RADIO PROGRAMI:

Košava1
Košava2
KošavaROCK
KošavaLOVE1
KošavaLOVE2
KošavaLATINO
KošavaKONCERT1
KošavaKONCERT2
KošavaKIDS
KošavaKLASIK
KošavaRAP
KošavaJAZZ
KošavaINFO
KošavaFREEDOM
KošavaFOLK1
KošavaFOLK2
KošavaFOLK3
KošavaEVERGREEN
KošavaCLUBBING
KošavaCITY
KošavaCAFE
Radio Kosava Youtube kanal
Ovce i zvonce
Emisije
Radio Slobodna Evropa
Slučajni prolaznik
Marketing
Radio KOŠAVA FREEDOM
Film DANA
Pišite nam
Programska šema

Vesti dana radija Košava

Toyota Yaris – automobil godine za 2021. godinu u Srbiji i Evropi Toyota Yaris – automobil godine za 2021. godinu u Srbiji i Evropi

Devetnaestu godinu za redom putem Interneta izabran je automobil godine u Srbiji – NetAuto 2021 – to je Toyota Yaris.Internet kao sublimirani neiscrpni izvor informacija i sredstvo komunikacije omogućio je da na ...

Električni Mikrobus 2022. godine stiže u Evropu Električni Mikrobus 2022. godine stiže u Evropu

Volkswagen otkrio da će njihov novi električni Mikrobus u Evropu stići 2022 godine, a u Ameriku godinu dana kasnije. Među velikim brojem opcija u kojima će se prodaviti ID.Buzz u Evropi, biće i ...

Pravi odabir je da ona pere sama – odaberite pravu veš mašinu za vas Pravi odabir je da ona pere sama – odaberite pravu veš mašinu za vas

Uz novi tip veš mašine, koja je i ekološka i koristi veštačku inteligenciju za rad, pranje veša više neće biti agonija - trajaće kraće, brinućete manje i bićete zaštićeni i do 10 ...

Pruža neograničenu slobodu za rad na bilo kojoj lokaciji Pruža neograničenu slobodu za rad na bilo kojoj lokaciji

Električna vozila evoluiraju sve brže i brže, a trci se nedavno pridružila i kompanija Canoo, čiji električni kamionet pruža neograničenu slobodu. Dovoljno je da se sedne u auto, spakuje sve što je neophodno i ...

Izdvajamo

Nova društvena mreža koju pokreće Donald Tramp Nova društvena mreža koju pokreće Donald Tramp

Budući da je zabranjen na većini društvenih mreža, uključujući i Facebook i Twitter, bivši američki predsednik Donald Trump spreman je da pokrene sopstvenu socijalnu platformu.     Dobro je poznato koliko je Donald Trump voleo ...

Barači snova su i oni na sceni i oni u gledalištu Barači snova su i oni na sceni i oni u gledalištu

Berači snova su priča o našim ljudima. O kumovima i komšijama, sinovima i majkama, očevima i kćerima, i o jednom dedi. Berači snova znaju i šta bi i kako bi, ali im nešto ...

Huawei je najavio da će njihovi pametni satovi uskoro imati podršku nezavisnih aplikacija Huawei je najavio da će njihovi pametni satovi uskoro imati podršku nezavisnih aplikacija

Tokom MWC foruma u Šangaju, Huawei je najavio da će njihovi pametni satovi uskoro imati podršku nezavisnih aplikacija, što znači da će vlasnici moći da implementiraju sve vrste dodatnih funkcija u svoje uređaje. Huawei ...

Preminuo Lu Otens - izumitelj audio kasete Preminuo Lu Otens - izumitelj audio kasete

Zauvek je promenio i muziku i muzičku industriju. Izumitelj audio kasete i jedan od zaslužnih za razvoj CD-a, preminuo je u 94. godini. Lu Otens, holanđanin koji je izmislio audio kasetu i učestvovao u ...

Najčitanije

Porsche predstavio električne luksuzne bicikle koji stižu ovog proleća Porsche predstavio električne luksuzne bicikle koji stižu ovog proleća

Porsche je predstavio drugačije električne bicikle uz novi Taycan Cross Turismo. Proizvođač luksuznih automobila izbacio je na tržište dva modela električnih bicikala inspirisanih Taycan-om, koji imaju ram od ugljeničnih vlakana i Magura kočnice.      Takođe su ...

U Formuli F1 Aston Martin je novo vozilo bezbednosti U Formuli F1 Aston Martin je novo vozilo bezbednosti

Formula 1 je potvrdila da će Mercedes i Aston Martin deliti dužnosti medicinskog i vozila bezbednosti. Kako je zvanično objavljeno, Aston Martin Vantage postaje vozilo bezbednosti u Formuli 1 i tu dužnost će ...

Olimpijske igre u Tokiju 2021. – o stranim navijačima Olimpijske igre u Tokiju 2021. – o stranim navijačima

Olimpijske igre u Tokiju održaće se od 23. jula do 8. avgusta.    Olimpijske igre u Tokiju održaće se ovog leta bez navijača iz inostranstva, odlučila je Vlada Japana.      Kako prenosi agencija Kjodo, ...

Novak Đoković proslavio record po najvećem broju nedelja na vrhu ATP liste Novak Đoković proslavio record po najvećem broju nedelja na vrhu ATP liste

Najbolji teniser sveta Novak Đoković proslavio je večeras sa navijačima rekord po najvećem broju nedelja na vrhu ATP liste u istoriji, uz spektakularan vatromet ispred restorana „Novak” u Novom Beogradu.      Đoković je danas ...

Video dana radija Košava

Subota - programska šema

KRATKE VESTI u 45 sekundi KRATKE VESTI u 45 sekundi

06:30

Informativne kratke (hedline) vesti sažete u 45 sekundi.Svakodnevno se uživo emituju od (06:30h) do (21.30h) u tridesetom minutu svakog sata. ...više o emisiji

Slobodna Evropa (09:30h; 14:00h) Slobodna Evropa (09:30h; 14:00h)

09:30

Misija Radija "Slobodna Evropa" - Radio "Liberty" je da širenjem informacija i ideja promoviše demokratske vrednosti i institucije.Od centralne Evrope do Pacifika, od Baltičkog do ...više o emisiji

Muzika Non stop Muzika Non stop

10:00

☆☆☆ Jedan radio, SVE od MUZIKE ☆☆☆☆☆☆ U svakom delu SRBIJE ☆☆☆ ...više o emisiji

Radio Slobodna Evropa

Jedan festival za Sarajevo, Beograd, Zagreb i Herceg Novi

10.04.2021 04:00

Na internet platformi Ondemand.kinomeetingpoint.ba u petak, 9. aprila počelo je online izdanje prvog regionalnog filmskog festivala u sklopu Mreže festivala Jadranske regije. Regionalni filmski festival će trajati do 17. aprila, a udružio je Sarajevo Film Festival iz Bosne i Hercegovine, Zagreb Film Festival iz Hrvatske, Festival autorskog filma iz Srbije, te Filmski festival Herceg Novi iz Crne Gore. Publika iz četiri države može pogledati izbor filmova prikazanih na posljednim izdanjima filmskih festivala u Cannesu, Berlinu i Veneciji, kao i dva remasterizovana jugoslavenska klasika. U programu prvog regionalnog film festivala je devet filmova. „Naši festivali su različiti po svojim formatima i profilima, međutim, želja da publici donesemo najbolje od evropskog i svjetskog filma nam je zajednička“, kaže u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) filmski producent i šef Industry odjela Sarajevo Film Festivala, Jovan Marjanović. RSE: Na inicijativu Sarajevo Film Festivala (SFF) ove godine prvi put se okupljaju četiri vodeća filmska festivala iz četiri zemlje. Odakle takva inicijativa? Marjanović: Upravo u ovoj godini koja je iza nas, u kojoj je veliki broj kvalitetnih filmova koji su startali na prošlogodišnjem kanskom i venecijanskom festivalu ili ovogodišnjem Berlinu, nisu imali priliku da dođu do svoje publike u regionu upravo zbog zatvorenih kina, smanjenih kapaciteta i distribucije i otkazanih brojnih svjetskih festivala, tako da je želja da ovu digitalnu tehnologiju, koju smo u međuvremenu razvili i kojom smo ovladali za prikazivanje filmova, da iskoristimo i stavimo na raspolaganje publici i prikažemo jedan dio ovih filmova koji su startali u posljednjih godinu dana. Tako je to ustvari želja da budemo u direktnom kontaktu sa našom publikom i prikažemo ono što svjetska i evropska kinematografija, umjetnička i nezavisna trenutno pruža i to je ono zbog čega smo se udružili u ovakav projekat. RSE: S obzirom na to da je područje Zapadnog Balkana relativno malo tržište, ima mnoštvo filmskih festivala, koliko je bitan ovaj zajednički festival? Šta su njegove prednosti? Marjanović: Mislimo da je bitan utoliko da okrupni na određeni način da sa jednom koncentrisanom promocijom dođe do što većeg broja zainteresovanih i, s druge strane, da kroz saradnju, a to je drugi, možda nevidljivi dio ovog projekta, kroz saradnju festivala promoviše neke organizacione metode i razmjenu iskustava, kroz koje će publika svih ovih festivala na kraju imati benefit jer će imati bolje organizovane festivale. To što ima puno filmskih festivala, mislim da je to jednostavno refleksija toga da publika voli različite stvari, s jedne strane, a s druge strane, svaki ima tendenciju okupljanja oko određenih kulturnih događanja ili lokacija, tako da mislimo da ta raznolikost ustvari doprinosi filmskoj kulturi, to nije loša stvar, a neke stvari se mogu kvalitetnije raditi samo kad se okrupne. RSE: Vi ste u prvom odgovoru spomenuli da će tokom prvog izdanja regionalnog filmskog festivala biti predstavljen program sastavljen od filmova koje publika inače nema priliku vidjeti. O kakvim filmovima se radi? Marjanović: Govorim prije svega o filmovima koji su tek izašli, nisu imali svoje svjetske premijere, prije dva mjeseca na berlinskom filmskom festivalu, neki su prošlog ljeta, iz Venecije. To su filmovi koji bi u normalnim uslovima vjerovatno igrali na dijelu, većem ili manjem, svih ovih festivala koje imamo u regionu, dio njih bi eventualno ušao u redovnu distribuciju, kojom kao što znamo ipak dominira holivudski sadržaj, i onda bi bio vjerovatno u jednom manjem broju i najčešće isključivo u glavnim gradovima, a taj broj kina koji prikazuju ovu vrstu filmova, umjetničkog, evropskog i međunarodnog filma možemo nabrojati na prste jedne ruke. Tako kroz ovaj digitalni program mislim da širimo doseg takve vrste filma i u one gradove i mjesta gdje nema kina koja redovno prikazuju ovakve filmove na svom repertoaru. S druge strane, to radimo s jednog festivalskog iskustva dok su filmovi još uvijek novi i dok se njihovi autori aktivno bave njihovom promocijom, spremni su na susrete s publikom, razgovore itd. Riječ je o devet filmova u programu, od kojih je sedam novih, koji su imali premijere na ovim festivalima koje sam ranije spomenuo, dakle najbolje sa velikih festivala svjetskih. S druge strane, tu su, i to je posebnost ovog programa, i dva restaurirana klasika jugoslovenske kinematografije, s obzirom na to da je riječ o regionalnom zajedničkom festivalu, upravo ulazak u istraživanje zajedničkog kulturnog filmskog nasljeđa je nešto što smo smatrali zanimljivim za ovaj projekat. Tu su dva sjajna filma, jedan Puriše Đorđevića, drugi Srđana Karanovića, koji su nedavno restaurirani. Sad ćemo imati priliku vidjeti te nove kopije koje skoro uopšte nisu prikazivane, eventualno u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu, a nisu prikazivani na televiziji, ni u kinima, i koje će pratiti susreti sa ova dva velika režisera i posebni intervjui koji su snimljeni za ovu priliku, za ovaj festival. (Film Puriše Đorđevića "Pavle Pavlović" koji će biti prikazan na festivalu) RSE: S obzirom na pandemiju korona virusa Regionalni Film Festival će biti online. Većina festivala tokom prošle godine je ili otkazana ili je prešla na online format. Koliko je sve to naškodilo stvaraocima filmske umjetnosti i filmu generalno, ljudima koji rade i koji su vezani za film? Marjanović: Potpuno je jasno da bez vraćanja u održavanje samih događaja sa publikom, susreta između autora i publike, organizacije generalno događaja, da ne možemo nastaviti ovako. S druge strane, online segmenti su nešto što će ostati kada se, nadamo se, vrlo brzo stvari vrate u ovaj način realizacije na koji smo navikli, u živo. Generalno, veliki broj ljudi koji rade na organizaciji događaja nisu imali priliku da to rade. Mnogi od njih su u teškoj situaciji, najmanje u ovom slučaju govorim o autorima koji nisu imali direktni susret sa publikom, govorim upravo o ljudima koji rade u organizaciji ivenata, od onih koji su domaćini u kino salama, koji se bave organizacijom događaja, rasvjetljivači, kamermani, kompletan uslužni odjel uključen na festivalima, hoteli posredno, sve ono što su ugostitelji i objekti koji se vežu za organizaciju filmskih festivala i drugih sličnih festivala. To je zaista jedna kompletna industrija koja je u velikom problemu, to su ljudi koji žive isključivo od te vrste rada. To je veliki problem. U organizaciji Sarajevo Film Festivala u normalnim uslovima radi preko 600 ljudi, direktno uposlenih, od festivala i kooperanata. Prošle godine, kada je festival bio digitalan, to se značajno smanjilo, na nekih osamdesetak do sto ljudi koji su radili na organizaciji online festivala, u potpuno drugim disciplinama i zanimanjima. Porastao je broj IT stručnjaka koji rade, smanjio se broj ljudi koji rade u uslužnim djelatnostima. Potpuno je drugačiji sistem koji, vjerujem, ostavlja mnoge izvan njega. Mi to ne želimo. RSE: Kako komentarišete činjenicu da će Fondacija za kinematografiju Federacije BiH ove godine raditi sa nikada manjim budžetom? Marjanović: Nažalost, u prošloj godini budžet za Fondaciju za kinematografiju trebao je da bude najveći od njenog osnivanja, četiri miliona KM (oko 2 miliona eura). U rebalansu budžeta prošle godine je drastično smanjen, na inicijativu Vlade smanjen je na 1,2 miliona KM ( 600.000 eura), što je opet najniži iznos od početka Fondacije. U ovoj godini se nastavilo sa ovim najnižim iznosom. Ne znam šta reći na to. Kada uzmemo da je koštanje jednog prosječnog bh. filma ustvari kao ukupan godišnji budžet Fondacije, onda vidimo da je to jednostavno neodrživo. U Federaciji BiH (jedan od dva entiteta u BiH) i u kantonima potreban je jedan novi pristup koji bi bio u skladu sa evropskom praksom u tom smislu, koji bi podrazumijevao stvaranje sistema da svi oni koji su korisnici audiovizuelnih djela, a pogotovo sada, u ovom novom digitalnom dobu imamo ih sve više, da na neki način budu u svezi sa finansiranjem domaće kreacije. Mnogi od njih koriste javne resurse, kao što su frekvencije, kao što su kablovi, infrastruktura za prenos interneta ili TV programa, kablovskog, dakle, svi oni imaju direktnu komercijalnu korist od korištenja ovih resursa, mislim na telekome, na javne i privatne emitere, mislim na kablovske operatere, pa onda i na distributere, kinoprikazivače itd, dakle svi oni kori koriste audiovizuelna djela za svoj posao, mislim da bi trebali biti u sistemu u kojem bi jedan dio toga odvajali u fond za kinematografiju i na taj način stavili kreaciju u direktnu svezu sa potrošnjom, odnosno sa iskorištavanjem te kreacije. To je sistem koji nije novi, koji je započeo još pedesetih godina u Francuskoj, koji je postojao u bivšoj Jugoslaviji, na kraju krajeva i u Bosni i Hercegovini, posredno, tako da postoji sada sa većim ili manjim izmjenama, u većem broju evropskih zemalja, pogotovo u onim vodećim. Bez usvajanja jednog takvog sistema ili, s druge strane, bez odvajanja većeg iznosa od strane vlade ili vlada u našoj zemlji, i generalno osmišljavanje toga na jedan savremen način, ovo što imamo sada je nedovoljno, prevaziđeno. U Srbiji je prihvaćena inicijativa ujedinjenja Koordinatorica Proljetnog izdanja Festivala autorskog filma iz Srbije Milena Debeljković kaže kako je u Evropi popularno i poželjno da se festivali umrežavaju. Debeljković: Prošle godine, sticajem okolnosti, kako se sve dešavalo, mi smo smatrali da je ovo prva godina kada je najbolje krenuti jednu takvu inicijativu i pomoći festivalima, koji su, lično smatram, dosta ugroženi trenutnom situacijom, jer zavise pre svega od publike koja u živo gleda filmove. Tako ovu inicijativu koju predvodi Sarajevo Film Festival, Festival autorskog filma je oberučke prihvatio i veoma se raduje daljnjem radu, ne samo na ovom regionalnom festivalu, nego svim aktivnostima koje su planirane narednih godina. RSE: Na koji način ste birali filmove? Debeljković: Postoje filmovi koje publika do sad nije imala priliku da vidi u prethodnoj godini. Našli su se neki filmovi koji su bili na programu i Festivala autorskog filma i Sarajeva, našao se film koji je bio na Zagreb Film Festivalu, i Herceg Novi Film, i naravno, jedna premijera, to je “Smrt filma, a i mog oca” Danija Rosenberga, koji nije do sada bio prikazan na Balkanu, u našoj regiji. Ono što nas je posebno obradovalo ove godine je što smo uvrstili u program jugoslovenske klasike, dva filma, Pavle Pavlović i Miris poljskog cveća. Ja mislim da je to nekako odgovor naših festivala, da mi podržavamo restauraciju i nekako svi festivali neguju iste autore, iste filmove, bitno je podsetiti se neke svoje istorije, pogotovo u kinematografiji, koja je bila vrlo bogata u tim godinama, i nekako mladim ljudima približiti. Nisu ova dva filma toliko popularna među mladima, i to je prilika da jednostavno pokažemo šta je ta jugoslovenska kinematografija imala. RSE: Koliko je bitna saradnja kada su ovakvi projekti u pitanju? Debeljković: Mislim da je u programskom smislu mnogo bitno sarađivati, jer na svim ovim festivalima rade vrlo eminentne ličnosti koje su poznate u svetu i to donosi neki integritet festivalima. Festival autorskog filma u Srbiji je veoma popularan među publikom, poznati smo u nekim evropskim krugovima, a neka saradnja sa SFF-om, i Herceg Novi u Zagrebu donosi neku veću vidljivost na međunarodnom nivou. Mislim da svi festivali međusobno se potpomažu upravo tim ljudima koji rade na festivalima, razmenjivanjem filmova, znanja. Mislim da je najbitnije da smo sa sličnog tog područja, naša publika se slično i ponaša. Mislim da su to isto neka znanja koja možemo da razmenimo – kako unaprediti, kako privući mladu publiku. Mislim da je ova mreža festivala nešto jedinstveno i nešto što će definitivno pomoći, možda ne u prvoj godini festivala, ali ja smislim da ćemo za par godina videti veliku razliku. RSE: Festival autorskog filma održao se i 2020.godine, ali u online formatu, zbog pandemije korona virusa. Debeljković: Jednostavno, kinematografija je u trenutku i ukoliko se taj film ne plasira one godine kad je nastao, već sledeće godine se smatra nekako zastarelim i ne može da dobije dovoljnu pažnju kao neki novi film. Mislim da je to dosta autorima naškodilo. Što se tiče festivala, u finansijskom smislu naravno, ali mislim da smo i dobili dosta, jer vidim iz ovog primera – mi smo se ipak opredelili za online festival, a to znači da naša publika koja generalno nije toliko upućena, ne postoji toliko platformi na našem području koje su aktualne a da nisu američke ili strane, mislim da su se navikli malo više na to online. I malo su se edukovali, obrazovali. Mislim da je tu neka naša mini pobeda, ali daleko od toga da smatram da je to rešenje. Ipak, festivali su živi i njima je potrebna živa publika, živa reč, autori na premijerama i to neko festivalsko okupljanje Poruka iz 'Zagreb filma' Za direktora Zagreb Film Festivala Borisa T Matića zajednički, regionalni filmski festival je realizacija dugogodišnje saradnje i okupljanje starih prijatelja. „Zagreb Film Festival već dugi niz godina surađuje sa mnogim festivalima po Evropi, a posebno surađujemo sa Sarajevo Film Festivalom, gledatelji SFF-a odnosno redovni posjetitelji znaju da već dugi niz godina u okviru festivala mi prikazujemo dio programa iz našeg nacionalnog programa Kockice, natjecateljski program hrvatskog kratkog filma. Kad smo razgovarali o nekim stvarima, a s druge strane surađujemo i sa Festivalom autorskog filma, u Herceg Novom imamo neka predavanja itd, tako da je ovo ustvari samo zvanično udruživanje onih starih prijatelja i partnera“. RSE: Koliko je to bitno za ovaj region, za ljude koji ovdje žive, koji vole film? Matić: Koliko je bitno procijenit ćemo nakon ovog festivala, kad vidimo malo koliko je ljudi pogledalo filmove i kako su ljudi reagirali. Za sad, ono što znamo, jako lijepo reagiraju, dobre su reakcije na društvenim mrežama, dobre su reakcije u medijima, mislimo da je program vrlo dobar. To naravno ništa ne znači, da će se bilo koje druge aktivnosti Zagreb Film Festival ili Sarajevo Film Festival, da li od nekog od ova dva promijeniti. Mi i dalje imamo normalno svoje festivale i svoja normalna izdanja, ali ovako neko udruživanje – pokušavamo nekako lakše doći do određenog programa, smanjiti dio troškova i naprosto doći do većeg broja publike. RSE: S obzirom na to da se ovaj prvi regionalni film festival organizuje u online formatu zbog pandemije korona virusa, da li će ostati na tome ili namjeravate i u budućim godinama sarađivati, bez obzira u kom formatu budu festivali? Matić: Mi svakako planiramo. Ustvari, ovo proljetno izdanje je nekako da mi uz svoju publiku po lokalnim zemljama upoznamo da smo se udružili i da imamo nekakve zajedničke inicijative. Naše inicijative će se nastaviti kroz cijelo vrijeme, u okviru i za vrijeme svakog od festivala pojedinačno, postojat će određeni programi koje ćemo mi zajednički raditi. A što se tiče online izdanja, mi se svi nadamo da su ovo izdisaji online izdanja. Svakako će ova pandemija promijeniti određene tokove u stvaranju festivala i uvijek će dio programa biti online, naprosto da bi došao do nekog većeg broja publike, ali pravi festival bez u živo izdanja, bez druženja autora, bez publike, bez mraka kino dvorane nije u potpunosti to. Međutim, prilagođavamo se i svi se nadamo da će biti bolje. Povratak festivala iz Herceg Novog Zbog pandemije korona virusa, Filmski festival u crnogorskom gradu Herceg Novom otkazan je 2020.g odine. Učešće u ovogodišnjem Proljetnom izdanju u okviru prvog regionalnog festivala za njih je značajno. Za koordinatora Proljetnog izdanja i selektora Filmskog festivala Herceg Novi, Ivana Bakrača, regionalni nastup nije ništa strano, jer, kako kaže, za RSE ova saradnja postoji već godinama. Bakrač: Posebno je važno da smo mi već imali saradnje sa sva tri festivala iz naše mreže. Studenti iz Crne Gore išli su na Zagreb Film Festival, da tamo razvijaju svoje scenarije. Također su išli u Beograd na Festival autorskog filma, povodom First film is first, sa debitantskim dugometražnim filmovima, Sarajevo tradicionalno ugošćava Sarajevo talents programme, Industry programme, koji je naravno najjači u regionu, ali ovako ujedinjeni, zvanično, pod okriljem mreže Kreativna Evropa, programa medija, mislim da čitava zamisao dobija mnogo veći značaj, da je vrlo bitno da publika u čitavom regionu vidi šta je to što selektorski tim sa četiri različita festivala donosi kao jednu zajedničku stvar i šta onako predočava publici da je bitno da se vidi, da je bitno da o tome diskutujemo. I ne samo za publiku. Mislim da je to super da se i kroz medije širi ta vijest o nekom zajedničkom programu, da vidimo kako na to reaguju, na primjer, kritičari iz različitih zemalja, kako oni gledaju na neki film koji smo predstavili. RSE: Da li zajednički nastup otvara prostor i podstiče na dijalog? Bakrač: To je zapravo od krucijalnog značaja u ovim nekim vremenima koja su za nas u regionu, navikli smo, vrlo turbulentna, a filmadžije stvarno imaju decenijske tradicije da i u najtežim vremenima komuniciraju na najbolji mogući način i da se ujedine. RSE: Koliko je bitno otvoriti prostor građanima, ljubiteljima filma, pa i svim ostalima, da kroz film sagledaju neku drugu stranu dešavanja tokom proteklog rata? Bakrač: Ja mislim da je to stvarno od ekstremnog značaja, mi smo već to naravno svi radili na festivalima, svi smo u svojim programima imali neke sadržaje koji su pozivali na dijalog, o čemu god da se radi, o bilo kom socijalnom fenomenu trenutno aktuelnom, bilo da je to rat, bilo da je ekonomija, politika itd, ali nekako, kada se festival održi samo u Sarajevu, Zagrebu, Beogradu i Herceg Novom, to opet vidi određena grupa ljudi koji to nekako prenesu dalje. Ali mislim ovako, online, da je to dostupno na teritoriji čitave bivše Jugoslavije, onda zaista ima ogroman značaj. To je zaista prvi put da ćemo tako otvoreno reći: 'Imamo program za vas, pozivamo vas da pričamo o svemu'. Ja ću navesti samo jedan primjer, film Đura Gavrana "Jedna od nas", koji je premijerno bio na SFF-u, sada isto u našoj mreži, to je film koji priča upravo o tome kako razgovarati o problemu. Znači, ne priča o samom problemu zlostavljanja, što je tema filma, u trenucima kada su seksualna zlostavljanja u jeku u medijima, i u Srbiji, i u Hrvatskoj i svuda. Taj film je super primjer kako on kaže, Ok, skupila se grupa ljudi i šta su ti utisci koje mi razmjenjujemo, kako gledamo na situaciju, kako bi trebali da gledamo i kako da pomognemo da se u budućnosti malo drugačije i šarenolikije gleda na sve. RSE: Da li će se saradnja nastaviti i poslije? Bakrač: Ja mislim da je definitivno naš plan da se ova saradnja nastavi, posebno iz razloga što vidimo da je nekako i inicijativa same Kreativne Evrope, Program medija, nekako težnja ka ujedinjenju, ne samo filmskih projekata koji se razvijaju, već i samih festivala koji te filmove kasnije prikazuju. Evo, i mi u ovom proljećnom programu imamo dva ex-Yu klasika, restaurirane kopije, koje filmove je meni, naravno, bilo zadovoljstvo gledati opet, u novom ruhu, iako smo ih gledali već više puta ranije. To ćemo težiti da nastavljamo i u buduće. Imaćemo i dalje jednu novu zajedničku selekciju koja će biti prikazana na sva četiri festivala, gdje ćemo ljudima pokazivati šta je to bilo najreprezentativnije što smo mi zajedno nekada imali, a kroz nove evropske i svjetske naslove ćemo pokazivati šta su to neke važne teme na koje mi pozivamo i publiku, i kritičare, i medije, da zajedno o njima diskutujemo. ... ceo tekst

Ekološki protest u Beogradu: Traži se obustava projekata štetnih po životnu sredinu

10.04.2021 01:19

Ispred Narodne skupštine Srbije u Beogradu u subotu je, 10. aprila, održan protest pod nazivom „Ekološki ustanak“, na kojem se okupilo više hiljada ljudi sa zahtevom da se obustave svi projekti štetni po životnu sredinu, kao i da se propisi usklade sa najvišim ekološkim standardima. Protest je organizovalo više od 60 ekoloških udruženja, a pridružili su im se i predstavnici Udruženja radnika na internetu koji su organizovali okupljanje na istom mestu dva dana ranije. U glavni grad Srbije došli su aktivisti iz različitih krajeva Srbije. Okupljeni su nosili transparente u kojima ukazuju na brojne ekološke probleme. Među njima su i "Studenti čuvaju reke Srbije", "Bez zagađenja, hoću da dišem", "Nosim crno za sve žrtve zagađenja". Poruke s protesta Dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić rekao je pred okupljenima da "Srbiji treba razvoj, ali ne onaj koji utiče na zagađenje vazduha i vode i dovodi do seče šuma". On je ukazao da Ministarstvo rudarstva i energetike izdaje prava na vršenja istraživanja litijuma na više lokacija u Srbiji. "Ne mogu da se ne pitam da li to ministarstvo radi u interesu naroda ili su servis opskurnih stranih kompanija. Verovatno će reći da rade po zakonu, ali te zakone treba menjati. Oni treba da rade u našem interesu", zaključio je Ristić. On kaže da projekat kompanije Rio Tinto u blizini Loznice predstavlja "veliku opasnost po životnu sredinu tog kraja u zapadnoj Srbiji". Aleksandar Jovanović Ćuta iz pokreta "Sačuvajmo reke Stare planine" poručio je sa govornice na platou ispred zgrade Parlamenta da su učesnici protesta došli kako bi rekli "ne" onima koji svakodnevno skrnave reke i prirodu Srbije. On je rekao da se na protestu okupilo više od 80 eko organizacija. "Dobrodošle su sve kompanije - iz Rusije, Kine, Amerike - samo pod jednim islovom: ne trujte našu decu", poručio je Jovanović. Podršku okupljenima je pružio i rok mutičar Zoran Kostić Cane. "Mi drugu zemlju nemamo. Čuvajmo je", rekao je pevač benda Partibrejkersi. Desimir Stojanović iz sela Rakita, gde je investitor izgradio mini hidroelekranu, ocenio je da građani Srbije nemaju "državu i zakon". "Već tri godine tražimo da se poštuju zakoni, ali oni nas ne slušaju", rekao je meštanin ovog sela na jugu Srbije. Biljana Stojković, profesorka Biološkog fakulteta poručila je da je građanima "potrebna solidarnost. "To je naša snaga. Ovde ne postoji tačka u našoj zemlji koja nije pred ekocidom", rekla je Stojković. Dodala je da je "naš najveći problem 'fauna' koja je naselila parlament Srbije". Ekološkim aktivistima u Srbiji pridružili su se i oni iz Bosne i Hercegovine. "Mi smo ovde s vama, jer dijelimo iste probleme", poručila je na protestu Lejla Kusturica iz Koalicije za zaštitu rijeka. "Mi se borimo za dostojanstvo običnog čovjeka. Ne dajte da nas dijele. Ako postoji ikakva podjela ona je izmjeđu nas koji se borimo za zdrav život i njih kojima je profit ispred svega", rekla je Kusturica. Iva Marković iz organizacije "Pravo na vodu" rekla je da oni nisu nikakva opozicija vlasti, već opozicija "sveopštem ludilu". "Odavno je prošlo vreme za hitno krpljenje u životnoj sredini. Danas se ovde pravi trasa za održivi razvoj Srbije. Ne date li, uzeće narod sam", poručila je Marković. Protest je završen ispred zgrade Radio-televizije Srbije. Prethodno je kolona prošetala od Narodne skupštine, pored Vlade Srbije, Nemanjinom i Resavskom do RTS-a. Aleksandar Jovanović Ćuta je ispred zgrade javnog servisa Srbije rekao da su eko aktivisti ranije dali rok RTS-u da pozovu na televizijsku debatu predstavnike vlasti i aktiviste. "Sve što tražimo jeste da se ne dogovaramo iza zatvorenih vrata, nego neka dođu na javni servis da razgovaraju sa ekolozima", rekao je Jovanović. Šta su zahtevi protesta? Kako su ranije u zajedničkom proglasu naveli organizatori, neki od zahteva protesta su zaštita svih šuma, obustava seče u zaštićenim područjima i pošumljavanje, očuvanje vodnih dobara, kao i obustava izgradnje i revizija štetnih projekata malih hidroelektrana (MHE). “Tražimo moratorijum na izgradnju derivacionih MHE na celoj teritoriji Srbije i brisanje svih lokacija iz prostornih planova, do preispitivanja novog katastra MHE koji mora biti stavljen na uvid javnosti i prihvaćen od strane naučne zajednice i iz oblasti ekologije, zaštite životne sredine, zaštite prirode, ali i društvenih nauka”, navodi se u proglasu. Među zahtevima je i donošenje nove Strategije upravljanja otpadom za period 2020-2025. godina, u kojoj bi, između ostalog, bio predstavljen realističan i sveobuhvatan plan za rešavanje nagomilanih problema u ovoj oblasti. Okupljeni zahtevaju širenje zelenih površina u urbanim sredinama, kao i da se ukupno poveća broj stabala i površine pod slobodnim zemljištem. “Potrebno je da se slobodne površine koje u sadašnjem stanju vrše funkciju zelenila prevedu i pravno u namenu zelene površine i tako obezbede i za buduće generacije”, navode organizatori. Traže i transparentnu izradu plana kvaliteta vazduha, te obezbeđivanje pravovremenih alarma i zdravstvenih saveta za sve građanke i građane u danima kada je vazduh opasan po zdravlje. Zahtevaju Učešće građanki i građana u pitanjima zdrave životne sredine, kao i izradu i usvajanje Nacionalnog energetskog klimatskog plana koji će propisati promene u energetici u cilju smanjenja emisije gasova „staklene bašte“ i smanjenja energetskog siromaštva. “Zahtevamo Ustavom zagarantovano pravo građanki i građana Republike Srbije na zdravu životnu sredinu”, poručili su organizatori. Ovo nije prvi protest ekoloških udruženja sa ovim zahtevima. Prethodni put okupili su se u glavnom gradu Srbije juna 2020. godine. Protest u Beogradu održava se uprkos epidemiološkim merama koje su trenutno na snazi a koje podrazumevaju i zabranu okupljanja. Šta kažu u resornom ministarstvu? Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović ocenila je da nikakvi zvanični zahtevi ekoloških nevladinih organizacija nisu stigli na adresu ministarstva, a da to što su dospeli do medija govori da se ta oblast "koristi kako bi se zadovoljile političke ambicije pojedinaca". Ona je povodom protesta ekoloških organizacija kazala da će 2021. godinu obeležiti "do sada najveća ulaganja u ovu oblast, što će u značajnoj meri promeniti ekološku sliku Srbije". "Životna sredina tiče se svakog od nas i zato je javnost uključena u ono što radimo. Tu smo da saslušamo i nađemo najbolja zajednička rešenja, ali ne i da podržimo da se pitanja životne sredine koriste u svrhu politizovanja decenijskih problema, koji su nas sačekale i koji će sačekati bilo koga, ukoliko ne budemo zajedno, sa istim ciljem učestvovali u unapređenju stanja", poručila je Vujović. Vujović je u saopštenju navela i da ekološki problemi u Srbiji nisu nastali preko noći, da za njih ne postoji instant rešenje, ali da prve rezultate projekata koje je resorno ministarstvo pokrenulo očekuju već tokom godine. "Realizovaćemo projekte za poboljašnje kvaliteta vazduha, a takođe, sistemski rešavamo problem divljih deponija. Gradićemo i osam novih regionalnih centara za upravljanje otpadom, kojima će biti obuhvaćeno više od 50 gradova i opština. Velike investicije će biti i u izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda i kanalizacione mreže", navela je Vujović. Zorana Mihajlović: Svaka odluka u skladu sa zakonom Povodom protesta oglasila se saopštenjem i potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike, Zorana Mihajlović, koja je rekla da je “pitanje životne sredine pitanje svakog čoveka u Srbiji i generacijsko pitanje, i da nikom ne donosi dobro ako se to pitanje koristi u političke svrhe”. Ona je istakla da, od kada je formirana Vlada Srbije, kod svake odluke koja se donese i svakog posla koji se radi u oblasti energetike i rudarstva, vodi se računa da se ne radi ništa što ne bi bilo u skladu sa svim zakonima u oblasti životne sredine. “Zakon o klimatskim promenama, koji je usvojen u parlamentu, je osnovni zakon u ovoj oblasti i omogućava nam da donesemo strategiju niskougljeničnog razvoja, sa kojom će potpuno drugačije izgledati naša privreda i industrija u narednim decenijama. Zakon omogućava i da precizno utvrđujemo emisije ugljen-dioksida i drugih emisija štetnih gasova i da sprovodimo monitoring u ovoj oblasti”, navela je Mihajlović. 'Rio Tinto': Projekat 'Jadar' ispuniće evropske standarde Jedna od, za ekološke aktiviste, kritičnih tačaka jeste i plan otvaranja rudnika litijuma kompanije “Rio Tinto” u okolini Loznice. Više nevladinih organizacija ocenilo je da bi rudnik doveo u opasnost vode u slivu reke Drine. Dan uoči protesta, 9. aprila, iz ove kompanije saopšteno je da je Studija o proceni na životnu sredinu projekta ekploatacije jadarita u okolini Loznice tek u izradi i da će se o njoj izjašnjavati građani Srbije. „Potpuno razumemo zabrinutost građana za životnu sredinu, jer mi, zaposleni i naše porodice i deca, dišemo isti vazduh i živimo na istoj zemlji, kao naši sugrađani, koji protestuju“, navodi se u saopštenju povodom protesta gradjana koji se protive projektu „Jadar“ kompanije Rio Tinto. Kompanija tvrdi da će se samo u postrojenje za prećišćavanje otpadnih voda uložiti između 30 i 40 miliona evra, dok će ukupna investicija u zaštitu životne sredine iznositi više od 100 miliona dolara. Projekta „Jadar“ će, kako je navedeno u saopštenju, ispuniti najviše standarde u oblasti zaštite životne sredine i biće sproveden u skladu sa propisima Srbije i Evropske unije i u dogovoru sa lokalnom zajednicom. Kako je počela borba za ekologiju? Udruživanje različitih ekoloških pokreta počelo je pre četiri godine, u okviru borbe protiv izgradnje MHE u zaštićenim područjima. Udruženje “Odbranimo reke Stare planine” i meštani više sela na ovoj planini koja je označena kao park prirode na jugu Srbije, telima su sprečavali izgradnju MHE i branili svoje reke, a od tada su se u mnogim delovima Srbije održavali protesti za zaštitu reka i životne sredine. Prema podacima Ministarstva za zaštitu životne sredine, do kraja 2019. godine ukupno je izgrađeno više od 100 MHE, a od toga ih je 18 u zaštićenim područjima. Male hidroelektrane koriste snagu vodotokova sa velikim padovima, tako što se reke ili potoci uvode u cevovod i sprovode do turbina. Ekološki aktivisti i stručnjaci ukazuju da to negativno utiče na čitav ekosistem, pošto se menja prirodni tok vode, pa ostaje vrlo malo vode da bi preživele biljke i životinje kojima je to prirodno stanište. Očekuje se da zabrana izgradnje MHE u zaštićenim područjima bude definisana u okviru izmena Zakona o zaštiti prirode. Radna grupa je nacrt izmena tog akta sastavila još 2018. godine, od kada se čeka da on prođe kroz javne rasprave i da se o njemu izjasne resorna ministarstva. Osim toga, među najvećim problemima sa kojima se građani suočavaju je prekomerno zagađen vazduh u 14 gradova i opština u Srbiji. Prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine iz 2019. godine, u većini ovih mesta prekoračene su granične vrednosti suspendovanih čestica PM 10 ili PM 2,5, kao i prašine, dima i smoga. Evropska agencija za životnu sredinu u svom izveštaju iz 2018. navodi da svake godine u Srbiji od posledica aerozagađenja prevremeno umre blizu 14.600 ljudi. Kada je reč o vodi za piće, Institut za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” zabeležio je 2019. godine da 50 vodovoda u gradskim naseljima ima neispravnu vodu za piće.   ... ceo tekst

LGBT zajednica Srbije čeka podršku premijerke Brnabić

09.04.2021 10:50

"Država je jako stidljivo stala iza Zakona o istopolnim zajednicama, a od premijerke Srbije Ane Brnabić smo očekivali da se više založi za njega", rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Stefan Šparavalo iz udruženja za pravnu i psihološku podršku LGBT+ osobama "Da se zna". Premijerka se nije oglašavala od kada je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava krajem prošle godine najavilo Zakon koji će LGBT parovima dozvoliti registraciju partnerstva i dati im neka od osnovnih prava iz penzijskog, zdravstvenog i socijalnog osiguranja koja imaju heteroseksualni parovi u bračnoj ili vanbračnoj zajednici. "Možemo pretpostaviti da premijerka podržava ovaj Zakon pošto je na čelu Vlade čije je Ministarstvo predložilo Nacrt, ali smo očekivali da bude mnogo odlučnija i da iskoristi premijersku poziciju da objasni građanima zašto je on bitan za celu LGBT zajednicu, a i za nju kao LGBT osobu koja ima partnerku sa kojom je u neformalnom odnosu i sa kojom ima i sina", rekao je Šparavalo. Iz Kabineta predsednice Vlade nisu odgovorili na pitanja RSE o stavu premijerke kada je reč o Zakonu o istopolnim zajednicama, te zbog čega se o ovom dokumentu nije javno izjašnjavala. "Izborom Vlade Srbije, sva ministarstva su dobila podršku za sve poslove u svojim nadležnostima i od strane predsednice Vlade i od predsednika Republike (Aleksandra Vučića)", rečeno je za RSE u Ministartsvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, koje je izradilo Nacrt zakona o istopolnim zajednicama. Na pitanje kako tumače to što se premijerka do sada nije javno izjašnjavala o Zakonu, naveli su da je Nacrt zakona "isključivo u nadležnosti Ministarstva za ljudska i manjinska prava u skladu sa Zakonom o planskom sistemu". O Zakonu se nisu jasno izjašnjavali ni drugi ministri u Vladi Srbije, dok su se pojedini članovi vladajuće Srpske napredne stranke, poput poslanika Vladimira Đukanovića, već pri najavi oštro usprotivili njegovom usvajanju. "Prilično nas brine odsustvo javne reakcije drugih zvaničnika, a posebno predsednice Vlade. Nadam se da će se oni aktivirati u maju kada bi Zakon trebalo da se nađe pred poslanicima jer ako Vlada javno ne podrži ovaj Zakon, gde je onda tu zalaganje za ravnopravnost i jednakost", rekao je za RSE Marko Mihailović, direktor "Beograd prajda". Očekivanja LBGT zajednice od premijerke Iako se LBGT zajednica nadala da će dolaskom Ane Brnabić na čelo Vlade Srbije 2017. godine Zakon biti usvojen, a oni dobiti prava na koja godinama čekaju, većina njih ocenjuje da premijerka, kao javno deklarisana lezbejka, nije donela mnogo više od učešća na beogradskim Paradama ponosa. "Ona nije iskusila neku vrstu diskriminacije ili nasilja koje su svakodnevica za dobar deo LGBT ljudi u Srbiji i samim tim je u privilegovanoj poziciji. Njenim dolaskom se sigurno dogodila određena senzibilizacija prema LGBT osobama, ali ne možemo da kažemo da se mnogo zauzela za LGBT prava", rekao je Stefan Šparavalo iz organizacije "Da se zna". 'Vruć krompir' Ukazujući na to da bez političke volje vlasti Zakona o istopolnim zajednicama ne bi bilo, Šparavalo ipak ocenjuje da država ovo pitanje doživljava kao "vruć krompir", te da ga je zato prepustila isključivo nadležnom Ministarstvu. "Mislim da pretpostavljaju da će kod biračkog tela koje je, nažalost, mahom i dalje homofobično, naići na neku vrstu negodovanja, pa možda i smanjenog rejtinga. LGBT tema je nešto što je i dalje vrlo nepopularno u Srbiji", rekao je Šparavalo. Najavi Zakona prethodile su peticija i kampanja za njegovo usvajanje koje je u septembru 2020. pokrenuo "Beograd prajd". Peticiju je do sada potpisalo više od 11 hiljada ljudi. Šta LGBT zajednica dobija predloženim Zakonom? Ministarstvo je u martu objavilo Nacrt zakona kojim istopolni parovi dobijaju neka od osnovnih prava koja do danas nemaju, poput prava na podelu imovine, nasleđivanja partnera ili učešća u donošenju odluka u slučaju bolesti, te posete partnera u bolnici ili zatvoru. Ovaj Zakon, međutim, neće priznati istopolni brak, koji je Ustavom Srbije definisan kao zajednica muškarca i žene, niti će istopolnim partnerima omogućiti usvajanje dece. Nacrt je početkom ovog meseca upućen svim ministarstvima, a prema proceduri, trebalo bi da ga usvoji Vlada, a potom i Skupština Srbije. "Ne možemo da kažemo da smo u potpunosti zadovoljni", rekla je za RSE Aleksandra Gavrilović iz organizacije Labris koja je pre nekoliko godina pripremila svoj model Zakona i učestvovala u Radnoj grupi za izradu postojećeg. "Mislimo da je to moglo bolje, a da Ministarstvo želi da ima dokument za koji su sigurni da neće imati problem i za koji će poslanici sigurno glasati. Mi ne možemo da se složimo sa tim je Zakon onda loš. Ostala su još neka nerazjašnjena pitanja i uglavnom se tiču imovinskih odnosa i definicije neregistrovane zajednice", rekla je Gavrilović. Iz nadležnog Ministarstva su za RSE naveli da i dalje postoji mogućnost korekcije i da po dobijenim mišljenjima mogu da menaju određene članove Zakona. Ko je protiv Zakona? Uz deo političara na vlasti, unapređenju prava istopolnih zajednica u Srbiji protive se i pojedine opozicione stranke, javne ličnosti i Srpska pravoslavna crkva (SPC). Sinod SPC saopštio je 25. marta da je predlog zakona o istopolnim zajednicama neprihvatljiv i da su "blagovremeno i u zakonom predviđenom roku podneli Vladi Srbije primedbe i mišljenje". "Ogromna većina predloženih odredbi u suprotnosti je sa Jevanđeljem Hristovim i sveukupnim iskustvom i praksom Crkve na kojima je duhovno i moralno utemeljen naš srpski narod, kao i celokupna evropska civilizacija", saopštio je Sinod. Saopštenje je usledilo posle izjave novog poglavara SPC Porfirija koji je 2. marta u intervjuu za Radio televiziju Srbije rekao Crkva "ne može biti za to da se istopolne zajednice nazovu istim imenom kao zajednica muškarca i žene", ali i da ima razumevanja za probleme LGBT zajednice. "Mogu da razumem ljude koji imaju tu vrstu seksualne orijentacije da imaju bezbroj administrativnih problema, izazova, pritisaka ponekad i da imaju potrebu da regulišu svoj status", rekao je Porfirije. Polovinom marta objavljen je i takozvani "Apel 212", u kojem 212 građana pozvalo Vladu Srbije, ministarstva i druge institucije da "zaustave donošenje Zakona o istopolnim zajednicama", a na "najširu javnost i tradicionalne crkve da reaguju kako bi se odbranilo pravo na slobodu i budućnost naroda". Među potpisnicima su i književnik Matija Bećković, reditelj Emir Kusturica te lider desno orijentisanog opozicionog pokreta Dveri Boško Obradović. Zakonu se protivi i nekadašnji šef diplomatije Srbije, a sada lider opozicione Narodne stranke Vuk Jeremić. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava pozvalo je potpisnike "Apela 212", kao i druge protivnike Zakona na dijalog o njegovom tekstu. Peticije podrške U odgovoru protivnicima, više od 1.000 akademskih radnika, intelektualaca, novinara, sociologa, psihologa, umetnika i javnih ličnosti potpisalo je peticiju kojom su podržali inicijativu za usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama. "Smatramo da je to deo borbe za bolje društvo zasnovano na jednakim ljudskim pravima kao civilizacijskoj tekovini, u kom nijedan njegov član neće biti stigmatizovan i diskriminisan", navodi se u tekstu peticije. Zakon je podržalo i Društvo psihologa Srbije, koje je navelo da će pravno regulisanje istopolnih zajednica doneti direktne psihološke dobrobiti LGBTIQ+ ljudima i njihovim porodicama. Šta pokazuju istraživanja? Uprkos tvrdnjama protivnika Zakona da javno mnjenje u Srbiji ne podržava njegovo usvajanje, istraživanje međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava Civil Rights Defenders iz decembra 2020. godine ukazuje na suprotno. Ova organizacija je 2. aprila objavila uporedne rezultate istraživanja iz 2015. godine i prošlogodišnje stavove javnosti o pravima LBGT osoba. Iako istopolne "brakove" podržava svega 26 odsto građana Srbije, značajno je porasla podrška pojedinačnim pravima LGBT osoba, koja bi trebalo da budu regulisana Zakonom o istopolnim partnerstvima. Tako pravo na posetu partneru u bolnici ili zatvoru podržava 73 posto građana, dok se 2015. pozitivno izjasnilo 46 odsto ispitanika. Pravo LGBT osoba na zdravstveno osiguranje partnera ili nasleđivanje imovine u slučaju smrti je pre pet godina podržavalo oko 35 odsto građana, dok je u 2020. ta podrška porasla na oko 60 odsto. U slučaju svakog prava, podrška je znatno veća među mlađim (18-29) i fakultetski obrazovanim ispitanicima iz Beograda i Vojvodine, pokazuje istraživanje. Danas 47 zemalja u svetu priznaje brak ili registraciju istopolnih parova. Prva zemlja koja je uvela registrovano partnerstvo bila je Danska 1989. godine, dok je Holandija prva usvojila zakon o istopolnim brakovima 2001. godine. Zakone o istopolnim brakovima u Evropi imaju i Belgija, Finska, Francuska, Irska, Island, Luksemburg, Norveška, Portugalija, Španija, Švedska i Velika Britanija. Neku vrstu zakonskog priznanja istopolnog partnerstva imaju Andora, Austrija, Kipar, Češka, Estonija, Nemačka, Grčka, Lihtenštajn, Malta i Švajcarska, a od država Zapadnog Balkana - Hrvatska i Crna Gora, koja je u julu 2020. godine usvojila Zakon o životnom partnerstvu lica istog pola. Od zemalja Evropske unije, takav propis nemaju Rumunija, Bugarska, Poljska, Slovačka i Mađarska. Srbija je kao članica Saveta Evrope dužna da donese ovaj Zakon. Prema presudi Evropskog suda za ljudska prava iz 2015. godine u slučaju "Oliari i drugi protiv Italije", svaka država članica Saveta Evrope mora pravno da reguliše zajednicu života osoba istog pola. ... ceo tekst

Srbija razmatra obaveznu vakcinaciju

08.04.2021 05:58

Dan nakon što je ministar zdravlja Srbije nagovestio da bi vakcinacija u Srbiji mogla biti obavezna, iz Vlade Srbije stižu disonantni tonovi. U istom danu, Evropski sud za ljudska prava, kojem su se obratili roditelji dece iz Češke koja nisu primljena u vrtić zbog nevakcinisanja, ocenio je da je obavezna vakcinacija „neophodna u demokratskom društvu“. Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, u četvrtak 8. aprila izjavila je da vakcinacija „ide odlično u Srbiji“ i da je interesovanje za vakcinaciju veliko. Premijerka je na konferenciji za novinare navela da svakodnevno ima između 10.000 i 12.000 građana koji se prijave preko E-uprave za vakcinu ili koji dođu na određene punktove za vakcinaciju gde nije potrebno prethodno prijavljivanje. Zato, navela je Brnabić, ne postoji nijedan razlog da se uvodi obavezna vakcinacija u Srbiji. Međutim, Ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar rekao je 7. aprila da se razmišlja o obaveznoj vakcinaciji protiv COVID 19 u Srbiji. On je posle sastanka sa studentima povodom Svetskog dana zdravlja rekao novinarima da je to predlog struke. "Oko toga smo saglasni. To je predlog struke i radićemo na tome da to bude i kod nas", rekao je Lončar. Dan kasnije, Lončar je gostujući na televiziji Pink izjavio da je saglasan sa predlogom lekara o obaveznoj imunizaciji zdravstvenih radnika. On je rekao da očekuje da će komisija koja o tome treba da odluči – doneti tu odluku. U Srbiji, gde prema poslednjem popisu živi nešto manje od sedam miliona ljudi, do 7. aprila je dato više od 2.650.000 doza, a drugu je primilo više od 1.129.000 ljudi, izjavio je za RTS direktor vladine Kancelarije za e-Upravu Mihailo Jovanović. Prema njegovim rečima, nadležni u Srbiji imaju ambiciju da do kraja meseca izvrše još 500.000 vakcinacija. Slab odziv na vakcinaciju do sada su više puta kritikovali i predsednik Srbije i ministri. Obavezna vakcinacija da ili ne? „Mislim da ljudi moraju da se odreknu određenih sloboda da bi društvo moglo da živi normalno. Tako da, mislim da ljudi koji se ne vakcinišu ugrožavaju druge ljude“, kaže tridesetpetogodišnji Aca Dimitrijević iz Jagodine obrazlažući svoj stav za obaveznu vakcinaciju protiv korona virusa u Srbiji. Dvadesetšestogodišnja Anđela Ruvidić iz Beograda navodi da nije striktno za obaveznu vakcinaciju stanovništva. „Ne bi morala da bude toliko obavezna, mogla bi da bude, bilo bi dovoljno, verovatno da je bolje ispromovisana i eventualno ako bi se davao neki podsticaj, recimo novčani za to“, kaže ona. Ipak, kada je reč o medicinskim radnicima, ona se nada da tu nije potrebna obavezna vakcinacija jer veruje da su dovoljno razboriti i svesni da procene da li treba da se vakcinišu. Marina Stevanović, šezdesetogodišnja Nišlijka je pobornica obavezne vakcinacije: „Ja mislim da to za nas treba da se uvede jer mi smo vrlo neodgovoran narod. Mislim da bi to bilo jedino rešenje da ova kriza sa kovidom stane“. Kada je reč o zdravstvenim radnicima, ona se nada da je to već rešeno. „Ako to nije završeno, onda ništa nismo postigli. Razboljevaće nam se i doktori i medicinski radnici i nemedicinski i vrtimo se u krug onda. Ništa nismo postigli ako medicinsko osoblje nije vakcinisano“, navodi ona. Aca Dimitrijević se slaže da medicinski radnici moraju biti vakcinisani. „Mislim da bi isto kao i svi ljudi trebali da budu vakcinisani, naravno - mada kako čujem, ne stoje baš najbolje sa vakcinisanjem medicinskih radnika. Mislim da je baš tužno ko nas leči“. Medicinski radnici između izbora i obavezne vakcinacije Epidemiolog i član Kriznog štaba Vlade Srbije za suzbijanje bolesti COVID-19, Predrag Kon, izjavio je 4. aprila da bi trebalo ozbiljno shvatiti predlog da vakcinacija bude obavezna za zdravstvene radnike. Njegova izjava usledila je par dana nakon što je policija u Beogradu privela četvoro osumnjičenih zbog sumnje da su iznosili lažne tvrdnje putem sredstava javnog informisanja o štetnosti vakcina protiv korona virusa. Među privedenim je doktorka Jovana Stojković koja je i predsednica desno orijentisanog pokreta „Živim za Srbiju“. Ona je nakon puštanja na slobodu na skupu njenih pristalica ispred Predsedništva Srbije izjavila da „nije normalno da ljudi zbog Tvitera i Fejsbuka budu u zatvoru“, kao i da je „član zakona o dizanju panike besmislen i nedokaziv“. Oni su saslušani i pušteni, a u odgovoru Tužilaštva za visokotehnološki kriminal u Beogradu za RSE navodi se da se krivični postupak nastavlja, da su u toku dokazne radnje, a da će nakon toga tužilac doneti odluku o daljem postupanju. Povodom privođenja protivnika vakcina oglasila se premijerka Srbije Ana Brnabić. Ona je izjavila da ljudi ne smeju da se igraju sa vakcinacijom i da šire laži kojima bi mogli da ugroze stepen imunizacije u Srbiji. Ona je u izjavi za TV Pink 2. aprila ocenila da je pitanje vakcinacije „pitanje nacionalne državne bezbednosti“. Epidemiolog Zoran Radovanović za RSE kaže da je udruženje lekara Ujedinjeni protiv kovida još letos predlagalo da kada vakcine budu dostupne vakcinacija medicinskih radnika bude obavezna. Međutim, on nije siguran da je moguće da se obavezna vakcinacija odnosi na opštu populaciju. Ipak, Radovanović ističe da je zakonski regulisano, čak i mimo epidemije korona virusa, da se neke profesije obavezno vakcinišu. Radovanović za RSE kaže da u Pravilniku o imunizaciji i načinu zaštite lekovima, zaposleni u zdravstvenim ustanovama moraju da se obavezno vakcinišu protiv bolesti kao što su hepatitis B, grip, nekoliko vrsti boginja, zauški, difterije, velikog kašlja. Osim njih, ostavljena je mogućnost da se usled epidemije ukoliko postoji opasnost, zdravstveni radnici vakcinišu i protiv te bolesti. „U svakom slučaju, epidemiološki je opravdano i celishodno je da se zdravstveni radnici podvrgnu obaveznoj vakcinaciji. Kada kažem zdravstveni radnici mislim lekari, medicinske sestre i tehničari, nemedicinsko osoblje u zdravstvenom sektoru kao i, proširio bih, zaposleni u ustanovama socijalne zaštite - to znači i starački domovi i slične ustanove“, navodi Radovanović. Epidemiolog navodi da bi osim zdravstvenih radnika, trebalo da se razmotri i mogućnost obavezne vakcinacije još nekih kategorija zaposlenih, koji po prirodi posla dolaze u kontakt sa ljudima. Među onima koji bi trebalo da imaju obaveznu imunizaciju protiv korona virusa, Radovanović navodi komunalne milicajce, policajce, šalterske službenike, carinike i prodavce u maloprodaji. Skupština Srbije usvojila je u u novembru 2020. godine izmene Zakona o zdravstvenoj zaštiti stanovništva kojim se u članu 33. u slučaju pojave epidemije zarazne bolesti, “može odrediti i preporučena ili obavezna vanredna imunizacija protiv te zarazne bolesti za sva lica, odnosno za određene kategorije lica, ako se utvrdi opasnost od prenošenja te zarazne bolesti”. Kako se navodi u istom članu 33 Zakona obaveznu i preporučenu vanrednu imunizaciju naređuje ministar zdravlja, u skladu sa preporukama SZO, na predlog Zavoda uz saglasnost nadležne komisije. Veliko veće Evropskog suda za ljudska prava u četvrtak, 8. aprila donelo je presudu da je obavezna vakcinacija neophodna u demokratskim društvima. U slučaju Vavrička i ostali protiv Češke republike, grupa roditelja tužila je ovu zemlju sudu u Strazburu jer su vrtići odbili da upišu njihovu decu zbog toga što nisu vakcinisana. Sud je utvrdio da je po zakonima Češke obavezna vakcinacija dece protiv devet zaraznih bolesti i donela presudu u korist države. Da li se krše ljudska prava obaveznom vakcinacijom? U svetlu presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju obavezne vakcinacije Vladica Ilić, pravnik iz Beogradskog centra za ljudska prava, za RSE navodi da se obavezna vakcinacija protiv korona virusa ne mora odnositi na čitavu populaciju, ali da je bitno da se medicinski radnici vakcinišu. Kao argumente za to daje važnost njihove borbe protiv korona virusa, kao i neprestani kontakt sa pacijentima, naročito sa onima koji su u rizičnim grupama, kao što su stari ili onkološki pacijenti. Isto bi, tvrdi Ilić, trebalo da se odnosi i na zaposlene u zatvorima i ustanovama za stare. „U našoj zemlji je, recimo propisana obavezna vakcinacija najvećeg broja lekara protiv gripa. Ne piše da moraju svi, već postoje kategorije koje se, kada pročitate, odnose skoro na sve, osim pedijatara“, rekao je Ilić. On je ocenio i da, ako je obavezna vakcinacija protiv sezonskog gripa kod koga je ista ili manja stopa smrtnosti nego kod korone, nema razloga da vakcina protiv sezonskog gripa bude obavezna, a da protiv korone ne bude. „Iz ugla pravne logike uopšte mi ne bi bilo jasno“, dodao je on. Ilić podseća i da pacijenti imaju pravo da od države očekuju da budu preduzete sve razumne mere da se rizik njihovog zaražavanja u zdravstvenoj ustanovi u kojoj se leče svedu na najmanju meru, pa je to još jedan argument koji je na strani obavezne vakcinacije medicinskih radnika. Vraćajući se na obaveznu vakcinaciju protiv sezonskog gripa, pravnik Beogradskog centra za ljudska prava navodi da se u slučaju obavezne vakcinacije medicinara protiv korone ne može govoriti o kršenju njihovih ljudskih prava u pandemijskoj situaciji koja traje duže od jedne godine i za koju je neizvesno koliko će još trajati. Sa druge strane, iako je članom 33. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti propisano da ministar zdravlja može narediti obaveznu vakcinaciju ukoliko dođe do epidemije kao što je epidemija korona virusa, Vladica Ilić podseća da je za primenu te odredbe kumulativno potrebno da postoji predlog Zavoda za javno zdravlje, saglasnost Republičke stručne komisije za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti i preporuka Svetske zdravstvene organizacije. Kampanja za vakcinaciju Kako bi promovisala vakcinaciju protiv korona virusa, država je pokrenula i kampanju za vakcinaciju. Od 10. marta na televizijama u Srbiji emituju se promotivni spotovi sa porukom „Vakciniši se i ti“ u kojima učestvuju uglavnom glumci i druge javne ličnosti. „Svedoci smo odlaska mnogih dragih ljudi, kolega, velikih umetnika, zdravstvenih radnika… Vreme je da se najzad obračunamo sa ovom bolešću. Ja mislim da je jedini način da se vakcinišemo. Ja sam to uradila“, govori u jednoj od video poruka glumica Gorica Popović. U akciju o važnosti vakcinacije uključile su se i institucije u koje građani tradicionalno imaju veliko poverenje - Srpska pravoslavna crkva (SPC) i Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU). Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda i funkcioner vladajuće Srpske napredne Stranke (SNS) rekao je da su za jun u pripremi dva velika koncerta za koje će besplatne karte moći da dobiju oni koji su vakcinisani. Svoju vakcinu javno je primio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić 6. aprila u u Rudnoj glavi, kod Majdanpeka, na istoku Srbije. Predsednik Srbije vakcinisan protiv COVID-a 19 U pokušaju da povećaju broj vakcinisanih nadležni su odlučili i da je od 8. aprila ponovo moguća vakcinacija bez prethodne prijave za građane Srbije. Tako su sve lokalne samouprave počele da organizuju slobodne punktove gde građani mogu da dođu bez prijave. U ruralnim sredinama su takođe organizovani i mobilni timovi lekara koji vakcinišu građane po kućama. Prema poslednjim podacima od 8. aprila u Srbiji je od početka pandemije zaraženo 3.625 ljudi, dok je 41 umrla. ... ceo tekst

Novi Pazar uskoro sedište konzulata BiH i Turske

08.04.2021 12:46

“Na ovaj način ćemo biti bolje povezani sa Turskom i BiH", kaže Seid Amidžić, iz Novog Pazara, grada u kojem bi, shodno odluci Vlade Srbije, trebalo da se otvore konzulati Bosne i Hercegovine i Turske. Vlada Srbije dala je u februaru saglasnost za otvaranje generalnog konzulata BiH, a pre nešto više od pola godine odobrenje je dato i za otvaranje konzulata Turske. Na ovaj način Novi Pazar, koji se nalazi na oko 280 kilometara jugozapadno od Beograda, a u kojem oko 80 odsto stanovnika čine Bošnjaci, postaće grad diplomatskih predstavništva. Sagovornik Radija Slobodna Evropa (RSE) nabraja razloge zbog kojih ga ove odluke raduju: "Pošto smo mi Bošnjaci, naša matična zemlja je BIH, tako da kao deca, sinovi i ćerke, trebamo biti povezani sa svojom maticom, svojom majkom, smatram da je to dobar potez i da je značajno, jer ćemo učvrstiti saradnju i odnose”, kaže Seid Amidžić. “Konzulati će otvoriti nove mogućnosti, dovešće nove investitore, tako da se radujemo tome”, dodaje Tarik Graca, takođe Novopazarac. Prema odluci Vlade Srbije konzulat Turske pokrivaće područje koje obuhvata Raški, Moravički, Zlatibirski, Rasinski, Toplički, Nišavski, Jablanički, Pirotski i Pčinjski okrug, dok će bosanski obuhvatiti konzularno područje grada Novog Pazara i opština Sjenica, Tutin, Prijepolje, Nova Varoš i Priboj. Šta se menja u imidžu grada? Gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac kaže da je značaj otvaranja konzulata višestruk, kako za same građane, tako i za unapređenje odnosa između Srbije i ovih država. “Olakšaće se i ubrzati administrativno pravna procedura za građane, a doprineće i boljem povezivanju između institucija, ali i privrede, kulture i sporta”, rekao je Biševac za Radio Slobodna Evropa (RSE). Kako je objasnio, oba konzulata će doprineti boljem uspostavljanju veza između Bošnjaka i rešavanju problema građana u Novom Pazaru i Sandžaku. Biševac podseća i da među njima postoji istorijska i rodbinska veza. “Veliki broj Bošnjaka poreklom iz Sandžaka živi u BiH, kao i u Turskoj, a odselili su se tamo 60-tih godina“, rekao je Biševac. Šta kažu građani? Bišvac veruje da će diplomatska predstavništva uticati na imidž Novog Pazara, koji iz godine u godinu postaje sve veći regionalni centar u ovom delu Srbije. U višegodišnji process, od same ideje i ohrabrivanja do dobijanja saglasnosti, bilo je uključeno i Bošnjačko nacionalno vijeće (BNV), koje samo sa institucija BiH ima na desetine potpisanih sporazuma i realizovanih projekata. Predsednica ovog nacionalnog organa Jasmina Curić kaže za RSE da će konzulati ojačati postojeću saradnju, olakšati život građanima, a Novom Pazaru vratiti nekadašnji status grada konzula. “Nadamo se da će oba konzulata unaprediti ekonomsku i političku klimu u Sandžaku, a Novi Pazar je bio grad konzula još u 15. veku, kada je dubrovačka republika ovde poslala svog konzula”, rekla je Curić za RSE. Ona je ocenila i da je ovo dobar početak poštovanja principa reciprociteta, odnosno, kako je objasnila, osnovnog principa dobrih diplomatskih odnosa između Srbije i BiH. “Zato što Srbija ima svoja dva generalna konzulata u Banjaluci i Mostaru, kao i konzularnu kancelariju u Drvaru. Nadamo se da ovo neće biti jedini generalni konzulat kako BiH, tako ni Turske u Srbiji“, rekla je Curić. Ideja i za druge zemlje Ona veruje da će otvaranjem ova dva diplomatska predstavništa podstaknuti i neke druge zemlje da učine isto, poput Nemačke, u kojoj živi veliki deo ovdašnje dijaspore. Bivši ambasador Turske u Beogradu Tanju Bilgić očekuje otvaranje kozulata njegove zemlje u Novom Pazaru u aprilu. “Mi Novi Pazar i bošnjački narod smatramo mostom koji spaja Tursku i Srbiju. Nadamo se da će konzulat doprineti jačanju saradnje između ovog kraja, Srbije i naše zemlje”, rekao je Bilgić novinarima tokom posete Novom Pazaru u martu. To će, kako je rekao, biti olakšavajući faktor za Tursku, a prisustvo generalnog konzula će značiti dolazak investitora u ovaj kraj. “Državljani Turske koji žive na ovom prostoru više neće morati da dolaze u Beograd, konzulat će za njih biti olakšavajući faktor”, rekao je Bilgić. Ambasadorka BiH u Beogradu Aida Smajić pozdravlja davanje saglasnosti Vlade Srbije za konzulat njene zemlje u Novom Pazaru, a njegovo otvaranje očekuje do kraja ove godine. “Mislim da je davanje saglasnosti za otvaranje konzulata dobra politička odluka od strane Srbije”, rekla je Smajić za RSE. Generalni konzulat će, kako je ocenila, biti prilika da se odnosi između dve susedne zemlje unapređuju, a ujedno i da se Bošnjaci koji su u Novom Pazaru bliže povežu sa Bošnjacima u Bosni i Hercegovini. “Ne ulazim u to kada će i koga će predsedništvo imenovati, koliko će konzulat imati zaposlenih. Mi to u ovom trenutku ne znamo, nama je bilo bitno da smo dobili saglasnost i da krenemo u realizaciju”, rekla je Smajić.   ... ceo tekst

Pet stvari koje treba da znate o problemima frilensera u Srbiji

07.04.2021 08:38

Spor između Srbije i frilensera nastao je u oktobru 2020. kada je Poreska uprava objavila upozorenje da moraju izmiriti dugovanja za poreze i doprinose. Protesti frilensera traju više meseci, njihovi predstavnici su pozvani na pregovore sa Vladom Srbije, ali dogovor još uvek nije postignut. Montaža: Ana Toader... ceo tekst

Lobiranje ili savetovanje? Uloga privatnih kompanija u izradi zakona Srbije

07.04.2021 11:30

Privatne kompanije – i domaće i strane – učestvuju u izradi zakona u oblastima u kojima te firme i same posluju, pokazuje analiza Radija Slobodna Evropa (RSE). Iako zakon ove aktivnosti ne prepoznaje kao lobiranje, stručnjaci koji se bave istraživanjem korupcije smatraju da ima osnova da se te firme registruju kao lobisti. Prema podacima koje je RSE dobio iz Ministarstva rudarstva i energetike, predstavnici Naftne industrije Srbije (NIS), koja je većinski u ruskom vlasništvu, kineskog Ziđina, ali i drugih privatnih kompanija učestvovali su u radnim grupama za izrade i izmene zakona u ovoj oblasti u poslednjih pet godina. Deo radne grupe za izradu izmena i dopuna Zakona o energetici, koja je formirana decembra 2020. godine, bila je Stanka Leskovac, menadžerka za strategiju i dugoročno planiranje u Naftna industrija Srbije, a kao njen zamenik imenovan je Rastislav Kragić, ekspert Koordinator za energetiku u toj kompaniji. Za predstavnika NIS u radnoj grupi koja je takođe formirana decembra 2020. za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima bio je imenovan Zvezdan Cimbaljević, rukovodilac Sektora za licenciranje u NIS, a njegov zamenik je bio Nikola Radovanović, direktor Kancelarije za saradnju sa institucijama Evrpske unije u Naftnoj indrustiji Srbije. Rastislav Kragić i Nikola Radovanović učestvovali su kao članovi radne grupe i na izradi Zakona o obnovljivim izvorima energije koji još uvek nije izglasan. Kompanija NIS je u vlasništvu ruske državne kompanije Gasprom njeft. U radnoj grupi za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima su, osim predstavnika NIS-a, bili i predstavnici kineske kompanije Ziđin koper (Zijin Copper) koja posluje u Boru, gradu na jugoistoku Srbije. Jianming Jiao, glavni inženjer na nivou kompanije, bio je imenovan za člana ove radne grupe, a kao njegov zamenik navodi se Yuchuan Luo, zamenik generalnog direktora Ziđin koper. Ziđin je inače kompanija koja je proteklih godina na meti kritika zbog zagađenja koje emituje u svojim postrojenjima u Boru. Ko je odgovoran za pojačano zagađenje vazduha u Boru? Ministarstvo rudarstva i energetike objavilo je u januaru ove godine Nacrt zakona o obnovljivim izvorima energije, kao deo paketa novih propisa u kojem su i Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, Nacrt zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije i Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Šta kažu u Ministarstvu energetike? U Ministarstvu rudarstva i energetike su za RSE rekli da je Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije propisana obaveza učešća svih zainteresovanih strana i ciljnih grupa u procesu konsultacija u svim fazama izrade dokumenta javnih politika. Kako se navodi u pisanom odgovoru, u zavisnosti od obuhvata dokumenta koji se donose u proces konsultacija se uključuju zainteresovane strane i ciljne grupe iz reda građana i privrednih subjekata, udruženja građana ili privrednih subjekata i drugih organizacija civilnog društva, naučno-istraživačkih, strukovnih i drugih organizacija, kao i predstavnici državnih organa, lokalnih vlasti i ostalih učesnika u planskom sistemu koji sprovode ili u odnosu na koje se sprovodi ta politika. “Učešće navedenih subjekata ne može se smatrati lobiranjem, niti navedeni predstavnici mogu ‘okrenuti legislativu u svoju korist’. Kad je reč konkretno o učešću predstavnika Naftne industrije Srbije, iz oblasti nafte i gasa, dostavili su sedam načelnih primedbi i 27 pojedinačnih primedbi (po članovima Zakona o energetici). Od navedenog, Radna grupa za izmene i dopune Zakona o energetici prihvatila je u potpunosti četiri načelne primedbe i delimično dve pojedinačne primedbe”, kažu u Ministarstvu energetike. Radnu grupu u kojoj mogu biti predstavnici državnih organa, strukovnih i građanskih udruženja, te privrednog sektora, formira resorni ministar prilikom izrade legislative ili izmene postojećeg zakona. U redu je da predstavnici zainteresovanih kompanija dobiju priliku da iznesu mišljenje o tome kako treba da izgleda zakon koji se tiče i njih, ali nije nužno da njihovi predstavnici učestvuju kao članovi radne grupe, smatra Nemanja Nenadić, programski direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija. To, dodaje on, nosi opasnost da prilikom formulisanja zakonskih normi one budu skrojene tako da pogoduju interesima tih privrednih subjekata. „Zbog tog rizika bi u najmanju ruku trebalo da se obezbedi javnost podataka o tome koji su to predlozi stizali od strane kompanija koje učestvuju u ovoj radnoj grupi i sa kakvim obrazloženjem su te norme bile predložene", kaže Nenadić. On napominje da ne postoje pravila koja takav vid učešća nalažu ili zabranjuju. NIS i Ziđin bez odgovora Iz kompanija NIS i Ziđin koper nije odgovoreno na upit RSE koja je bila uloga privatnih kompanija u izradi legislative, kao ni da li se prisustvo njihovih predstavnika u radnim grupama može smatrati lobiranjem. U NIS-u su nas u nezvaničnom razgovoru kratko uputili na Zakon o lobiranju. Odgovor nismo dobili ni iz Agencije za suzbijanje korupcije, koja vodi registar lobista u Srbiji. Koje još firme učestvuju u izradi zakona? Osim ruskog NIS-a i kineskog „Ziđin kopera“, u radnim grupama Ministarstva energetike učestvovale su i druge privatne kompanije ili udruženja koja zastupaju interese privatnih kompanija. Jedan od članova radne grupe za izradu Zakona o obnovljivim izvorima energije, bio je Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, koje okuplja šest privatnih naftnih kompanija i dve u statusu posmatrača. Kao njegova zamenica imenovana je Ivana Mančević. U izradi istog zakona učestvovao je i Željko Đurić, direktor kompanija „Tesla Wind“ i „Vetroelektrane Balkana“. Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), „Tesla wind“ je osnovan jula 2015. godine. U APR-u se vodi pod šifrom 6420 – delatnost holding kompanija. Kao zakonski zastupnici vodi se pet osoba: Niall Patrick Hannigan, državljanin Irske, Kai Matias Rintala iz Finske, državljanin Kanade William Stephen Butler, Ahmed Abdelrahim Yousif Mohamed Alawadhi iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i Željko Đurić, državljanin Srbije. Đurić je naveden i kao direktor firme “Vetroelektrane Balkana”, a u APR-u je kao adresa za slanje elektronske pošte navedena ista ona kao i za firmu “Tesla Wind”. Inače, firma “Vetroelektrane Balkana” osnovana je krajem 2007. godine. Na upit RSE da pojasne ulogu svojih predstavnika u izradi Zakona o obnovljivim izvorima energije, odgovor nije stigao ni iz Udruženja naftnih kompanija Srbije niti iz firmi čiji je predstavnik Željko Đurić. Šta kaže Zakon o lobiranju? Prema zakonu koji reguliše tu oblast, lobiranjem se smatra aktivnost kojom se vrši uticaj na organe republičke, pokrajinske i lokalne vlasti u Srbiji, “u postupku donošenja zakona, drugih propisa i opštih akata, iz nadležnosti tih organa vlasti, radi ostvarivanja interesa korisnika lobiranja, u skladu sa zakonom”. Međutim, isti zakon u drugom stavu člana 3 navodi da se pod lobiranjem ne smatra „aktivnosti lica koja javno saopštavaju svoje stavove, odnosno dostavljaju predloge i stručna mišljenja organima vlasti radi iniciranja, pripreme, razmatranja, usvajanja i davanja obrazloženja predloženih rešenja zakona, drugih propisa i opštih akata”. Takođe lobiranje ne podrazumeva učestvovanje po pozivu organa vlasti “ili u okviru projekata čiji je korisnik organ vlasti, u pripremi, razmatranju ili davanju stručnih mišljenja o predloženim rešenjima zakona, drugih propisa i opštih akata”. Ovaj zakon spada u noviju legislativu u Srbiji, s obzirom na to da je u parlamentu usvojen novembra 2018, a da je na snagu stupio u avgustu naredne godine. Da li kompanije treba da se registruju kao lobisti? Prema Zakonu o lobiranju, fizičko ili pravno lice koje se bavi lobiranjem mora biti upisano u Registar lobista. Lobiranje može da obavlja i fizičko lice koje nije upisano u registar pod uslovom da je zakonski zastupnik ili je zaposlen kod fizičkog ili pravnog lica u čijem interesu se vrši lobiranje ili zastupa interese udruženja ili privrednog društva čiji je član korisnik lobiranja. Upravo učešće u radnim grupama za izrade zakona ukazuje da zakon nije dao dovoljno jasan odgovor na pitanje - šta se smatra lobiranjem i ko je lobista, kaže Nemanja Nenadić. On, međutim, smatra da bi ovakvi slučajevi trebalo da budu evidentirani u skladu sa Zakonom o lobiranju. „U samom zakonu se iz pojma lobiranja isključuju neki uticaji na zakonodavni proces, poput situacija kada spoljni konsultanti daju svoja mišljenja radnoj grupi koja izrađuje zakon ili vrši neke analize. Međutim, mislim da se ova situacija ne može izjednačiti sa tom, tako da bi po slovu Zakona o lobiranju i obraćanja predstavnika kompanija koji učestvuju u radnim grupama trebalo da budu obuhvaćena i na sasvim jasan način evidentirana“, smatra Nenadić. U Registar lobista na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije u Srbiji do sada je upisano ukupno 28 subjekata – 26 kao domaća fizička lica i dva kao domaća pravna lica. Savet za borbu protiv korupcije se kao državno nezavisno telo izjasnio protiv donošenja ovog pravnog akta, s obrazloženjem da Srbija trenutno nema dovoljno jake institucije za sprovođenje takvog zakona. „Kao prvo, mi nismo demokratska i transparentna zemlja. I vi sad u takvu zemlju ubacujete lobiranje koje može da dâ rezultate samo ako je ta država demokratska, transparentna i ako u njoj postoji vladavina prava”, kaže za RSE Jelisaveta Vasilić, članica Saveta za borbu protiv korupcije. Transparentnost Srbije je istraživala koliko je ovaj zakon primenjivan tokom prvih pet meseci u Vladi Srbije i njenim ministarstvima, Narodnoj skupštini i Predsedništvu Srbije. Kako se navodi u nedavno objavljenoj studiji “Korupcija na visokom nivou i zakoni krojeni po meri privatnih interesa“, ova organizacije je poslala 23 zahteva za pristup informacijama od javnog značaja i dobila 23 identična odgovora – da nije bilo lobističkih kontakata u smislu odredaba Zakona o lobiranju. “To ne govori da takvih kontakata nije bilo, već, naprotiv, da o njima nije vođena evidencija i da je zakon u tim prvim mesecima bio kršen”, kaže Nenadić i kaže da se može sumnjati da je ta pojava i dalje prisutna. Kako se donose zakoni za interese privatnih kompanija? Jelisaveta Vasilić kaže da je za temeljno istraživanje o uticaju privatnih kompanija na donošenje zakonodavnog okvira neophodno imati uvid u ugovore koje predstavnici vlasti zaključuju sa privatnim kompanijama. Međutim, ti ugovori su često nedostupni javnosti, kaže Vasilić i kao primer navodi projekat “Beograd na vodi”, koji je pratio posebni zakon (lex specialis) koji je izvršio eksproprijaciju zemljišta na tom području. Primeri iz sveta U preporukama za pravno regulisanje aktivnosti lobiranja, koje je 2017. godine usvojio Savet Evrope, navodi se da postoje različiti oblici lobiranja, među kojima su i povremeno ili stalno nuđenje saveta ili prezentacija zvaničnicima, učestvovanje u javnim ili zatvorenim konsultacijama, te učestvovanje u formalnim konsultacijama kroz institucionalne kanale. Lobiranjem se takođe smatra učestvovanje u raspravama, poput parlamentarnih odbora, kao i učešće u delegaciji ili konferenciji, navodi se u dokumentu koji je usvojio Komitet ministara Saveta Evrope. Savet Evrope u tom dokumentu navodi da zakoni u većem broju država predviđaju da se lobiranjem ne smatra poziv vlade da razgovara sa zvaničnicima, pa stoga nije potrebna registracija tih subjekata. Međutim, Savet Evrope upozorava da postoji rizik da osoba pozvana da razgovara sa zvaničnikom iskoristi to za promociju svoje agende, te da bi “čin lobiranja ostao neotkriven pod izgovorom izuzete komunikacije sa zvaničnikom”. Kao primer se navodi Kanada, gde su mnogi lobisti na saveznom nivou tvrdili da ne moraju da se registruju, pošto su zakoni iz 1989, i 1995. godine propisivali da se moraju registrovati samo lobisti koji su želeli da izvrše uticaj, ali da to ne važi za one od kojih je vlada tražili da daju informacije prilikom donošenja odluke. Izmenom Zakona o registraciji lobista 2003. godine je ova zakonska rupa popunjena, pa u Kanadi svi oblici komunikacije, traženi ili ne od vlade, zahtevaju registraciju i evidenciju u Registru lobista. U Nemačkoj je, pak, inicijativa o pokretanju Registra lobista pokrenuta tek nedavno, nakon skandala oko tamošnjih parlamentaraca koji su profitirali od posredovanja u prodaji medicinskih maski tokom pandemije korona virusa. Evropski parlament i Evropska komisija vode dobrovoljni registar koji postoji od 2011. godine. ... ceo tekst

Vakcina za predsednika Srbije

06.04.2021 06:29

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić vakcinisao se u selu Rudna Glava, kod Majdanpeka, u istočnoj Srbiji. Lokaciju je odbrao kako bi promovisao i potakao vakcinaciju. U državi sa blizu sedam miliona stanovnika do sada je kompletno vakcinisano oko million i po građana. Vučić je primio vakcinu protiv korona virusa kineskog proizvođača Sinofarm. Montaža: Ana Toader... ceo tekst

JEDAN RADIO. SVE OD MUZIKE!

Podrška od strane


Radio Košava najpoznatiji je radijski brend u Srbiji.


RadioKosava.rs
emituje sve vrste hitova, uz kratke govorne segmente koji su zabavni i sadržajni.

U etru je duže od dve decenije, a godinama unazad je najslušanija online radio stanica u Beogradu i Srbiji. Veliki deo radijske slušalačke publike na prvo mesto svog ličnog izbora pozicionira upravo ovu radio stanicu.


Zvaničan početak radio Košave bio je 22. jula 1994. godine u 18:00 časova!


Sa sloganom "Jedan radio. Sve od muzike!" radio Košava svakog dana potvrđuje svoju lidersku poziciju zadajući standarde u kreiranju sadržaja i velikom izboru muzike kao osnovne vrednosti radija kao medija.



Radio Košava prihvata odgovornost i zaštitu životne sredine.



Odgovornost za životnu sredinu znači da postoji sve veća potreba za dobijanje energije iz obnovljivih izvora.

Radio Košava u potpunosti koristi energiju iz obnovljivih izvora za napajanje servera u svom data centru.

Energija stvorena vazduhom sa ekološkog stanovišta smatra se jednim od najčistijih oblika proizvodnje električne energije.

Radio Košava želi da koristi ove mere kako bi promovisala energetski efikasnu upotrebu interneta.
Loading the player...