RADIO PROGRAMI:

Košava1
Košava2
KošavaROCK
KošavaLOVE1
KošavaLOVE2
KošavaLATINO
KošavaKONCERT1
KošavaKONCERT2
KošavaKIDS
KošavaKLASIK
KošavaRAP
KošavaJAZZ
KošavaINFO
KošavaFREEDOM
KošavaFOLK1
KošavaFOLK2
KošavaFOLK3
KošavaEVERGREEN
KošavaCLUBBING
KošavaCITY
KošavaCAFE
Radio Kosava Youtube kanal
Programska šema
Radio KOŠAVA FREEDOM
Ovce i zvonce
Marketing
Film DANA
Pišite nam
Radio Slobodna Evropa
Emisije
Slučajni prolaznik

Vesti dana radija Košava

Satovi Seiko povodom proslave 140 godina u ograničenom izdanju Satovi Seiko povodom proslave 140 godina u ograničenom izdanju

Okrug Ginza u centru Tokija ima poseban značaj za Seiko. Tamo je osnivač kompanije, Kintaro Hattori, otvorio prodavnicu za prodaju i popravku satova 1881. godine, kada je imao samo 21 godinu.  U znak ...

Za ljubitelje analogne fotogtafije Za ljubitelje analogne fotogtafije

Polaroid odavno nije simbol za nostalgiju, budući da novi modeli i danas omogućavaju pravljenje fotografija koje su dugo bile odjek iz prošlosti. Klasične instant fotografije dobile su još jedno pojačanje, u obliku novog aparata ...

UNA – novi multimedijski projekat uskoro u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini UNA – novi multimedijski projekat uskoro u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini

Ove jeseni UNA donosi vrhunske televizijske formate i digitalne sadržaje za više od 10 miliona korisnika.UNA, novi multimedijski servis u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, ove jeseni započinje emitovanje televizijskog programa i ...

Photoshop najavio ažurianje: Healing Brush, Sky Replacement… Photoshop najavio ažurianje: Healing Brush, Sky Replacement…

Adobe je najavio ono što opisuje kao „veliko“ ažuriranje funkcija za Photoshop na desktop i iPad-u dostupno danas.    Healing Brush i Magic Wand sada su dostupni na iPad-u, a Sky Replacement ima mogućnost ...

Izdvajamo

Vodovodne cevi – mreža optičkih kablova kroz potojeću infrastrukturu Vodovodne cevi – mreža optičkih kablova kroz potojeću infrastrukturu

Optika kroz vodovodne cevi - Waternet    Zamena i modernizacija infrastrukture predstavljaju ozbiljan, dugoročan i skup poduhvat, naročito u razvijenim zemljama koje obiluju sada zastarelom mrežom, koja je predstavljala poslednju reč tehnike kada su one ...

Prestaje izdavanje platnih kartica sa magnetnom trakoam Prestaje izdavanje platnih kartica sa magnetnom trakoam

Mastercard je najavio da će na mnogim tržištima od 2024. godine prestati da izdaje platne kartice sa magnetnom trakom, s obzirom da se sve više koriste kartice sa čipom i kartice za bezkontaktno ...

Nema više rominga na Zapadnom Balkanu Nema više rominga na Zapadnom Balkanu

Od četvrtka 1. jula 2021. godine ukida se roming između zemalja Zapadnog Balkana i maksimalna cena biće primjenjivana u skladu sa pravilom "kao u domaćem saobraćaju", saopštili su iz Veća za regionalnu saradnju ...

Overture - supersonični avioni bi mogli da lete duplo brže od postojećih Overture - supersonični avioni bi mogli da lete duplo brže od postojećih

United Airlines je odlučila da kupi 15 supersoničnih aviona od kompanije Boom Supersonic, s mogućnošću povećanja narudžbe na ukupno 50 aviona. Ova odluka ipak nije konačna, jer prvenstveno zavisi od sigurnosnih testiranja koja treba ...

Najčitanije

Ko će pokoriti Roze jezero nadomak Dakara  Ko će pokoriti Roze jezero nadomak Dakara

Svako ko je imao priliku da odgleda prvu trku u okviru šampionata Extreme E, jedva će čekati vikend pred nama kada se održava drugi po redu X Prix! Na novoj lokaciji i u ...

Robotizovani čistač ulica održava gradsku higijenu Robotizovani čistač ulica održava gradsku higijenu

Grad Helsinki je počeo sa isprobavanjem tihih, autonomnih robota, koji ne zagađuju okolinu, a koji održavaju ulice čistim, bez uznemiravanja stanovnika. Vozilo nazvano Trombia Free je započelo svoju test vožnju čišćenja ulica Helsinkija. Trombia će ...

USB-C kablovi koji podržavaju 240 W USB-C kablovi koji podržavaju 240 W

Tokom ove godine očekuju se novi USB-C kablovi i uređaji koji će podržavati novu USB specifikaciju. Prema njoj, USB-C će biti sposoban da podrži 240 W, što je više nego duplo veća vrednost ...

MERCEDES EQT minivan – Luksuzno električno vozilo MERCEDES EQT minivan – Luksuzno električno vozilo

Da li ste očekivali išta manje od EQ modela? Nemački proizvođač automobila, Mercedes-Benz je predstavio svoje novo električno vozilo, u pitanju je minivan koji nosi oznaku EQT. EQT je sedmo električno vozilo te ...

Video dana radija Košava

Subota - programska šema

KRATKE VESTI u 45 sekundi KRATKE VESTI u 45 sekundi

06:30

Informativne kratke (hedline) vesti sažete u 45 sekundi.Svakodnevno se uživo emituju od (06:30h) do (21.30h) u tridesetom minutu svakog sata. ...više o emisiji

Slobodna Evropa (09:30h; 14:00h) Slobodna Evropa (09:30h; 14:00h)

09:30

Misija Radija "Slobodna Evropa" - Radio "Liberty" je da širenjem informacija i ideja promoviše demokratske vrednosti i institucije.Od centralne Evrope do Pacifika, od Baltičkog do ...više o emisiji

Muzika Non stop Muzika Non stop

10:00

☆☆☆ Jedan radio, SVE od MUZIKE ☆☆☆☆☆☆ U svakom delu SRBIJE ☆☆☆ ...više o emisiji

Radio Slobodna Evropa

Pet stvari koje trebate znati o sporu advokata i banaka u Srbiji

24.09.2021 07:00

Advokatska komora Srbije odlučila je da u petak 24. septembra na jedan dan svi advokati obustave rad, nezadovoljni odlukom o troškovima obrade i osiguranja kredita. Istog dana održan je i protest, drugi put u pet dana, ispred najvišeg suda u Srbiji, Vrhovnog kasacionog suda, gde su zahtevali poništavanje odluke tog suda, koja kako kažu, ide u korist bankama a ne građanima. Montaža: Ana Toader... ceo tekst

Izbeglica iz Irana u Beogradu: Od beskućnika do prevodioca

24.09.2021 06:14

Džafar Fatahian iz Irana ima 32 godine, pet godina živi u Beogradu gde je prošao put od beskućnika do prevodioca za migrante. Težak život na ulici naterao ga je da pronađe posao u Beogradu i, bar za sada, odustane od svog sna da živi u Austriji. (snimatelj: Dragan Kostić, montaža: Stanko Milovanović)... ceo tekst

Zašto su nestale zalihe nafte u Srbiji?

24.09.2021 04:57

Srbija, prema izjavi predsednika Aleksandra Vučića, svoje nafte više nema. Sve je, kako je rekao, potrošeno i eksploatisano. Zašto? "Mi imamo jednu veliku firmu koja praktično gazduje najvećim delom raspoloživih resursa. Eksploatacijom u prethodnih više godina je jednostavno rezerva iscrljena", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) ekspert za pitanja energetike Aleksandar Kovačević. Monopol u eksploataciji i preradi nafte i gasa u Srbiji drži Naftna industrija Srbije (NIS), kompanija u većinskom vlasništvu ruskog Gasprom Njefta. Poslednjih godina, NIS je jedini odgovoran i za uvoz nafte na srpsko tržište. Ni iz ove kompanije, ni iz nadležnog Ministarstva rudarstva i energetike nisu odgovorili na pitanja RSE da li su zalihe iz ležišta u Srbiji iscrpljene. Na vest o tome da ih više nema reagovala je opoziciona Liga socijaldemokrata Vojvodine. Generalni sekretar te stranke Bojan Kostreš upitao je "zašto se neko iz vlasti tek sada oglasio, ako se takav ishod nazirao odavno". Prema izveštaju o rezervama energenata za 2019. godinu, koji Srbija dostavlja evropskoj Enegetskoj zajedici, zemlja godišnje troši oko 3,4 miliona tona naftnih derivata. Od toga, 2,8 miliona ide u energetske svrhe - oko 80 odsto za saobraćaj, oko 11 odsto za industriju i građevinarstvo, 4,7 odsto za poljoprivredu, dok domaćinstva troše oko 1,6 odsto. Više od 70 odsto potrebne količine sirove nafte Srbija obezbeđuje iz uvoza, dok manji deo dolazi iz domaće proizvodnje. Kako je nestala nafta? Prodaja većinskog paketa akcija NIS-a ruskom Gasprom Njeftu po ceni od 400 miliona evra, bez tendera, ugovorena je 2008. godine međudržavnim sporazumom Srbije i Rusije. Sa NIS-om su prodate i bušotine, geotermalni izvori i pravo na eksploataciju. Naftna industrija Srbije prodata Rusima U godinama nakon prodaje, NIS se nalazi na samom čelu liste kompanija sa najvećim profitom u državi, a eksploatacija nafte je povećana u odnosu na period pre privatizacije. "Rusi su jednostavno u poslednjih šest, sedam godina vadili više nafte nego što je NIS ikada vadio. To se iscedilo jer pri postojećim nalazištima jednostavno više nema pritisaka iz zemlje", rekao je za RSE ekonomski novinar Dimitrije Boarov. Prema izveštaju o poslovanju ove kompanije, u 2020. godini proizvedeno je oko 1.214 hiljada uslovnih tona nafte na ležištima u Srbiji, dva odsto manje nego u 2019. Kada je reč o preradi, obim je iznosio 825 hiljada tona domaće i 2.495 tona uvozne nafte. U poslednjih nekoliko godina, kako se može videti u državnim izveštajima Energetskoj zajednici, Srbija povećava uvoz nafte i smanjuje domaću proizvodnju. Kakvi su uslovi i ko kontroliše NIS? Srbija, prema državnom izveštaju o rezervama energenata za 2019. godinu, ima 63 naftna polja i skoro 700 bušotina. NIS državi plaća rudnu rentu na eksploataciju nafte. Iako je zakonom propisano da ona iznosi sedam odsto od prihoda, NIS plaća tri odsto. Odnosno, za ovu kompaniju važe uslovi oporezivanja koji su Srbiji bili na snazi u momentu potpisivanja sporazuma Srbije i Rusije i kompanija ne podleže bilo kakvom pogoršavanju uslova oporezivanja, do momenta "dostizanja isplativosti" projekata koji su dogovoreni sporazumom. Sporazumom je bilo dogovoreno ulaganje u modernizaciju NIS-a u vrednosti od 500 miliona evra, izgradnja skladišta gasa u Banatskom Dvoru, kao i izgradnja gasovoda "Južni tok". Međutim, od "Južnog toka" koji je bio deo sporazuma, Rusija je odustala zbog sankcija Evropska unije, a u međuvremenu je kroz Srbiju prošao ruski gasovod "Turski tok". "U tom ugovoru piše da Srbija ne sme da povećava rudnu rentu i sve druge poreske obaveze do isplativosti projekta za rusku stranu. Ruska strana je pre dve godine objavila da se projekat isplatio, a Vlada Srbije se ne usuđuje da aktivira svoje pravo da ozbiljno menja uslove njihovog poslovanja u Srbiji", rekao je Dimitrije Boarov. 'Turski tok': Istorija ruskog gasnog monopola NIS državi dostavlja kvartalne i godišnje obračune naknade za korišćenje ostalih mineralnih sirovina. U ovim izveštajima, kompanija sama upisuje koliko je sirovina eksploatisala, a na osnovu toga i koliko će državi za to platiti. Ubrzanje i širenje eksploatacije U Srbiji su nalazišta nafte i gasa koncentrisana pretežno u Vojvodini. U prošloj godini je, prema izveštaju o poslovanju NIS-a, izbušeno 38 razradnih (proizvodnih) i tri istražne bušotine. Zbog probnih bušotina, koje NIS pravi kako bi istražio da li u zemlji ima nafte i gasa koji bi se kasnije izvlačili, su tokom prošle godine protestovali građani koji žive oko Palićkog jezera na severu Vojvodine. Reč je o području sa najneispravnijom vodom za piće, a tehnika koja je pri eksploataciji nafte u Srbiji dozvoljena može da dovede do još većeg zagađenja. Radi se o tehnici takozvanog hidrauličnog frakturiranja ili "frekinga" kada se voda, pomešana sa peskom i hemikalijama, pod visokim pritiskom ubrizgava u bušotinu. Na taj način se prave pukotine u stenama koje oslobađaju naftu i gas. Toksične tečnosti koje se koriste mogu da dođu do potoka ili reka, ili da se pomešaju sa podzemnim vodama. Iz NIS-a za RSE nisu odgovorili na optužbe da ubrzanom eksploatacijom troše rudno bogatstvo, te da metodom "frekinga" štete životnoj sredini. "Cela situacija bi bila potpuno drugačija da su ugovori i pravno i ekonomsko okruženje toga posla bili drugačiji. Druga važna stvar je da Srbija nije potpisnik važnih međunarodnih ugovora i standarda u ovoj oblasti", kaže Aleksandar Kovačević. Probna bušenja NIS izvodi i u neposrednoj blizini zaštićenih područja. Tako su meštani sela Šupljak u blizini Subotice na severu Vojvodine, u avgustu prošle godine za RSE svedočili da ih obilaze radnici ove kompanije, tražeći u zakup zemljište zbog budućih probnih bušenja. Šupljak se nalazi na zapadnoj obali Ludaškog jezera koje je deo ptičjeg rezervata, zaštićenog kao prirodno dobro od izuzetnog značaja za Srbiju. Iz NIS-a su tada za RSE potvrdili da pregovaraju sa lokalnim stanovništvom oko rešavanja imovinskih pitanja za potrebe geoloških istraživanja. Iako se većina NIS-ovih naftnih nalazišta nalazi u Srbiji, kompanija istražne radove izvodi i u Bosni i Hercegovini i Rumuniji. Koliko ima nafte u rezervi? Srbija nije posebno ugrožena iscrljivanjem domaćih zaliha nafte sve dok funkcioniše svetsko tržište, navodi ekonomski novinar Dimitrije Boarov. Aleksandar Kovačević, međutim, ukazuje na to da je uvoz za Srbiju skupa stavka. "Podrazumeva korišćenje ili železničkog transporta ili cevovodnog transporta preko Hrvatske ili transporta Dunavom. Sva tri oblika su u relativno lošem stanju. Sva tri su neproporcionalno skupa u međunarodnom poređenju i mi svakako imamo problem u tom smislu", kaže Kovačević. Naftne kompanije od 2014. godine državi plaćaju taksu od 2,6 dinara po litri goriva za obezbeđivanje novca za nabavku obaveznih rezervi nafte. Ipak, Ministarstvo finansija ima diskreciono pravo da odluči koja suma će od tako dobijenog novca otići za kupovinu zaliha nafte. Iz Ministarstva rudarstva i energetike nije stigao odgovor na pitanje RSE kako Srbija, posle svega, stoji sa rezervama. U Akcionom planu formiranja i održavanja obaveznih rezervi koji je objavilo to Ministarstvo navodi se da će do kraja ove godine biti formirane rezerve za period potrošnje od 26 dana. Time Srbija nije ispunila jedan od uslova za otvaranje poglavlja 15 o energetici u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom, koji obavezuje na rezerve i sirove nafte i derivata do 90 dana. ... ceo tekst

Pančić: Naprednjaci na 'fabričkim postavkama'

24.09.2021 01:57

(Mišljenja izrečena u komentaru ne odražavaju nužno stavove RSE) Agonija bez kraja u odnosima sa nekadašnjom južnom pokrajinom Kosovo, dubinska i jednostrana upletenost u „identitetski rat“ u Crnoj Gori, trajno postavljena bomba pod Bosnu i Hercegovinu koja stalno podseća na to da bi mogla da eksplodira ako joj se ne udovolji, permanentno ledeni odnosi sa Hrvatskom... I, naposletku, sve primetniji napori da se i samo društvo u Srbiji iznova preoblikuje po klasičnom nacionalističkom modelu. Ovo je politički bilans nakon devet godina vladanja Srbijom Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke. A trebalo je, valjda se sećamo, da bude sve obrnuto od toga, jer su se tadašnji pretendenti na vlast predstavljali kao, doduše, bivši politički „grešnici“, ali koji su u međuvremenu „progledali“. To jest, SNS je predstavljan i (samo)reklamiran kao neka vrsta stranke bez ideologije, a ako neke ideologije i ima, onda je ona (neo)liberalna, dok su mračni nacionalizam i „identitetsko“ divljanje ostali daleko iza njih, kao malo burniji politički pubertet. Neverovatno je koliko je čak i relativno ozbiljnih ljudi u to vreme „kupilo“ tu priču. Znači li to da su Vučić i njegovi Srbiji, ali i međunarodom faktoru, podmetnuli „kukavičje jaje“? Može i tako da se gleda, ali biće da je stvar nešto složenija. Pokušajmo da je sagledamo u nešto širem kontekstu. Sličnosti sa Mađarskom i Severnom Makedonijom FIDESZ u Mađarskoj i VMRO-DPMNE u (tada još ne „Severnoj“) Makedoniji došli su, ili se vratili, na vlast na krilima priče o poštenim i stručnim tehnokratama vlasti kojima je jedino stalo do toga da se temeljito očiste Augijeve štale korupcije, partokratije i nekompetentnosti u državnoj upravi i kapilarno u svim društvenim strukturama, za koju su optuživali prethodne, po pravilu levo-liberalne ili centrističke vlasti. U početku se bar politički lakovernijima činilo da ih baš to i zanima, a da su „ideologiju“ ostavili po strani. Kako su, međutim, godine prolazile, a visokoparne moralističke proklamacije se pokazivale kao priča za naivne, i takođe kako su partijske i satelitske strukture novo-stare vlasti sve više prožimale sve moguće insitucije, tako je upravo ideologija postajala sve važnija: u Mađarskoj antiimigrantska histerija, antiromstvo,  jedva prikriveni antisemitizam, „trijanonske“ revandikacije prema susedima, i naravno, čelični stisak nad javnošću i civilnim društvom, „disciplinovanje“ medija, univerziteta, sudstva... U Makedoniji „neoantička“ nacionalistička mitomanija, kvarenje odnosa sa svim susedima i, razume se, takođe čelični stisak nad javnošću i civilnim društvom, sa svim što uz to ide. Manje od decenije nakon ustoličenja, ti su režimi bili u nerazrešivoj svađi sa svima u okruženju, osim jedni sa drugima. A najviše su bili u „svađi“ sa vlastitim građanima, svima onima koji nisu pristajali da se priklone i poklone novom identitetsko-političkom inženjeringu. Vlast Srpske napredne stranke svih ovih godina prilično doslovno sledi ovaj mađarsko-makedonski model (a ni Erdoganova istorija i tehnika vladanja u Turskoj nije bitno drugačija, uz sve specifičnosti) i sada se već sasvim nedvosmisleno nalazi u fazi otvorene unutrašnje i spoljašnje konfrontacije sa svima i sa svime što joj bilo kako „stoji na putu“. Da, ali na putu – prema čemu? Ne prema visoko razvijenom i prosperitetnom društvu kojim nepristrasno i stručno upravljaju od ideoloških zabluda oslobođene tehnokrate, nego na putu ka novom sveobuhvatnom nastojanju za restauracijom modela iz devedesetih, za povratkom na „fabričke postavke“ njihove neslavne političke mladosti. Glavne priče naprednjaka Pogledajmo, kao ilustraciju, šta su glavne opsesije i centralne „priče“ naprednjačke mašinerije poslednjih meseci, pa i godina: ugroženost „srpstva“ u okruženju, pa čak i u matičnoj državi, „odbrana ćirilice“, jarboli sa zastavama i zastave uopšte, bildovanje identitetskog ekskluzivizma kroz forsiranje nacionalne mitomanije u medijima, prosveti i kulturi, održavanje atosfere tabloidnog linča i večitog obračunavanja sa „izdajnicima i plaćenicima“, otvoreno tretiranje manjinskog mišljenja i opozicionog političkog delovanja kao nečega nelegitimnog i „antinacionalnog“, podsticanje repatrijarhalizacije porodičnih („Srpkinje moraju više da rađaju!“, grmi se iz nadležnog ministarstva, skrojenog po modelu kojem ni Nikolae Čaušesku ne bi našao manu) i drugih odnosa koji neposredno zadiru u život svakog pojedinca ma koliko ovaj zabijao glavu u pesak s krilaticom da „se ne bavi politikom“... I ovo nipošto nije kraj spiska. Ništa posebno novo, dakle, Vučićev „režim“ nije izmislio: on se samo odlično uklopio u najtoksičniji od svih konkurentskih političkih trendova današnje Evrope, onaj nacionalno-populistički i suštinski antiliberalni i antidemokratski – mada sa očuvanom formalno demokratskom fasadom jer drukčije danas, bar u evropskom kontekstu, nije moguće. Ili tek: za sada nije moguće? Jedan od bezbroj problema koje stvara i otvara ovakvo dugogodišnje destruktivno upravljanje državom jeste i sveopšta devastacija otpora: opozicija se mrvi do beznačajnosti i strukturne impotencije, slobodni mediji i društvo opstaju samo kao ostrvca sve jalovijeg otpora bez prave delatne snage. Ako vam ovo zvuči poznato, to je zato što to vidite svugde oko sebe. ... ceo tekst

Vava Vang o najavi Đinpinga: Kina da odustane od termoelektrana u Srbiji i BiH

24.09.2021 07:30

„To je pitanje od milion dolara", kaže kratko Vava Vang (Wawa Wang), programska direktorka međunarodnog programa Pravednih finansija (Just Finance), odgovarajući na pitanje da li će Peking postupiti u skladu sa svojim obećanjem o prestanku izgradnje termoelektrana na ugalj u inostranstvu. Njena organizacija uključila je u svoja praćenja i Zapadni Balkan jer je, kako ocenjuju, region postao ključno mesto kada se govori o kineskom izvozu tehnologije za obradu uglja ali i obezbeđivanje finansija za projekte razvoja termoelektrana na ugalj. „Ili da budem preciznija kada uzmemo u obzir sve njihove projekte koji su planirani, a tiču se proizvodnje energije iz uglja u inostranstvu, pitanje od trilijardu dolara. Jednostavno, čekamo da čujemo šta će tačno Kina reći – kada se prestaje sa ovim projektima“, pojašnjava Vang. Dok čeka na naredni korak Pekinga, Vang u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) između ostalog navodi da bi volela da prvo kinesko odustajanje bude od započete izgradnje termoelektrane Kostolac B3, oko 90 kilometara istočno od glavnog grada Srbije. Šta je izneo Si Đinping? Obrt u upotrebi uglja u teremoelktranama najavio je na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, kineski predsednik Si Đinping, kada je objavio da Peking planira da prestane sa izgradnjom termoelektrana na ugalj u inostranstvu. Takođe izneo je namere te zemlje da pojača podršku siromašnijim zemljama u razvoju čiste energije. U svom obraćanju putem video-linka 22. septembra nije detaljnije obrazložio planove, ali se očekuje da ova najava ograniči širenje postrojenja na ugalj u mnogim zemljama u razvoju u okviru kineske inicijative „Pojas i put“, na čijem je putu više zemalja Zapadnog Balkana. Kina, u tekućoj 2021. godine, po prvi put nakon nekoliko godina, nije najavila finansiranje nijednog projekata postrojenja na ugalj. Danski program Pravednih finansija ranije je ukazao da javni razvojni fondovi zemalja moraju biti korisni ljudima, klimi i okolini, ali da se na primeru projekata koje podržava Kina, vidi da oni nekada podržavaju najrazornije i najštetnije aktivnosti. Energija uglja je, kako objašnjavaju, najzagađeniji izvor energije u svetu i najveći doprinos klimatskim promenama. Ipak, sagovornica RSE navodi da ju je najava kineskog lidera iznenadila. Stanje šoka Vang: Da, kao i svi koji prate aktivnosti Kine u inostranstvu, bili smo potpuno šokirani. Mislim da je ceo svet odahnuo kada smo čuli za najavu Kine da će prestati sa podrškom za energetske projekte koji se zasnivaju na uglju, naročito zbog onih projekata koji su planirani u sklopu projekata „Pojas i put“. Ipak, to ne menja činjenicu da je trenutno, samo u ovoj godini predviđen rad na postrojenjima na ugalj ukupne snage od 40 gigavata. Prema našim istraživanjima, kineske kompanije su trenutno uključene u rad još najmanje 10 termoelektrana na ugalj, širom sveta, uključujući tu i projekte u Bosni i Hercegovini, Turskoj, Indoneziji, Vijetnamu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Nekoliko projekata trenutno je predmet pregovora u Africi. Dakle, iako zaista podržavamo obećanje koje je dala Kina, zapravo čekamo da vidimo koliko takva obećanja možemo uzeti za ozbiljno. Konkretno, da li će Peking uskoro izaći sa nekim vremenskim okvirom, kada tačno prestaje podrška, finansijska i svaka druga za izgradnju projekata koji podrazumevaju proizvodnju energije iz uglja u inostranstvu. RSE: Znate li ko može da izvrši, da li iko može da izvrši, pritisak na Kinesku vladu da izađe u javnost sa jasnim vremenskim okvirom, kada misli da prestane sa podrškom projektima proizvodnje energije iz uglja u inostranstvu? Vang: Mislim da nijedna zemlja samostalno ne može da ostvari takav pritisak na Kinu. Kineska vlada mora, pre svega, da bude spremna da preuzme takvu obavezu. I to ne zato što će pokleknuti pod stranim pritiscima, već zbog toga što postoji pređeni put od nekoliko godina kritika koje dolaze na njihovu adresu od međunarodnih organizacija, eko aktivista i kroz klimatsku diplomatiju. Važno je da se prepozna da postoje lokalne zajednice na koje negativno utiču kinski projekti koji se zasnivaju na uglju. To su lokalne zajednice koje su ugrožene od Azije, Afrike, Latinske Amerike pa sve do Zapadnog Balkana. Lokalne zajednice i nevladine organizacije zajedno su ukazivale na očigledne negativne posledice takvih projekata koji se zasnivaju na uglju, kako po životnu sredinu tako i po ljude i njihovo zdravlje. Zaista mislim da, kada pogledamo malo unazad, dok je 2015 godine Barak Obama bio predsednik Sjedinjenih Američkih Država on je sa predsednikom Kine Si Đinpingom postigao dogovor na najvišem nivou koji je trebalo da ograniči podrške svih država za bilo koju međunarodnu podršku energetskim projektima koji su štetni po životnu sredinu ili je zagađuju. Zajednička izjava koju su potpisali tada, 2015. godine, nikada nije stupila na snagu, kada je reč o kineskom delu dogovora. Zemlje koje su u azijskom delu kineskog projekta „Pojas i put“ i za koje je predviđeno da učestvuju u gradnji energetskih postrojenja koje se zasnivaju na uglju, zapravo su po prvi put javno pozvale Kinu da se sa tim projektima prekine. Takođe po prvi put, 2020. godine, Evropska komisija je zvanično pozvala Kinu da prestane sa izgradnjom elektrana na ugalj. RSE: Koji projekat očekujete da može prvi da bude prekinut? Vang: U idealnom svetu, ako (Kina) ispuni to obećanje nadamo se da će se primeniti i na one projekte koji su već u izgradnji. UN je jasno rekao da jednostavno više nije moguće podržavati energetske projekte koji se zasnivaju na iskopavanju uglja. Nastavak bilo kojeg projekta koji podrazumevaju ugalj kao energent biće udar na klimatske promene i doprineti ekološkoj krizi sa kojom se trenutno suočavamo. Ono što bismo najviše voleli da vidimo kao prvi projekat od kojeg se odustaje jeste Kostolac B3, na istoku Srbije, koji je trenutno još uvek u fazi izgradnje. Ne samo zbog obećanja koje je dala Kina, već i zbog toga da je ceo proces odobravanja ovog projekta, bio problematičan od samog starta. Takođe, voleli bismo da kineske vlasti odgovore na pritužbe lokalnih zajednica, za koje znamo da su dobili, a koji se tiču Tuzla 7 projekta, na severoistoku Bosne i Hercegovine. RSE: Da li mislite da na globalnom nivou postoji pozitivan trend kada govorimo o tome da zemlje prestanu sa korišćenjem fosilnog goriva, kao što je ugalj, kao izvora energije. Vang: To je put kojim moramo da krenemo ako želimo da se borimo sa globalnim klimatskim promenama. Moramo da budemo svesni činjenice da su sve zemlje članice Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) izašle sa tržišta zapadnog Balkana kada govorimo o projektima proizvodnje energije koje se zasnivaju na uglju. Da li će Peking postupiti u skladu sa svojim obećanjem o prestanku izgradnje termoelektrana na ugalj u inostranstvu znaćemo kada budu najavili vremenski okvir za prestanak podrške za sve inostrane projekte. RSE: Koje energetske projekte u vezi sa ugljem Kina podržava na Zapadnom Balkanu? Vang: Sa početkom kineskog projekta „Pojas i put“ zemlje Zapadnog Balkana suočile su se sa rastom broja projekata u kojima kineska država i kineske banke podržavaju projekte izgradnje termoelektrana na ugalj širom regiona. Reč je nekoliko projekata na Zapadnom Balkanu, pre svega u Bosni i Hercegovini, u entitetu Republika Srpska, takođe u Srbiji, ali i u Crnoj Gori. RSE: Prema vašim istraživanjima koji projekti koje podržava Kina nanose najviše štete životnoj sredini i lokalnoj zajednici? Vang: Gotovo svi projekti koje se tiču proizvodnje energije iz uglja, a koje se sprovodi uz podršku Kine. Kostolac B3, na istoku Srbije, koji je u izgradnji a pod pitanjima koji pokreću lokalne zajednice. Takođe i Kostolac B2. Ugljevik 3, takođe, kao projekat prvo je najavljen u kineskim medijima i bez znanja građana u (bh enittetu) Republici Srpskoj. Ovaj projekat se sam nalazi na mestu gde je pitanje zagađena životne sredine istorijsko. Problemi su zaista na više nivoa. Međunarodne finansije institucije uključujući i više izvoznih agencija različitih zemalja, javno su usvojile obavezu da neće finansirati elektrane na ugalj. Pre nekoliko godina u regionu Zapadnog Balkana, primetili smo da ove međunarodne organizacije napuštaju region. Zatim je na scenu došla Kina koja je bila spremna da podrži takve projekte u trenutku kada su među zapadnim zemljama ekologija i klimatske promene postale deo zvanične agende. Pošto Zemlje Zapadnog Balkana nisu imale politiku niti pravila koji sprečavaju korišćenje energije koje se zasniva na uglju, zapravo su postale lak plen za Kinu. Postoji zaista čitava serija problema sa kineskim investicijama na Zapadnom Balkanu. Neki od tih problema tiču se sa dobijanjem dozvola koje garantuju da neće biti štete po životnu sredinu. Na primer procena štetnosti po okolinu za projekat Kostolac 3 nije uključila planiranu izgradnju rudnika na ugalj. Uz to, i sam tender odnosno javno nadmetanje nije uopšte uzimalo u obzir uticaj na životnu sredinu. Gledajući druge projekte u regionu primetili smo vrlo problematičan proces izdavanja dozvola. Sam proces je podeljen tako da se zaobiđu aspekti zaštite životne sredine, i na taj način, ne poštuju obaveze i preporuke Evropske unije ali ni lokalnih zakona. Ako pogledamo konkretne tehnologije na primeru elektrane Kostalac B3, postoji mnogo podataka i istraživanja koja pokazuju da taj projekat ne poštuje regulativu koja se tiče zaštite životne sredine. Postoji mnogo dokumentovanih podataka o aero zagađenju koje je posledica tog projekta. Spektar neregularnosti u tom projektu zaista je širok, da ne pominjemo direktan uticaj i brigu lokalnog stanovništva. ... ceo tekst

Let 476: Zbog sudara aviona pre 45 godina Srbija tužena Sudu u Strazburu

23.09.2021 02:38

Zadržite se sada na toj visini i javite prolazak Zagreba - bile su jedne od poslednjih reči koje je kontrolor leta u Zagrebu razmenio sa pilotom leta JP 550 jugoslovenskog operatora Inex Adria, koji će samo nekoliko sekundi kasnije udariti u avion Britiš Ervejza (British Airways) na letu BEA 476. Do sudara je došlo 10. septembra 1976. godine u 10:14:41 na nebu iznad Zagreba, u blizini Vrboveca, a u nesreći je poginulo svih 176 putnika i članova posade oba aviona. Četrdeset pet godina kasnije, u septembru 2021, Evropski sud za ljudska prava (ECHR) u Strazburu zatražio je od britanske avio kompanije Britiš Ervejz i države Srbije da odgovore na dodatna pitanja u postupku koji se vodi za naknadu štete zbog ove nesreće. Da se slučaj vodi pred sudom u Strazburu javnost je mogla saznati jedino iz dokumenta objavljenog na sajtu tog suda, 13. septembra, u kojem se navodi i decenijski tok pravnih postupaka koji se prethodno vodio pred srpskim sudovima. Nesreća je, inače, ostala zapamćena kao jedina u istoriji Britiš Ervejza sa smrtnim ishodom i jedna od najvećih na prostoru bivše Jugoslavije. Britiš Ervejz i Evropski sud bez komentara Tužbu protiv Srbije Britiš Ervejz je podneo Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu 2016. U njoj se pozivaju na povredu prava na pravično suđenje, zaštitu imovine, kao i na diskriminaciju tokom sudskih postupaka vođenih pred sudovima u Srbiji. Iz Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) su odgovorili da se prijava Britiš Ervejza "trenutno razmatra" i da se u toj fazi "ne mogu dati dodatni detalji". U odgovoru na pitanja RSE portparol avio kompanije Britiš Ervejz naveo je da ne može da komentariše slučaj, jer je "parnica i dalje u toku". Ministarstvo pravde Srbije do objavljivanja teksta nije odgovorilo na pitanja RSE da li se i kako Srbija izjasnila u tom slučaju i koje će naredne korake preduzeti država. Šta se dogodilo na nebu iznad Zagreba 1976? Deseti septembar 1976. Deset časova, četrnaest minuta. Na nebu iznad Zagreba je više aviona. Među njima su avion Britiš Ervejza na letu BEA 476 od Londona za Istanbul i avion jugoslovenskog operatera Inex Adria koji je na letu JP550 iz Splita u Hrvatskoj prevozio mahom državljane tadašnje Zapadne Nemačke za Keln. Jugoslavija se tada, u vreme Hladnog rata, nalazila na međi istoka i zapada. Preleti iznad teritorije SFRJ (Socijalistička Federativna Republika Jugoslaviji) bili su učestali, jer mnoge zapadne avio kompanije nisu mogle da lete iznad teritorija zemalja Istočne Evrope, koje su bile pod uticajem tadašnjeg Sovjetskog saveza. Bila je to poslednja poruka aviona Inex Adria. Sudar se prema izveštaju o avionskoj nesreći, koji je 1982. sačinio Jugoslovenski komitet za transport i komunikaciju, dogodio u 10:14:41. Pregledom olupine utvrđeno je da je levo krilo aviona Inex Adria preseklo pilotsku kabinu i prednji putnički deo aviona Britiš Ervejz. Kontrola vazdušnog saobraćaja u Zagrebu proglašena je odgovornom, a kontrolor Gradimir Tasić u postupku koji je vođen u Zagrebu osuđen 1977. na zatvorsku kaznu u trajanju od sedam godina, koja je nakon peticije njegovih kolega prepolovljena. Tasić je, naime, tri dana zaredom radio smenu u trajanju od 12 sati, zbog nedostatka osoblja. Postupci pred sudovima u Srbiji Pred sudovima u Srbiji, koju Ustavni sud u presudi iz 2016. koja se odnosi na ovaj slučaj definiše kao jednu od pravnih naslednica SFRJ, vođene su dve parnice za naknadu štete. Jedna je ona koju je pokrenuo Britiš Ervejz, a koja je završila na sudu u Strazburu. Pre toga, decenijama unazad, postupak je vođen pred svim instancama sudova nadležnim za privredne prestupe, pa je tako dospeo i do Vrhovnog kasacionog suda i Ustavnog suda Srbije. Prvu tužbu za naknadu štete Britiš Ervejz je podneo tri godine nakon nesreće Okružnom sudu u Beogradu u septembru 1979. godine protiv SFRJ – Savezne uprave za kontrolu letenja. Okružnom sudu je bilo potrebno 32 godine da presudi u korist Britiš Ervejza i naloži Srbiji da isplati britanskoj avio kompaniji naknadu štete u iznosu od današnjih nešto više od milion evra. Nakon toga drugostepeni, apelacioni sud je preinačio tu odluku. Usledila je pravna bitka dve strane, koja i danas traje. Vrhovni kasacioni sud, kao najviši sud u Srbiji, 2012. godine doneo je presudu u kojoj je većinom odbio žalbe Britiš Ervejza na presude apelacionih sudova koje su osporavale iznos i način obračuna naknade štete. Tu presudu sud je dostavio na zahtev RSE. Britiš Ervejz se zatim žalio Ustavnom sudu Srbije. Ta avio kompanija žalila se na povredu prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku. Četiri godine kasnije, 2016. Ustavni sud u presudi u koju je RSE imao uvid, donosi odluku kojom je utvrđeno da je povređeno pravo Britiš Ervejza na suđenje u razumnom roku, ali ne i da je povređeno pravo na pravično suđenje. Nakon što je iscrpeo sva pravna sredstva u Srbiji, Britiš Ervejz se obraća sudu u Strazburu. Paralelno sa tim, devetnaest članova porodica preminulih vodili su parnični postupak za naknadu materijalne i nematerijalne štete pred sudovima u Beogradu. Reč je uglavnom o članovima porodica letačkog osoblja Britiš Ervejza. Nije poznato koliku su naknadu tražili. Šta sledi? Nema propisanog roka za donošenje odluke Evropskog suda za ljudska prava, pojašnjava za RSE predsednica nevladinog Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM Katarina Golubović. "Prosek je sedam godina od podnošenja, s tim što može biti i duži, a ređe kraći. Ovo se odnosi pre svega na presude", navodi Golubović. Ona takođe ukazuje da donošenju presude prethodi i pokušaj poravnanja. "Veliki broj slučajeva se završi i na taj način, naročito kada su slučajevi povrede suđenja u razumnom roku. Kada je u pitanju Srbija, postoji veliki broj odluka kojim se slučaj skida sa liste, upravo jer su stranke prihvatile ponudu države da isplati određenu naknadu", pojašnjava Golubović. Prema podacima Vrhovnog kasacionog suda, na kraju 2020. u Srbiji je ukupno bilo više od 360.000 nerešenih starih predmeta, od čega polovina traje više od deset godina. Pred Evropskim sudom za ljudska prava, kako stoji na zvaničnom sajtu, na kraju prošle godine bilo je ukupno 1.750 aktivnih slučajeva u kojima je Srbija tužena država zbog navoda o kršenju ljudskih prava. ... ceo tekst

Mapa sudara aviona iznad Zagreba 1976.

23.09.2021 01:52

Britanska avio kompanija Britiš Ervejz (British Airways) podnela je tužbu protiv Srbije Evropskom sudu za ljudska prava (ECHR) u Strazburu u vezi sa postupcima za naknadu štete zbog sudara dva aviona iznad Zagreba 1976. u kome su život izgubili svi putnici i članovi posade oba aviona. ... ceo tekst

Pred COVID ambulantom u Beogradu: U red sa malaksalošću i slabošću

22.09.2021 05:28

Dok brojevi zaraženih korona virusom u Srbiji danima ne padaju ispod 7.000 na dnevnom nivou, ispred beogradskih COVID ambulanti i dalje su redovi. Zaraženi su kako oni koji nisu primili vakcinu, tako i vakcinisani, a da bi došli do doktora, kako su rekli, čekaju i do dva sata. “Čekam već nekih pola sata. Ne ide sporo kao što je ranije išlo, pre jedno dve nedelje, ja kad sam išao, tad je bilo dosta sporije”, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Zlatko Nikolić iz Beograda. Kako je rekao, pozitivan test na COVID dobio je pre dve nedelje, a od simptoma je imao blagu prehladu i temperaturu. “Trebao sam da dođem na kontrolu još prošle nedelje, međutim osećao sam veliku malaksalost, slabost. Danas mi je malo bolje pa sam danas došao. Nisam pristalica nikakvih teorija zavere, međutim ja se iz čistog straha od vakcina nisam vakcinisao“, rekao je Nikolić. Na nešto manje redove naišli smo ispred COVID ambulante takođe na opštini Palilula u ulici Čarlija Čaplina, kao i ispred COVID ambulante na opštini Novi Beograd. Iako neraspoloženi za razgovor sa novinarima, ljudi su među sobom komentarisali kako primećuju manje redove i bolju organizovanost osoblja. Ministarstvo zdravlja je odlučilo da sve COVID ambulante od utorka, 7. septembra, rade svaki dan od 7 do 22 časa, prenela je Radio-televizija Srbije (RTS). Ta odluka je, kako su naveli, doneta na osnovu pogoršane epidemiološke situacije U Srbiji. Adrese svih COVID ambulanti u Beogradu potražite OVDE. „Pa recimo dva, dva i po sata čekam, a koliko ima pacijenata nije ni čudo što se čeka toliko. Al nije strašno kao što zna da bude“, kaže za RSE Mariola Šehnić, koju smo zatekli nakon što je završila pregled u COVID ambulanti u naselju Voždovac. I sama zdravstvena radnica u bolnici, sumnja, kako je rekla, da se zarazila od pozitivnih pacijenata. „Jutros sam se testirala i jutros sam dobila pozitivan test jer sam osećala umor, zamaranje. Za sada su sve to lakši simptomi, umor, kijanje, prehlada, kašljanje, iako sam se vakcinisala i revakcinisala“. Zvaničnici i zdravstveni stručnjaci u Srbiji u svojim izjavama pozivaju na vakcinaciju, napominjući da je rizik za razvijanje teške bolesti daleko manji kod vakcinisanih pacijenata. Direktor Kliničkog centra Srbije Milika Ašanin izjavio je 22. septembra za RTS da je ovo epidemija nevakcinisanih, pošto je zaključeno da su preminuli pacijenti u kovid bolnici Batajnica i na Infektivnoj klinici uglavnom bili nevakcinisani. Srbija je vodeća zemlja po broju zaraženih korona virusom, izjavio je u četvrtak 16. septembra direktor Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji Marijan Ivanuša. “Dok nema dovoljno vakcinisanih ljudi, postoji jako veliki broj ljudi koji su osetljivi na taj virus”, rekao je Ivanuša za TV Prva. Prethodno, 9. septembra, Srbija je zbog velikog broja zaraženih zvanično skinuta sa liste bezbednih zemalja Evropske unije po pitanju korona virusa. Time su ponovo uvedene restrikcije za putovanja građana ove države u zemlje EU. Interesovanje za vakcinaciju u Srbiji jenjava. Do sada je obe doze vakcine primilo oko 50 odsto punoletnih građana zemlje, stoji na zvaničnom sajtu vlade. Prema poslednjim zvaničnim podacima, u Srbiji je 22. novembra registrovano 7. 201 novozaraženih, dok je u poslednja 24 sata preminulo još 39 ljudi, a ukupno od početka pandemije 7.885. ... ceo tekst

JEDAN RADIO. SVE OD MUZIKE!

Podrška od strane


Radio Košava najpoznatiji je radijski brend u Srbiji.


RadioKosava.rs
emituje sve vrste hitova, uz kratke govorne segmente koji su zabavni i sadržajni.

U etru je duže od dve decenije, a godinama unazad je najslušanija online radio stanica u Beogradu i Srbiji. Veliki deo radijske slušalačke publike na prvo mesto svog ličnog izbora pozicionira upravo ovu radio stanicu.


Zvaničan početak radio Košave bio je 22. jula 1994. godine u 18:00 časova!


Sa sloganom "Jedan radio. Sve od muzike!" radio Košava svakog dana potvrđuje svoju lidersku poziciju zadajući standarde u kreiranju sadržaja i velikom izboru muzike kao osnovne vrednosti radija kao medija.



Radio Košava prihvata odgovornost i zaštitu životne sredine.



Odgovornost za životnu sredinu znači da postoji sve veća potreba za dobijanje energije iz obnovljivih izvora.

Radio Košava u potpunosti koristi energiju iz obnovljivih izvora za napajanje servera u svom data centru.

Energija stvorena vazduhom sa ekološkog stanovišta smatra se jednim od najčistijih oblika proizvodnje električne energije.

Radio Košava želi da koristi ove mere kako bi promovisala energetski efikasnu upotrebu interneta.
Loading the player...