RADIO PROGRAMI:

Košava1
Košava2
KošavaROCK
KošavaLOVE1
KošavaLOVE2
KošavaLATINO
KošavaKONCERT1
KošavaKONCERT2
KošavaKIDS
KošavaKLASIK
KošavaRAP
KošavaJAZZ
KošavaINFO
KošavaFREEDOM
KošavaFOLK1
KošavaFOLK2
KošavaFOLK3
KošavaEVERGREEN
KošavaCLUBBING
KošavaCITY
KošavaCAFE
Radio Kosava Youtube kanal
Pišite nam
Radio Slobodna Evropa
Radio KOŠAVA FREEDOM
Film DANA
Ovce i zvonce
Marketing
Programska šema
Emisije
Slučajni prolaznik

Vesti dana radija Košava

Overture - supersonični avioni bi mogli da lete duplo brže od postojećih Overture - supersonični avioni bi mogli da lete duplo brže od postojećih

United Airlines je odlučila da kupi 15 supersoničnih aviona od kompanije Boom Supersonic, s mogućnošću povećanja narudžbe na ukupno 50 aviona. Ova odluka ipak nije konačna, jer prvenstveno zavisi od sigurnosnih testiranja koja treba ...

Ko će pokoriti Roze jezero nadomak Dakara  Ko će pokoriti Roze jezero nadomak Dakara

Svako ko je imao priliku da odgleda prvu trku u okviru šampionata Extreme E, jedva će čekati vikend pred nama kada se održava drugi po redu X Prix! Na novoj lokaciji i u ...

Robotizovani čistač ulica održava gradsku higijenu Robotizovani čistač ulica održava gradsku higijenu

Grad Helsinki je počeo sa isprobavanjem tihih, autonomnih robota, koji ne zagađuju okolinu, a koji održavaju ulice čistim, bez uznemiravanja stanovnika. Vozilo nazvano Trombia Free je započelo svoju test vožnju čišćenja ulica Helsinkija. Trombia će ...

USB-C kablovi koji podržavaju 240 W USB-C kablovi koji podržavaju 240 W

Tokom ove godine očekuju se novi USB-C kablovi i uređaji koji će podržavati novu USB specifikaciju. Prema njoj, USB-C će biti sposoban da podrži 240 W, što je više nego duplo veća vrednost ...

Izdvajamo

MERCEDES EQT minivan – Luksuzno električno vozilo MERCEDES EQT minivan – Luksuzno električno vozilo

Da li ste očekivali išta manje od EQ modela? Nemački proizvođač automobila, Mercedes-Benz je predstavio svoje novo električno vozilo, u pitanju je minivan koji nosi oznaku EQT. EQT je sedmo električno vozilo te ...

Nova serija Harley-Davidson motora postaje - najpoželjniji brend električnih motorcikala na svetu Nova serija Harley-Davidson motora postaje - najpoželjniji brend električnih motorcikala na svetu

Harley-Davidson ne odustaje od električnih motora. Prvi električni motor Harley-Davidson se zove LiveWire, a ova kompanija iz Milvokija želi da napravi novi brend koji će se upravo tako zvati. Nova serija mora da bude drastično ...

Sennheiser, namenjen prosečnim korisnicima - prešao u vlasništvo kompanjie Sonova Sennheiser, namenjen prosečnim korisnicima - prešao u vlasništvo kompanjie Sonova

Jedna od najpoznatijih kompanija, čiji smo logotip navkli da viđamo na kvalitetnim slušalicama, pre nekoliko meseci objavila je nameru da proda jedan od svojih ogranaka, onaj namenjen prosečnim korisnicima.     Takav plen opravdano je brzo ...

Osnovana nova društvena mreža – osnivač Donald Tramp, bivši predsednik SAD-a Osnovana nova društvena mreža – osnivač Donald Tramp, bivši predsednik SAD-a

Bivši predsednik SAD-a, Donald Trump, otvorio je sopstveni blog nakon višemesečnog obećanja. Na platformi će se naći Trump-ovi komentari koje ljudi mogu lajkovati ili prijaviti putem svojih e-mailova i brojeva telefona. Korisnicima je takođe ...

Najčitanije

Najveći avion na svetu – An-225, proizvededen je samo jedan i koristi se za... Najveći avion na svetu – An-225, proizvededen je samo jedan i koristi se za...

Avion je apsolutni rekorder u količini prevezenog tereta na jednom letu, sa tovarom od čak 253.820 kilograma. Antonov An-225 Mrija (Мрія - san ili inspiracija, na ukrajinskom) je veliki teretni avion, proizveden u ...

Pozlaćeni Tesla i iPhone: prava egzotika Pozlaćeni Tesla i iPhone: prava egzotika

Specijalno kućište telefona inspirisano je EV Ilona Maska. Kompanija Caviar spremila je iznenađenje za svoje klijente, u vidu super-luksuznog Teslinog Modela S, ukrašenog zlatom najveće čistoće!       Zajedno s nesvakidašnjom verzijom popularnog EV stižu i ...

U svojim Calendar aplikacijama Google dodaje Maps dodatak sa mnogo prednosti U svojim Calendar aplikacijama Google dodaje Maps dodatak sa mnogo prednosti

Google dodaje Maps dodatak u okviru Calendar aplikacija. Novi dodatak donosi korisnicima mnoge prednosti. Putovanja i sastanci uživo tokom pandemije polako se vraćaju u normalu, a Google želi da bude spreman za bezbedno poslovanje ...

(QR) kod na pneumaticima proizvedenim posle 1. aprila (QR) kod na pneumaticima proizvedenim posle 1. aprila

Od 1. maja Evropa će biti prvi deo sveta koji će početi da koristi oznake prijanjanja na ledu za pneumatike na kojima će imati kju ar (QR) kod. Oznake će biti izmenjene u ...

Video dana radija Košava

Sreda - programska šema

KRATKE VESTI u 45 sekundi KRATKE VESTI u 45 sekundi

06:30

Informativne kratke (hedline) vesti sažete u 45 sekundi.Svakodnevno se uživo emituju od (06:30h) do (21.30h) u tridesetom minutu svakog sata. ...više o emisiji

OVCE I ZVONCE (07:40h; 16:20h; 18:20h; 20:40h; 22:20h) radnim danima OVCE I ZVONCE (07:40h; 16:20h; 18:20h; 20:40h; 22:20h) radnim danima

07:00

Emisija kratke forme "Ovce i zvonce" radija Košava, sa najznačajnijim političkim i javnim ličnostima."Ovce i zvonce" temelji se na izgovorenim činjenicama u toku svake nedelje, ...više o emisiji

SLUČAJNI PROLAZNIK (08:40h; 15:20h; 19:20h) radnim danima SLUČAJNI PROLAZNIK (08:40h; 15:20h; 19:20h) radnim danima

08:40

"Slučajni prolaznik" emisija kratke forme pružiće Vam par minuta kvalitetnih informacija iz svakodnevnog života.Radnim danima pratimo aktuelne teme, sa najatraktivnijim sagovornicima u tom trenutku. ...više o emisiji

Slobodna Evropa (09:30h; 14:00h) Slobodna Evropa (09:30h; 14:00h)

09:30

Misija Radija "Slobodna Evropa" - Radio "Liberty" je da širenjem informacija i ideja promoviše demokratske vrednosti i institucije.Od centralne Evrope do Pacifika, od Baltičkog do ...više o emisiji

FM NEBO (pon 07:50h; sre 14:50h; pet 18:50h) FM NEBO (pon 07:50h; sre 14:50h; pet 18:50h)

14:50

Kratka forma "FM NEBO" tematske emisije, koja se bavi aktuelnim dešavanjima u FM etru na teritoriji Srbije i regiona.Vesti se emituju na nedeljnom nivou.Ponedeljkom premijerno, ...više o emisiji

Muzika Non stop Muzika Non stop

16:00

☆☆☆ Jedan radio, SVE od MUZIKE ☆☆☆☆☆☆ U svakom delu SRBIJE ☆☆☆ ...više o emisiji

Radio Slobodna Evropa

Težak put do pravde za žene žrtve seksualnog nasilja u ratu

15.06.2021 07:30

Nakon iscrpljujućeg krivičnog postupka žrtve seksualnog nasilja u ratu su prinuđene da svoje pravo na reparaciju ostvare u još jednom dugotrajnom parničnom postupku, pa je to razlog zašto mnoge žrtve odustaju od daljeg postupka, istakla je Ivana Žanić izvršna direktorka nevladine organizacije Fond za humanitarno pravo iz Beograda. Reparacija, odnosno novčana naknada za žrtve seksualnog nasilja u ratu, kao i problem sa parničnim postupkom gde su žrtvama nezaštićeni identiteti, neki su od problema koje su istakli učesnici konferencije “Put od stigme do pravde – seksualno nasilje u ratu”, koju je organizacija Fond za humanitarno pravo (FHP) organizovao 15. juna. Prema procenama međunarodnih organizacija rat na prostoru bivše Jugoslavije ostavio je iza sebe oko 30.000 žena i oko 3.000 muškaraca žrtava seksualnog nasilja. Ivana Žanić je istakla da postupci za ratne zločine u Srbiji dugo traju, a da se žrtve suočavaju sa neizvesnošću kada će se i kako taj postupak okončati. FHP je, prema njenim rečima, pripremio predlog praktične politike kako bi tužilaštvo uložilo napore da pronađu valjane dokaze za potkrepljenje tog postupka, a sud prekine praksu da žrtvama ne dosudi po pitanju imovinsko-pravnog zahteva. Reparacija i problemi Reparacije za žrtve su predviđene međunarodnim dokumentima, konvencijama i rezolucijama, kao i domaćim zakonodavstvom i smernicama Vrhovnog kasacionog suda, najvišeg suda u Srbiji, za tužioce i sudije kako bi skupili dovoljno dokaza i odlučili o imovinsko-pravnom zahtevu tokom krivičnog postupka. Svako krivično delo za sobom nosi određenu posledicu, ali kada su u pitanju žrtve seksualnog nasilja ta šteta je uglavnom nematerijalne prirode i ogleda se u strahu, bolu i umanjenju opšte životne aktivnosti, navela je Žanić. Ona je dodala da žrtva zahtev za reparaciju može podneti u procesu istrage pred sudom za ratne zločine koji mora da traži veštačenje koje uslovljava da li može da se dosudi ili ne imovinsko-pravni zahtev. Problem koji nastaje u zakonodavstvu u Srbiji, istakla je Žanić, jeste da postoji odrednica koja navodi da žrtva može tražiti ovaj zahtev ukoliko se znatno odugovlačio sam krivični postupak. To ne bi bio problem, navodi ona, da se nije ustalila praksa da sud presuđuje po automatizmu da se žrtva upućuje na parnični proces jer bi se zbog ovog zahteva sam proces odugovlačio. Ovo sve, navodi Ivana Žanić, dovodi do novog problema sa kojim se žrtve seksualnog nasilja u ratu suočavaju jer su one uglavnom na suđenju pod merama zaštite, a u samom parničnom postupku te mere zaštite identiteta nisu moguće. “U parničnom postupku moraju da se pojave sa imenom i prezimenom i ne mogu da se pojave sa pseudonimom koji su imali tokom krivičnog postupka što znači da one vagaju da li da zadrže mere zaštite koje su im dodeljene jer nisu mogle da se suoče sa optuženim, njihovi najbliži ne znaju da su žrtve seksualnog nasilja ili prosto ne žele da to izađe u javnost”, podvukla je Žanić. U Bosni i Hercegovini (BiH) posledice ratnih zločina manifestovale su se najviše na žrtve seksualnog nasilja u ratu, navodi advokat Jasmin Mesić, nekadašnji kantonalni tužilac u BiH. “Život je najvrednija stvar, ali jednim metkom se život završava i nema dalje patnje, ostaje bol i patnja za porodicu. Međutim, za žrtve seksualnog nasilja u ratu, ta bol i ta patnja se proživljavaju kroz cijeli život. To je ono što daje specifikum ovim predmetima koji se procesuiraju pred nadležnim državnim organima”, naveo je Mesić i dodao da je problem što se ta patnja prenosi i na porodicu. On je istakao i da je Međunarodni sud za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji odigrao veliku ulogu u istrazi seksualnog nasilja u ratu. Međutim, problem u BiH je bio u definiciji silovanja po kojoj je žrtva morala da pruža otpor, da ima povrede i oštećenja, pa samim tim nije došlo procesuiranja. Ipak, BiH vlasti su dozvolile žrtvama seksualnog nasilja, ukoliko ne žele da idu na sud, da im se putem upravnih postupaka preko određenog ministarstva prizna status žrtve u ratu i time omogućilo da dobiju mesečnu naknadu. Međutim, tada se ne utvrđuje počinilac, naveo je Mesić. Bivši tužilac naveo je da se žrtve u BiH, kao i u Srbiji, upućuju na parnicu za naknadu. Igor Cvetkovski iz međunarodne organizacije Global Survivor Fund osvrnuo se na prethodne sagovornike i potvrdio da su reparacije za žrtve seksualnog nasilja u ratu veoma važne jer je njima potrebno da izgrade život ponovo nakon tog nasilja. “Teško je ponovo izgraditi život nakon nasilja, a reparacije nisu samo pravda u vidu kažnjavanja, već je sastavni deo ponovne izgradnje sopstvenog života i deo šireg pojma odgovornosti – ne samo počinioca, već i sistema, države i društva”, naveo je Cvetkovski. Ipak, on je podvukao da nisu svi počinioci seksualnog nasilja u ratu osuđeni, a to povlači i da je veoma mali broj žrtava uspeo da dobije mogućnost reparacije sudskim putem. Problem koji je tu, naveo jesu uslovi koji moraju da se ispune - osuđen počinilac, a neretko i parnica. Regionalni pristup reparacijama bio bi najbolji pristup, naveo je Igor Cvetkovski, ali naveo je da trenutna klima nije povoljna za tako nešto. Ipak, on je podvukao da je bitno da aktivisti vrše pritisak na predstavnike vlasti. Potreba za sistemskom podrškom Sagovornice poslednjeg panela konferencije, Branka Antić Štauber, predsednica udruženja “Snaga žena” iz Tuzle, i Ajna Jusić, predsednica udruženja “Zaboravljena djeca rata” iz Sarajeva istakle su da je potrebna sistemska podrška žrtvama seksualnog nasilja u ratu. “Država ovaj problem stavlja na marginu, društvo je patrijarhalno i nemaju žrtve s kim da pričaju, ali kada su nama ispričale šta im se dešavalo bilo im je daleko lakše”, istakla je Branka Antić Štauber i dodala da je potreban multidisciplinarni pristup ovim žrtvama zbog specifičnosti njihovih trauma, ali i osuđujućeg stava društva u BiH zbog koga im se ne veruje i okrivljuju ih za nasilje umesto počinioca. Ajna Jusić čija je majka žrtva seksualnog nasilja u ratu, kaže da su same žrtve nevidljive, ali i da ih napadaju, kao i njihovu decu koju su nakon silovanja rodile. “Mi kao društvo moramo da prihvatimo da smo krivi što te rane nisu zacjelile”, istakla je ona. Ipak, Jusić je navela kako do promena dolazi i radom sa mladima kako bi se, na njima razumljiv način, prikazao problem u nadi da će se ove žrtve skloniti sa margine i dobiti na značaju. “Generalno je potreban drugačiji pristup, problemi dolaska podrške do svih žena su veliki, a procedure za bilo kakvu satisfakciju su teške”, podvukla je Jusić. Važno da žene žrtve seksualnog nasilja progovore U snimljenom intervjuu za poslednji panel konferencije FHP, glumica Danijela Štajnfeld govorila je o važnosti da žrtve moraju da progovore. Kako je i sama bila žrtva seksualnog nasilja, navela je da priča o tome značila da se psihički oslobodi. “Čovek nauči da se nosi sa svojom traumom, na veliku žalost ljudi koji ne traže pomoć najčešće dolaze do simptoma i sindroma kao što su alkoholizam, nesanica. Nažalost, žrtve najčešće izvagaju da ne traže pomoć već da se ovako nose sa tim”, navela je Štajnfeld i dodala da je želela da svojim filmom “Zaceli me” dođe do većeg broja žena koje su žrtve seksualnog nasilja i da im snagu da o tome progovore i skinu taj teret. Ova glumica navela je u martu 2021. godine da ju je glumac, opozicioni političar, bivši ministar i član Demokratske stranke Branislav Lečić silovao, što je on negirao. Slučaj je i dalje u fazi predistražnog postupka. Prema procenama zvaničnika i nevladinih organizacija, samo na Kosovu su 20.000 žena i muškaraca bile žrtve silovanja pripadnika srpskih snaga tokom sukoba na Kosovu 1998. i 1999. godine. Pojedine žrtve smatraju da bi ta tema trebalo da bude i na agendi dijaloga između Srbije i Kosova. Vasfija Krasnići-Gudmen (Krasniqi-Goodman), prva žena koja je javno progovorila o tome da je bila žrtva seksualnog nasilja u ratu na Kosovu 1999. godine, izjavila je 2020. godine za RSE da dijalogu nedostaje glas pravde za žrtve seksualnog nasilja, te da Kosovo ne sme da dozvoliti da se o tome ćuti. Prema podacima iz 2019. godine, samo šest žrtava seksualnog nasilja počinjenog tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji dobilo je zadovoljenje pravde putem Tužilaštva za ratne zločine u Srbiji. Podignuto je tek 10 optužnica, od čega je pet sudskih postupaka pravosnažno okončano – podaci su nevladinog Fonda za humanitarno pravo (FHP) u Srbiji. ... ceo tekst

Vučić i Kurti bez dodirnih tačaka, susret ponovo u julu

15.06.2021 07:30

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin Kurti) u Briselu su u utorak (15. juna) na prvom susretu samo izneli stavove i očekivanja dve strane, a dogovoreno je jedino da će naredni susret biti u julu mesecu. Naredna runda dijaloga na najvišem političkom nivou između Srbije i Kosova biće održana u julu, potvrdio je srpski predsednik Aleksandar Vučić na kraju sastanka u Briselu. Posrednici u razgovoru bili su šef evropske diplomatije Josep Borrell (Žozep Borelj) i specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak. Vučić je kazao da se "apsolutno oko ničega nije složio sa Kurtijem". "Oni [delegacija Kosova] su došli da se dogovore o ni o čemu, apsolutno o ni o čemu", rekao je Vučić novinarima posle sastanka sa Kurtijem. Vučić: I dalje smo posvećeni dijalogu Aleksandar Vučić je ovaj susret ocenio kao drugačiji. "Ne žele [delegacija Kosova] uopšte da razgovaraju o Zajednici srpskih opština. Drugo, tražili su da pod hitno kažemo kada ćemo da priznamo nezavisnost Kosova. Treće, nazivaju incidentima i provokacijom to što Srbi žele da prisustvuju liturgijama u crkvama na Kosovu, pošto je zemljište tim crkvama dato u vreme vladavine Slobodana Miloševića", rekao je Vučić. Prema rečima Vučića, govorilo se i o potrazi za nestalima tokom rata na Kosovu, ali, kako on tvrdi, kosovska strana je izrazila nezadovoljstvo što je na čelu srpske Komisije za nestale Veljko Odalović, član Socijalističke partije Srbije koju je 90-ih vodio tadašnji šef države Slobodan Milošević. Liturgija u pravoslavnoj crkvi u Prištini čije se rušenje ili pretvaranje u muzej traži Vučić: Ne očekujem formiranje ZSO NVO: Srbija i Kosovo sporazumno da traže nestale Predsednik Srbije je kazao da je kosovska strana na ovaj način želela da okonča dijalog. "Verovali su da ćemo posle njihovih reči da napustimo prostoriju i da se ne vratimo. Naravno da to nismo uradili. Posvećeni smo dijalogu i nastavićemo da radimo na dijalogu", rekao je Vučić. Vučić je kazao da se nada da će Josep Borrell preneti američkom predsedniku Joeu Bidenu (Džo Bajden) šta se događalo na sastanku. Dodao je da će narednih dana razgovarati sa predstavnicima kosovskih Srba. Kurti: Konstruktivan susret Za razliku od Vučića, kosovski premijer Aljbin Kurti ne smatra da se radilo o napetom susretu. Ocenio je da se radilo o "konstruktivnom susretu". "Nije bilo nikakvih incidenata, niti situacija u kojima bismo bili na rubu incidenta. Imali smo distancu više od dva metara. Takođe, atmosfera jeste subjektivna stvar. Za mene je diskusija bila konstruktivna i o suštini stvari i problema. Najvažnije da ne idemo naokolo i da ne vidimo slona u sobi", izjavio je Kurti. Kurti je rekao da je na sastanak došao sa četiri predloga: uključujući i ponudu da Srbija i Kosovo potpišu deklaraciju mira, u kojoj će se obavezati da "nijedna zemlja neće napadati drugu". Kosovski premijer je rekao da je predložio i stvaranje nove tržišne zone poput Centralnoevropskog trgovinskog sporazuma (CEFTA), pitanja nestalih uključujući i lokacije 11 masovnih grobnica, kao stvaranje nacionalnih veća za Srbe na Kosovu poput onih koji postoje u Srbiji za Albance i Bosance. Kurti je kazao da je srpska strana odbila sve predloge, ali da se nije izjasnila za predlog o novoj tržišnoj zoni. Šef kosovske Vlade tvrdi da je međusobno priznanje najbolje rešenje jer, kako je rekao, "niti Srbija priznaje Kosovo, niti Kosovo Srbiju". "Nema boljeg i nema drugačijeg rešenja. Mi smo pre 13 godina proglasili nezavisnost od Srbije i došlo je vreme da Srbija proglasi nezavisnost od Kosova. Da se ne bavi nama i da mi sarađujemo na evropskom putu", poručio je Kurti, istakavši da je moguće novo poglavlje između Kosova i Srbije, koje bi bilo uzor za ostale zemlje na Zapadnom Balkanu.   Borrell: Iskoristiti novi momentum Nastavak dijaloga o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije u Briselu 15. juna je prvi ovakav susret Kurtija i Vučića. Specijalni predstavnik EU za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak je naveo da je najvažnije za EU da su oba lidera potvrdila posvećnenost dijalogu. "Ovo je bio prvi susret sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem. Nije bio lak sastanak, ali je bilo važno da se dogodio. Oba lidera su imala vrlo otvorenu i iskrenu razmenu o tome šta svako želi od dijaloga", izjavio je Lajčak na kraju sastanka, te potvrdio održavanje nove runde dijaloga pre kraja jula. Josep Borrell je pred sastanak održao odvojene bilateralne susrete sa kosovskom i srpskom delegacijom. Dijalog i njegov ishod put je u evropsku budućnost obe strane. U međuvremenu on je doneo važne rezultate za njihove građane", tweetovao je Borrell. Borrell je na početku sastanka pozvao obe strane da iskoriste "nastali novi momentum o Zapadnom Balkanu u EU" kako bi postigle sporazum o normalizaciji odnosa. "Znamo da dijalog neće biti lak ali ovaj proces, uz iskreno ućešće, obeju strana je neophodan za dobrobit građana Kosova i Srbije", poručio je Borrell, ponovivši da je rezultat dijaloga jedini put ka evropskoj budućnosti. Šef diplomatije EU je kazao da se lično zalaže da se vidi rapidan progres "kako bi se prošlost konačno ostavila iza i postigao sporazum između Kosova i Srbije". Poruke pred susret Proces razgovora o normalizaciji odnosa je zastao na jesen 2020. godine, kada je srpska strana otvorila pitanje implementacije sporazuma o Zajednici srpskih opština na Kosovu (ZSO). Uoči potvrde novog datuma obnove briselskog procesa, zvaničnici obe strane u javnost su ponovo izlazili sa oprečnim izjavama o tom pitanju. Dok Kurti napominje da ne može biti formirana jednoetnička zajednica, predsednik Srbije Aleksandar Vučić mu poručuje da ne mora da dolazi u Brisel ako ne želi da razgovara o formiranju iste. Premijer Kosova je u više navrata izjavio da njegov budući susret sa beogradskim sagovornikom u kontekstu dijaloga neće biti nastavak dijaloga već, kako je rekao, početak novog procesa. Govoreći na sednici Skupštine Kosova 11. juna Kurti je poručio da se Kosovo ne žuri po pitanju dijaloga sa Srbijom i dodao da je zvanični Beograd taj koji treba da prihvati realnost i nezavisno Kosovo. Ponovio je i svoje stavove sa kojima će ući u proces dijaloga sa Srbijom a oni su da Srbija prihvati nezavisnost Kosova, da prizna zločine koji su počinjeni na Kosovu i da Kosovo bude ravnopravna strana u dijalogu. "Dijalog je započeo bez principa. Sam proces normalizacije odnosa nikada nije pretočen u sadržaj", rekao je Kurti i ocenio da je za postizanje konačnog sporazuma neophodna i volja EU. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 10. juna da predstojeći dijalog u Briselu "neće biti jednostavan", kao i da je važno da dve strane razgovaraju kako bi se spustile tenzije i osigurala bezbednost Srba na Kosovu. "Oni (predstavnici Kosova prim.aut.) dolaze da naprave svoj šou, a mi smo posvećeni dijalogu", rekao je Vučić novinarima u Jagodini u centralnoj Srbiji. Dijalog dug deceniju Dijalog o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova počeo je u martu 2011. i vodili su ga šefovi pregovaračkih ekipa. Načelno je zamišljeno da se u procesu razmatraju "praktična pitanja koja će olakšati živote građana". U oktobru 2012. godine, proces se diže na politički nivo kada se u dijalog uključuju tadašnji premijeri Ivica Dačić i Hashim Thaci (Hašim Tači). U aprilu 2013. godine postignut je Briselski sporazum, a većina dogovora iz ovog sporazuma nisu sprovedeni. Kosovska strana okleva da ide dalje sa implementacijom dogovora koja je u njenoj nadležnosti, a koja se tiče formiranja ZSO. Kurti u Skupštini Kosova: Srbija da prihvati realnost Vučić: Neće biti lako u Briselu Proces dodatno otežava lobiranje Srbije protiv kosovske nezavisnosti u međunarodnim institucijama, ali i pojedinačno kod stranih država. Celokupan proces je prošao kroz niz prepreka, a u jednom trenutku, na jesen 2018. godine je došlo do potpune obustave procesa zato što je tadašnja kosovska vlada uvela taksu od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Nakon zastoja od skoro godinu dana i ukidanja ove mere, dijalog je obnovljen u julu 2020. godine, kada ga je u ime Kosova vodio bivši premijer Avdulah Hoti (Avdullah). U septembru 2020. godine je održana poslednja runda na najvišem političkom nivou, kada je srpska strana pokrenula pitanje ZSO. Nakon ovog trenutka prištinska strana nije više imala spremnost da se vrati za pregovarački sto kako bi nastavila raspravu oko otvorenog pitanja. ... ceo tekst

Šta normalizacija odnosa znači građanima Kosova i Srbije?

15.06.2021 07:02

Stanovnici glavnih gradova Srbije i Kosova, Beograda i Prištine, veruju da je dogovor dve države moguć, ali su svesni da je put do njega težak. (montaža: Ana Toader, snimatelji: Arben Hoti i Dragan Kostić)... ceo tekst

U znak zahvalnosti za vakcine Kanton Sarajevo poziva državljane Srbije u posjetu

14.06.2021 05:27

Ne treba mi vaučer. I sa vaučerom i bez, imam u planu da idem za Sarajevo i da obilazim Bosnu. Ovog leta sigurno idem. Ovako za Radio Slobodna Evropa (RSE) govori Beograđanin Goran na pitanje da li bi iskoristio vaučer kojeg ove godine za državljane Srbije nude Sarajlije. Vlada Kantona Sarajevo (jednog od deset kantona u entitetu Federacija BiH) i Turistička zajednica ovog kantona pozvale su državljane Srbije da ove godine dođu u turističku posjetu glavnom gradu Bosne i Hercegovine, kao zak zahvalnosti za vakcine koje je susjedna država poslala u aprilu ove godine. U Sarajevo bi došao i Beograđanin Srđan. "Bio sam u Sarajevu prije par meseci i prelepo je, tako da bih svakako ponovo otišao", kaže Srđan za RSE. Srbija je građanima Kantona Sarajevo donirala 20.000 vakcina. Kanton Sarajevo se od početka marta 2021. nalazio na najvećem udaru pandemije korona virusa, a u prosjeku je bitku sa korona virusom dnevno gubilo oko 20 osoba. Veliki broj građana, zaražen u kratkom vremenskom roku, napravio je veliki pritisak na zdravstveni sistem, a Krizni štab Kliničkog centra Univerziteta u Sarajevu (KCUS) 15. marta uveo je vanrednu situaciju u ovoj ustanovi, a od 12. marta uvedene su i strožije epidemiološke mjere. Zatvoreni su svi poslovni objekti, uključujući ugostiteljske i tržne centre. Dozvoljen je i rad objektima koji prodaju hranu i piće, a mogući će biti i sportski događaji na otvorenom, bez publike. Kako vlada Kantona Sarajevo nije mogla nabaviti vakcine direktno od proizvođača, a na vakcine putem COVAX mehanizma Evropske unije(EU) čekalo se mjesecima, spas je došao od susjeda. Na koji način se građani Srbije mogu prijaviti? Vlada Kantona Sarajevo će subvencionirati dolazak 2.000 turista. Kantonalni premijer, Edin Forto, kaže za RSE da se radi o turističko-ugostiteljskim elektronskim kuponima namijenjenim za korištenje hotelskog smještaja, državljana Srbije, čiju listu imena treba da dostavi Vlada Srbije. "Ukupni iznos je ona procijenjena vrijednost 20.000 doza vakcina koje je nama Srbija donirala (200.000 eura). Mislimo da je to fer i da je jedna dobra gesta nakon njihove odlične geste kada su nam ustupili te vakcine", kaže Forto. Turistička zajednica Kantona Sarajevo pripremila je 2.000 elektronskih vaučera za smještaj u sarajevskim hotelima. Planirano je da elektronski kuponi pojedinačne vrijednosti od 200 maraka (oko 100 eura) budu korišteni u periodu od 1. jula do 30. decembra ove godine. Turistička zajednica Kantona Sarajevo pozvala je ugostitelje i vlasnike hotela da se prijave u toku ovog mjeseca, a do 1. jula odrediće ko će ući u ovaj program. “Osobe s dostavljene liste moći će izvršiti rezervaciju smještaja u Kantonu Sarajevo u jednom od smještajnih turističko-ugostiteljskih objekata sa liste, a koji će biti izabrani putem Javnog poziva objavljenog od Turističke zajednice Kantona Sarajevo”, navodi se u pisanom odgovoru iz Turističke zajednice Kantona Sarajevo. Lista odabranih smještajnih objekata će biti dostupna putem online platforme "Odmori u Sarajevu" na web stranici Turističke zajednice Kantona Sarajevo, a moći će joj pristupiti isključivo državljani Srbije sa dostavljene liste. Sve će biti spremno do 1. jula, kažu u Turističkoj zajednici KS. "Kada ustanovimo konačnu listu tih hotela, zajedno sa tom listom, uručićemo te kupone Vladi Srbije. Naša preporuka je da to budu zdravsvteni radnici, ali o tome će na kraju odlučiti Vlada Srbije", ističe Forto. Sarajlije nude gostoprimstvo Elma iz Sarajeva se vakcinisala u Beogradu. Za inicijativu da Beograđani dođu u Sarajevo kaže kako se radi o "lijepom načinu da se izrazi zahvalnost za humanu gestu". ''Moje iskustvo u Beogradu je zaista bilo očekivano dobro. Bili su jako ljubazni, a sistem vakcinisanja, nas koji smo došli iz Bosne i Hercegovine, vrlo dobro je organizovan, tako da uprkos gužvama, sve je teklo glatko. Inicijativa je simpatična. Mi smo uvijek bili dobri domaćini i ovo je lijepa prilika da to pokažemo'', ističe Elma. Sarajlija Damir, također, podržava inicijativu. ''Apsolutno sam za suradnju dvije države i ovo je lijep način da se odužimo našim susjedima koji su nam pomogli u zaista teškoj situaciji”, kaže Damir za RSE. Osim Kantonu Sarajevo, Srbija je donirala vakcine i drugim kantonima u bh. entitetu Federacija BiH, ali i bh. entitetu Republika Srpska(RS). Iz Turističke organizacije Republike Srpske, iako pozdravljaju gest Sarajlija, ističu da za sličnu akciju nemaju finansijskih sredstava. Nada Jovanović, direktorica turističke organizacije Republike Srpske kaže da za tako nešto trebaju pomoć Vlade ili nekog resornog ministarstva, zbog čega su tokom prošle i ove godine imali drugačiji pristup. Organizovali su nagradnu igru kojom su nudili turističke aranžmane u Republici Srpskoj za turiste iz regiona, a najviše ih je, kaže, bilo iz Srbije. "Gosti iz Srbije su mnogo dolazili u Republiku Srpsku i ostatak BiH. Najviše u taj istočni dio i Hercegovinu, posebno u Trebinje. Tako smo veliki broj ljudi, upravo na taj način, nagradili i promovisali destinacije u RS gdje su mogli da vide mjesta gdje nikad nisu bili", istakla je Jovanović za RSE. Vlada Srbije 11. juna je saopštila da će donirati i Tuzlanskom kantonu (jedan od deset kantona u entitetu Federacija BiH) 5.000 doza vakcina AstraZeneca, s ciljem da se građanima tog dijela BiH pomogne u borbi protiv korona virusa i postizanju kolektivnog imuniteta, navedeno je u saopštenju Vlade. Iz Turističke zajednice Tuzlanskog kantona (TK) poručuju da će pokušati odgovoriti  lijepom gestom prema Srbiji. ''Naravno da iz ovog segmenta turizma i turističke zajednice TK možemo reći da ćemo biti uključeni u aktivnosti koje zvanična politika odluči naspram ovog dobrog gesta Srbije'', kazao je direktor Miralem Mešković za RSE. Srbija je do sada donirala preko 50.000 doza vakcina Bosni i Hercegovini, njenim entitetima i kantonima, a građani BiH bili su u mogućnosti i da se vakcinišu u Srbiji. Već krajem marta Srbija je omogućila i građanima BiH da dođu da se vakcinišu. Na punktovima za masovnu vakcinaciju u Beogradu i Nišu je krajem marta organizovana imunizacija stranih državljana kada je za tri dana vakcinu AstraZeneca primilo više od 22.000 ljudi, uglavnom iz susjednih zemalja. Za one koji to nisu bili u mogućnosti, a željeli su Vlada Srbije nakon sjednice održane 8. aprila odlučila je uputiti Sarajevu, glavnom gradu BiH 20.000 doza vakcina. Svi građani BiH se mogu besplatno vakcinisati u Srbiji od 3. juna, te dobiti certifikat. Prema zvaničnim podacima od 28. maja, prvom dozom vakcine protiv COVID-a 19, u BiH je vakcinisano 91.444 osoba, dok je revakcinaciju završio 31.221 građanin. ... ceo tekst

Kurti i Vučić prvi put zajedno u Briselu

14.06.2021 05:05

Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastaće se prvi put nakon što je Kurti stupio na premijersku dužnost, u utorak, 15. juna u Briselu. Razgovaraće u okviru dijaloga dve strane o normalizaciji odnosa koji se vodi uz posredovanje Evropske unije (EU)od 2011. godine, te podršku SAD koje su pokušale, u finalu mandata bivšeg predsednika Donalda Trampa (Trump), da preuzmu primat u odnosima dve strane. Samom susretu prethodile su izjave koje ukazuju na različite poglede čelnika vlasti u Srbiji i na Kosovu o procesu koji je pred njima. Sa čim Kurti i Vučić idu u Brisel? Portparol Vlade Kosova Prparim Krueziu (Perparim Kryeziu) za Radio Slobodna Evropa (RSE) podvlači da sastanak koji će biti održan u Briselu nije nastavak dijaloga već “sastanak za budući dijalog”. Dodao je da će premijer Kurti imati novi pristup u dijalogu sa Srbijom sa jasnim principima koji podrazumevaju da “Kosovo bude ravnopravna strana, da Srbija prihvati nezavisnot Kosova i prizna zločine koji su počinjeni na Kosovu”. „Sledeće nedelje neće biti novog sastanka starog dijaloga. To neće biti još jedan sastanak istog dijaloga koji nas je doveo u ovu situaciju. To će biti sastanak za budući dijalog. Ovo je velika konceptualna razlika“, podvukao je i sam Kurti u petak (11.jun) tokom rasprave o dijalogu u Skupštini Kosova. Na zahtev opozicije da predstavi platformu za dijalog, Kurti je rekao da to ne može da uradi jer “agenda novog dijaloga još uvek nije poznata”. Sa druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 10. juna izjavio da predstojeći dijalog u Briselu "neće biti jednostavan", kao i da je važno da dve strane razgovaraju kako bi se spustile tenzije i osigurala bezbednost Srba na Kosovu. "Oni (predstavnici Kosova prim.aut.) dolaze da naprave svoj šou, a mi smo posvećeni dijalogu", izjavio je Vučić novinarima tokom posete Jagodini u centralnoj Srbiji. Zvaničnicima Kosova Vučić je istog dana poručio: "Ako mislite da dolazite po stvari o kojima govorite, ne morate ni da putujete". Kakav je stav EU? U međuvremenu, iz EU je saopšteno da je u toku procesa razgovora došlo do promena u pogledu sagovornika, pošto je Kurti 22. marta na mestu premijera zamenio Avdulaha (Avdullah) Hotija, ali da “obaveze ostaju iste”, odnosno od Kosova i Srbije se očekuje da se uključe u dijalog i da primene sve dosadašnje sporazume, te da pokažu posvećenost i neophodnu spremnost za kompromisom kako bi se došlo do konačnog sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa. Takođe, evropska strana insistira da će se u toku procesa razgovarati o svim pitanjima koja su ranije otvorena. U senci ranijih izjava premijera Kosova Donika Emini, izvršna direktorka organizacije CiviKOs iz Prištine, navodi da sada ostaje da se vidi koliko dugo će se Kurti držati navedenih prinicipa i podseća da je ranije rekao da mu dijalog uopšte neće biti među prvim priorititima. Svakako, za Emini će razgovori između Kurtija i Vučića u utorak biti “drugačiji i zanimljivi” jer kosovski premijer ima “nekonvencionaln pristup dijalogu”. “On (Kurti) ne pripada ni autoritarnom režimu ni liderima koji su dugo bili na vlasti na Balkanu, kao što su (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić, (predsednik Crne Gore Milo) Đukanović ili (bivši predsednik Kosova Hašim) Tači. Tako da, biće drugačije ali ne očekujem da dve strane razgovaraju o konkretnim pitanjima, još uvek ne znamo da li će Kurti insistirati na novoj fazi dijaloga jer to mora da prihvati i Srbija i EU”, navodi Emini za RSE. Ona nije sigurna koliko je kosovski premijer Kurti spreman da popusti kada su u pitanju njegovi principi ali napominje da još uvek niko ne zna kako će se on ponašati u dijalogu sa Srbijom. Ukazuje i da delegacija Kosova u Brisel ide bez podrške opozicionih partija ali pripremljena za razgovore sa Srbijom. Koji su argumenti u rukama dve strane Profesor na Fakuletu političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić je izrazio nadu da će obe strane pokazati volju i želju za nastavak dijaloga i da će se u Briselu bar okvirno razgovarati o temama koje bi mogle da se nađu za pregovaračkim stolom. Dodaje i da Srbija neće odustati od pozicije da je status Kosova “sporan” sve dok se ne postigne dogovor između dve strane. “Sa druge strane, Kurti relativizuje dijalog, smatra da je reč o ravnopravnim stranama. Ja se ne bih složio zato što, ako je reč o ravnopravnim stranama, zašto se vodi dijalog. Ovde se više ne pominju tehnička pitanja koja treba da se reše između Srba i Albanaca. Autonomija za Srbe na Kosovu je stavljena po strani, znači ideja dijaloga je da se dođe do međusobnog priznanja, u prevodu evropski i američki zvaničnici očekuju da će se postići takva vrsta dogvora, koji će omogućiti deblokiranje Kosova na međunarodnom planu i učlanjenje u raznim organizacijama i institucijama”, poručuje Surlić i dodaje da Kurti ne treba da “pokazuje mišiće” na temama koje su važne za građane Kosova. Surlić zaključuje da je realizacija Sporazuma o Zajednici opština sa srpskom većinom argument u rukama Srbije i dodaje da će Vučić upravo njime ucenjivati nastavak dijaloga. Kosovo i Srbija su u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa 2013. godine postigli Sporazum o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom. Konkretniji detalji su usaglašeni principima 2015. godine za koje je Ustavni sud utvrdio da nisu u potpunosti usaglašeni sa Ustavom Kosova. Međutim, u toj odluci Ustavnog suda je navedeno da bi se to moglo uskladiti zakonskim aktom Vlade Kosova i statutom Zajednice. Svemu prethodila misija Lajčaka i Palmera Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Miroslav Lajčak i specijalni izaslanik Stejt departmenta za Zapadni Balkan Metju (Matthew) Palmer su početkom juna boravili na Kosovu i u Srbiji a kako bi sa zvaničnicima razgovarali o pripremama za nastavak razgovora. Palmer je tada rekao da SAD snažno podržavaju dijalog između Kosova i Srbije koji bi trebao da rezultira postizanjem konačnog sporazuma i međusobnim priznanjem, dok je Lajčak poručio kako 2021. godina može biti dobra godina za zemlje na Zapadnom Balkanu, te da će biti napretka u poboljšanju odnosa između Kosova i Srbije. ... ceo tekst

Resare: Kineske vojne kompanije se na Balkanu predstavljaju kao civilne

14.06.2021 11:00

U Srbiji i drugim zemljama Zapadnog Balkana posluje više kineskih vojnih kompanija koje se često predstavljaju kao civilne, iako im krajnji vlasnik kineska vojska, i pod kontrolom su komunističke partije Kine, kaže istraživač danske organizacije Vidadvare enerši (Vedvarende Energi) Nils Riasare (Nils Resare), u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE). Ova organizacija je nedavno objavila izveštaj o prisustvu kineskih vojnih kompanija u zemljama Zapadnog Balkana. Riasare objašnjava da je većina ovih kineskih vojnih kompanija na crnoj listi Sjedinjenih Američkih Država zbog prodaje oružja u aktivnim ratnim zonama. Kako je u razgovoru za RSE objasnio, postoji verovatnoća da čak i same države Zapadnog Balkana nisu uvek sigurne da je reč o kineskim vojnim kompanijama kada posluju sa njima. On objašnjava da kineske vojne kompanije učestvuju u pregovorima kada je reč o energetskom sektoru, a samo krajnje vlasništvo kompanija, skriveno je kroz kompleksnu strukturu koja u nekim slučajevim uključuje više od 600 podružnica. Srbija je nabavkom naoružanih bespilotnih letelica i projektila 2019. godine postala prva evropska zemlja koja ima ukorenjenu vojnu saradnju sa Kinom, ali takođe, brojne kineske vojne kompanije, zainteresovane su za Srbiju u oblasti infrastrukture i u energetskom sektoru. RSE: U svom izveštaju ste primetili pojačanu aktivnost kineskih vojnih kompanija na Zapadnom Balkanu. Reasare: Otkrili smo da je devet velikih kineskih vojnih kompanija aktivno u regionu. Srbija je kupovala oružje od tih kompanija. Ali takođe, ove kineske vojne kompanije su aktivne i kada govorimo o sektoru infrastrukture, odnosno civilnom sektoru. Reč je o velikim kompanijama sa mnogo podružnica. Neke od tih podružnica rade, na primer, u oblasti hidroenergije, ili u drugim oblastima iz energetskog sektora. Ovo se takođe uklapa sa time što je kineska vlada donirala opremu za vojsku u nekim zemljama Zapadnog Balkana. Tako je, na primer, Srbija dobila opremu iz Kine u vrednosti od 10 miliona evra od 2014. godine. RSE: Koje su kineske vojne kompanije aktivne na Zapadnom Balkanu? Reasare: Reč je o nekoliko velikih kineskih vojnih kompanija, neke od njih imao oko 60 hiljada zaposlenih, i oko 600 podružnica, tako da je bilo komplikovano povezati ko su tačno krajni vlasnici kompanija. Reč je o nekoliko velikih kompanija, kao što su Poli grupa, ili Norinko (Norinco), jedna od najvećih vojnih kompanija na svetu. Ili, na primer, AVIK (AVIC), oni su velika kompanija, imaju oko 450 hiljada zaposlenih. To su neke od kompanija, listu svih kineskih vojnih kompanija koje su aktivne na Zapadnom Balkanu, kao i spisak sektora gde su najaktivnije možete videti na našem sajtu gde je ceo izveštaj. RSE: Kakav je interes kineskih vojnih kompanija da budu prisutne na Zapadnom Balkanu čak i u infrastrukturnim projektima, ali i da daju humanitarnu pomoć? Reasare: To je teško reći. Nismo uspeli da čujemo odgovor na to pitanje od ovih kompanija. Ali, pre svega, ovo vidim kao deo projekta "One Belt One Road Intiative" (Inicijativa Jedan pojas jedan put), a Zapadni Balkan je identifikovan kao veoma važan deo tog projekta za Kinu. Odnosno, to je takođe kapija za tržište Evropske unije. Ali, generalno, većina ovih kompanija se širi, pokušava da nađe nove partnere, zarade pare, kako bi bili u mogućnosti da razviju novu i bolju opremu. Takođe, u interesu ovih kompanija je da podele cenu razvoja nove vojne opreme sa drugim državama, jer je to izuzetno skupo. Može li Zapad da osmisli alternativu kineskom 'Pojasu i putu'? Sijevi planovi za bolji imidž Kine RSE: Kako definišemo šta je vojna kineska kompanija - ko ih kontroliše i ko ih poseduje? Reasare: To je takođe komplikovano, mi smo koristili javno dostupne izvore, pretraživali sajtove svih pomenutih kompanija. Sve kompanije o kojima pričamo su prema našem istraživanju, počele kao vojne kompanije u vlasništvu vlade Kine, odnosno deo su kineske vojske (Narodnooslobodilačka armija Kine je pun naziv) i pod direktnom kontrolom su komunističke partije Kine. Posle nekog vremena, ove kompanije počnu da se razvijaju u različitim oblastima, na primer u oblasti infrastrukture ili u oblasti kulture, ali uvek postoji vojni aspekt njihovog delovanja. Sve te kineske vojne kompanije su međusobno povezane. Verujemo da koriste civilne kompanije kao način da dođu na novo tržište, tako iskoriste kontakte, prošire se, a na kraju prodaju, između ostalog i oružje. RSE: Koje kineske vojne kompanije na crnoj listi SAD posluju u Srbiji? Reasare: Gotovo sve kompanije koje posluju u Srbiji na za Zapadnom Balkanu su na crnoj listi, iz različitih razloga. Na primer, neke su na crnoj listi zbog prodaje oružja u zonama zahvaćenim ratom, ili prodaje oružja zemljama kao što su Severna Koreja, ili Iran, kao što je slučaj sa Poli grupom. RSE: Da li mislite da su lokalne vlasti u Srbiji i na Zapadnom Balkanu svesne ovih činjenica i aktivnosti kineskih vojnih kompanija? Reasare: Zapravo, mislim da ne, odnosno, ne uvek. Za nas je trebalo dosta vremena da svatimo ko je ko, u ovoj konstrukciji kineskih vojnih kompanija. Na primer priđe vam civilna kompanija iz Kine, a vi, kao država, ne uradite proveru do kraja da biste shvatili ko je krajnji vlasnik, vojska Kine. Oni se svakako ne oglašavaju tako što dođu i kažu – mi se bavimo radom u civilnom sektoru, a zapravo smo u vlasništvu vojske Kine. Na primer, kineska kompanija hoće da učestvuje u tenderu za hidrocentralu, oni neće reći, mi smo u stvari kineska vojna kompanija. Ne mislim ni da je to tako lako otkriti. Naravno, u nekim slučajevima, kada je Srbija kupovala vojne dronove, ili rakete iz Kine, svakako im je bilo jasno od koga kupuju, to se podrazumeva. RSE: Koje zemlje Zapadnog Balkana najviše ciljaju kineske vojne kompanije prema vašem istraživanju? Reasare: To je svako, na prvom mestu, Srbija, tu su najaktivnije kineske vojne kompanije. Srbija je zapravo i jedina zemlja Zapadnog Balkana gde su uspeli da prodaju oružje, odnosno vojnu opremu. Primetili smo takođe prisustvo kineskih vojnih kompanija i u drugim zemljama Zapadnog Balkan, na primer, u Bosni i Hercegovina i Crnoj Gori, ali i u Severnoj Makedoniji. Ali, ja bih rekao da su kineske vojne kompanije najaktivnije u Srbiji i Bosni i Hercegovini. U Crnoj Gori su bile prisutne ranije, učestvovale na različitim tenderima, ali kroz ovo istraživanje nismo našli aktivne veze kineskih vojnih kompanija u Crnoj Gori. RSE: Da li su ove kompanije aktivne u drugim zemljama izvan Zapadnog Balkana i gde? Reasare: To nije bilo predmet našeg istraživanja, ali jesmo primetili da kineske vojne kompanije aktivno nude svoje usluge u različitim vojnim zonama širom sveta. Naročito u regionu Azije. Interesantan nam je bio primer Albanije, koja je ranije imala blisku saradnju sa Kinom, sada ove saradnje više nema. RSE: Zašto je Zapadni Balkan važan za Kinu - u kontekstu vojnih kineskih kompanija. Reasare: Zapadni Balkan je identifikovan kao važan region za Kinu zbog "One Belt One Road Intiative", kao prolaz na tržište Evropske unije. S druge strane, možemo reži da je svaka trgovina oružjem ulaganje u dugoročni odnos. Na primer, kao kada kupite polovni auto, potrebno je neprestano ulagati u njega. Vojni sistem koji kupite potrebno je redovno održavati. Prodajući oružje u ovom regionu, Kina želi da bude prisutna na duži period. Verovatno je to deo njihovog plana. Reasare: Koju ste metodologiju koristili za istraživanje? Mi smo danska nezavisna organizacija koja se bavi ljudskim pravima i zaštitom životne sredine. Kao istraživački novinar, koristio sam istu metodologiju kao istraživač, na primer javno dostupne izvore, a imao sam i pomoć ljudi koji znaju jezike koji su bili potrebni za ovo istraživanje. Moram reći da nam je bilo potrebno dosta vremena da uradimo ovo istraživanje, i da je bilo komplikovano sve to istražiti. ... ceo tekst

Kako je beton zamenio drvo u Beogradu

14.06.2021 10:08

Urbanističkim planom iz 1974. godine, na jednog žitelja Beograda, do 2000. godine trebalo je da bude 45 kvadratnih metara zelenila po glavi stanovnika. Danas, aktuelni plan regulacije zelenih površina koji je gradska skupština usvojila 2019. predviđa 23 kvadratna metra prilikom planiranja novih stambenih naselja i kompleksa. ... ceo tekst

Most: Šta Beograd može da nauči od Zagreba?

13.06.2021 12:05

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome da li iskustvo građanske koalicije Možemo, koja je pobedila na nedavnim izborima za gradonačelnika i gradsku skupštinu Zagreba, može biti od koristi građanskim aktivistima u Beogradu. Sagovornici su bili Sandra Benčić iz koalicije Možemo i Dobrica Veselinović iz Incijative Ne da(vi)mo Beograd. Bilo je reči o tome kako je Tomislav Tomašević, kandidat zeleno-leve koalicije Možemo koji je na izborima pre četiri godine dobio 13.000 glasova, uspeo da postane gradonačelnik sa podrškom od 200.000 glasova, zašto građanski pokreti u Hrvatskoj imaju pristup glavnim medijima dok najveći broj medija u Srbiji ignoriše građanske aktiviste, zašto u Hrvatskoj za razliku od Srbije vladajuća stranka ne vrši pritisak na birače. Razgovaralo se i o tome kako vlast u Srbiji podnosi krivične i prekršajne prijave protiv građanskih aktivista, da li je Srpska napredna stranka otela Beograd i ko ima koristi od njenih projekata, kako je bivša vlast u Zagrebu za 100.000 eura kupila stroj za proizvodnju magle, da li je na nedavnom izborima u Zagrebu nacionalizam žestoko poražen, da li su građani Hrvatske siti tradicionalnih političkih stranaka, kako sarađuju građanski pokreti u regionu, kao i o tome postoje li šanse da na sledećim izborima marta iduće godine Srpska napredna stranka izgubi Beograd. Omer Karabeg: Gospođo Benčić, vaš kandidat Tomislav Tomašević, koji je nadmoćno pobedio u trci za gradonačelnika Zagreba - osvojio je 200.000 glasova - pre četiri godine dobio je 13.000 hiljada glasova. Šta se tako drastično promenilo za poslednje četiri godine, pa se dogodio takav preokret? Sandra Benčić: Ključni element te promjene bila je činjenica da smo prije četiri godine, kada je naš kandidat Tomislav Tomašević dobio 13.000 glasova, mi kao skupštinska lista ušli u Gradsku skupštinu. Tomislav Tomašević se vrlo brzo profilirao kao vođa oporbe bez obzira na to što smo bili jedan od manjih skupštinskih klubova. Tokom te četiri godine bio je daleko najaktivniji skupštinski zastupnik s najvećim brojem javljanja i prijedloga konkretnih rješenja što su građani itekako cijenili. Naravno, ne samo njegov rad nego i rad drugih kolega i kolegica u skupštini, kao i naših članova i članica u mjesnim odborima i gradskim četvrtima u različitim dijelovima Zagreba, doprinjeli su da se stvori veliko povjerenje i suradnja između nas i građana. I to je rezultiralo najvećim brojem glasova koje je ikada jedan gradonačelnik dobio na izborima. Omer Karabeg: Gospodine Veselinoviću, pre tri godine na lokalnim izborima Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd nije ušla u Gradsku skupštinu. Osvojila je oko 3,5 posto glasova. Da li ste od tada popravili rejting? Dobrica Veselinović: Ja bih rekao da da. O tome govore kako rast naše organizacije na terenu tako i poslednja istraživanja javnog mnjenja koja pokazuju da je taj rejting više nego dupliran. Bez obzira na specifičnosti lokalnog konteksta u Srbiji, posebno u Beogradu, u poređenju sa onim što smo imali priliku da vidimo u Zagrebu - mislim da mi imamo sličan put. Međutim, koliko je Hrvatska kao društvo ispred Srbije u smislu razvoja demokratije - toliko smo mi udaljeniji od rezultata koji je postignut u Zagrebu. Nebo i zemlja Omer Karabeg: Da li je predizborna kampanja u Hrvatskoj bila fer? Da li ste imali pristup medijima? Sandra Benčić: Ovaj puta jesmo, što ranije nije bio slučaj. Tomu je doprinjela činjenica da je u međuvremenu koalicija Možemo postala parlamentarna stranka, da smo postali vidljivi i na nacionalnoj razini gdje su nas prepoznali kao jednu od ključnih oporbenih stranaka. Mi smo već pola godine po rejtingu treća stranka u državi. Sigurno su i predizborne ankete, koje su od početka pokazivale da građani vide Tomislava Tomaševića kao favorita zagrebačkih izbora, doprinjele da smo imali bolji ulazak u medije. Ovaj puta je zaista bilo drukčije u odnosu na naše prijašnje kampanje. Kada usporedimo ovu kampanju i pristup medijima u odnosu na predizbornu kampanju za ulazak u Sabor - to je nebo i zemlja. Dobrica Veselinović: Situacija sa medijima u Srbiji je totalno drugačija nego u Hrvatskoj. Ovde je izuzetna kontrola medija od strane vladajuće Srpske napredne stranke. Evo samo jedna ilustracije. Od 2015 godine, kada je osnovana Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd, iako smo organizovali na desetine velikih protesta i akcija mi smo na javnom servisu bili svega nekoliko puta. To su bili prilozi od nekoliko minuta. Nikada nema debate niti sučeljavanja različitih koncepata. Omer Karabeg: Da li je na izborima vladajući HDZ vršio pritisak na birače? Da li je bilo ucenjivanja i pokušaja krađe na izborima? Sandra Benčić: Ne. Mislim da su to neke boljke koje više nemamo, koje su zbilja ostale u devedesetima. Nema direktnih ucjena i pritisaka, ali ono što postoji je da zaposlenici državnih i gradskih tvrtki često budu pozivani da glasaju za određenu opciju. To se događa. Međutim, pokušaji lažiranja izbora i krađe rezultata mogu se pojaviti tu i tamo samo kao incidenti, ali kao sistem to zbilja ne postoji. Dobrica Veselinović: U Srbiji su zloupotreba državnih i svih ostalih resursa od strane vladajuće Srpske napredne stranke i ignorisanje nezavisnih institucija, koje bi trebalo da kontrolišu izborni proces, doveli do toga da je u junu prošle godine većina opozicije bojkotovala izbore. Ragovale su institicije Evropske unije, pa će uz posredovanje Evropskog palamenta biti organizovan dijalog između vlasti i opozicije čiji je cilj da se i kod nas obezbede izborni uslovi kakvi postoje u susednoj Hrvatskoj. 'Strani plaćenici' Omer Karabeg: Da li su aktivisti Inicijative Ne da(vi)mo Beograd bili izloženi represiji, da li su bili hapšeni zato što su kritikovali vlast i govorili o njenim mahinacijama? Dobrica Veselinović: U ovom trenutku ja lično imam nekih četrdesetak što krivičnih, što prekršajnih prijava. Najnovije je da nas je kompanija Milenijum tim, koja je povezana sa Srpskom naprednom strankom, tužila za ono što smo o njoj iznosili u javnim nastupima. Traže odštetu od dva puta po 100.000 evra. Nekoliko puta su napadnute naše prostorije, a bilo je i napada od strane plaćenih huligana. To je oprobani recept čiji je cilj da vas uplaše bilo fizičkim napadima bilo pretnjom da ćete završiti na sudu i morati da platite enormne sume onima koje kritikujete Omer Karabeg: Da li su građanski aktivisti u Zagrebu bili izložni represiji? Sandra Bencić: Veliki dio naših članova i članica sudjelovao je 2010. u prosvjedima koji su imali za cilj zaštitu javnog prostora jedne ulice u Zagrebu. To su bili poznati prosvjedi u Varšavskoj ulici koji su bili katalizator zajedničkog pokreta i organiziranja oko obrane i zaštite javnih prostora i javnog interesa. Tada je došlo do hapšenja aktivista i aktivistica koji su mirno prosvjedovali. U jednom danu bilo je više od stotinu uhapšenih. Pokrenuti su i prekršajni postupci, međutim, velika većina je bila oslobođena jer su suci uzeli u obzir da se radilo o mirnom prosvjedu i pravu na javno izražavanje stava. Omer Karabeg: Koliko znam, desničarske stranke su vas optuživale da ste strani plaćenici. Sandra Benčić: Ma, to je klasika, to su šeme iz devedesetih da su ljudi koji rade u udrugama strani plaćenici. Na to uopće ne treba trošiti riječi jer je razina izmišljanja bila takva da javnost - ne da u to nije povjerovala - nego se dodatno mobilizirala, izašla na izbore i glasala za nas da bi se zaštitila od političkih opcija koje koriste fake news, difamaciju i podmetanja Udbinog tipa. Mislim da je to jako dobra poruka svima koji namjeravaju ubuduće raditi takvu vrstu negativnih difamatornih kampanja. To u Hrvatskoj jednostavno ne prolazi. Dobrica Veselinović: Kod nas je to slično. S tim da se ovde različiti akteri menjaju da bi se dodatno unela zabuna. Čas je to Soroš, čas je USAID, čas je Evropska unija, čas su Nemci, čas je Rokfeler. Ali mislim da ni kod nas to više ne prolazi. Dolazimo do suludih i šizofrenih situacija da nas tabloidi napadaju da smo Soroševi plaćenici, a onda imate posetu Soroševog sina koji se slika sa Aleksandrom Vučićem. Poraz nacionalizma Omer Karabeg: Pojedini analitičari kažu kažu da je na izborima u Zagrebu nacionalizam žestoko poražen. Sandra Benčić: Poražena je ta vrsta političke retorike kao i model trumpovske kampanje. I Vučić često koristi taj difamatorni model. Ali najgore od svega je temeljiti politiku isključivo na sukobima iz prošlosti i prebacivati te sukobe u sadašnjost. Sudionici ideoloških sukoba iz 1941, 1945. i 1971. više ne postoje. Oni su odavno mrtvi. Pokušaj da se ti sukobi revitaliziraju u 2021. ne prolazi. Ljudi žele živjeti u sadašnjosti, rješavati probleme koje imaju danas, žele gledati u budućnost. Žele političare koji nude rješenja, a ne one koji ih vraćaju u 1941, 1945. ili 1971. Za pobjedu na izborima nije više dovoljno busati se u prsa, dizati se na neke budnice i slične pjesme. Važno je pokazati šta znaš, koja je tvoja vizija i kako ćeš je ostvariti. Omer Karabeg: Čini se da je u Beogradu nacionalizam dominantan narativ u vladajućoj stranci, a bogami i u delu opozicije. Na tome se izgleda dobijaju poeni. Dobrica Veselinović: Ne mislim da se dobijaju poeni. Izvestan broj ljudi može da se animira pravljenjem kriza prvenstveno u regionu - da li je to Kosovo, Hrvatska, Bosna i Hercegovina ili Crna Gora - ali procenat tih ljudi je sve manji. Međutim, takva politika sve veći broj ljudi tera u depresiju i apatiju. Omer Karabeg: Prethodna vlast u Zagrebu bila je ogrezla u korupciji. Gospođo Benčić, vaša koalicija je sada preuzela vlast u gradu - da li ćete preispitati ugovore koji su omogućili bogaćenje pojedinica? Da li ćete podnositi i krivične prijave? Sandra Benčić: Najavili smo reviziju svih ugovora i to ćemo i napraviti. Uključit ćemo i neovisne stručnjake. Tamo gdje vidimo da se događao kriminal, da postoje indicije da su počinjena kaznena djela - naravno da ćemo to prijaviti. Cilj nam je očistiti grad od korupcije, uspostaviti novi model upravljanja i poslati jasnu poruku da oni koji su ogrezli u korupciji ne mogu računati da će se izvući. Omer Karabeg: Gospodine Veselinoviću, vi često kažete da je Beograd otela kriminalna politička elita, ali ta elita šminka Beograd, stalno nešto gradi, podiže spomenike kojima se narod divi, obećava metro. Dobrica Veselinović: Ja sam nekoliko puta govorio o tome da je Srpska napredna stranka pre svega firma koja iskorišćava to što je na vlasti da bi se pojedinci koji su joj bliski obogatili. Svi ti njihovi projekti, svi ti spomenci koji igraju na nacionalistički sentiment su samo fasada da bi se prikrili loši uslovi života u većini delova Beograda. Sve to služi da se zamagli činjenica da imamo javni prevoz koji ne funkcioniše i probleme u vrtićima i osnovnim školama, da je velika zagađenost vazduha i vode i da imamo nagomilane dugove. Stroj za maglu Omer Karabeg: Da li je bivša vlast šminkala Zagreb u nadi da će pridobiti građane? Sandra Benčić: To je bio jedan od modela na kojem je ta vlast funkcionirala. Ja sam to nazvala paradno upravljanje gradom jer se investiralo u paradne projekte. Jedan od najpoznatijih su izuzetno skupe fontane. A kad govorimo o zamagljivanju, pomenula bih jedan nevjerojatan potez bivše vlasti. Podigli su Spomenik domovini, po mnogima preplaćen, a onda su za jako velike novce - nešto više od 100.000 eura - nabavili stroj za maglu da bi se valjda poboljšao dojam oko tog spomenika. Taj stroj za maglu, koji je naručen od strane pokojnog gradonačelnika, zapravo je spomenik njegovoj vladavini. Oni su upravo bili stroj za maglu jer su paradnim projektima pokušavalu pridobiti javnost. Onda se prošle godine dogodio potres koji je razotkrio sve nedostatke i loše upravljanje bivše gradske vlasti. Vidjelo se da je doslovno sve bila samo fasada. Mnoge fasade su se i bukvalno srušile jer su ih radili na zgradama koje nisu bile adekvatno sanirane. Dakle, sve je bilo fasada i stroj za maglu. Omer Karabeg: Da li ono što se dogodilo na lokalnim izborima u Zagrebu i drugim velikim gradovima u Hrvatskoj pokazuje da su građani siti tradicionalnih političkih stranaka i karijernih političara i da traže nova lica? Sandra Benčić: Ne volim izraz nova lica. Mislim da građani traže novi pristup politici, novi model suradnje između građana i politike. Žele da politika bude bliže potrebama građana. Zato mi kažemo da ćemo uvijek biti jednom nogom na cesti. Bitan je novi model upravljanja koji ne počiva na staroj paradigmi koja se svodila na to da javni interes postoji samo u kampanji, a onda se četiri godine radi isključivo po stranačkim i privatnim interesima. Mislim da je to promjena koju građani žele. Bitka za Beograd Omer Karabeg: Gospodine Veselinoviću, vi ste ovih dana izjavili da na narednim izborima, koji će se održati u martu iduće godine, postoje velike šanse da u Beogradu padne Srpska napredna stranka. Na osnovu čega ste takav optimista jer Srpska napredna stranka i njen predsednik Vučić svaki dan demonstriraju veliku moć? Dobrica Veselinović: Oni je demonstriraju zato što poseduju kanale komunikacije i državni aparat koji zloupotrebljavaju za partijske interese. Bez obzira na to, Srpska napredna stranka po svim anketama u Beogradu stoji najlošije otkako je preuzela vlast. Moj stav se temelji na anketama i na onome što vidimo na terenu u svakodnevnim susretima s ljudima ne samo u centru grada nego i u prigradskim naseljima i opštinama na koje smo se fokusirali. U ovom trenutku mi radimo na teritorijalnoj reorganizacija grada sa fokusom na najniže nivoe upravljanja, kao što su mesne zajednice, odakle bi gradska vlast trebalo da crpi legitimitet i iskustva. Radimo na planovima za optimalizaciju javnih usluga kao što su javni prevoz, predškolske ustanove i osnovne škole, bavimo se problemom zagađenja vazduha koji je jedan od gorućih problema. Beograd spada u gradove sa najvećim zagađenjem u svetu što ima dalekosežne ekonomske i zdravstvene posledice. Omer Karabeg: Novi gradonačelnik Zagreba Tomislav Tomašević je nakon pobjede na izborima rekao: “Mijenjaćemo Zagreb, mijenjaćemo i Hrvatsku“. Rađa li se nova Hrvatska? Sandra Benčić: Mislim da se potreba za promjenama pokazala ne samo u Zagrebu nego i drugim dijelovima Hrvatske. U svim gradovima u kojima smo izašli na izbore ušli smo u gradska vijeća i županijske skupštine. Osim gradonačelnika u Zagrebu imamo i gradonačelnicu Pazina koji je županijski centar Istre. U Puli podržavamo novog nezavisnog gradonačelnika, a Dubrovniku smo glavna oporbena stranka u suradnji sa lokalnom inicijativom Srđ je grad. Dosljedan rad u gradskim vijećima, kao i rad na razini gradske uprave Zagreba i Pazina, prouzročit će val koji će se proširiti Hrvatskom i na temelju kojeg ćemo, nadam se, srušiti klijentelističku hobotnicu koju čini HDZ na nacionalnoj razini. Omer Karabeg: Kada će početi da se rađa nova Srbija? Mogu li izbori u martu, posebno izbori u Beogradu, biti prelomna tačka? Dobrica Veselinović: Mislim da mogu. Stvari treba menjati postepeno. Ne bi trebalo koristiti prečice. Svi treba da odradimo svoj domaći zadatak u našim krajevima, u našim zgradama, u našim blokovima, u našim mesnim zajednicama. Pravljenjem novih struktura solidarnosti treba da oslobađamo grad po grad. Postepen rast i razvoj i nuđenje progresivnih politika i konstruktivnih rešenja je najbolji put. Zagreb u Beogradu Omer Karabeg: Gospođo Benčić, i pored toga što su uslovi za građanski aktivizam različiti u Hrvatskoj i Srbiji, da li iskustvo Zagreba može koristiti Beogradu? Sandra Benčić: Vjerujem da može kao što je nama koristilo iskustvo drugih gradova i drugih pokreta, primjerice Barselone. Mi smo u kontaktu sa kolegama iz Ne da(vi)mo Beograd. Neka njihova iskustva su nam bila korisna. Mi surađujemo i sa Levicom iz Slovenije i sa sličnim pokretima u Bosni i Hercegovini. Pratimo šta se zbiva u cijelog regiji, gdje god postoje aktivisti, koji se zalažu za javni interes, dajemo im podršku. Treba graditi drugačiju, novu politiku u svim zemljama na ovim prostorima. U regiji se stvara nova politika koja je socijalno pravednija, koja je u javnom interesu i koja uključuje građane. Treba da se međusobno osnažujemo. Omer Karabeg: Gospodine Veselinoviću, šta Beograd može da nauči od Zagreba? Dobrica Veselinović: Beograd od Zagreba može da nauči da bavljenje politikom na način koji je konstruktivan i koji je na levo-zelenoj strani u konačnici može da da rezultat. Njihov aktivizam je u počeku nailazio na neku vrstu podsmeha - ma ne može to ovde, to može samo u Berlinu, okupili se hipsteri pa nešto maštaju - ali građani Zagreba i Hrvatske su na kraju prepoznali vrednost tog pokreta zato što je nudio odgovore na probleme koji ih okružuju. Videli su da se ti ljudi ne mogu korumpirati, da su ostali dosledni u svojim opredeljenjima. ... ceo tekst

JEDAN RADIO. SVE OD MUZIKE!

Podrška od strane


Radio Košava najpoznatiji je radijski brend u Srbiji.


RadioKosava.rs
emituje sve vrste hitova, uz kratke govorne segmente koji su zabavni i sadržajni.

U etru je duže od dve decenije, a godinama unazad je najslušanija online radio stanica u Beogradu i Srbiji. Veliki deo radijske slušalačke publike na prvo mesto svog ličnog izbora pozicionira upravo ovu radio stanicu.


Zvaničan početak radio Košave bio je 22. jula 1994. godine u 18:00 časova!


Sa sloganom "Jedan radio. Sve od muzike!" radio Košava svakog dana potvrđuje svoju lidersku poziciju zadajući standarde u kreiranju sadržaja i velikom izboru muzike kao osnovne vrednosti radija kao medija.



Radio Košava prihvata odgovornost i zaštitu životne sredine.



Odgovornost za životnu sredinu znači da postoji sve veća potreba za dobijanje energije iz obnovljivih izvora.

Radio Košava u potpunosti koristi energiju iz obnovljivih izvora za napajanje servera u svom data centru.

Energija stvorena vazduhom sa ekološkog stanovišta smatra se jednim od najčistijih oblika proizvodnje električne energije.

Radio Košava želi da koristi ove mere kako bi promovisala energetski efikasnu upotrebu interneta.
Loading the player...