje šest ugovora sa Huavejem. Na osnovu njih, "Rofly" je Huaveju u periodu od samo godinu i po dana poslao osam faktura vrednih gotovo milion evra, pokazuju procureli podaci. Potpuna dokumentacija nije dostupna, te ovaj iznos može biti i znatno veći, navodi KRIK. Aktuelni direktor Telekoma 'šokiran' Na pitanje da li je Igor Jecl, dok je bio zaposlen u Telekomu, preko ofšor firme sklapao ugovore sa Huavejem, iz ove kompanije su za RSE naveli da "uvidom u arhivsku građu nemaju takva saznanja". Isti odgovor - nemamo takvih saznanja – dali su i na pitanje RSE da li su ovi poslovi uticali na ugovore Telekoma sa kineskim gigantom. Aktuelni generalni direktor Telekoma Vladimir Lučić je za KRIK izjavio da nije znao ništa o poslovima i uplatama koje su Jecl i Ignjačević dobijali od Huaveja. "Iskreno da kažem, šokiran sam time. Em je nepotrebno, em je sramotno. To nije trebalo ni Huaveju, ni Telekomu", rekao je Lučić. Saradnja Huaveja i Telekoma Huavej u Srbiji ima maloprodajnu saradnju sa svim mobilnim operaterima. Mobilni telefoni i tableti ove kompanije u ponudi i Telenora, Telekoma i A1 mreže. Državni Telekom i Huavej sarađuju od 2006, kada je srpska kompanija počela da kupuje modeme od kineskog giganta, a veliki ugovori su potpisani 2014. i 2016. godine. Kako je u oktobru 2016. saopštila srpska kompanija, Telekom investira 150 miliona evra "kako bi kroz saradnju sa kompanijom Huavej svojim korisnicima ponudio najkvalitetnije usluge u domenu interneta i multimedije". Ukupna vrednost ovog projekta tada je procenjena na oko miljardu evra. Telekom Srbija, 58,11 odsto u vlasništvu države, je vlasnik i 65 odsto Telekoma Srpske iz Banjaluke kojim pokriva celu teritoriju Bosne i Hercegovine, kao i 51 odsto M:tel d.o.o. Podgorica gde je 49 odsto tog operatora mobilne telefonije iz Crne Gore u vlasništvu Telekoma Srpske. Posle dva bezuspešna pokušaja njegove prodaje (2011. i 2015. godine), vlast ne krije da zastupa poslovnu politiku Telekoma. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je tako u avgustu 2020. godine za televiziju Pink da država pomaže Telekomu da, kako je rekao, ostvari svoji potencijal. Ekonomski novinar Mijat Lakićević za RSE ocenjuje da procureli dokumeti iz "Pandora papira" zahtevaju ispitivanje kako je došlo do poslova Telekoma i kineskog Huaveja. "Otvara se i pitanje privilegija za neke firme. Ako je Huavej na određeni način privilegovan, a recimo da politički jeste, onda je to problem. Pitanje je načina na koji dolazi do tržišta. Ako je njegovo povećanje učešća na tržištu isforsirano raznim koruptivnim radnjama, onda to nije dobro sa stanovišta opšteg interesa. Kroz sistemsku korupciju Srbija se dugoročno udaljava od Evrope i slabe se potencijali za razvoj", rekao je Lakićević. Širenje poslovanja Huaveja u Srbiji Kineska kompanija je tokom godina širila svoje poslovanje u Srbiji i dodavala projekte u svoj portfolio - od kamera koje prepoznaju građane na osnovu lica i saradnje sa svim mobilnim operaterima, do veštačke inteligencije. Uprkos činjenici da je Huavej pod lupom SAD, ali i drugih zapadnih zemalja i međunarodnih organizacija zbog pitanja koja se tiču špijunaže i kršenja ljudskih prava, novi poslovi ove kompanije u Srbiji često su propraćeni događajima kojima prisustvuju najviši državni zvaničnici. SAD su Huaveju 2019. uvele sankcije, uz obrazloženje da predstavlja bezbednosnu pretnju zbog veza sa kineskom vladom. Sumnja se da Kini pruža pristup velikim setovima podataka drugih zemalja. Huavej je navode američke administracije demantovao, ali je poslovanje te kompanije predmet debate i u mnogim državama Evropske unije. Prema ranijim izjavama zvaničnika Srbije, te sporazuma koji su potpisani, upravo je Huavej označen kao "ključni partner" Srbije za budući razvoj 5G mreže i pametnih gradova. Realizacija razvoja 'pametnih gradova' počela je u Beogradu u prvoj polovini 2019. godine, a uključuje kamere za nadzor opremljenih tehnologijom za prepoznavanje lica. Kamere je od Huaveja kupilo Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije, a sistem predviđa prikupljanje podataka o kretanju građana koji se potom mogu analizirati na različite načine. Upotreba ovakve tehnologije pravda se potrebom za unapređenjem bezbednosti, a sve podatke koji se tiču projekta sa kineskim Huavejem, MUP je označilo kao "tajne". Peking Srbiju doživljava kao deo svoje inicijative "Pojas i put", globalne strategije razvoja infrastrukture koju je kineska vlada usvojila 2013. godine. Kina u okviru projekta nudi i izvoz digitalne tehnologije i nadzora, čime za uzvrat dobija širenje uticaja ka zapadu, prirodne resurse i širenje tržišta svojih kompanija. ... ceo tekst

I bokseri platili cenu nerešenih odnosa Srbije i Kosova

25.10.2021 03:39

Evropska unija (EU) zatražila je u ponedeljak, 25. oktobra od organizatora Svetskog prvenstva u boksu koje se održava u Beogradu da na takmičenju omogući ravnopravno učešće kosovskih boksera. “EU u potpunosti podržava Međunarodnu boksersku asocijaciju u njenom očekivanju da se delegacija Bokserskog saveza Kosova ne tretira drugačije od delegacije bilo koje druge članice Asocijacije i da se omogući da Kosovo učestvuje na ravnopravnoj osnovi”, izjavio je Peter Stano, portaprol EU. EU traži ravnopravno učešće Kosova na Svetskom prvenstvu u boksu Reakcija briselskog portparola došla je nakon što kosovskoj bokserskoj reprezentaciji u nedelju, 24. oktobra, ponovo nije dozvoljeno da uđe na teritoriju Srbije. Bokseri Kosova otud ne učestvuju na Svetskom prvenstvu u tom sportu koje se u Beogradu održava do 6. novembra. Ta zemlja je i zvanično saopštila da odustaje od takmičenja u Srbiji, nakon što srpske vlasti na graničnom prelazu Merdare između Kosova i Srbije, nisu dozvolile tročlanoj delegaciji da uđe u zemlju. Svetsko prventstvo u boksu, koje je počelo 24. oktobra, okuplja 650 takmičara iz 103 zemlje. U organizacionom odboru za pripremu takmičenja, između ostalih je i ministar unutrašnjih poslova Srbije, Aleksandar Vulin, koji često iznosi antialbanske stavove u svojim saopštenjima. On je, kako se navodi u saopštenju objavljenom na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova 22. oktobra, prilikom razgovora sa bokserima iz Srbije, izjavio da je „boks sport patriota“. Za mesec dana šest uvredljivih izjava ministra Vulina o kosovskim Albancima Na incident sa takmičarima sa Kosova prethodno je reagovala jedino Albanija, koja je pozvala da se reprezentaciji iz Prištine omogući učestvovanje na Svetskom prvenstvu u Beogradu. Ta zemlja takođe je najavila da neće učestvovati u takmičenju ukoliko to ne bude omogućeno i kosovskim sportistima, ali je promenila odluku. Ipak, na ceremoniji otvaranja takmičenja u Beogradu 25. oktobra, takmičar iz Albanije dočekan je zvižducima. Bokseri sa Kosova zaustavljeni na granici Kosovskoj bokserskoj reprezentaciji u nedelju, 24. oktobra, ponovo nije dozvoljeno da uđe na teritoriju Srbije. Delegacija sa Kosova, koju su činila tri boksera, selektor i sekretar Bokserskog saveza Kosova, od subote, 23. oktobra, pokušavala je da pređe granicu i ode u Beograd, kako bi učestvovali na svetskom prvenstvu koje se održava u glavnom gradu Srbije. Na graničnom prelazu im je rečeno da Srbija ne priznaje Kosovo kao državu, a samim tim ni državna obeležja Kosova. Bokserska federacija Kosova 2014. godine postala je punopravni član Svetske bokserske federacije. Iz Svetske bokserske federacije su 23. oktobra za Radio Slobodna Evropa naveli da je Kosovo njihov punopravni član, te da očekuju da ova zemlja učestvuje na Svetskom prvenstvu u boksu koje se održava u Beogradu. Istakli su da su u kontaktu sa domaćinom Svetskog prvenstva, Bokserskim savezom Srbije, te da pokušaju da poprave situaciju. Bokserski savez Srbije se nije javno oglašavao ovim povodom, a predsednik tog saveza, Nenad Borovčanin, rekao je 25. oktobra agenciji Tanjug da se kosovski takmičari nisu prijavili za učestovanje na prvenstvu. Kosovo je naposletku odustalo od ovog takmičenja, nakon što je delegacija sportista sprečena da uđe u Srbiju. Ministar kulture, omladine i sporta Kosova, Hajrulah Čeku (Hajrullah Ceku) najavio je 25. oktobra da će se ove nedelje odlučivati o zabrani razvoja srpskih „paralelnih, sportskih aktivnosti“ na Kosovu. On je takođe pozvao Međunarodnu federaciju boksa i Međunarodni olimpijski komitet da poduzmu adekvatne mere nad organizatorom. Ni karatisti nisu dobrodošli Od proglašenja nezavisnosti Kosova, 17. februara 2008 godine, u više navrata je srpska strana sprečavala kosovske sportiste da sa svojim državnim obeležjima učestvuju u međunarodnim manifestacijama koje se održavaju u Srbiji. Kosovska karate reprezentacija je u maju 2018. godine, takođe u dva navrata pokušala da pređe granicu sa Srbijom, kako bi učestvovala na Evropskom prvenstvu u karateu u Novom Sadu. Takmičari sa Kosova krenuli su tada put Srbije u odeći na kojoj nije bilo državnih obeležja. Predsednik Evropske federacije karatea Antonio Espinoza obavestio je povodom incidenta kosovsku reprezentaciju da i pored velikih napora da karatisti Kosova učestvuju na ovom prvenstvu, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije odustalo od prethodne odluke da im ne dozvoli ulazak u Srbiju. Kako je izjavio predsednik Karate federacije Kosova Ismet Krasnići za Radio Slobodna Evropa (RSE), srpska strana pokušala je da natera kosovsku da odustane od takmičenja. Srpska strana je u tome i uspela, jer karatisti sa Kosova nisu učestvovali na Evropskom prvenstvu u karateu u Novom Sadu. Otkazan rukometni juniorski meč u Beogradu Beograd je u martu 2018. otkazao planiranu utakmicu između ženskih juniorskih rukometnih reprezentacija Srbije i Kosova. Kao razlog srpske vlasti navele su rizik od mogućih sukoba srpskih navijača i policije. Prethodno su desničari objavili video snimke na kojima se vidi kako srpski navijači pevaju nacionalističke pesme u selu Kovilovo, nedaleko od Beograda, gde je trebalo da se odigra meč. Aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava iz Srbije i sa Kosova odmah su reagovali i naveli u zajedničkom saopštenju da bi nasilje trebalo da bude zaustavljeno, a ne sport. Evropska rukometna federacija suspendovala je, nakon ovog incidenta, 23. marta, mlade rukometašice Srbije iz kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, saopštila je ta organizacija. Problem sa Grčkom, Španijom... Grčke vlasti nisu dozvolile ulazak u tu zemlju reprezentaciji u karateu sa Kosova, koja je putovala na Mediteransko karate prvenstvo za kadete u gradu Limasolu na Kipru. Reprezentacija je zaustavljena na granici Severne Makedonije i Grčke, javila je 23. oktobra "Ekonomija onlajn". Grčka je među pet država Evropske unije (EU) koje ne priznaju nezavisnost Kosova. Još jedna među njima, Španija, bila je u središtu diplomatskog spora pred kvalifikacionu utakmicu Španije za Svetsko prvenstvo 2022. protiv Kosova u martu. Fudbalski savez Španije je Kosovo nazvao "teritorijom" kada je objavio prvenstvene kvalifikacione mečeve Španije za Svetsko prvenstvo u grupi, preneo je portal France24. U svom odgovoru, naveo je fransuski portal, Fudbalski savez Kosova je u saopštenju objasnio da je "Kosovo nezavisna država" i zapretio da neće igrati utakmicu ako Kosovu ne bude dozvoljeno da koristi himnu i zastavu. Meč se ipak odigrao u Sevilji 31. marta, a kako su mediji preneli u prenosu i izveštajima sa utakmice na španskim televizijama nije se koristila reč "Kosovo". Španija je 2018. godine zabranila i kosovskim karatistima da se takmiče na Svetskom prvenstvu pod svojom nacionalnom zastavom. Kosovski sportisti su bili prinuđeni da na svojim majicama nose inicijale kosovske Karate federacije. Tada je reagovao i Međunarodni olimpijski komitet, koji je pozvao međunarodne federacije da izbegavaju organizaciju takmičenja u Španiji, sem ako svi sportisti nisu jednako tretirani. Problemi i na Kosovu Fudbalski savez Kosova odbio je zahtev Crvene zvezde da se 9. maja 2018. odigra humanitarna utakmica u Gračanici na Kosovu, gde živi većinski srpsko stanovništvo. Iz Fudbalske federacije Kosova kao razlog tada su navedene uvredljive poruke na prethodnim mečevima, te da su navijači tokom navijanja negirali nezavisnost Kosova, preneo je portal Balkan Insight. Početkom 2020. godine mladi teniser, Ilija Ivić iz Gračanice, suočio sa pritiscima samo zato što je pristao da igra za kosovsku tenisku reprezentaciju mladih. Tada je, kako je Radio Slobodna Evropa pisao, Ilijina majka dobila otkaz u Kulturno-prosvetnom centru u Gračanici, instituciji koju finansira zvanični Beograd. Obrazloženje je bilo da je "tehnološki višak", što ona nije prihvatila kao stvarni razlog. FSK pozvao FIFA i UEFA da reaguju zbog slučaja fudbalera Ivića Takođe, kako je izvestio RSE, uoči kosovskog učešća na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru 2016. godine, jednom srpskom biciklisti ponuđena je saradnja, stipendija i pomoć za učešće na takmičenjima. Roditelji su, nakon razgovora "sa sinom i nekima iz Srbije", odgovorili negativno. Tu je i teniserka Marija Đorđević iz Gračanice, koja je 2016. godine dobila poziv da predstavlja Kosovo na Fed Cupu. Nakon medijske hajke u negativnom svetlu, i ona je odustala od ideje da svoju karijeru gradi u kosovskoj reprezentaciji. Podrška iz Srbije izostala je i za mladog tenisera Filipa Pavića, iz Novog Brda, opštine sa većinskim srpskim stanovništvom na oko 40 km od Prištine. On je proglašen za tenisera godine na Kosovu za 2020. u kategoriji do 14 godina. Njegova porodica pomoć je tražila od opštine, preko kosovskih institucija do Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije. Međutim, osim brojnih obećanja, mladi teniser iz Novog Brda, Filip Pavić, nije dobio nikakvu podršku. Incident sa dronom u Beogradu Jedan od incidenata na srpsko-albanskim sportskim manifestacijama, koji nije u vezi sa sportistima sa Kosova, ali koji je privukao veliku pažnju javnosti, dogodio se na fudbalskoj utakmici Srbija protiv Albanije, u oktobru 2014. godine. Utakmica je prekinuta u 42. minutu, kada se iznad stadiona Partizana u Beogradu pojavila bespilotna letelica koja je nosila zastavu takozvane Velike Albanije. U tom trenutku došlo je do sukoba igrača dve ekipe, a potom su na teren ušli pojedini navijači i napali gostujuće fudbalere, nakon čega su igrači Albanije napustili teren i odbili da nastave utakmicu. Na zastavi, pored Kosova i Albanije, bili su uključeni i delovi Crne Gore, Srbije, Severne Makedonije i Grčke. Unija evropskih fudbalskih asocijacija (UEFA) izrekla je nakon ovog incidenta kaznu: da obe fudbalske federacija plate kaznu po 100.000 evra, a Srbija je ovu prekinutu utakmicu izgubila. Kazna je bila i da Srbija dve predstojeće utakmice na domaćem terenu igra bez publike. Ova fudbalska utakmica prerasla je i u diplomatski incident, pa je tako ambasadoru Albanije u Beogradu, uručen demarš zbog incidenta na utakmici u Beogradu. Dron za Vučića provokacija, za Ramu šala Fudbalski savez Srbije je u pisanom saopštenju nakon izricanja kazne, ocenio kaznu UEFA kao nepravednu, jer je, kako su naveli, dokazana krivica protivničke strane, a Srbiji su oduzeta tri boda. UEFA: Nema odbijanja utakmica sa Kosovom Fudbalski savez Kosova pozdravio je odluku Evropske fudbalske unije (UEFA) da evropski fudbalski timovi i reprezentacije iz država koje nisu priznale Kosovo, neće moći da odbijaju utakmice sa timovima ili reprezentacijom Kosova ili da igraju na Kosovu. Izvršni komitet UEFA-e odlučio je na redovnom sastanku, 30. maja 2019. godine u Bakuu, da "timovi koji ne mogu da ugoste kosovske timove ili kosovsku reprezentaciju na svojoj teritoriji mogu zatražiti da organizuju domaće utakmice na neutralnoj teritoriji". "Oni, međutim", navedeno je u odluci, "moraju da prihvate da igraju utakmicu na Kosovu". Ostaje odredba ranije odluke, da su izuzetak Srbija i Bosna i Hercegovina, "iz bezbednosnih razloga". ... ceo tekst

Most: Da li je Srbija zahvaljujući nesvrstanim postala 'svetski igrač'?

24.10.2021 12:06

Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je kakav je odnos zemalja bivše Jugoslavije prema Pokretu nesvrstanih. Sagovornici su bili istoričar Hrvoje Klasić, profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu, i Boško Jakšić, spoljnopolitički analitičar iz Beograda. Bilo je reči o tome kakav je danas značaj Pokreta nesvrstanih, da li je nedavni skup povodom 60. godišnjice osnivanja Pokreta, čiji je domaćin bio Beograd, bio najveći međunarodni skup na svetu u 2021. godini kako su to tvrdili provladini mediji, zašto ostale zemlje regiona imaju rezervisan stav prema nesvrstatim i da li u tome greše, otkud na skupu Sergej Lavrov, ministar inostranih poslova Rusije, kada su nesvrstani uvek izbegavali velike sile i da li je Lavrova pozvala Srbija. Razgovaralo se i o tome zašto Aleksandar Vučić u uvodom govoru nije pomenuo Tita - jednog od osnivača Pokreta nesvrstanih, da li je Vučić na samitu u Beogradu izigravao Tita kao što tvrde neki kritičari tog skupa, ko je Miloradu Dodiku omogućio da u ime Republike Srpske nastupi na samitu kada Republika Srpska nije država, da li je Srbija uspela u nameri da samit iskoristi za lobiranje među nesvrstanim zemljma da povuku priznanje Kosova, kao i o tome zašto je paralelno sa održavanjem skupa organizovan sajam naoružanja koje se proizvodi u Srbiji. Omer Karabeg: Nedavno je povodom obeležavanja 60. godišnjice Pokreta nesvrstanih u Beogradu, gde je taj pokret i osnovan, održan veliki skup na kome je bilo preko 100 delegacije nesvrstanih zemalja. Vlast u Srbiji je to proglasila najvećim međunarodnim skupom u Evropi i u svetu u 2021. godini, a domaći mediji su govorili da je Beograd tih dana bio centar sveta. Da li je taj skup imao takav značaj? Boško Jakšić: Nije, bez obzira na sve te panegirike uključujući i uvodni govor predsednika Vučića u kome nije našao za shodno da pomene Josipa Broza kao jednog od osnivača Pokreta. To je zaista bilo sramotno. Moglo bi da se kaže da je taj jubilarni komemorativni skup, kako ga neki zovu, zloupotrebljen od strane Srbije, koja nema nikakve veze s nesvrstanom Jugoslavijom, i od Aleksandra Vučića koji nema nikakve veze sa Josipom Brozom. Propagandni i marketinški način na koji je sve to urađeno bio je promašaj jer u krajnjoj liniji Beograd je samo po legatu istorije i geografije bio domaćin tog skupa. Tito se prevrće u grobu Hrvoje Klasić: Ovaj samit nije imao ni regionalni, a kamoli svjetski značaj. Tito se vjerojatno u grobu okreće jer je glavna zvijezda jubilarnog samita nesvrstanih bio Sergej Lavrov, ruski ministar vanjskih poslova, koji je dočekan panegiricima. Tito se od kraja 1950-ih do svoje smrti borio - prije svega sa Kubom, a i sa Egiptom i još nekim zemljajma - da se Pokret previše ne približi niti Istoku, niti Zapadu. Sa Zapadom nisu imali toliko problema, ali su bili veliki pritisci da se Pokret približi Istoku, odnosno Sovjetskom Savezu. Ne samo da Tito nije spomenut u Vučićevom govoru nego sam čuo - onako kuloarski - da ministar vanjskih poslova Srbije nije želio da se ističu nikakve Titove slike. Na konferenciju nije pozvan Budimir Lončar, nekadašnji jugosloveski ministar vanjskih poslova koji je bio na prvoj konferenci nesvrstanih 1961. u Beogradu. Čuo sam da je Azerbejdžan, koji je trenutno predsjedavajući Pokreta, tražio da se pozove gospodin Lončar da bi održao govor. On je i pored svojih 98 godina bio speman da dođe, ali Beograd nije poslao poziv u Zagreb, iako je Azerbejdžan na tome inzistirao. To najbolje pokazuje odnos rukovodstva Srbije prema Jugoslaviji i prema Titu koji su bili osnivači Pokreta nesvrstanih. Promašili su, što bi se reklo, ceo fudbal. Omer Karabeg: Kako se Lavrov našao na skupu? Ko ga je pozvao, ko mu je otvorio vrata? Boško Jakišić: To je nesumnjivo misterija s obzirom da su nesvrstani uvek odbijali da pripadaju nekom od dva bloka. Zemlja kao što je Rusija, koja se nije oslobodila imperijalnih ambicija, ne bi trebalo da ima ništa zajedničko sa nesvrstavanjem. Ko je onda pozvao Lavrova? Ne verujem da je to bio Ilham Alijev, lider Azerbejdžana, zemlje koja u ovom trenutku predsedava Pokretom. Zašto bi on zvao Lavrova kad je poznato da u Bakuu vlada uverenje da je Rusija u sukobu oko Nagorno Karabaha više bila na strani Jermenije nego Azerbejdžana. Alijevu je mnogo više bilo stalo da se pozove Mevluta Čavušoglua, šefa diplomatije svog najvećeg saveznika - Turske koji je takođe govorio na skupu nesvrstanih. Ali i to je bio promašaj imajući u vidu da je Turska članica NATO pakta. Tako da dolazim do zaključka da je poziv Lavrovu najverovatnije došao iz Srbije. U svakom slučaju Beograd je morao da da saglasnost čak i da je to bila inicijativa predsednika Alijeva u šta, ponavljam, sumnjam. U svakom slučaju Vučić nije krio ogromno zadovoljstvo zbog dolaska Lavrova. Mislim da je učešćem ministra inostranih poslova Rusije nanet ozbiljan udarac kredibilitetu Pokreta nesvrstanih koji se od svog nastanka odmicao od velikih sila, a danas je doživeo da mu jedan od najviđenijih gostiju dolazi upravo iz jedne velike sile. Hrvatska i nesvrstani Omer Karabeg: Kakav je odnos Hrvatske prema Pokretnu nesvrstanih? Hrvoje Klasić: Odnos je onakav kakav je prema Jugoslaviji i prema socijalističkom nasljeđu - to znači katastrofalan. Suočavanje s prošlošću se odvija na način da ono što je u periodu od 1945. do 1990. bilo crno-bijelo sada je postalo bijelo-crno. Ali to se ne odnosi samo na period socijalizma, nego i na Drugi svjetski rat. U nekim krugovima ustaše su prihvaćene kao patrioti, a na partizane i Jugoslaviju se gleda kao na apsolutno zlo za Hrvatsku. Ja mislim da je to jako loše. Naravno da moramo kritizirati sve ono loše što se događalo u periodu socijalističke Jugoslavije, ali, gledajući vanjskopolitički, narodi s ovih prostora nikada u prošlosti - a bojim se niti u skoroj ili daljoj budućnosti - neće igrati onakvu ulogu kakvu su igrali zahvaljujući između ostalog Pokretu nesvrstanih, ali prije svega Josipu Brozu Titu i diplomaciji zemlje koja se zvala Jugoslavija. Kada je nastao Pokret nesvrstanih, mnoge njegove zemlje-članice bile su nerazvijene, primitivne, siromašne, besperspektivne države. Mnoge od njih danas su daleko od tog statusa. Uzmite samo Singapur, Angolu ili Katar. Nakon devedesetih Pokret nesvrstanih nije više alternativa blokovskoj podjeljenosti svijeta jer ne postoje dva bloka na taj način. Ali postoji mogućnost ekonomske, kulturne, pa i politička suradnje sa tako velikom zajednicom kao što su nesvrstani jer to je poslije Ujedinjenih naroda najveća zajednica država u svijetu. Apsurdno je odbaciti veze s tim zemljama i mislim da je Hrvatska devedestih godina, kada je odbacila Pokret nesvrstanih, napravila katastrofalnu pogrešku i nastavlja je raditi i danas. Omer Karabeg: Izgleda da ni druge zemlje regiona, sem Srbije, nisu mnogo zainteresovane za Pokret nesvrstanih. Sve zemlje bivše Jugoslavije, osim Severne Makedonije, prisustvovale se u ulozi posmatrača, ali nijedan njihov predstavnik nije se oglasio. Govorio je, istina, Milorad Dodik, ali ne u ime Bosne i Hercegovine već u ime Republike Srpske. Zašto su onda ostali uopšte dolazili ako su nezainteresovani? Boško Jakšić: U pitanju je poštovanje forme. Bilo je nelagodno odbiti poziv. Kad pominjete Dodika, to je bio još jedan pucanj u nogu ovome skupu. Nakon Lavrova mislim da je apsolutno bilo skandalozno dopustiti Miloradu Dodiku da govori - da izdeklamuje svoje cinične opaske o miru i jedinstvu i da Bosnu i Hercegovinu opiše kao protektorat mrskog mu Zapada. Sramota je i što nije bio pozvan Budimir Lončar. Inače, Srbija je, kao i Hrvatska i druge države bivše Jugoslavije, 1992. istupila iz Pokreta nesvrstanih i dobila status posmatrača. U prvim danima posle 2000. godine i pada Miloševića nesvrstani apsolutno nisu postojali u srpskoj politici. A onda ih se kasnije neko setio. Međutim, ovo što Srbija danas radi ne može se porediti sa vremenom Josipa Broza koji je nespornom veštinom znao da svoju lidersku poziciju u Pokretu koristi ne samo u političkom već i u ekonomskom smislu. Setimo se samo kako su tada jugoslovenski građevinari gradili puteve, kongresne i bolničke centre i hidrocentrale po Bliskom istoku, Africi i Latinskoj Americi. Ako bi danas bilo koja zemlja ovog regiona htela da se vrati u Pokret nesvrstanih, pitam se s čime bi se to vratila. Pa, mi nemamo mogućnosti ni sami sebe da razvijamo, a kamoli da gradimo puteve i hidroelektrane po svetu. Vučićeve brozovske ambicije Omer Karabeg: Bilo je mišljenja da je Vučić na skupu izigravao Tita iako ga u svom uvodnom govoru uopšte nije pomenuo. Imate li taj utisak? Hrvoje Klasić: Niti Vučić može izgiravati Tita, niti Srbija može izgiravati Jugoslaviju. Možemo puno toga zamjeriti Jugoslaviji, ali kada je riječ o vanjskoj politici, Jugoslavija je imala dobro osmišljenu strategiju, a to nedostaje svim zemljama koje su nastale nakon njenog raspada. To se itetako može primjetiti kod Srbije - o tome govori pokušaj sjedenja na više stolica i nespremost da se uradi ono što traži Europska unija. Ljudi danas često kažu da je u vrijeme Hladnog rata bilo lako stajati na čelu nesvrstanih. Mislim da je to potpuno pogrešno. U vrijeme kada se s Nehruom i Naserom počelo razgovarati o Pokretu nesvrstanih, Jugoslavija je imala preko 25 posto nepismenih. Jugoslavija je u Drugom svjetskom izgubila preko deset posto stanovništva. Zemlja je bila porušena. I da malo budem sarkastičan - takvu zemlju vodi jedan bravar, ne diplomirani ekonomist ili pravnik. Međutim, ta zemlja je - ne samo Titovom nego i zaslugom svih koji su radili na vanjskoj politici - stala na čelo jednog velikog svjetskog pokreta. Jugoslavija je tada bila subjekt u međunarodnoj politici, a Srbija, kao i druge zemlje u regiji, nisu više niti objekti. Vučić nema potencijal i kapacitet da promišlja dugoročno. Kad ga slušam, imam osjećaj da se snalazi i preživljava uz pomoć svojih medija, uz pomoć toga što se s vremena na vrijeme dodvori Rusiji, Kini ili Briselu. Nema tu nikakve strategije. Od toga jedino on ima koristi, a Srbija i njeni građani apsolutno nikakve. Boško Jakšić: Nije ovo prvi put da Vučić sebe poredi sa Josipom Brozom iako svojom politikom negira sve ono što je krasilo bivšu Jugoslaviju. Stalno se hvali kako je izgradio više autoputeva od Broza. Kad god mu zatreba, on se vrati na Broza da bi sebe uzdigao. Mislim da je i ovoga puta imao brozovsku ambiciju, ali to je izgledalo potpuno karikaturalno. Nemoguće je izigravati Broza kako zbog prirode sveta u kome danas živimo tako i zbog činjenice da nema Jugoslavije i što Pokret nesvrstanih apsolutno nije više onaj nekadašnji. Meni je skup u Beogradu delovao kao lament jednom prohujalom vremenu i ništa više od toga. Nesvrstani više nisu alternativa podelama koje su vladale tokom Hladnog rata. Završena je utakmica između kapitalizma i komunizma, nema više ni procesa dekolonizacije. A to su bile značajke koje su nekada okupljale Pokret. Prošla su vremena kada su nesvrstani bili faktor međunarodnih odnosa. Da li neko danas zaista misli da nesvrstani predstavljaju alternativu nekom novom hladom ratu koji nastaje između Amerike i Kine? Zaista sam bio iznenađen kada sam u završnom govoru Nikole Selakovića, srpskog ministra inostranih poslova, čuo da je on osetio, kako je rekao, neku neobično jaku energiju slobodoljubivih naroda i država. Gde se to osetilo na beogradskom skupu? Svako je govorio o svojim problemima - Vučić o Kosovu, Alijev o Nagorno Karabahu, Egipćani o svom sukobu sa Etiopijom. Mogli bi da se pitamo šta su nesvrstani učinili da se spreče ratovi u Iraku, Siriji, Libiji, Jemenu. Nedavno sam naleteo na jedan članak iz Hindustan Timesa - dakle, iz zemlje odakle je Nehru, jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih - u kome se kaže da je došlo vreme da se Pokret izbavi iz bede. Nikada nije bio ništa više od pričaonice, a malo je znakova koji nagoveštavaju da iko sluša ono što se priča na sastancima nesvrstanih, čak i među 120 članica Pokreta, kaže se u tom članku. To je bila potvrda mog utiska da je ovaj skup ustvari bio lament. Omer Karabeg: Kako gledate na činjenicu da je Beograd uporedo sa skupom nesvrstanih u isto vreme organizovao i izložbu naoružanja koje se proizvodi u Srbiji? Da li je hteo da proda nešto nekom od autoritarnih režima među nesvrstanima? Hrvoje Klasić: Ne mislim da se to radi na takav način. Nije to sajam knjiga, pa da dođete i kupite knjigu. Takve stvari se rade drugačije. Nisam siguran koliko Srbija danas može toga proizvesti. Ali ne bi bila ni prva, ni zadnja koja prodaje oružje svakakvim režima. I Jugoslavija je između ostalog dobrim dijelom živjela od prodaje oružja svakakvim režimima. Boško Jakšić: I ja se sećam da je Jugoslavija imala veće prihode od izvoza oružja nego od turizma. Potpuno je legitimno učestvovati na tom prilično lukrativnom tržistu. Ali u slučaju beogradskog samita pomalo je cinično delovalo da se zemljama, koje od svog osnivanja promovišu mir, u susednoj hali Beogradskog sajma nudi da razgledaju oružje. Ima drugih prilika i mesta na kojima se te stvari rade. Kosovo Omer Karabeg: Predstavnicu Srbije su iskoristili ovaj skup da među učesnicima lobiraju za povlačenje priznanja Kosova. Koliko su u tome uspeli? Boško Jakšić: Nemamo nikakvih konkretnih rezultata. Da su uspeli to bi svakako bilo objavljeno. Sećam se da je svojevemeno u režimskim medijima bila udarna vest kada je pacifička državica Palau - kao, jelte, jedna od većih svetskih sila - povukla priznanje Kosova. Očigledno da u tom agitovanju nije bilo nikakvog uspeha. Možda je pokušano da se nekome ponudi povoljna cena oružja da bi povukao priznanje Kosova, ne znam. Hrvoje Klasić: Vrlo rijetko se takvi multilateralni sastanci, koji traju jedan ili dva dana, mogu iskoristiti za bilateralne susrete na kojima će se raspravljati tako ozbiljne stvari. To radi tiha diplomacija. Ne vjerujem da se netko tokom samita mogao sresti sa Selakovićem ili Vučićem i da ga ovaj tog trena nagovori da odustane od priznanja Kosova. S druge strane, povlačenje priznanja znači zamjeranje onima koji podržavaju nezavisnost Kosova, ako hoćete u prvom redu Sjedinjenim Američkim Državama. Ako postavimo pitanje da li je zemljama Afrike i Azije bitnije zamjeriti se Srbiji ili SAD - mislim da je odgovor jasan. Tako da ne mislim da se u tome uspjelo. Ponavljam, Srbiji nedostaje strategija, promišljanje vanjskih poslova i međunarodnih odnosa. To moraju raditi timovi. Kako je to izgledalo vidio sam kada sam kao istoričar istraživao u arhivu Ministarstva vanjskih poslova SFRJ. Da vidite samo kako je to izgledalo, kakve su to bile pripreme. Inače, mi više nismo bitni nikome. Ni jedni drugima nismo bitni. Nismo više bitni ni Evropi. S obzirom na žarišta u svijetu od Tajvana preko Bliskog istoka do Južne Amerike, ova regija je već odavno prestala biti u fokusu međunarodne javnosti. Vjerojatno će tu i tamo neko poslati nekog izaslanika koji će ovdje malo pokazivati mišiće, ali mi smo izgubili mogućnost da budemo nekakvi važni subjekti na međunarodnoj pozornici. Najveća “dobit” Omer Karabeg: Ako ostavimo po strani bombastične izjave predstavnika vlasti i naslove u režimskim medijima kako je Srbija uspela da se nametne kao svetski igrač i sve u tom stilu, postavlja se pitanje da li je vlast u Srbiji izvukla ikakvu korist od Samita nesvrstanih u čije je organizovanje morala da uloži dosta novaca? Boško Jakišć: Ne znam. To je nesumnjivo koštalo. Ali je pitanje u šta se ulagalo. Da li ste ulagali da bi iskoristili kontakte za ekonomsku saradnju? Ne bih rekao. Čini mi se će se ispostaviti da je, što se tiče Srbije, najveća dobit bila dolazak Lavrova i zakazivanje Vučićevog susreta kod Putina gde će on tražiti olakšice za ruski gas. Ali, to onda nije moralo da se radi preko spektakla sa nesvrstanim. Hrvoje Klasić: Mislim da je ovaj skup trebao izgledati znatno drugačije. Trebao je biti prigodničarskog, obljetničarskog karaktera. Toliko se stvari pomijenilo od vremena kada je Pokret nesvrstanih imao značajnu ulogu u svijetu. Sve je to trebalo uzeti u obzir, a čini mi se da se ništa nije uzelo obzir. Niti tko je osnovao Pokret nesvrstanih, niti s kojim ciljem. A to se vidi iz mnogo čega - od toga da nije spomenut Tito do pozivanja ministra vanjskih poslova Rusije. Slažem da je Vučić vjerojatno u svojim megalomanskim ambicijama htio ispasti nekakav veliki dasa, nekakav važan faktor u regiji. Ne mislim da je srpsko društvo imalo ikakve koristi od ovog skupa. Ono što Srbija mora napraviti nisu kozmetičke promjene, niti okupljanja svjetskih lidera. Mogla bi da sazove i skup 10 najbogatijih zemalja u svijetu, ali to je neće promijeniti. Srbija se mora demokratizirati, mora raditi na jačanju pravne države, na slobodi medija, na obezbjeđivanju uslova za fer izbore. To će je promijeniti, a ne nikakve prodaje oružja, niti sjedenje na sto stolica. ... ceo tekst

Prvi dan COVID propusnica u Srbiji. Šta bi trebalo znati?  

23.10.2021 04:56

U Srbiji je 23. oktobra stupila na snagu odluka o uvođenju COVID propusnica. Odluka važi za ugostiteljske objekte i podrazumeva nekoliko modaliteta za građane.  Mera je pokušaj vlasti u Srbiji da obuzdaju pandemiju koja je u državi već odnela preko 9.000 života. U međuvremenu, dnevni brojevi zaraženih se ne smiruju nedeljama i dostižu preko 7.000 slučajeva.  COVID propusnice su već uvedene u pojedinim državama sveta i Zapadnog Balkana, a u Srbiji su novina.  Šta su to COVID propusnice?  Validna COVID propusnica podrazumeva potvrdu o primljenoj drugoj ili trećoj dozi vakcine ne stariji od sedam meseci.  Takođe, priznavaće se i negativan PCR test ne stariji od 72 sata, negativan antigenski test koji je validan 48 sati, ili potvrda o preležanoj koroni koja nije starija više od sedam meseci. Doneta je odluka i da će COVID propusnica biti validna i ukoliko građanin poseduje pozitivan test na antitela (IgG), ne stariji od tri meseca koji je urađen u državnoj laboratoriji. Propusnica može biti u papirnoj ili digitalnoj formi. Građani koji nemaju potvrdu o primljenim vakcinama, mogu ih dobiti preko e-Uprave. Ista potvrda sadrži i podatke o preležanom COVID 19. Građani potvrde, uz lične dokumente, takođe mogu podići i na šalterima Pošte.  Gde će COVID propusnice biti neophodne?  Mera se primenjuje u svim ugostiteljskim objektima u zatvorenom prostoru u Srbiji i to nakon 22 sata uveče. Prema rečima premijerke Ane Brnabić mera se odnosi na sve ugostiteljske objekte i COVID propusnice biće obavezne u restoranima, kafićima, barovima i svim sličnim objektima nakon 22 sata od subote 23. oktobra. "Tako da nećete moći da budete u zatvorenom bez validne kovid propusnice", rekla je Brnabić novinarima na konferenciji za novinare 20. oktobra.  Mera će takođe važiti i za svadbe i druge proslave.  Kako će se kontrolisati?  COVID propusnice neće imati fotografije, već će redari i druga ovlašćena lica moći da zatraže na uvid lični dokument sa fotografijom uz propusnicu. Vlada je takođe izmenila propise te i pravno lice, preduzetnik ili organizatori događaja imaju ovlašćenje da provere COVID propusnice na ulazu.  Komunalna milicija i sve inspekcije će kontrolisati primenu mera Kada počinje kažnjavanje?  Iako primena počinje 23. oktobra, kažnjavanje zbog neposedovanja COVID propusnica u ugostiteljskim objektima počeće od ponedeljka, 25. oktobra.  Tokom predstojećeg vikenda, kako se navodi u saopštenju Vlade, počeće kontrola COVID-19 propusnica, ali ne i kažnjavanje građana i ugostiteljskih objekata. U subotu i nedelju će sve inspekcije biti na terenu, kako bi, zajedno sa ugostiteljima, proverili u praksi kako funkcioniše sistem. Ova odluka je doneta iz razloga pružanja dodatnog vremena ugostiteljima, kako bi pronašli što bolji i efikasniji sistem organizacije i kontrole COVID sertifikata. Da li se krši pravo na privatnost?  Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila je da, kada su u pitanju COVID propusnice, država ima pravo da donosi mere za zaštitu zdravlja stanovništva. "Neke mere podrazumevaju različito postupanje ili tretman, s tim da ako su srazmerne legitimnom cilju i nužne, ne predstavljaju diskriminaciju. Zaštita zdravlja stanovnika je legitiman cilj a vakcinacija najvažnija mera zaštite", rekla je Janković, a preneo njen kabinet 21. oktobra. Kako se navodi, Janković je naglasila da je u postojećim okolnostima neophodno učiniti sve kako bi se zaštitilo javno zdravlje, ali da se mora voditi računa da mere koje se donose treba da budu u skladu sa postignutim standardima zaštite ljudskih prava, uključujući i zaštitu od diskriminacije. Gde se COVID propusnice već primenjuju?  COVID propusnice su već uvedene u pojedinim zemljama Zapadnog Balkana. Tako na Kosovu od 27. septembra nije moguć ulazak ulaz u ugostiteljske objekte i tržne centre bez potvrde o vakcinaciji ili negativnog PCR testa. Institut za javno zdravlje Crne Gore je 24. septembra proširio spisak objekata u koje se može ući samo sa Nacionalnom digitalnom COVID potvrdom.  Osim za ulazak u tržne centre i unutrašnjost ugostiteljskih objekata kao do tada, COVID potvrda je uslov i za ulazak u poslovne centre, poslovne zgrade sa više od tri privredna subjekta i objekte koji se bave trgovinom neprehrambene robe, većim od 1.000 kvadrata.  COVID propusnica, odnosno kako je tamo zovu “sanitarna propusnica”, neophodna je na ulazu u različite javne objekte u Francuskoj od 21. jula ove godine. Prvobitno je COVID propusnica bila neophodna samo za posete bioskopima, pozorištima, muzejima, sportskim dvoranama i drugim kulturnim ustanovama, ali je od 9. avgusta, neophodna i za ulazak u kafiće, restorane – a to uključuje i bašte restorana, kao i međugradski prevoz i bolnice. U Holandiji je od 25. septembra dokaz o vakcinaciji ili PCR test postao je neophodan za ulazak u barove, restorane, klubove ili na kulturne događaje. U Grčkoj su 13. septembra uvedene mere kojima su COVID propusnice obaveza do kraja marta 2022. godine. COVID propusnica za ulazak na železničke stanice u Italiji, obavezna je ulazak u bioskope, restorane, teretane i druga javna mesta.   ... ceo tekst

Novi zakon za šira diplomatska ovlašćenja predsednika Srbije

22.10.2021 04:31

Povećanje moći predsednika Srbije u vođenju spoljne politike na štetu Vlade i diskreciona moć ministra spoljnih poslova su neke od mogućih opasnosti koje, po ocenama civilnog sektora, donosi novi Nacrt zakona o spoljnoj politici. Tekst Nacrta objavilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije na svom sajtu uz poziv na javnu raspravu. To je jedan od koraka koji treba da prođe tekst pre nego što bude upućen parlamentu na usvajanje kao predlog zakona. Takav zakon bio bi „još jedan korak u formalizaciji uloge koju predsednik vrši mimo ustavnih nadležnosti, uzurpirajući institucije nadležne za formulisanje i sprovođenje spoljne politike“, naveo je Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP). Predsednik Srbije i spoljna politika Istraživačica BCBP Maja Bjeloš navodi za RSE da je član zakona o odnosu Ministarstva spoljnih poslova prema predsedniku dobro formulisan, ali da rizik leži u obrazloženju nacrta zakona. „U ovom Nacrtu zakona postoji jedno obrazloženje gde se ističe da politika Vlade zavisi od stavova i postupaka predsednika Republike čime se daje nagoveštaj da to može voditi ka uvećanoj moći predsednika u vođenju spoljne politike“, kaže Bjeloš. Zakonom se predviđa da Ministarstvo spoljnih poslova upoznaje predsednika Republike sa svojim najbitnijim delovanjima i drugim pitanjima značajnim za spoljnu politiku davanjem odgovarajućih obaveštenja. Međutim, u obrazloženju koje prati ovaj Nacrt zakona navedeno je da politika Vlade zavisi i od stavova i postupaka predsednika Republike. „Prema tome, Ministarstvo spoljnih poslova nije jedini organ koji Vladi predlaže spoljnu politiku, ono u tome nema ekskluzivitet“, navedeno je u obrazloženju. Prema Ustavu Srbije, Vlada utvrđuje i vodi politiku Srbije, kako unutrašnju tako i spoljnu, dok predsednik Republike predstavlja Srbiju u zemlji i inostranstvu. „Mi trenutno imamo situaciju da predsednik mimo ustavnih nadležnosti ima veći uticaj u spoljnoj politici nego što je to bilo ranije i to se sada negde formalizuje ovim zakonom“, ocenjuje Bjeloš. Ministar Nikola Selaković je u nedavnom intervjuu za Tanjug ocenio da je spoljna politika predsednika Srbije Aleksandra Vučića dala ozbiljne rezultate i pokazala koliko može da se uradi „kada imate ozbiljnog šefa države i ozbiljno rukovodstvo“. Selaković je u Ministarstvo spoljnih poslova došao upravo iz Predsedništva Srbije gde je obavljao funkciju generalnog sekretara. Selaković je takođe i visoki funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) na čijem je čelu Aleksandar Vučić. Uvođenje diplomatskog nadzornika Jedna od novina koju donosi Nacrt zakona o spoljnim poslovima je da Ministarstvo nadzire rad diplomatskih predstavništava i konzulata preko glavnog diplomatskog nadzornika. Iako se navodi da je on nezavisan i nepristrasan, ovog diplomatskog nadzornika određuje ministar iz reda diplomata koji su bili ambasadori. „To mi se uopšte ne dopada“, rekla je za RSE Branka Latinović, ambasadorka u penziji i članica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, precizirajući da joj se ne dopada sam termin. „To je termin koji se upotrebljava za neke druge institucije, kaznene, a ne za organ državne uprave“, dodala je. Ona je objasnila da je glavni diplomatski inspektor uvek postojao u ovdašnjem Ministarstvu spoljnih poslova, kao i u najvećem broju ministarstava u svetu. „To je nešto što po meni treba bez ikakvog razmišljanja promeniti, kako u pogledu naziva i vratiti taj standardni naziv, tako i njegove funkcije upodobiti sa standardima jer mislim da tu ima jako puno prekoračenja“, navela je Latinović. Prema Nacrtu zakona glavni diplomatski nadzornik je ovlašćen da šefu diplomatskog predstavništva ili konzulata predloži kako da diplomatsko predstavništvo ili konzulat poboljšaju rad, da obavi odvojene ili grupne razgovore sa zaposlenima, izveštava o svemu ministra, predlaže ministru odgovarajuće mere i nadzire izvršenje mera koje je izrekao ministar. Novinu predstavlja i obaveza Ministarstva da razvija, poboljšava i održava autonomne informaciono telekomunikacione sisteme za zaštitu, prenos, čuvanje i korišćenje tajnih i drugih podataka za sopstvene potrebe, ali i potrebe drugih državnih organa. „Veoma je važno da zakon o spoljnim poslovima bude usklađen sa drugim zakonima, posebno sa Zakonom o tajnosti podataka. Nije jasno kako će osetljivi podaci, posebno oni koji nose oznaku tajnosti, da budu tretirani“, poručuje Maja Bejloš iz istraživačkog centra BCBP. Koja ovlašćenja dobija ministar? Ministar ima veća diskreciona ovlašćenja u spoljnim poslovima, ocenila je Maja Bjeloš. „Postoji čitav niz na koji način on može da utiče unutar Ministarstva na imenovanja državnih službenika, otvara se veliki prostor za diskreciona ovlašćenja ministra za zapošljavanje ljudi u Ministarstvu van konkursa“, napominje ona. Prema Nacrtu zakona ministar može kada potrebe službe to nalažu ili kada neka zanimanja nedostaju da bez preuzimanja ili sprovođenja internog ili javnog konkursa primi u radni odnos, na neodređeno vreme ili na određeno vreme do četiri godine, na radno mesto diplomate, državnog službenika koji nije diplomata ili nameštenika, ako ispunjavaju sve uslove za radno mesto na koje se primaju. Broj tako zaposlenih lica u jednoj godini ne može biti veći od 50 posto zaposlenih na neodređeno vreme kojima je u prethodnoj godini prestao radni odnos. Ministarstvo bez odgovora Ministarstvo spoljnih poslova nije odgovorilo na upit RSE u vezi sa primedbama koje su iznete u javnosti povodom Nacrta zakona. Na sajtu Ministarstva je navedeno da će nakon okončanja javne rasprave sačiniti i objaviti izveštaj. Javna rasprava je bila otvorena od 24. septembra do 14. oktobra. Ambasadorka u penziji Branka Latinović kaže za RSE da su joj utisci pomešani jer Nacrt zakona ima dobrih i manje dobrih stvari. „Kod imenovanja ambasadora ne pravi razliku da li je ambasador karijerni ili nekarijerni diplomata, ne određuje kriterijume ko može biti imenovan za ambasadora a nije karijerni diplomata, ne pravi se srazmera između broja karijernih i nekarijernih diplomata“, navela je. Govoreći o pokušajima da se ojačaju kriterijumi za karijerne diplomate, Latinović kaže da nema utisak da će nove zakonske odredbe značajnije unaprediti kvalitet kadra koji radi u diplomatsko-konzularnoj misiji, uključujući i šefa te misije. Kao nedostatak Nacrta zakona o spoljnim poslovima ona navodi i to što nema nijednog člana u vezi sa misijama Srbije pri međunarodnim organizacijama. Ko predstavlja Srbiju? Ministarstvo spoljnih poslova se tokom poslednjih godina suočavalo sa kritikama zbog zapošljavanja u inostranstvu na dobrim pozicijama bez ispunjavanja kriterijuma i prakse. Takođe se neretko za ambasadore i konzule postavljaju osobe koje nemaju diplomatskog iskustva. Tako je, na primer, za ambasadora u Vašingtonu postavljen Marko Đurić, koji je pre toga bio na čelu vladine Kancelarije za Kosovo, dok je ambasador u Moskvi bio nedavno preminuli novinar Miroslav Lazanski. Mediji su tokom 2016. godine pisali da su pojedini zaposleni u diplomatskim predstavništvima u Šangaju i Atini upleteni u skuplje naplaćivanje viza i preprodaju goriva. Kao jedan od svojih prioriteta u 2021. godini, Ministarstvo spoljnih poslova je odredilo imenovanje novih ambasadora s obzirom da na trećinu upražnjenih mesta u diplomatskim predstavništvima u svetu. Jedno od tih je i mesto ambasadora u Pekingu. Srbija ima 103 diplomatsko-konzularna predstavništva – 71 ambasadu, 25 konzulata u 15 zemalja i sedam misija pri međunarodnim organizacijama. To su UNESKO u Parizu, Ujedinjene nacije u Njujorku, Ujedinjene nacije u Ženevi, OEBS u Beču, NATO u Briselu, EU u Briselu i Savet Evrope u Strazburu. Takođe, 103 države su pokrivene na nerezidencijalnoj osnovi. ... ceo tekst

Srbija više ne izručuje 'guleniste' i političke optuženike Turskoj

21.10.2021 03:12

Vlasti u Srbiji nisu izašle u susret poslednjim zahtevima Turske za izručenja gulenista i političkih optuženika u toj zemlji, pokazuju podaci Ministarstva spoljnih poslova. Turske vlasti su od 15. jula 2016. godine, kada je izvršen neuspeo pokušaj puča u toj zemlji, pokrenule akciju hapšenja onih za koje su sumnjali da su bili upleteni u pokušaj puča, a veliki broj tih lica je izbegao u inostranstvo. O najnovijoj akciji hapšenja mediji su izvestili 19. oktobra. Izveštaji navode da je tursko tužilaštvo naredilo hapšenje 158 osumnjičenih, uključujući 33 vojnika u aktivnoj službi, zbog navodne povezanosti s imamom Fethullahom Gulenom kojeg Ankara tereti da je odgovoran za neuspeli vojni udar. Prema podacima Ministarstva spoljnih poslova Srbije, koji su dostavljeni Radiju Slobodna Evropa (RSE) Turska je od 15. jula 2016. do 20. januara 2021. godine podnela 16 zahteva za izručenje svojih državljana iz Srbije, od kojih je rešeno 15, a jedan predmet je još uvek u radu. Ministarstvo je osim podataka o broju zahteva dostavilo i informacije zbog čega je Turska tražila ta lica, kao i kako je i u kojim slučajevima Srbija postupila. Kroz Srbiju prolazi određeni broj državljana Turske koji su interesantni turskim vlastima, kako onih koje dovode u vezu sa pomenutim pokušajem puča, tako i kurdskih aktivista. Izručenje odobreno za pet lica U odgovoru Ministarstva pravde za RSE navedeno je da je izručenje odobreno za pet lica i da su svi oni isporučeni Turskoj. Samo jedna osoba je tražena radi izdržavanja kazne zatvora zbog krivičnog dela naoružana organizacija. Pretpostavlja se da je reč upravo o Kurdu Dževdetu Ajazu koji je u Turskoj osuđen na 15 godina zatvora zbog rušenja ustavnog poretka. Tadašnja ministarka pravde Nela Kuburović je odluku Srbije pravdala time da je preporuka Komiteta UN protiv torture stigla nakon donošenja odluke o izručenju. Komitet UN je preporučio Srbiji da se uzdrži od izručenja jer postoji rizik da bi Ajaz mogao biti izložen torturi u matičnoj zemlji. Ostala četiri lica izručena su za dela koja nemaju veze sa politikom, odnosno zbog ubistava, trgovine opojnim drogama, krijumčarenja, silovanja. U četiri slučaja izručenje odbijeno Izručenje je odbijeno u četiri slučaja, a te odluke doneli su sudovi pred kojima je vođen ekstradicioni postupak. U svim tim slučajevima je izručenje traženo radi krivičnog gonjenja ili izdržavanja zatvorske kazne zbog krivičnog dela pripadnosti terorističkoj organizaciji ili rušenja državnog ustavnog poretka. Tako je izručenje odbijeno za lice koje je traženo radi krivičnog gonjenja zbog „pripadnosti terorističkoj organizaciji PKK-KCK“ pošto se radi o političkom krivičnom delu, a to lice ima status izbeglice u Italiji. KCK je krovna grupa koja uključuje militantnu grupu PKK (Kurdistanska radnička partija), PID (Demokratska unionistička partija Kurda u Siriji), PJAK (Partija za slobodni život Kurdistana) i PCDK (Kurdistanska partija demokratskog rešenja). PKK je 1984. godine pokrenula separatističku pobunu na jugoistoku Turske, a Turska, Sjedinjene Države i Evropska unija imenuju PKK kao terorističku grupu. Srbija je izručenje odbila i u slučaju traženja lica za izdržavanje zatvorske kazne od 6 godina i 3 meseca zbog krivičnog dela članstva u naoružanoj terorističkoj organizaciji. Za ovaj slučaj je navedeno da pravosudni organi Turske nisu dostavili presudu, kao i da traženo lice ima status azilanta u Austriji. U jednom slučaju je utvrđeno da iz dokumentacije koju su dostavili turski organi nema dovoljno dokaza za postojanje sumnje da je lice učinilo krivično delo za koje se tereti - članstvo u oružanoj terorističkoj organizaciji i pokušaj rušenja državnog ustavnog poretka. Takođe je utvrđeno da traženo lice ima u Bugarskoj status političke izbeglice. Sud je u jednom slučaju odbio izručenje jer je utvrdio da iz dokaza priloženih uz molbu za izručenje ne proizilazi osnovana sumnja da je traženo lice bilo član naoružane terorističke organizacije. Ovo lice je traženo zbog vođenja krivičnog postupka. Ministarstvo pravde je u odgovoru za RSE navelo i da je u ostalih šest predmeta u kojima je izručenje traženo zbog krivičnih dela terorističko udruživanje, terorizam, finansiranje terorizma, trgovina drogom i pranje novca, utvrđeno da se ta lica ne nalaze na teritoriji Srbije. Poslednji slučaj Srbija nije deportovala kurdskog aktivistu i turskog državljanina S.O. u Tursku koji je u toj zemlji osuđen na doživotnu kaznu zatvora. Prethodno je Evropski sud za ljudska prava zatražio od Srbije da ovaj turski državljanin ne bude deportovan dok se ne proceni njegov slučaj a u interesu pravilnog vođenja postupka. Tako se nije ponovila situacija iz decembra 2017. godine kada je Srbija izručila Turskoj Kurda Dževdeta Ajaza i pored preporuke Komiteta UN protiv torture da se Beograd uzdrži od izručenja jer postoji rizik da bi mogao biti izložen torturi u matičnoj zemlji. Šta kažu aktivisti za ljudska prava? Pravnik Nikola Kovačević, koji je bio angažovan u pojedinim slučajevima ekstradicije turskih državljana, rekao je za RSE da aktivisti za ljudska prava ne traže da se spreči vraćanje bilo koga u bilo koju zemlju. „Samo tražimo da nadležni organi Srbije ispitaju pod kojim okolnostima se neko vraća, šta je osnov po kom to neka država traži i da li postoji rizik po tu osobu da mu se krše ljudska prava“, naveo je Kovačević. Kovačević, koji je bio uključen u slučaj turskog državljanina S.O., primećuje za RSE da ne zna šta bi se desilo da nije bilo reakcije Evropskog suda za ljudska prava. „Ljudi koji politički deluju u Turskoj protiv vlasti, a koji se inkriminipu, su vrlo često ljudi kojima je uskraćeno pravo na pravično suđenje, koji su u riziku od torture i koji su vrlo ranjiva kategorija za koje postoji jaka izvesnost da im se krše osnovna ljudska prava“, naveo je Kovačević. Prema pisanju Balkanske istraživačke mreže (BIRN) kurdski aktivista S.O. je član Kurdistanske radničke partije, zabranjene u Turskoj. „Turski sud ga je u januaru 2020. osudio na doživotnu kaznu zatvora zbog članstva u partiji i navodne umešanosti u sukobe između turskih snaga i Kurdistanske radničke partije 2015. godine na jugoistoku Turske“, naveo je BIRN. RSE je zatražio odgovor od Ministarstva pravde o slučaju S.O. i zahtevu Evropskog suda za ljudska prava, međutim odgovor do zaključenja ovog teksta nije stigao. Pravnik Nikola Kovačević ocenjuje da je pohvalno što je Srbija odbila izručenje u četiri slučaja zbog argumentacije koju su sudovi naveli u svojim odlukama. „Ali ti podaci koje je sada RSE dobio su podaci koji nisu učinjeni dostupnim javnosti kada sam, recimo, ja tako nešto tražio“, naveo je. Kovačević konstatuje da je dobro što je objavljena statistika u vezi sa izručenjima Turskoj i da bi u budućnosti trebalo detaljno ispitivati takve slučajeve kako bi se videlo da li je izručen neko ko nije smeo to da bude. Turska u akciji globalnih zahteva za izručenjem Turske vlasti su nakon neuspelog pokušaja državnog udara 15. jula 2016. od određenih zemalja tražila izručenje takozvanih gulenista, ljudi koje je označila kao sledbenike turskog imama u egzilu u SAD Fetulaha (Fethullah) Gulena. Turski predsednik Redžep Tajip Erdoan (Recep Tayyip Erdogan) optužuje Gulena i njegov pokret FETO, za pokušaj državnog udara. Gulen je te optužbe odbacio. Ankara je od SAD tražila izručenje Gulena što se nije dogodilo.   ... ceo tekst

Srbija pokreće krizni plan dok čeka odgovor Rusije o ceni gasa

20.10.2021 03:53

Uprkos krizi na tržištu Evrope, zvaničnici u Srbiji uveravaju da je energetska situacija u zemlji stabilna, da ima dovoljno struje, gasa i toplotne energije za zimu i da neće biti poskupljenja energenata. Ipak, Vlada je 19. oktobra najavila da pokreće krizni plan radi obezbeđenja sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom. Time je aktivirana Uredba iz decembra 2018. godine koja definiše mere "za obezbeđivanje snabdevanja gasom i rad transportnog sistema u slučaju opšte nestašice". "Povećanje cene gasa je globalnog karaktera i zato i mi moramo da vodimo računa kako ćemo se ponašati u toku zime i kako ćemo izaći na kraj sa svim izazovima, od načina na koji ćemo nabavljati gas, do cena koje ćemo imati. Sama činjenica da se o tome vodi računa ukazuje na svest da vrlo lako možemo da uđemo u neki od problema", ocenjuje za RSE ekonomista Mahmut Bušatlija. Srbija u potpunosti zavisi od ruskog gasa. Ugovor sa ruskim distributerom "Gasprom" ističe krajem 2021. godine, u toku su pregovori o novom aranžmanu, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 15. oktobra za Radio-televiziju Srbije (RTS) da je ruska strana predložila tri puta višu cenu gasa u odnosu na postojeću. Vučić bi, kako je najavio, 25. novembra trebalo da se sastane sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Od tih razgovora zavisiće i buduća cena gasa u Srbiji, rekao je za Tanjug direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović po povratku iz Moskve 15. oktobra. Na pragu zime, Evropa koja je takođe u najvećoj meri zavisna od ruskog gasa, suočena je sa oskudnim rezervama i povećanjem cena tog energenta, sa mogućnošću daljeg rasta, a vlade pokušavaju da pronađu načine da ograniče troškove potrošačima. Šta predviđa krizni plan Srbije? Krizni plan, kako se navodi u Uredbi Vlade Srbije iz 2018, primenjuje se u situacijama koje utiču ili mogu uticati na normalno funkcionisanje tržišta prirodnog gasa i/ili ugrožavaju sigurnost snabdevanja. Uredbom se propisuju mere ograničenja isporuke prirodnog gasa ili posebni uslovi uvoza ili izvoza, način i uslovi za formiranje i kontrolu cena, kao i obaveza isporuke samo određenim korisnicima. Takođe, navodi se da se za prioritetne kupce obezbeđuje poseban režim u slučajevima kada je ugrožena sigurnost snabdevanja. Kao kriterijumi za uvođenje krize, navode se tri nivoa. Nivo 1 podrazumeva "rano upozorenje" u slučaju "konkretnih, ozbiljnih i pouzdanih informacija" da bi moglo da dođe do značajnog pogoršanja stanja snabdevanja. Nivo 2 odnosi se na poremećaj u snabdevanju ili izuzetno visoku potražnju za gasom "koja rezultira značajnim pogoršanjem stanja snabdevanja, ali tržište još uvek može da funkcioniše bez oslanjanja na netržišne mere". Nivo 3 podrazumeva opštu nestašicu koja predviđa uvođenje netržišnih mera, s ciljem osiguravanja snabdevanja gasom zaštićenih kupaca. U odluci Vlade od 19. oktobra ne navode se detalji o kriterijumima. "Ovo je očigledno vanredna situacija zato što je čitav svet u takvim okolnostima, pogotovo male i uvozno zavisne zemlje. Nešto mora da se primenjuje, a kako će se primenjivati ta Uredba zavisi od toga u kojoj meri je vanredna situacija podnošljiva i u kojoj meri se te konsekvence mogu sanirati", kaže za RSE profesor ekonomije na Tehnološko-metalurškom fakultetu Petar Đukić. Nakon sastanka Radne grupe Vlade Srbije saopšteno je da toplane imaju dovoljne količine energenata, a da će ugovorena snabdevanja biti dovoljna za predstojeću zimsku sezonu. "Niko se neće smrzavati", poručila je ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović. Koliko gasa ima u rezervi? Prema Uredbi, kriza prvog nivoa uvodi se, pored ostalog, kada nedostaje više od tri odsto količina gasa, u periodu koji je jednak ili veći od dva uzastopna dana ili kada su rezerve u podzemnom skladištu "Banatski Dvor" manje od 200 miliona kubnih metara. Prema izjavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića na konferenciji za novinare 9. oktobra, zemlja je u tom trenutku u skladištu imala oko 250 miliona kubnih metara. Vučić je tada rekao i da se "svakodnevno skladište nove rezerve". "Imamo gasa u skladištu, ali ne podnosim kada ga trošimo, kao sada, jer se skladište čuva za crne dane", rekao je predsednik Srbije za RTS nekoliko dana kasnije, 15. oktobra. I premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je 17. oktobra u obraćanju novinarima da se neke rezerve gasa iz skladišta u "Banatskom dvoru" koriste, ali da je Srbija "bezbedna po pitanju energenata". "Ne znam sa kolikim rezervama ćemo uopšte ući u ovaj period, ali nadam se da ćemo prvo napuniti sve moguće kapacitete da taj gas spremimo za zimu", navodi ekonomista Mahmut Bušatlija. Sve dalje zavisi od Rusije Dok iz domaće proizvodnje podmiruje nešto ispod 13 odsto potreba, Srbija sve preostale neophodne količine uvozi isključivo iz Rusije, podaci su Agencije za energetiku. Puštanjem u rad gasovoda Balkanski tok prvog dana 2021. Srbija se priključila na ruski gasovod Turski tok. Novim gasovodom, prema projekcijama Energetske zajednice, monopol ruskog Gasproma na tržištu Srbije "ojačan je za najmanje 20 godina". Deonica Turskog toka u Srbiji, od Zaječara na istoku zemlje nedaleko od granice sa Bugarskom do Horgoša na severu na granici sa Mađarskom, duga je 403 kilometra. Njime se ruski gas doprema preko Turske i Bugarske. Ovaj gasovod deo je dugoročne ambicije Rusije da na minimum svede transport gasa kroz Ukrajinu izgradnjom alternativnih pravaca kao što su, pored Turskog toka i Severni tok 1 i 2. Ujedno, Rusija na taj način "zaobilazi" Ukrajinu, sa kojom ima višegodišnje sporenje oko ukrajinskih teritorija. Pregovori sa Moskvom "Sreća je da smo imali hrabrost da izgradimo gasovod sa Rusijom uprkos pritiscima spolja", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 10. oktobra posle susreta sa ruskim šefom diplomatije u Beogradu, odbacujući kritike da Moskva vrši pritiske na Srbiju u oblasti energetike. "Imam obećanje (Sergeja) Lavrova da će tražiti od (predsednika Rusije Vladimira) Putina da imamo najpovoljnije cene, znam čoveka, imaćemo najjeftiniji gas. Visoke cene gasa mi ne možemo da platimo", rekao je Vučić. Nekoliko dana kasnije, 15. oktobra, predsednik Srbije je izjavio da je ruska strana predložila tri puta višu cenu gasa u odnosu na postojeću. Srbija, prema njegovim rečima, Rusiji trenutno plaća 270 dolara za 1.000 kubnih metara, ali ugovor ističe krajem ove godine. "Njihov prvi predlog bio je blizu 800 dolara, to je tri puta više nego što mi plaćamo danas. Mi to ne bismo mogli da izdržimo", rekao je Vučić za RTS i dodao da "smo verovali da će cena gasa da pada na tržištu, ali naše analize nisu ispravne". Pre toga u Moskvu su putovali i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović i direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović koji je po povratku 10. oktobra izjavio da buduća cena gasa zavisi od razgovora predsednika Srbije i Rusije. Kao preliminarni datum razgovora određen je 25. novembar. "Nemoguće je očekivati da ostanemo pri onoj ceni koju smo imali do sada jer je to bila vrlo niska cena i ovo je prilika kada će Rusi u dobroj meri nadoknaditi nisku cenu i nafte i gasa u proteklom periodu od 2014. godine kada su posle Krima počele sankcije Zapada prema Rusiji (zbog aneksije ukrajinskog poluostrva)", rekao je Mahmut Bušatlija. Ministarka kritikuje javna preduzeća Resorna ministarka Zorana Mihajlović kritikovala je "Srbijagas", "Elektroprivredu Srbije" (EPS) i druga javna preduzeća, navodeći da nisu bila spremna za krizu. "Cene na evropskim tržištima nisu juče počele da rastu, nego marta i aprila, i bilo je dovoljno vremena da naša javna preduzeća reaguju i da na vreme obezbede energente po povoljnijim cenama", rekla je Mihajlović za televiziju K1 20. oktobra. Ona je navela i da je "Srbijagas" morao ranije da počne pregovore o dugoročnom ugovoru sa ruskim "Gaspromom", a da je to sada na najvišem nivou razgovora između dva predsednika. Evropa se suočava se sa naglim skokom cena energenata usled povećane globalne potražnje dok se svet oporavlja od pandemije korona virusa i isporuke prirodnog gasa iz Rusije koja je niža od očekivane. Nestašice i rast cena gasa uzrokovao je skok računa za struju jer se gas često koristi za proizvodnju električne energije. Iako termoelektrane u Srbiji koriste ugalj, stručnjaci ocenjuju da zbog rasta cena na svetskom tržištu može doći i do povećanja računa za struju u Srbiji. Premijerka Ana Brnabić izjavila je 17. oktobra da je električna energija i dalje mnogo jeftinija nego u Evropi, ali i dodala da će biti pritisaka na cene. "Privreda je tražila da se ograniči cena električne energije u narednim mesecima, ali to je nemoguće jer imamo liberalizovano tržiste", rekla je Brnabić. Koje mere preduzimaju druge zemlje? Zvaničnici Evropske unije (EU) predstavili su 13. oktobra paket predloga čiji je cilj pomoć članicama u borbi protiv krize, istovremeno štiteći najugroženije, preneo je Washington Post. Evropska komisija je saopštila da bi zemlje članice trebalo da se fokusiraju na zaštitu domaćinstava sa niskim prihodima i malih preduzeća od skokova cena. Rečeno je da zemlje to mogu učiniti pružajući direktnu pomoć ugroženim potrošačima ili kompanijama, privremeno smanjujući poreze, dozvoljavajući odlaganje plaćanja računa i uspostavljajući mrežu koja osigurava da ljudima ne bude isključena struja. Španija usvojila zakon o smanjenju računa U Španiji je Vlada već usvojila hitan zakon o smanjenju visokih računa za energiju za potrošače, preusmeravanjem dobiti od energetskih kompanija. Neke druge evropske vlade iznele su planove za pomoć potrošačima, uključujući i Grčku, gde Vlada osniva fond za subvencionisanje računa za struju. Italijanska vlada odobrila je 19. oktobra nacrt budžeta za 2022. godinu sa smanjenjem poreza na dohodak i sredstvima za ograničavanje računa domaćinstvima. Vlada će izdvojiti osam milijardi evra za smanjenje poreza i još milijardu za ublažavanje skoka cena gasa i električne energije za potrošače, saopštili su zvaničnici, a prenela agencija Reuters. Rim je već izdvojio više od četiri milijarde evra za smanjenje računa za energiju u drugoj polovini ove godine. Francuska predlaže vaučere za benzin Francuski ministri izneli su 18. oktobra ideju o uvođenju vaučera za benzin za domaćinstva sa niskim prihodima. Vlada je u oktobru ograničila maloprodajne cene gasa do marta sledeće godine. Takođe za 600 miliona evra je povećan budžet za vaučere koje ljudi sa niskim primanjima mogu da iskoriste za plaćanje računa za električnu energiju. Češka ukida PDV za struju i gas Češka će ukinuti porez na dodatu vrednost (PDV) za struju i gas na računima potrošača u novembru i decembru. Ministarka finansija te zemlje Alena Šilerova je izjavila da je odluka o ukidanju PDV-a, koju je vlada donela bez čekanja dozvole iz Brisela, odgovor na "izuzetnu vanrednu situaciju" koja zahteva hitnu akciju, preneo je Bloomberg 18. oktobra. Albanija proglasila vanredno stanje Premijer Albanije Edi Rama proglasio je 10. oktobra vanredno stanje u energetici. Iako trenutno nema nestašica, Rama je odlučio da povuče ovaj potez zbog očekivanih problema tokom zime, preneo je portal Euractiv. Prema zakonu, vanredno stanje daće Vladi veću slobodu u pogledu javne potrošnje i sprovođenja energetskih pravila. Samo 24 sata nakon proglašenja vanrednog stanja, Rama je održao novu konferenciju za novinare na kojoj je rekao da ne predviđa povećanje cena električne energije za domaćinstva i mala preduzeća. On je takođe najavio mere koje će, kako je rekao, sprečiti posledice po najugroženije. Deset članica EU traži veću upotrebu nuklearne energije Deset članica Evropske unije na čelu sa Francuskom traži od Brisela da omogući veću upotrebu nuklearne energije klasifikovanjem ulaganja u nju kao zelene investicije, dok energetska kriza i rast cena gasa potresaju Uniju. S druge strane, blok predvođen Nemačkom oštro se protivi toj inicijativi zbog bezbednosti atomske energije. Cene energije trebalo bi da budu na dnevnom redu predstojećeg samita lidera EU 21. i 22. oktobra. ... ceo tekst

JEDAN RADIO. SVE OD MUZIKE!

Podrška od strane


Radio Košava najpoznatiji je radijski brend u Srbiji.


RadioKosava.rs
emituje sve vrste hitova, uz kratke govorne segmente koji su zabavni i sadržajni.

U etru je duže od dve decenije, a godinama unazad je najslušanija online radio stanica u Beogradu i Srbiji. Veliki deo radijske slušalačke publike na prvo mesto svog ličnog izbora pozicionira upravo ovu radio stanicu.


Zvaničan početak radio Košave bio je 22. jula 1994. godine u 18:00 časova!


Sa sloganom "Jedan radio. Sve od muzike!" radio Košava svakog dana potvrđuje svoju lidersku poziciju zadajući standarde u kreiranju sadržaja i velikom izboru muzike kao osnovne vrednosti radija kao medija.



Radio Košava prihvata odgovornost i zaštitu životne sredine.



Odgovornost za životnu sredinu znači da postoji sve veća potreba za dobijanje energije iz obnovljivih izvora.

Radio Košava u potpunosti koristi energiju iz obnovljivih izvora za napajanje servera u svom data centru.

Energija stvorena vazduhom sa ekološkog stanovišta smatra se jednim od najčistijih oblika proizvodnje električne energije.

Radio Košava želi da koristi ove mere kako bi promovisala energetski efikasnu upotrebu interneta.
Loading the player...