RADIO PROGRAMI:

Košava1
Košava2
KošavaROCK
KošavaLOVE1
KošavaLOVE2
KošavaLATINO
KošavaKONCERT1
KošavaKONCERT2
KošavaKIDS
KošavaKLASIK
KošavaRAP
KošavaJAZZ
KošavaINFO
KošavaFREEDOM
KošavaFOLK1
KošavaFOLK2
KošavaFOLK3
KošavaEVERGREEN
KošavaCLUBBING
KošavaCITY
KošavaCAFE
Radio Kosava Youtube kanal
Marketing
Pišite nam
Radio Slobodna Evropa
Programska šema
Emisije
Ovce i zvonce
Film DANA
Radio KOŠAVA FREEDOM
Slučajni prolaznik

Vesti dana radija Košava

Osnovana nova društvena mreža – osnivač Donald Tramp, bivši predsednik SAD-a Osnovana nova društvena mreža – osnivač Donald Tramp, bivši predsednik SAD-a

Bivši predsednik SAD-a, Donald Trump, otvorio je sopstveni blog nakon višemesečnog obećanja. Na platformi će se naći Trump-ovi komentari koje ljudi mogu lajkovati ili prijaviti putem svojih e-mailova i brojeva telefona. Korisnicima je takođe ...

Najveći avion na svetu – An-225, proizvededen je samo jedan i koristi se za... Najveći avion na svetu – An-225, proizvededen je samo jedan i koristi se za...

Avion je apsolutni rekorder u količini prevezenog tereta na jednom letu, sa tovarom od čak 253.820 kilograma. Antonov An-225 Mrija (Мрія - san ili inspiracija, na ukrajinskom) je veliki teretni avion, proizveden u ...

Pozlaćeni Tesla i iPhone: prava egzotika Pozlaćeni Tesla i iPhone: prava egzotika

Specijalno kućište telefona inspirisano je EV Ilona Maska. Kompanija Caviar spremila je iznenađenje za svoje klijente, u vidu super-luksuznog Teslinog Modela S, ukrašenog zlatom najveće čistoće!       Zajedno s nesvakidašnjom verzijom popularnog EV stižu i ...

U svojim Calendar aplikacijama Google dodaje Maps dodatak sa mnogo prednosti U svojim Calendar aplikacijama Google dodaje Maps dodatak sa mnogo prednosti

Google dodaje Maps dodatak u okviru Calendar aplikacija. Novi dodatak donosi korisnicima mnoge prednosti. Putovanja i sastanci uživo tokom pandemije polako se vraćaju u normalu, a Google želi da bude spreman za bezbedno poslovanje ...

Izdvajamo

(QR) kod na pneumaticima proizvedenim posle 1. aprila (QR) kod na pneumaticima proizvedenim posle 1. aprila

Od 1. maja Evropa će biti prvi deo sveta koji će početi da koristi oznake prijanjanja na ledu za pneumatike na kojima će imati kju ar (QR) kod. Oznake će biti izmenjene u ...

Sećate li se aparata za trenutnu fotografiju – magična kutija koja pokušava da se vrati u život Sećate li se aparata za trenutnu fotografiju – magična kutija koja pokušava da se vrati u život

Kako su pametni telefoni zamenili mnoge uređaje, između ostalog i instant kamere koje su odmah pravile fotografije, tako je i popularnost istih značajno opala. Ipak, i dalje postoje kompanije koje se bave ovakvim kamerama, ...

Legendarna buba na kineski način – Great Wall predstavio električno vozilo ORA Punk Cat Legendarna buba na kineski način – Great Wall predstavio električno vozilo ORA Punk Cat

Kada već neće to da urade Nemci, hoće Kinezi! Predstavljen na događaju Auto Shanghai 2021, električni automobil ORA Punk Cat je izazvao mnogo komentara.Kineska grupacija Great Wall i njihov brend za električna ...

Knjige, zvučnik, knjige, knjige… nećete ga ni primetiti - Bang & Olufsen na vašoj polici knjiga Knjige, zvučnik, knjige, knjige… nećete ga ni primetiti - Bang & Olufsen na vašoj polici knjiga

Novi zvučnik Beosound Emerge dizajniran je da prilično liči na knjigu. „Prilično“, jer se zvučnik širi sa zadnje strane, ali verovatno ćete ga i dalje moći ugurati među stvarne knjige na svojoj polici.        Cool ...

Najčitanije

Idealno rešenje za vaše dvorište – Robot kosilica – Zavoleče vas komšije Idealno rešenje za vaše dvorište – Robot kosilica – Zavoleče vas komšije

Roboti kočano ulaze na tržište kosilica i sada je pravo vreme da kupite jedan za sebe. Iako pre neki dan nije delovalo tako, proleće je uveliko stiglo, a sa njim i sezona košenja ...

Pametni uređaj za strimovanje muzike - svira na starijim automobilima Pametni uređaj za strimovanje muzike - svira na starijim automobilima

Problem sa kojim se suočavaju svakodnevni korisnici – naime, navođenje Spotify-a da svira na starijim automobilima. Spotify je najavio da će njegov eksperiment, Car Thing, postati zvanični proizvod koji će se isporučivati odabranim ...

Toyota Yaris – automobil godine za 2021. godinu u Srbiji i Evropi Toyota Yaris – automobil godine za 2021. godinu u Srbiji i Evropi

Devetnaestu godinu za redom putem Interneta izabran je automobil godine u Srbiji – NetAuto 2021 – to je Toyota Yaris.Internet kao sublimirani neiscrpni izvor informacija i sredstvo komunikacije omogućio je da na ...

Električni Mikrobus 2022. godine stiže u Evropu Električni Mikrobus 2022. godine stiže u Evropu

Volkswagen otkrio da će njihov novi električni Mikrobus u Evropu stići 2022 godine, a u Ameriku godinu dana kasnije. Među velikim brojem opcija u kojima će se prodaviti ID.Buzz u Evropi, biće i ...

Video dana radija Košava

Ponedeljak - programska šema

KRATKE VESTI u 45 sekundi KRATKE VESTI u 45 sekundi

06:30

Informativne kratke (hedline) vesti sažete u 45 sekundi.Svakodnevno se uživo emituju od (06:30h) do (21.30h) u tridesetom minutu svakog sata. ...više o emisiji

OVCE I ZVONCE (07:40h; 16:20h; 18:20h; 20:40h; 22:20h) radnim danima OVCE I ZVONCE (07:40h; 16:20h; 18:20h; 20:40h; 22:20h) radnim danima

07:00

Emisija kratke forme "Ovce i zvonce" radija Košava, sa najznačajnijim političkim i javnim ličnostima."Ovce i zvonce" temelji se na izgovorenim činjenicama u toku svake nedelje, ...više o emisiji

FM NEBO (pon 07:50h; sre 14:50h; pet 18:50h) FM NEBO (pon 07:50h; sre 14:50h; pet 18:50h)

07:50

Kratka forma "FM NEBO" tematske emisije, koja se bavi aktuelnim dešavanjima u FM etru na teritoriji Srbije i regiona.Vesti se emituju na nedeljnom nivou.Ponedeljkom premijerno, ...više o emisiji

SLUČAJNI PROLAZNIK (08:40h; 15:20h; 19:20h) radnim danima SLUČAJNI PROLAZNIK (08:40h; 15:20h; 19:20h) radnim danima

08:40

"Slučajni prolaznik" emisija kratke forme pružiće Vam par minuta kvalitetnih informacija iz svakodnevnog života.Radnim danima pratimo aktuelne teme, sa najatraktivnijim sagovornicima u tom trenutku. ...više o emisiji

Slobodna Evropa (09:30h; 14:00h) Slobodna Evropa (09:30h; 14:00h)

09:30

Misija Radija "Slobodna Evropa" - Radio "Liberty" je da širenjem informacija i ideja promoviše demokratske vrednosti i institucije.Od centralne Evrope do Pacifika, od Baltičkog do ...više o emisiji

Muzika Non stop Muzika Non stop

16:00

☆☆☆ Jedan radio, SVE od MUZIKE ☆☆☆☆☆☆ U svakom delu SRBIJE ☆☆☆ ...više o emisiji

Radio Slobodna Evropa

Orden od Srbije osporavanom nobelovcu Handkeu

09.05.2021 07:30

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je jedno od najviših državnih priznanja - Orden Karađorđeve zvezde - u nedelju (9. maja) austrijskom književniku i dobitniku Nobelove nagrade za književnost 2019. godine, Peteru Handkeu (Peter Handke). Poznat po negiranju genocida u Srebrenici i podršci politike Slobodana Miloševića, Handke je odlikovan Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena ukazom još iz februara 2020. godine. Snimatelj: Dragan Kostić; Montaža: Ana Toader... ceo tekst

Vučić uručio orden Srbije negatoru genocida i nobelovcu Handkeu

09.05.2021 06:19

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je 9. maja jedno od najviših državnih odlikovanja Peteru Handkeu, austrijskom književniku i dobitniku Nobelove nagrade za književnost za 2019. godinu, koji negira genocid u Srebrenici. Vučić je Handkeu uručio Orden Karađorđeve zvezde prvog stepena, a ukaz o njegovoj dodeli književniku donet je još u februaru 2020. godine. "Kada pomislim na Srbiju setim se ikone 'Beli anđeo' i imam jednu kopiju kod kuće i kad god se setim Srbije pogledam tu kopiju i drago mi je na srcu", rekao je Handke nakon uručenja. On je dodao i da ta ikona, koja spada u najpoznatije freske Srbije, pokazuje prazan grob što, kako je dodao, znači da je Isus vasrksao. "I to me navodi na razmišljanja i uvek se u lepom sećanju sećam Srbije", poručio je on. Peter Handke je u Beograd doputovao iz Bosne i Hercegovine, gde su mu najviša priznanja dva dana ranije dodelili predstavnici bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska (RS) i reditelj Emir Kusturica. Iako ga kritika često označava kao jednog od najboljih savremenih pisaca u Evropi, književni opus Petera Handkea pao je u drugi plan nakon što je 1996. objavio putopisni esej "Jedno zimsko putovanje prema Dunavu, Savi, Moravi i Drini – ili pravda za Srbiju", a potom i još četiri knjige intonirane na isti način. Zbog podrške međunarodno izolovanoj Srbiji, kasnije posete predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala, te odlaska na njegovu sahranu – Handke je uglavnom bio kritikovan, pa čak i ozloglašen u međunarodnoj javnosti, kao skoro nijedan pisac do tada. Handke je rekao pre nekoliko godina za dnevni list "Politika" da se odlučio da dođe u Srbiju 1996. jer je ona za zapadne medije bila "crna rupa". Nobelovu nagradu za književnost dobio je 10. decembra 2019. godine, a dodelu su bojkotovali BiH, Kosovo, Albanija, Hrvatska, Severna Makedonija i Turska. Na sam dan dodele nagrade, u glavnom gradu Švedske održana su dva protesta, a brojni ratni reporteri koji su izveštavali iz ratova u BiH i na Kosovu su se oglasili na društvenim mrežama, sa tekstovima koje su pisali ratnih devedesetih. Vučić je ukaz o odlikovanjima zaslužnim pojedincima i institucijama doneo u februaru 2020. godine, a među njima su bili i češki predsednik Miloš Zeman i austrijski pisac Peter Handke. Ni Handke ni Zeman nisu prisustvovali ceremoniji dodele priznanja, pa je tada rečeno da će im ona biti dodeljena naknadno. Orden koji je 9. maja predsednik Srbije uručio Handkeu - Orden Karađorđeve zvezde prvog stepena - dodeljuje se za, kako se navodi na sajtu Vojske Srbije, "naročite zasluge i uspehe u predstavljanju države (Srbije) i njenih građana". U obrazloženju koje je pročitano prilikom uručivanja, rečeno je da se orden dodeljuje književniku zbog "beskompromisne borbe za istinu". Predsednik Srbije pročitao je tokom zajedničke konferencije za novinare biografiju književnika i rekao da, prihvatajući orden, Handke čini veliku čast Srbiji. "Hvala vam na svemu što činite za našu zemlju, za našu Srbiju. Izvinite što i deo nas, Srba, nije uvek umeo da pokaže zahvalnost za sve što jeste uradili za nas", rekao je Vučić. Orden Karađorđeve zvezde prvog stepena ranijih godina su dobili i teniser Novak Đoković, atletičarka Ivana Španović, kao i nacionalna avio kompanija Er Srbija (Air Serbia). Vlasti u Srbiji ne priznaju genocid u Srebrenici Najviši državni funkcioneri u Srbiji ne priznaju da se u Srebrenici dogodio genocid, a u svojim izjavama najčešće taj događaj opisuju kao "strašan zločin". Uz presudu Međunarodnog suda pravde u Hagu iz februara 2007. godine kojom je potvrđeno da se u Srebrenici dogodio genocid, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju osudio je 14 bivših pripadnika vojske i policije Republike Srpske za genocid nad oko osam hiljada bošnjačkih civila u zaštićenoj zoni u i oko Srebrenice u julu 1995. godine. U delu BiH i na Kosovu persona non grata Zastupnici Skupštine Kantona Sarajevo, jednog od deset kantona u drugom bosanskohercegovačkom entitetu Federaciji BiH, dan nakon što mu je uručena Nobelova nagrada, proglasili su Handkea nepoželjnom osobom na području ovog kantona. To je uradio i grad Tuzla. Handke je proglašen nepoželjnom osobom i na Kosovu. Nagrađivan u Srbiji U Srbiji austrijski pisac je 2015. godine, odlukom gradske Skupštine u Beogradu, proglašen za počasnog građanina Beograda. Nagrađen je, kako je tada rekao predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević "za promovisanje Beograda i podršku u teškim vremenima". Sastao se i sa bivšim predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem 2015. godine, koji mu je zahvaljivao na zalaganju "da se Srbi na što verodostojniji način prikažu publici u svetu". Handke je 2012. godine postao i inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). ... ceo tekst

Ko organizuje hajke na ljude u Srbiji i BiH?

09.05.2021 12:10

U Mostu Radija Slobodna Evropa (RSE) razgovaralo se o tome koliko je javni prostor u Srbiji i Bosni i Hercegovini zagađen govorom mržnje. Sagovornice su bile dve profesorke Fakulteta političkih nauka - Snježana Milivojević iz Beograda i Lejla Turčilo iz Sarajeva. Razgovaralo se o tome u kojoj meri vlast promoviše govor mržnje, kako se taj govor odomaćio u Skupštini Srbije, pa se poslanici takmiče ko će izreći više uvreda na račun opozicije i kritičara vlasti, kakav je uloga tabloida i desničarskih portala u širenju govora mržnje, kako vlast svoje kritičare naziva izdajicama i stranim plaćenicima, kako se na društvenim mrežama organizuju hajke protiv kritičara vlasti koje se potom prenose u medije i zašto se u Srbiji najbrutalnija hajka vodi protiv Dragana Đilasa i Marinike Tepić. Bilo je reči i o tome kako se u Srbiji kritičko pisanje o potezima Aleksandra Vučića proglašava za hajku na njega i njegovu porodicu, kako se u Bosni i Hercegovini na društvenim mrežama sve više javljaju pojedinci koji pod punim imenom i prezimenom blate javne ličnosti nazivajući ih pogrdnim imenima i kakve nagrade za to dobijaju, kao i o tome da li u Srbiji i Bosni i Hercegovini raste svest o tome koliko govor mržnje truje njihova društva. Omer Karabeg: Gospođo Milivojević, vi ste nedavno rekli da je u Srbiji govor mržnje permanentni način obraćanja u javnom govoru. Da li to znači da je javni govor u Srbiji nezamisliv bez govora mržnje? Snježana Milivojević: Meni je vrlo zamisliv, ali je u ovom trenutku teško ostvariv s obzirom da je javni prostor u Srbiji dugo godina sistematski trovan subverzivnim govorom koji promoviše mržnju kao prihvatljiv način ophođenja u javnosti. Lejla Turčilo: U Bosni i Hercegovini je govor mržnje postao nešto kao stilska figura prije svega u političkom govoru, ali u posljednje vrijeme primjećujemo da se on u velikoj mjeri koristi za prijetnje i diskreditaciju svih onih koji drugačije misle. Bojim se da se gotovo niko zbog toga ne uzbuđuje. Jedino se, kada govor mržnje pređe granicu, pa se krene i na fizičke prijetnje, oglase udruženja novinara i neke nevladine organizacije, ali velikih reakcija, nažalost, nema. Omer Karabeg: Kakav je odnos vlasti prema govoru mržnje? Snježana Milivojević: Mislim da je to najveći problem. U Srbiji i u drugim i autokratskim režimima vlast daje ton govoru mržnje u medijima. Ona mobiliše pristalice tako što ih huška na neke imaginarne neprijatelje. U javnosti je stalno prisutna figura neprijatelja koga treba mrzeti. Vlast u stvari indukuje govor mržnje. Skoro sam videla jedno istraživanje o govoru mržnje američkog univerziteta Columbia u kome su intervjuisani novinari širom sveta. Prema tom istraživanju u 46 posto slučajeva zvaničnici su izvor govora koji podstiče netrpeljivost. Mi smo ovde imali užasnu nedavnu prošlost, konfliktnu, ratnu, koja je ostavila puno ožiljaka, pa bismo trebali biti veoma obazrivi u javnom govoru. Ta obazrivost bi posebno trebalo da obavezuje zvaničnike i nosioce javnih funkcija koji imaju ustavnu obavezu da štite slobodu, a ne mržnju u javnom govoru i da štite demokratski ambijent koji je nezamisliv bez slobodnih medija. Umesto toga vlast u Srbiji često je inicijator i inspirator govora mržnje. Lejla Turčilo: Slična je situacija i u Bosni Hercegovini s tom razlikom što ovdje ima više zvaničnika s obzirom na kompliciranu ustavnu i etnonacionalnu strukturu naše države. Ovdje je najprisutniji međuetnički govor mržnje koji potiče sukoba - za sada samo u virtuelnom prostoru na društvenim mrežama. Ne mogu reći da zvaničnici direktno šire govor mržnje, ali svjedoci smo ozbiljnih stranačkih kampanja na društvenim mrežama u kojima se koristi vrlo neprimjeren rječnik. Takve kampanje podižu tenzije i izazivaju vrlo negativne emocije. Širi se strah od drugoga, a taj drugi je nekada pripadnik druge nacije, a nekada neko ko ne misli isto kao vlast, pa se proglašava izdajnikom. Zahvaljujući tom strahu naši zvaničnici opstaju na vlasti. Čini se da se nije mnogo promijenilo u odnosu na devedesete. Naši etnonacionalni lideri još uvijek plešu na tankoj liniji između onoga što je govor mržnje u virtuelnom prostoru i nasilja u stvarnom životu nastojeći da se održe na vlasti ne brinući o tome kakve štete takva politika nanosi društvu. Rasadnik govora mržnje Omer Karabeg: Čini se da se govor mržnje odomaćio u Skupštini Srbije. Ne prođe nijedna sednica, a da se ne čuju teške uvrede i klevete na račun opozicije i kritičara vlasti. Snježana Milivojević: Kada sam rekla da je govor mržnje iniciran iz institucija, odnosno od najviših zvaničnika, upravo sam mislila na taj tužni slučaj Skupštine Srbije. Skupština Srbije danas, tako da kažem, u direktnom prenosu podiže nivo dozvoljenog u javnom govoru. Ona je stvarno rasadnik govora mržnje i netolerancije u ovom društvu. To je posledica s jedne strane urušavanja institucija, a s druge procesa koji je u ovom trenutku specifičan za Srbiju, a to je proces izgradnje lične vlasti. U Srbiji ne raste samo autokratija nego se gradi i lična vlast jednog čoveka koji koristi institucije za učvršćivanje svoje vlasti. U tom smislu je Skupština Srbije poligon gde se “brani“ najviši predstavnik, a svi drugi napadaju. Ti napadi su često puni mržnje, netolerancije i netrpeljivosti. Postavlja se pitanje zašto se to dešava u parlamentu u kome faktički nema opozicije. Taj javni obračun sa svim potencijalnim kritičarima, to anatemisanje svakog ko drugačije misli dešava se na mestu gde se niko ne može tome suprodstaviti što dodatno urušava parlament Omer Karabeg: Da li su parlamenti u Bosni i Hercegovini, a ima ih više, mesta gde se čuje govor mržnje? Lejla Turčilo: Postoje primjeri neprimjerenog govora. Ne toliko direktnog govora mržnje jer su ovdašnji zvaničnici naučili da im to donosi negativne poene kod predstavnika međunarodne zajednice, a znamo da u Bosni i Hercegovini međunarodna zajednica još uvijek igra dosta važnu ulogu. Neprimjereni govor se uglavnom može ćuti u općinskim vijećima i kantonalnim skupštinama gdje ima političkih obračuna na vrlo niskom civilizacijskom nivou, dok se u Skupštini Republike Srpske veličaju ratni zločinci. Zabrinjava odnos publike prema svemu tome. Publika to posmatra kao neku vrstu, rekla bih, navijačkog sporta. Skupštinske sjednice se ne prate da bi se vidjelo kakve se to odluke donose nego da bi se vidjelo ko je koga napao i ko je kome odbrusio. Građani se, na žalost, navikavaju da je to jedini model političke komunikacije i jedini način na koji se na ovim prostorima može djelovati u politici. Proizvodni pogoni mržnje Omer Karabeg: Kakva je u Srbiji uloga tabloida u širenju govora mržnje? Snježana Milivojević: To su proizvodni pogoni ovdašnje industrije mržnje. Dve glavne posledice autokratizacije su urušavanje institucija i paralisanje uloge medija. To su dva simultana procesa. U takvom sistemu kritički i nezavisni mediji su često meta govora mržnje visokih zvaničnika. I sam predsednik države ih često targetira, osporava i odnosi se prema njima s nipodaštavanjem. Istovremeno, najviši državni zvaničnici promovišu tabloide koji su perjanice govora mržnje. Ovdašnji tabloidi su vrlo uključeni u popularizaciju svega što radi vlast. Njihova oskudna i skandalozna informativna produkcija uglavnom se zasniva na pozivanju sagovornika koji su istomišljenici vlasti među kojima ima i vrlo opskurnih likova koji na nemoguće načine brane vlast i osporavaju njene kritičare. Tu su i tabloidne televizije sa svojim kvazizabavnim emisijama i rijaliti programima u kojima se promovišu mizoginija, nasilje i primitivizam. Sve je to kontekst u kome buja i cveta govor mržnje. Tabloidi i tabloidne televizije su stubovi sistema proizvodnje mržnje. U poslednje vreme sa tabloidnih medija širi se talas užasne mizoginije protiv mladih i hrabrih žena koje su pokrenule seriju slučajeva seksualnog uznemiravanja i zlostavljanja zbog kojih se ovdašnja javnost jako uzbudila. Lejla Turčilo: U Bosni i Hercegovini nema tabloida u onom obliku kakvi su u Srbiji, ali ima dosta novina i portala koji su izuzetno desno orijentisani i koji se služe vrlo ekstremnim govorom da bi diskreditirali one koje smatraju neprijateljima. Prave se liste za odstrel ljudi koji kritički govore o vlasti, pa se oni etiketiraju bilo kao izdajnici vlastitog naroda, bilo kao oni koji mrze Bosnu i Hercegovinu onakvu kakvu je vide ti mediji i njihovi nalogodavci. Čovjek može vrlo lako dođe na listu izdajnika, plaćenika, mrzitelja ovog ili onog naroda i nakon toga slijedi opšti linč u tim medijima. To se onda dalje širi po raznim desničarskim, navijačkim i drugim grupama na društvenim mrežama nakon čega ljudi bivaju izloženi žestokim napadima i prijetnjama. Bilo je slučajeva da su nakon takvih hajki pojedini novinari i javni djelatnici bili izloženi nasilju. Sve to ima užasne posljedice. Istraživanje, koje je objavljeno ovih dana, a koje je radilo Udruženje BiH novinari, pokazalo je da jedna četvrtina ispitanika u tom istraživanju smatra da je sasvim u redu tući novinare. To je direktna posljedica kampanje koja je u nekim medijima vođena protiv novinarki i novinara koji su otkrivali afere vlasti. Televizije su nešto malo blaže, ali ne treba zaboraviti da sve tabloidne televizije iz Srbije, o kojima je govorila kolegica Milosavljević, mi imamo u našim digitalnim kablovskim sistemima. Njihovi programi su među najgledanijim sa svim kvazivrijednostina koje su vrlo dobro prihvaćene i ovdje. Online ratnici Omer Karabeg: Da li se u Srbiji preko društvenih mreža, tabloida i tabloidnih televizija organizuju hajke na ljude i ko su organizatori tih hajki? Snježana Milivojević: Živimo u potpuno novoj medijskoj situaciji. Tradicionalni mediji i online sfera umreženi su u jedinstven prostor. Više ne znamo kada iz jednog ambijenta prelazimo u drugi. Poruke iz tradicionalnih medija se razlivaju po mrežama ali i obrnuto - mediji prenose sa mreža najekstremnije i najprovokativnije poruke koje onda stižu i do publike koja bi ih možda na mrežama propustila. Osnovni zadatak tako umreženih medija je širenje autoritarizma i proizvodnja sistema lične vlasti. Nažalost, mediji u Srbiji su kapitulirali pred centrima političke moći. Podsetiću vas da je prošle godine jedna digitalna laboratorija sa Stanford univerziteta suspendovala mrežu od 8500 botova - mislim da je bilo i lažnih naloga - koji su bili povezani sa vladajućom Srpskom naprednom strankom. Oni su proizvodili poruke koje su onda preuzimali vodeći komercijalni mediji kao što su Pink i Happy među televizijama i Informer, Kurir i Alo među tabloidima. Te poruke, višestruko multiplikovane, preplavile su javni prostor prostor i blokire mogućnost, ne samo debate, nego i osporavanje takvih poruka. Naravno, te poruke su targetirale one koji kritikuju vlast. Izdvojeni su pojedinci protiv kojih je orkestrirana kampanja koja više nije bila samo govor mržnje nego joj je cilj bio uništavanja reputacije, pa i potencijalno ugrožavanje bezbednosti ljudi koje režim doživljava kao opasnost za svoj opstanak. Takve kampanje se u teoriji nazivaju ubistvom karaktera (Caracter assassination). Lejla Turčilo: U Bosni i Hercegovini govor mržnje prema nepoželjnim pojedincima i manjinskim skupinama ne širi se samo sa lažnih profila, nego to sada rade i vrlo ozbiljni ratnici političkih stranaka koji su vrlo ponosni na svoje online ratovanje i obračune sa neistomišljenicima. Oni se u online prostoru predstavljaju kao građani novinari, kao nosioci novog trenda novinarstva. Navodno nemaju prostora u mainstream medijima, pa su, eto, prinuđeni da djeluju kroz svoje kvazigrađansko novinarstvo. Oni su bukvalno postali ratnici koji ljudima stavljaju mete na čelo i to smatraju patriotskim činom. Ti ljudi imaju neku viziju i verziju Bosne i Hercegovine po njihovoj vlastitoj mjeri u koju se ne uklapaju neki pojedinci, manjinske skupine, a nekada i cijeli narodi. Posljednjih dana bilo je čak i ozbiljnih prijetnji da bi se obračun mogao prenijeti i na stvarni teren uz vrlo snažnu podršku predstavnika nekih političkih stranaka. Situacija se očigledno promijenila, botovi se ne aktiviraju samo u predizbornom periodu kako je to bilo prije nekoliko godina, sada se to radi kontinuirano da bi se ili uništila reputacija određenih ljudi ili da bi se širila netrpeljivost prema određenim skupinama u bosanskohercegovačkom društvu. Omer Karabeg: Da su ti ljudi plaćeni za to što rade? Lejla Turčilo: Ne moraju oni nužno biti plaćeni novcem. Oni su za svoju odanost vrlo često nagrađeni političkim pozicijama ili drugom vrstom beneficija. Oni ističu da je to što rade njihova patriotska dužnost ali, naravno, očekuju nešto zauzvrat. Kako je Vučić postao 'žrtva' Omer Karabeg: Vlast u Srbiji vrlo često kritiku predsednika Vučića proglašava za govor mržnje. To često radi i sam Vučić. On kaže da su on i njegova porodica ugroženi govorom mržnje. Snježana Miivojević: To je jedna od standardnih tehnika iz alatnice autokrata. Predsednik Vučić nije jedini autokrata koji to radi, ali on to radi jako glasno. To je, rekla bih, viša faza urušavanja normalne javne komunikacije. Ovde postoji izrazito asimetrična medijska polarizacija. Najveći deo medijskog prostora upregnut je u podršku vlasti. Svi oni - od javnog servisa i velikih mainstream medija do tabloida - samo se utrkuju u pohvalama vlasti. Na suprotnoj strani je veoma mali deo kritičkih medija koji su pod permanentnom paljbom režima. Njihova opravdana kritika vlasti proglašava se za skaredne napade, za nepoštovanje i ugrožavanje najviših predstavnika vlasti, a pre svega predsednika Srbija. To se izgovara u Skupštini, šire lojalni mediji, a po društvenim mrežama raznose botovi, pa se stvara klima o nekakvoj ugroženosti predsednika i njegove porodice. Govori se o nekim fantomskim državnim udarima, pronalazi skriveno oružje i sve to služi za priču o tome da su predsednik i njegova porodica izloženi permanentnom govoru mržnje od strane nezavisnih medija koji su, navodno, strani plaćenici. To je osnova da se nezavisni mediji proglase za neprijatelje, a nosioci režima - koji poseduju sve formalne i neformalne instrumente vlasti - za žrtve. Nisam sigurna da li je to osnova za konačno uklanjanje kritičkih medija sa javne scene. Jer ono što kritički mediji normalno rade u svakom demokratskom društvu vlast je proglasila govorom mržnje i napadom na predsednika. Lejla Turčilo: Kod nas se oni koji kritikuju vlast proglašavaju neprijateljima Bosne i Hercegovine. To je u stvari matrica po kojoj predstavnici vlasti na svim nivoima reagiraju na kritiku. Ukazujete li na ono što vlast pogrešno radi - automatski bivate prokazani kao neko ko ugrožava državu. Jer država - to su oni. Vidjeli smo to tokom pandemije u Bosni i Hercegovini, kada su su otkrivene neke velike afere poput afere sa respiratorima. Akteri te afere ponašali su se prema medijima i novinarima, koji su o tome pisali, kao prema nekome ko ugrožava njihovu borbu protiv virusa. Tražili su da svi istraživački poduhvati budu suspendovani je im, eto, novinari smetaju da izvuku zemlju iz pandemijske krize. Slično je bilo i sa propalim nabavkama vakcina. Predstavnici vlasti su vrlo oštro reagirali na medije koji su ukazivali da je njihovo ponašanje nedopustivo. Ovdašnji zvaničnici - od lokalnih, pa do najviših nivoa vlasti - ne žele da im se postavljaju bilo kakva pitanja. Oni nastoje da se okruže novinarima koji će biti megafoni njihove politike, a ne promotori i branitelji javnog interesa. Pouke pandemije Omer Karabeg: Vidite li ikakav način da se zaustavi govor mržnje ili će se on i dalje nekontrolisano širiti? Snježana Milivojević: Mislim da građani i građanke Srbije moraju da ponovo osvoje medije. Živimo u trenutku revolucionarnih promena za medije, ali ne bih volela da tradicionalni mediji, koji su bili važni za demokratiju, ne prežive te promene. Moramo da nađemo načina da i društvene mreže i tradicionalni mediji budu u funkciji javnosti.   Mislim da je u Srbiji naraslo uverenje da u obilju najrazličitijih medija javnost nema na koga da se osloni u situaciji kada smo izloženi brutalnom javnom govoru, a posebno ljudi koji su eksponirani protivnici režima, kao što su Dragan Đilas ili Marinika Tepić, koji su izloženi kampanjama kakve je bukvalno teško preživeti. Javnost postaje sve svesnija da se s takvom javnom komunikacijom ne gradi normalno društvo. Moja najveća nada je da je iz ove situacije moguć onaj put koji je ujedno i najteži - a to je da javnost uskrati poverenja, ne samo medijima koji to proizvode, nego i takvom načinu vođenja politike. Lejla Turčilo: Ako je u Bosni i Hercegovini išta dobro proizašlo iz pandemijskog vremena, onda je to utisak da je javnost počela shvatati da su ono što vlast govori i ono što radi dvije dijametralno suprotne stvari. Veliki narativ o spremnosti vlasti da nas odbrani od stvarnih i imaginarnih neprijatelja zakazao je na neprijatelju kao što je COVID- 19. Ljudi su sve više zasićeni dominantnim narativima u medijima. Ne bih rekla da su toliko osjetljivi na sam govor mržnje koliko na nesrazmjeru između onoga što se govori i onoga što se radi i rekla bih da se sve više okreću relativno kredibilnim izvorima informacija. To se prije svega odnosi na urbaniji i obrazovaniji dio stanovništva sa višim nivoom građanske svijesti. Trebaće, čini mi se, još dosta vremena da to postane dominantni trend u svim dijelovima Bosne i Hercegovine. ... ceo tekst

Srbija: Vakcinacija 'na akciji'

07.05.2021 05:55

"Dok ne krene vakcinacija u kladionicama nećemo dostići kolektivni imunitet", jedan je od komentara nakon početka vakcinacije u nekim tržnim centrima u Srbiji. I u jednom restoranu. Šta mislite, kako stimulansi (novčani ili vaučeri za kupovinu) utiču na broj vakcinisanih?... ceo tekst

Otac i dva sina meteorolozi iz Dagestana

07.05.2021 11:59

Magomed Magomedov i njegova dva sina rade u smenama od po 10 dana na nadgledanju vremenskih uslova u meteorološkoj stanici visoko u planinama ruske republike Dagestan. Mesto na kome se nalazi stanica je hladno, slabo snabdeveno i sklono lavinama, ali porodica se ponosi jedinstvenim informacijama koje tu može da prikupi. #neistraženarusija #neistrazenarusija... ceo tekst

Šoping benefit za vakcinisane deli Srbiju

07.05.2021 10:01

U predlogu države da za one koji su se vakcinisali protiv korona virusa izdvoji finansijska podrška od 3.000 dinara (25 evra) nema elemenata diskriminacije, rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković. Vlada Srbije je na sednici 6. maja usvojila Uredbu o podsticajnim merama za imunizaciju protiv bolesti COVID-19, kojom se daje dodatna novčana podrška u iznosu od po 3.000 svim građanima Srbije koji su do sada vakcinisani i sve one koji će do 31. maja primiti bar prvu dozu vakcine. Tu odluku je dan ranije najavio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Beograđanin Aleksandar Kovačević prvog dana kada se počelo sa primenom podsticajnih mera, uputio se ka novom mestu za vakcinaciju - u tržni centar "Ušće" u Novom Beogradu: "Da dobili smo vaučere. Baš lepo. To je još jedan plus", rekao je Kovačević za RSE samo što je primao vakcinu, najavljujući da će na istom mestu i unovčiti dobijeni poklon.  Njegov sugrađanin Mihailo Jovanović takođe samo što je primio prvu dozu vakcine, rekao nam je da od ranije to planira da učini. Finansijski podsticaj na koji se odlučila država samo ga je dodatno podstakao: "Takođe sam znao da nema dovoljno ljudi koji će se samovoljno da se vakcinišu i čekao sam da država počne da nudi nešto za uzvrat." Jovanović je i dočekao taj trenutak, koji međutim nameće pitanje da li se na ovaj način diskriminišu građani koji iz medicinskih razloga ne mogu da prime vakcinu. Brankica Janković kaže da će njena kancelarija primiti i razmotriti sve eventualne pritužbe. "Treba imati u vidu da nije svako pravljenje razlike ujedno i diskriminacija", objasnila je ona. Vučić: 3.000 dinara dodatne pomoći za vakcinisane građane Srbije Nevakcinisanima u Srbiji 65 umesto 100 odsto zarade za COVID bolovanje Vesić: Svaki dan pokloni za vakcinisane u tržnom centru u Beogradu Kako je dodala Janković, postoje osobe koje zbog svog zdravstvenog stanja ne mogu da se vakcinišu i time ostvare pravo na finansijska sredstva, ali treba imati u vidu da Zakon o zabrani diskriminacije propisuje dodatni uslov. "U članu 7 on kaže da neće postojati posredna diskriminacija ukoliko je konkretni akt, dakle, u ovom slučaju odluka o dodeli finansijskih sredstava, opravdan zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna", kaže Janković. Poverenica objašnjava da ljudski život i dostojanstvo predstavljaju najveće univerzalne vrednosti, te da podsticanje građana na vakcinaciju teži tom cilju. "U kriznim situacijama kakva je ova u kojoj se nalazimo nužne su brze i efikasne mere", dodala je ona. Gostujući na televiziji Pink, predsednik Srbije je 5. maja rekao je odluka o dodatnoj finansijskoj pomoći za one koji su se vakcinisali doneta jer vlasti ne mogu donositi negativne diskriminacione mere u odnosu na one koji ne žele da prime vakcinu. Podsticaj ili diskriminacija? Vladica Ilić, pravnik u nevladinoj organizaciji Beogradski centar za ljudska prava, ocenjuje za RSE da bi ovakva odluka mogla da stavi u neravnopravan položaj ljude koji iz medicinskih razloga do sada nisu mogli da se vakcinišu. "Zbog toga će oni biti stavljeni u neravnopravan položaj zbog ličnog svojstva, koje je njihovo zdravstveno stanje, to jest – biće diskriminisani", objašnjava Ilić. Prema njegovom mišljenju, država je mogla da propiše mere ograničenja za ljude koji se nisu vakcinisali. Kao primer, Ilić je naveo nedavnu potvrdu Evropskog suda za ljudska prava da je sve bilo u skladu sa evropskim zakonima kada je u Poljskoj doneta odluka da deca ne mogu da idu u predškolske ustanove jer nisu vakcinisana protiv pojedinih zaraznih bolesti i da država može da novčano kazni roditelje zbog toga. "Smatram da bilo u skladu sa zahtevima ljudskih prava ukoliko bi država (Srbija) propisala da svako se nije vakcinisao, a nije imao medicinsko opravdanje za to, ne može da prisustvuje javnim skupovima, ne može da ulazi na zatvorena mesta u javnom prostoru kao što su pozorišta, restorani i slično, pod pretnjom odgovarajuće novčane kazne", ocenjuje Ilić. On napominje i da bi takva zabrana bila bliska sa svrhom ograničenja – zaštitom stanovništva od zarazne bolesti u okolnostima koje su pogodne za njeno prenošenje. Među benefitima za vakcinisane uskoro bi se mogli naći i koncerti. Zamenik gradonačelnika Goran Vesić izjavio je u martu da su u pripremi dva velika koncerta, ali da će ulaz biti besplatan samo za vakcinisane. Vakcinacija u tržnom centru u Beogradu Vakcinacija u tržnom centru u Novom Sadu Punktovi za vakcinaciju su otvoreni početkom maja i u tržnim centrima u pojedinim gradovima. Nagrada za najbrže bili su vaučeri za kupovinu. Vesić je u izjavi za RSE 6. maja izjavio da smatra da oni koji su se vakcinisali treba da dobiju izvesne benefite, poput popusta na karte za pozorišta i bioskope. "Mi pritom ne ugrožavamo nikoga ko nije vakcinisan. Taj ko nije vakcinisan ništa skuplje neće platiti, ali mi imamo pravo da se odreknemo dela prihoda, da kažemo da neko ko je bio odgovoran ima mogućnost da dobije neki popust", rekao je Vesić. Takođe, prema najavama zvaničnika, uskoro bi se mogla razmatrati i mogućnost ulaska na utakmice za vakcinisane građane. Slike iz kafane u Kragujevcu u centralnoj Srbiji u kojoj se delio besplatan obrok posle vakcinacije obišle su početkom maja svet. Šta sa onima koji nemaju opravdanje da odbiju vakcinaciju? Opozicioni desno orijentisani pokret Dosta je bilo (DJB) ocenio je da je predlog za dodelu novčane pomoći vakcinisanima "protivustavan i da pravi podelu među ljudima". "Ljudi koji su se vakcinisali su razvili antitela. Ljudi koji su preležali virus imaju antitela. Jedna antitela nisu bolja od drugih. Ovo bi država i 'struka' morali da znaju. Zašto onda ovakve podele?", navodi se u saopštenju pokreta Dosta je bilo. Predstavnici DJB-a su mnogo puta javno dovodili u pitanje protivpandemijske zdravstvene mere uvedene u Srbiji. Ovaj pokret je pozivao ljude na protest, održan 20. marta, protiv mera, a na kojem su se sa govornice čule poruke da je anti-COVID vakcina smišljena s ciljem ubijanja ljudi i depopulacije planete. Vladica Ilić smatra da se ne može govoriti o diskriminaciji onih koji odbijaju da se vakcinišu, a nemaju medicinske razloge za to. "Oni imaju mogućnost da to urade, ali oni to ne žele i to je njihov izbor. Oni nisu diskriminisani", kaže Ilić. Ko će plaćati bolovanje? Vlada Srbije je na sednici 6. maja saopštila da će pravo na 100 odsto zarade tokom bolovanja zbog COVID-19 imati samo zaposleni koji su vakcinisani i oni koji, iz zdravstvenih razloga, ne mogu da budu vakcinisani. Ostali zaposleni, koji se razbole od korona virusa, dobijali bi naknadu tokom bolovanja od 65 odsto zarade. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković objašnjava da, s obzirom na to da je vakcina svima jednako dostupna, opravdano je da država ne obezbeđuje punu naknadu zarade za vreme bolovanja. "U aktuelnim uslovima moramo biti realni", kaže Janković. Prema zvaničnim podacima, do 4. maja u Srbiji je dato 3.620.000 doza vakcina protiv korona virusa, a u potpunosti je imunizovano 1.330.000 građana. U Srbiji živi nešto manje od sedam miliona stanovnika. Građani mogu da biraju između četiri dostupne vakcine: američko-nemačkog proizvođača Fajzer/Biontek, ruskog Sputnjik V, kineskog Sinofarm i britansko-švedskog proizvođača AstraZeneka. Sputnjik V i Sinofarm nemaju dozvolu Svetske zdravstvene organizacije i Evropske agencije za lekove. Podsticaji za vakcinaciju u svetu Popusti za kupovinu, poreske olakšice, mali kućni aparati, slatkiši, čak i nakit su među poklonima kojima države sveta pokušavaju da privuku ljude da se vakcinišu. Kako piše britanski "Gardijan", u indijskom gradu Rajkotu stanovnicima koji prime vakcinu se nudi zlatni pirsing za nos ili štapni blender, dok u Pekingu građani dobijaju dve kutije jaja. Opština Severni Delhi u Indiji ponudila je dodatni poreski popust od pet odsto. Američki prehrambeni lanac "Red Rooster" ponudio je zaposlenima bonus od 250 dolara i dva plaćena slobodna dana. Građani Rusije su dobijali besplatan sladoled, dok su nekim Izraelcima nudili limenku koka-kole, alkoholno ili bezalkoholno pivo, picu, peciva ili mesni paprikaš. ... ceo tekst

Popuštanje epidemioloških mera u Srbiji

07.05.2021 07:30

Ugostiteljski objekti od petka 7. maja mogu da rade i u zatvorenom, ali uz poštovanje propisane distance. ... ceo tekst

Bliske veze srpskih i kineskih državnih univerziteta

06.05.2021 03:22

Nasuprot Mađarskoj gde je pitanje odnosa te države sa Kinom upravo podstaknuto planovima da se u Budimpešti do 2024. otvori prvi kampus jednog kineskog univerziteta, u Srbiji se sličan proces uveliko odvija i to uz državnu podršku i bez posebnih rasprava. Saradnja univerziteta Kine i Srbije, deo je međudržavne saradnje, ali i inicijative "Pojas i put" objašnjava profesorka beogradskog Fakulteta političkih nauka (FPN), Dragana Mitrović, u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE). Srbija je deo kineske državne inicijative "Pojas i put" sa zemljama Centralne i Istočne Evrope (17 + 1) za ponovno otvaranje zapadnih trgovinskih kanala koji slede drevni Put svile, kako bi Kina napajala svoju privredu. Kina priprema novu eru Pojasa i puta Profesorka Mitrović navodi da međudržavnim sporazumom o univerzitetskoj saradnji Kine i Srbije postoji određeni broj državnih stipendija za kineske studente koji bi studirali u Srbiji i studenata iz Srbije u Kini. „Postoji i čitav niz ugovora o saradnji između univerziteta u Beogradu i kineskih univerziteta, verujem da i drugi univerziteti u Srbiji takođe imaju dosta razgranatu saradnju, kao i pojedinačni fakulteti“, navela je Mitrović. Ona je dodala da i tržište igra određenu ulogu i da veliki broj studenata i profesora individualnom inicijativom nalazi mesta za zaposlenje ili studiranje na kineskim akademskim institucijama. Tri univerziteta iz Srbije potpisala sporazum o saradnji Tri univerziteta iz Srbije, Beograda, Novog Sada i Niša, potpisala su Sporazum o saradnji sa Univerzitetom Đao Tong iz Šangaja. Sporazum su 4. decembra 2018. godine u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) potpisali tadašnji ministar prosvete Mladen Šarčević, potpredsednica za obrazovanje i međunarodne odnose Univerziteta Đao Tong Ksuemin Ksu, rektor Univerziteta u Nišu Dragan Antić, prorektor Beogradskog univerziteta Nenad Zrnić i prorektor Univerziteta u Novom Sadu Dejan Madić. Kako je tada objašnjeno sporazum uspostavlja institucionalne okvire za obostrane akademske i naučne razmene između univerziteta potpisnika, a uz finansijsku i organizacionu podršku Ministarstva prosvete i Đao Tong Univerziteta. "Saradnja kroz nauku i obrazovanje je najčvršća saradnja, jer tu se stiču i prijateljstva za čitav život, a obrazovanje je najbolji most saradnje među državama", rekao je tada Šarčević, kako je navedeno u saopštenju Ministarstva prosvete. Na privatnom Univerzitetu Megatrend već nekoliko godina se izučava kineski jezik. Na tom univerzitetu je osnovan i Kineski centar koji sarađuje sa Institutom Konfucije Novosadskog univerziteta. Saradnja Srbije i Kine u ovoj oblasti je takođe podrazumevala i međusobne posete profesora i naučnog osoblja. Konfucijev institut u Novom Sadu i Beogradu Na Univerzitetu u Novom Sadu je 2014. godine osnovan Konfucijev institut. Kako se navodi na sajtu Novosadskog univerziteta, Institut organizuje kurseve kineskog jezika i kulture i podržava saradnju između Kine i Srbije. Pored toga, Konfucijev institut na Univerzitetu u Novom Sadu je zvanični centar za polaganje testova iz kineskog jezika u cilju sticanja sertifikata. Konfucijeve učionice nalaze se u Gimnaziji u Sremskim Karlovcima, kao i u još 14 osnovnih i srednjih škola u Beogradu i Novom Sadu, dodaje se na sajtu Univerziteta u Novom Sadu. Kako se objašnjava, u julu i avgustu svake godine organizovani su i letnji kampovi u Kini ili u Srbiji. "Ovi kursevi nude bogat program upoznavanja sa veštinama kineske kulture, kao što su kineska kaligrafija, kineska kultura ispijanja čaja, kineska medicina, kineska hrana i druge", navodi se. Dobro došli u Konfučijev institut u Republici Srpskoj U međuvremenu je takođe lansiran i sajt Univerziteta na kineskom jeziku uz podršku Konfucijevog instituta Univerziteta u Novom Sadu. Konfucijev Institut u Beogradu deluje u okviru Filološkog fakulteta. Na sajtu tog instituta je navedeno da je zvanično otvoren u avgustu 2006. godine. Od decembra 2009. godine, dodaje se, kineski partner je Univerzitet za medije i komunikacije NR Kine. "Cilj rada Instituta Konfucije u Beogradu je promovisanje kineske kulture i jezika; što bolje upoznavanje naroda Srbije sa Kinom; povezivanje svih pojedinaca i institucija u Srbiji koje se na bilo koji način bave kineskim jezikom i kulturom; pravljenje referentne baze svih materijala o kineskoj kulturi i jeziku dostupnih u Srbiji, kao i druge aktivnosti kulturne i obrazovne saradnje Srbije i Kine", objašnjava se na sajtu Instituta. Kako se dodaje, pri Institutu Konfucije u Beogradu otvoren je i Klub ljubitelja kineske kulture, koji nudi mogućnost iznajmljivanja materijala o kineskoj kulturi i jeziku. U jednoj od poslednjih aktivnosti navedenih na sajtu, iz februara 2021, navodi se onlajn predavanje "Kina – od opljačkanog carstva do globalne supersile". Događaj je, kako se navodi, realizovan u organizacaciji Instituta Konfucije u Beogradu i Biblioteke grada Beograda. Institut Konfucije za SAD propagandna misija Sjedinjene Američke Države su u avgustu 2020. godine proglasile Institut Konfucije kao stranu propagandnu misiju. U izjavi kojom je najavio taj potez, tadašnji američki državni sekretar Mike Pompeo nazvao je Konfucijev institut „entitetom koji unapređuje globalnu propagandu i kampanju zloupotrebe Pekinga u američkim učionicama i kampusima", preneo je BBC. Kako se navodi, Pompeo je tada poručio i da Sjedinjene Države žele da studentima u američkim kampusima omoguće pristup kineskom jeziku i kulturnim ponudama bez manipulacije kineske Komunističke partije i njenih opunomoćenika. Od 'zlatne ere' do zahlađenja odnosa Kine i Velike Britanije Ova odluka nema nikakvog uticaja na Srbiju, čiji zvaničnici govore pohvalno o saradnji Beograda i Pekinga. Profesorka Dragana Mitrović, koja rukovodi Centrom za studije Azije i Dalekog istoka, kaže da je u nekim zapadnim državama čak naloženo zatvaranje Konfucije instituta jer su proglašeni za agente kineske vlade i optuženi za niz aktivnosti, uključujući i propagandu, vrbovanje, kontrolu kineskih studenata u toj zemlji. „Čini mi se da je kod nas drugačija situacija, naravno da je deo i ove saradnje motivisan jačanjem kineskog kulturnog uticaja i kroz učenje kineskog jezika, upoznavanja sa kineskom kulturom, približavanja te kulture lokalnom stanovništvu“, kaže Mitrović. Ona navodi da to treba još više da učvrsti i poveća pozitivno gledanje na Kinu, podsećajući da su pozitivni utisci o Kini kada se ispituje javno mnjenje u Srbiji, dok u drugim zemljama javno mnjenje ne gleda pozitivno na Kinu, pa onda tamo imaju drugačije zadatke. „Ovde je jačanje kineskog kulturnog uticaja sastavni deo ove saradnje, odnosno ciljeva koje kineska država ima“, ocenjuje Mitrović. Dodaje da jačanje kulturnog uticaja uvek čini zemlju donekle prijemčivom i za ideje i vrednosti koje dolaze kao deo te kulture. Ali napominje da, se s obzirom da je kineska kultura veoma drugačija od one u Srbiji koja pripada zapadnoj, političke ideje samo delimično provlače kroz kulturni uticaj. „A više kroz javne nastupe i javnu diplomatiju bilo naših ili kineskih političara, kroz slogane, konkretne politike, ideje koje se plasiraju, tumačenja, odnosno ono što se obično naziva kineskim narativom", objašnjava Mitrović. Kina umesto zemalja regiona i Jugoistočne Evrope Kulturološkinja Aleksandra Bosnić Đurić smatra da je svaka vrsta proširivanja saradnje univerzitetskih centara u svetu važna. Međutim, naglašava da se ovde postavlja pitanje zbog čega je ta saradnja „disbalansirana“. „Bilo bi potpuno logično da smo mi upućeni na saradnju sa, recimo, univerzitetima iz Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, pa iz Slovačke, Mađarske, Rumunije“, navela je za RSE Bosnić Đurić. Ona kaže da se ima osećaj da „disbalans u polju akademske saradnje prati i disbalans koji se odnosi na sve druge oblasti“. Saradnja kineskih kompanija sa univerzitetima Sa univerzitetima u Srbiji saradnju takođe ostvaruju i kineske kompanije. Tako su u februaru 2020. godine, u Kragujevcu, gradu u centralnoj Srbiji, Sporazum o saradnji i osnivanju zajedničke laboratorije potpisali predstavnici lokalnog univerziteta i kineske kompanije Dahua Technology, koja se, kako se navodi na zvaničnoj Facebook stranici te kompanije, bavi "naprednim rešenjima za video nadzor". Na sajtu kragujevačkog Univerziteta navedeno je da su predstavnici kineske kompanije ukazali na "plan saradnje sa Univerzitetom u Kragujevcu iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija". "U skladu sa Sporazumom, Kompanija će donirati odgovarajuću opremu za izgradnju laboratorije, obezbediti stručnjake koji će obučavati studente, dok će za najbolje studente biti omogućeno stažiranje u Kompaniji", stoji na sajtu univerziteta. U martu 2020. godine, kineska kompanija Linglong koja gradi fabriku guma u Zrenjaninu u Vojvodini, ponudila je stipendije za studente druge, treće, četvrte godine i master studija Fakulteta tehničkih nauka, objavljeno je na sajtu tog fakulteta sa sedištem u Novom Sadu. Kako se objašnjava, kandidate je birala kompanija, a odabrani kandidati potpisuju sa Linglongom ugovor koji podrazumeva najmanje tri godine rada u kompaniji sa zagarantovanom najnižom platom od oko 680 evra neto. U oktobru 2019. godine delegacija kineske kompanije "NetDragon" boravila je u Novom Sadu povodom uspostavljanja saradnje sa Nacionalnim centrom za veštačku inteligenciju, robotiku i obrazovne tehnologije. Centar je osnovan pri Fakultetu tehničkih nauka. Kako je preneo portal 021, predsednik kompanije "NetDragon" Liu Dejian ocenio je tom prilikom da je važno da ta firma bude prisutna u Novom Sadu i da učestvuje u razvoju mladih robotičara. On je tada poručio i da je veštačka inteligencija postala deo svakodnevnog života i da se planira da Centar bude oslonac kineskoj gaming kompaniji. Uticaj Kine u obrazovanju na globalnom nivou Tena Prelec, naučna istraživačica na Univerzitetu Oksford (University of Oxford), kaže za RSE da što se tiče uticaja na akademsku sferu na globalnom nivou, Kina investira sve više novca u to. „Želja Kine je da bude prisutna u tome kako je prikazana u višem obrazovanju na globalnom nivou i mislim da je bilo pitanje vremena jačeg prisustva u akademskoj sferi u Srbiji, to nije ništa iznenađujuće“, ocenjuje Prelec. Međutim, dodaje ona, „da li je zabrinjavajuće“. „Tu jesu problemi akademske slobode što se tiče toga ako dobijate finansije iz Kine. Teško je reći da je Kina promenila način govora o sebi na tom univerzitetu jer je dala toliko para, ali činjenica ostaje ako ste vezani uz nekog donatora da ćete onda dobro promisliti šta ćete o njemu napisati i kako ćete prezentovati neke teme“, navodi Prelec. Ona objašnjava i da se prisustvo kineskog investiranja u obrazovanje na globalnom nivou, a posebno u zapadnim zemljama, ne može posmatrati samo kao kineska politika već i u kontekstu toga što se sve više i više sprovodi marketizacija i neoliberalizacija univerziteta na Zapadu. Tako napominje da su se u Velikoj Britaniji u toku deset godina privatne donacije utrostručile dok su se javni fondovi za obrazovanje jako snizili. Osim Srbije koja je za Kinu očito najvažnija zemlja u regionu, Peking ulazi u polje visokog obrazovanja i u Mađarskoj gde je krajem aprila potpisan strateški sporazum sa Univerzitetom Fudan prema kojem bi kampus u Budimpešti trebalo da bude otvoren do 2024. godine. Time bi taj kampus bio prvi kineski univerzitet u Evropskoj uniji (EU) i prva inostrana ispostava prestižne visokoškolske institucije sa sedištem u Šangaju, za koji vlada kaže da će u Mađarskoj podići standarde visokog obrazovanja. Međutim, usled sve veće zabrinutosti zbog nedostatka transparentnosti u vezi s projektom, kao i otkrića da mađarska vlada planira da uzme ogroman kineski zajam pod nepoznatim uslovima za izgradnju kampusa, projekat je predmet kritika kako lokalnih vlasti u Budimpešti, tako i nezavisnih medija. ... ceo tekst

JEDAN RADIO. SVE OD MUZIKE!

Podrška od strane


Radio Košava najpoznatiji je radijski brend u Srbiji.


RadioKosava.rs
emituje sve vrste hitova, uz kratke govorne segmente koji su zabavni i sadržajni.

U etru je duže od dve decenije, a godinama unazad je najslušanija online radio stanica u Beogradu i Srbiji. Veliki deo radijske slušalačke publike na prvo mesto svog ličnog izbora pozicionira upravo ovu radio stanicu.


Zvaničan početak radio Košave bio je 22. jula 1994. godine u 18:00 časova!


Sa sloganom "Jedan radio. Sve od muzike!" radio Košava svakog dana potvrđuje svoju lidersku poziciju zadajući standarde u kreiranju sadržaja i velikom izboru muzike kao osnovne vrednosti radija kao medija.



Radio Košava prihvata odgovornost i zaštitu životne sredine.



Odgovornost za životnu sredinu znači da postoji sve veća potreba za dobijanje energije iz obnovljivih izvora.

Radio Košava u potpunosti koristi energiju iz obnovljivih izvora za napajanje servera u svom data centru.

Energija stvorena vazduhom sa ekološkog stanovišta smatra se jednim od najčistijih oblika proizvodnje električne energije.

Radio Košava želi da koristi ove mere kako bi promovisala energetski efikasnu upotrebu interneta.
Loading the player...